Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 28.886
Licemerstvo zapada - Odobravaju nacizam i fasizam u okviru Evropske Unije, a nama drze lekcije!
Milutin Miša Ilić - Novinar
54.33 min - Svaka medelja ima dve strane, sada cu zaraditi negativne poene. Kako danas mozemo da objasnimo da u beogradskom parlamentu, jedan poslanik Punisa Racica izvadi pistolj i pobije i rani nekoliko poslanika drugog naroda. Mi to sve nesto preskacemo
Voditelj Guta : A sta su ga pitali ti poslanici ?
Novinar Ilic - Ali ubiti coveka ?
Voditelj Guta - Ja to ne opravdavam, ali on je bio isprovociran
Jedan dogadja o kome se srpski istoricari bas ne timaju da pisu.
Kako kaze voditelj Guta - Punisa Racic je bio ''isprovociran'' i zato je puco i ubio i ranio nekoliko hrvatskih poslanika...
Radicu se pretilo smrcu i pre dolazak u Beograd.
Koliko je ovaj dogadja uticao na srpsko - hrvatske odnose ? Ko je stajao iza Punise Racica ili je samo bio isprovociran kao sto rece samouki istoricar Guta ? Da li je ovaj dogadaj iznedrio ustaski pokret ?
Racic je osudjen na 30.godina zatvora, ali je izlazio iz zatvora i setao se kroz Pozarevac kada je hteo, i nije odsluzio celu kaznu.
Атентат у Народној скупштини је извршен 20. јуна 1928. године када је Пуниша Рачић, српски политичар из Црне Горе, на седници Народне скупштине Краљевине СХС пиштољем убио групу народних посланика Хрватске сељачке странке. Рачић је упуцао три чланa ХСС, укључујући и њеног вођу Стјепана Радића. Двојица посланика су одмах убијена, док је Стјепан Радић смртно рањен преминуо месец дана касније.
Дана 20. јун 1928. веома бурна седница Народне скупштине је ескалирала током наступа радикалског посланика Томе Поповића, који је вербално напао Стјепана Радића, који је одбијао да се укључи у дискусију, и упркос опомени председника скупштине, запретио да ће „Ако се ваш вођа, ако Стјепан Радић, који брука хрватски народ, и даље продужи са вређањем, да ће његова глава пасти. Ја вам господо то кажем и од тога не бежим! Ја вам то јамчим!". Тому Поповића је за говорницом заменио Пуниша Рачић, радикалски посланик из Црне Горе, који је, пошто је поздравио држање посланика Поповића и сам запретио „И господо, као Србин и народни посланик према својој нацији и отаџбини отворено кажем, да ћу употребити и друго оружје, које треба да заштити интересе српства..." Пошто је посланик Светозар Прибићевић казао „Хоћете да се у Лондону чује да се овде прети оружјем!" Рачић је наставио „Има неколико година, откад је требало да се наша држава консолидира, кад је требао наш народ да искористи, што је стекао у рату својим јунаштвима и верношћу према савезницима. Све дотле је један део народа употребљавао, што је најгоре, клевете да омета сређење, и издавао интересе нашег народа и ове наше државе." На оптужбу о издаји дошло је до великог узбуђења у редовима Сељачке и Самосталне демократске странке. Изреволтиран, посланик ХСС-а Иван Пернар, пришао је Рачићу који је силазио са говорнице и довикнуо му: „Опљачкао си бегове!"[1] Рачић је прво позвао председавајућег Нинка Перића да казни Пернара, и вратио се на говорницу, где је узвикнуо „Ако га не казните, ја ћу да га казним. Ја ћу се лично обрачунати са њиме. Ко год буде покушао, да се стави између мене и Пернара, погинуће!"[1]
Председник скупштине је у том тренутку из неразјашњених разлога напустио дворану. Тада је Рачић извадио пиштољ и прво пуцао у Пернара, ранивши га. Рачић је затим покушао да убије Радића и Прибићевића који су седели један иза другог, али је уместо њих убио Ђуру Басаричека и ранио Ивана Гранђу. Обојица су покушала да спасу Радића од Рачића. Потом је Рачић ранио Радића у стомак. Када је Павле Радић притрчао у помоћ свом стрицу, Рачић узвикнуо „Тебе сам тражио” и усмртио Павла Радића.[1] Рачић је отишао из скупштине и аутомобилом свог брата Драгана Бојовића се одвезао у град. Сутрадан се Рачић са Бојовићем појавио код министра унутрашњих послова Антона Корошеца и предао се.
Стјепан Радић је однет у болницу и 8. августа је преминуо.
Vest o atentatu je izazvala duboki šok u javnosti tadašnje države, ali i bes u Hrvatskoj, gje su u Zagrebu tada organizirane demonstracije, koje su eskalirale u žestoke nerede. Vodstvo HSS-a se 1. augusta sastalo i izjavilo da njeni poslanici više neće odlaziti u "Skupštinu ge ih se ubija" te izjavilo da više ne smatra legitimnom odluku o stvaranju Kraljevine SHS te umesto toga traži nove pregovore o zajedničkoj državi Srba i Hrvata. Nekoliko dana kasnije je umro Stjepan Radić, koji je zbog toga stekao status jednog od najvećih mučenika u hrvatskoj istoriji. ( Navijači Dinama ( Bad Blue Boys ) su pevali / Oj Dinamo, Dinamo poginu ću za te kao Stjepan Radić za Hrvate)
Atentat je imao značajne političke posljedice, s obzirom da je u Zagrebu., ali i u Beogradu, dao argumente svim protivnicima Jugoslavije. U Hrvatskoj je zamah dobila struja radikalnih nacionalista koja će posle postati poznata kao ustaški pokret, dok su u Srbiji atentat i neredi poslužili iznošenju ideja o "amputaciji", odnosno izdvajanju "problematične" Hrvatske, odnosno pretvaranju Kraljevine SHS u Veliku Srbiju. Tadašnja je vlada izgubila veliki deo svog autoriteta, a što je iskoristio kralj Aleksandar kako bi 6. 1. 1929. zaveo šestojanuarsku diktaturu.
Ђуро Басаричек, убијен
Павле Радић, убијен
Стјепан Радић, накнадно преминуо од последица рањавања
https://sr.wikipedia.org/wiki/Атентат_у_Народној_скупштини
https://en.wikipedia.org/wiki/Stjepan_Radić
Milutin Miša Ilić - Novinar
54.33 min - Svaka medelja ima dve strane, sada cu zaraditi negativne poene. Kako danas mozemo da objasnimo da u beogradskom parlamentu, jedan poslanik Punisa Racica izvadi pistolj i pobije i rani nekoliko poslanika drugog naroda. Mi to sve nesto preskacemo
Voditelj Guta : A sta su ga pitali ti poslanici ?
Novinar Ilic - Ali ubiti coveka ?
Voditelj Guta - Ja to ne opravdavam, ali on je bio isprovociran
Kako kaze voditelj Guta - Punisa Racic je bio ''isprovociran'' i zato je puco i ubio i ranio nekoliko hrvatskih poslanika...
Radicu se pretilo smrcu i pre dolazak u Beograd.
Koliko je ovaj dogadja uticao na srpsko - hrvatske odnose ? Ko je stajao iza Punise Racica ili je samo bio isprovociran kao sto rece samouki istoricar Guta ? Da li je ovaj dogadaj iznedrio ustaski pokret ?
Racic je osudjen na 30.godina zatvora, ali je izlazio iz zatvora i setao se kroz Pozarevac kada je hteo, i nije odsluzio celu kaznu.
Атентат у Народној скупштини је извршен 20. јуна 1928. године када је Пуниша Рачић, српски политичар из Црне Горе, на седници Народне скупштине Краљевине СХС пиштољем убио групу народних посланика Хрватске сељачке странке. Рачић је упуцао три чланa ХСС, укључујући и њеног вођу Стјепана Радића. Двојица посланика су одмах убијена, док је Стјепан Радић смртно рањен преминуо месец дана касније.
Дана 20. јун 1928. веома бурна седница Народне скупштине је ескалирала током наступа радикалског посланика Томе Поповића, који је вербално напао Стјепана Радића, који је одбијао да се укључи у дискусију, и упркос опомени председника скупштине, запретио да ће „Ако се ваш вођа, ако Стјепан Радић, који брука хрватски народ, и даље продужи са вређањем, да ће његова глава пасти. Ја вам господо то кажем и од тога не бежим! Ја вам то јамчим!". Тому Поповића је за говорницом заменио Пуниша Рачић, радикалски посланик из Црне Горе, који је, пошто је поздравио држање посланика Поповића и сам запретио „И господо, као Србин и народни посланик према својој нацији и отаџбини отворено кажем, да ћу употребити и друго оружје, које треба да заштити интересе српства..." Пошто је посланик Светозар Прибићевић казао „Хоћете да се у Лондону чује да се овде прети оружјем!" Рачић је наставио „Има неколико година, откад је требало да се наша држава консолидира, кад је требао наш народ да искористи, што је стекао у рату својим јунаштвима и верношћу према савезницима. Све дотле је један део народа употребљавао, што је најгоре, клевете да омета сређење, и издавао интересе нашег народа и ове наше државе." На оптужбу о издаји дошло је до великог узбуђења у редовима Сељачке и Самосталне демократске странке. Изреволтиран, посланик ХСС-а Иван Пернар, пришао је Рачићу који је силазио са говорнице и довикнуо му: „Опљачкао си бегове!"[1] Рачић је прво позвао председавајућег Нинка Перића да казни Пернара, и вратио се на говорницу, где је узвикнуо „Ако га не казните, ја ћу да га казним. Ја ћу се лично обрачунати са њиме. Ко год буде покушао, да се стави између мене и Пернара, погинуће!"[1]
Председник скупштине је у том тренутку из неразјашњених разлога напустио дворану. Тада је Рачић извадио пиштољ и прво пуцао у Пернара, ранивши га. Рачић је затим покушао да убије Радића и Прибићевића који су седели један иза другог, али је уместо њих убио Ђуру Басаричека и ранио Ивана Гранђу. Обојица су покушала да спасу Радића од Рачића. Потом је Рачић ранио Радића у стомак. Када је Павле Радић притрчао у помоћ свом стрицу, Рачић узвикнуо „Тебе сам тражио” и усмртио Павла Радића.[1] Рачић је отишао из скупштине и аутомобилом свог брата Драгана Бојовића се одвезао у град. Сутрадан се Рачић са Бојовићем појавио код министра унутрашњих послова Антона Корошеца и предао се.
Стјепан Радић је однет у болницу и 8. августа је преминуо.
Vest o atentatu je izazvala duboki šok u javnosti tadašnje države, ali i bes u Hrvatskoj, gje su u Zagrebu tada organizirane demonstracije, koje su eskalirale u žestoke nerede. Vodstvo HSS-a se 1. augusta sastalo i izjavilo da njeni poslanici više neće odlaziti u "Skupštinu ge ih se ubija" te izjavilo da više ne smatra legitimnom odluku o stvaranju Kraljevine SHS te umesto toga traži nove pregovore o zajedničkoj državi Srba i Hrvata. Nekoliko dana kasnije je umro Stjepan Radić, koji je zbog toga stekao status jednog od najvećih mučenika u hrvatskoj istoriji. ( Navijači Dinama ( Bad Blue Boys ) su pevali / Oj Dinamo, Dinamo poginu ću za te kao Stjepan Radić za Hrvate)
Atentat je imao značajne političke posljedice, s obzirom da je u Zagrebu., ali i u Beogradu, dao argumente svim protivnicima Jugoslavije. U Hrvatskoj je zamah dobila struja radikalnih nacionalista koja će posle postati poznata kao ustaški pokret, dok su u Srbiji atentat i neredi poslužili iznošenju ideja o "amputaciji", odnosno izdvajanju "problematične" Hrvatske, odnosno pretvaranju Kraljevine SHS u Veliku Srbiju. Tadašnja je vlada izgubila veliki deo svog autoriteta, a što je iskoristio kralj Aleksandar kako bi 6. 1. 1929. zaveo šestojanuarsku diktaturu.
Ђуро Басаричек, убијен
Павле Радић, убијен
Стјепан Радић, накнадно преминуо од последица рањавања
https://sr.wikipedia.org/wiki/Атентат_у_Народној_скупштини
https://en.wikipedia.org/wiki/Stjepan_Radić