(Astronomija) Razglednice sa Marsa
- Začetnik teme Paganko
- Datum pokretanja
- stanje
fantom piroman
Iskusan
- Poruka
- 5.831
Fascinantno
Poslednja izmena:
chuck.
Aktivan član
- Poruka
- 1.007
Astronomi pronasli jos 32 ekstrasolarne planete
Seth Borenstein, Associated Press, Washington, 19. oktobar 2009.
Astronomi su otkrili jos 32 planete izvan Suncevog sistema, potvrdjujuci teoriju po kojoj u svemiru ima mnogo mesta na kojima bi zivot mogao da postoji.
Koristeci teleskop Juzne Evropske Observatorije naucnici nisu pronasli planetu cija velicina sasvim odgovara Zemljinoj, ili neku koja bi izgledala kao nastanjiva ili na bilo koji nacin neuobicajeno, ali ono sto su objavili predstavlja povecanje broja otkrivenih ekstrasolarnih planeta na preko 400. Sest novootkrivenih su nekoliko puta vece od Zemlje, sto povecava broj takozvanih Super-Zemlji na vise od 30 procenata od broja uocenih planeta izvan Suncevog sistema. Vecina do sad otkrivenih ekstrasolarnih planeta su znatno vece - velicine Jupitera ili jos vece. Dve novootkrivene planete su pet puta velicine Zemlje, dok je jedna veca od Jupitera pet puta.
Astronom Stephane Udry sa univerziteta Zeneva rekao je da rezultati podupiru teoriju po kojoj formiranje planeta predstavlja uobicajenu pojavu, narocito kod odredjenog tipa zvezda, kao i da je on prilicno uveren da planete slicne Zemlji posvuda postoje. Na internet pres-konferenciji Udry je iz Portugala porucio da izgleda kako priroda ne voli vakum i da ako ima prostora za neku planetu, ona ce se tamo i naci.
Ono sto je posebno uzbudljivo za astronome jeste visok procenat – oko 50% - odredjenog tipa zvezdanih sistema sa relativno sjajnim zvezdama oko kojih kruze planete. Astronomi kazu da je ovo i vise nego sto se na osnovu teorije o formiranju planeta ocekuje. Velicine dveju od cetiri otkrivenih planeta koje kruze oko takvog tipa zvezda relativno su slicne Zemljinoj, rekao je astronom Xavier Bonfils iz opservatorije u Grenoblu, Francuska.
Otkrica su napravljena us pomoc tzv. preciznog tragaca radijalnih brzina planeta koji pronalazi malene nepravilnosti u kretanju zvezda uzrokovane gravitacionim uticajem planeta koje kruze oko njih, a fotografije ovih planeta zapravo ne postoje.
The European Southern Observatory
-
Seth Borenstein, Associated Press, Washington, 19. oktobar 2009.
Astronomi su otkrili jos 32 planete izvan Suncevog sistema, potvrdjujuci teoriju po kojoj u svemiru ima mnogo mesta na kojima bi zivot mogao da postoji.
Koristeci teleskop Juzne Evropske Observatorije naucnici nisu pronasli planetu cija velicina sasvim odgovara Zemljinoj, ili neku koja bi izgledala kao nastanjiva ili na bilo koji nacin neuobicajeno, ali ono sto su objavili predstavlja povecanje broja otkrivenih ekstrasolarnih planeta na preko 400. Sest novootkrivenih su nekoliko puta vece od Zemlje, sto povecava broj takozvanih Super-Zemlji na vise od 30 procenata od broja uocenih planeta izvan Suncevog sistema. Vecina do sad otkrivenih ekstrasolarnih planeta su znatno vece - velicine Jupitera ili jos vece. Dve novootkrivene planete su pet puta velicine Zemlje, dok je jedna veca od Jupitera pet puta.
Astronom Stephane Udry sa univerziteta Zeneva rekao je da rezultati podupiru teoriju po kojoj formiranje planeta predstavlja uobicajenu pojavu, narocito kod odredjenog tipa zvezda, kao i da je on prilicno uveren da planete slicne Zemlji posvuda postoje. Na internet pres-konferenciji Udry je iz Portugala porucio da izgleda kako priroda ne voli vakum i da ako ima prostora za neku planetu, ona ce se tamo i naci.
Ono sto je posebno uzbudljivo za astronome jeste visok procenat – oko 50% - odredjenog tipa zvezdanih sistema sa relativno sjajnim zvezdama oko kojih kruze planete. Astronomi kazu da je ovo i vise nego sto se na osnovu teorije o formiranju planeta ocekuje. Velicine dveju od cetiri otkrivenih planeta koje kruze oko takvog tipa zvezda relativno su slicne Zemljinoj, rekao je astronom Xavier Bonfils iz opservatorije u Grenoblu, Francuska.
Otkrica su napravljena us pomoc tzv. preciznog tragaca radijalnih brzina planeta koji pronalazi malene nepravilnosti u kretanju zvezda uzrokovane gravitacionim uticajem planeta koje kruze oko njih, a fotografije ovih planeta zapravo ne postoje.
The European Southern Observatory
-
Poslednja izmena:
endonuclease
Ističe se
- Poruka
- 2.010
chuck.
Aktivan član
- Poruka
- 1.007
Od toga DA LI JE lazirano, meni je interesantnije pitanje ZASTO JE lazirano? Na prvi pogled, cini se da je dosta truda ulozeno oko tog laziranja. Izvini, nisam primetio da se odgovor na to pitanje daje u tekstu koji si linkovao. Dobro, cuo sam da vlasnik zemlje naplacuje nekakve ulaznice za razgledanje kratera, ali da li se samo radi o genijalnoj ideji jednog prevaranta-preduzimaca, ili postoje i neki siri interesi? Mozes odgovoriti da to niko ne zna, ali posto istrazujes neke slicne fenomene, mozda bi mogao da izneses neke pretpostavke, osim ako to ne ugrozava tvoja tekuca istrazivanja.
chuck.
Aktivan član
- Poruka
- 1.007
Ja uvek razmatram motiv, jer on moze uputiti na zakljucak povodom nekog pitanja. Recimo, meni je jasno zasto neko osporava teoriju evolucije, ili to da su bas Amerikanci sleteli na Mesec, ali zasto bi neko lazirao pad meteora? Ne treba sad da iznosis tu neke argumenta o tome kako se to nije dogodilo, jer to nije poenta, vec motiv prevare.
chuck.
Aktivan član
- Poruka
- 1.007
Zavisi. Kao sto sam rekao meni je najinteresantnije pitanje motiva. Recimo ako je u pitanju namera nekog pojedinca ili male grupe ljudi da zaradi od "ulaznica" za razgledanje kratera, i ako ima dosta onih koji bi ulaznicu platili, mozda se trud isplati. Ali, ako je motiv zadovoljstvo izazivanja nekakve senzacije globalnih razmera, da bi se ubrzo potom prevara otkrila, onda je ulaganje tolikog truda potpuno ludilo. Mozda ti imas neku ideju o motivu takvog dela?Rovokopač i tri petarde su dosta truda?
Aha, pare.
friske vesti:
Posle više od godinu dana pauze protoni su ponovo projurili delovima akceleratora LHC. Tokom vikenda, 23-25. oktobra 2009. godine izvršeno je uspešno testiranje delova akceleratorskog pristena i sistema za "izbacivanje" protona u slučaju kvara.
U petak popodne u prsten je prvo ubačen snop jona, koji je nakon prolaska kroz detektor ALICE izbačen. Zatim su istim delom prstena projurili i protoni. Sledećeg dana protoni su "prošetali" i drugim segmentom prstena, prošli kroz detektor LHCb i napustili su akcelerator.
Svi parametri pokazivali su da akcelerator radi onako kako je očekivalo. Prema rasporedu LHC će početi sa radom sredinom novembra. Tokom prve godine (do decembra 2010) radiće na energiji od 3.5 - 5.0 TeV. Krajem naredne godine rad će biti prekinut, zbog redovnog održavanja i pripreme za maksimumalnu energiju od 7 TeV.
Posle više od godinu dana pauze protoni su ponovo projurili delovima akceleratora LHC. Tokom vikenda, 23-25. oktobra 2009. godine izvršeno je uspešno testiranje delova akceleratorskog pristena i sistema za "izbacivanje" protona u slučaju kvara.
U petak popodne u prsten je prvo ubačen snop jona, koji je nakon prolaska kroz detektor ALICE izbačen. Zatim su istim delom prstena projurili i protoni. Sledećeg dana protoni su "prošetali" i drugim segmentom prstena, prošli kroz detektor LHCb i napustili su akcelerator.
Svi parametri pokazivali su da akcelerator radi onako kako je očekivalo. Prema rasporedu LHC će početi sa radom sredinom novembra. Tokom prve godine (do decembra 2010) radiće na energiji od 3.5 - 5.0 TeV. Krajem naredne godine rad će biti prekinut, zbog redovnog održavanja i pripreme za maksimumalnu energiju od 7 TeV.
chuck.
Aktivan član
- Poruka
- 1.007
Pa postoji druga tema mnogo adekvatnija za pisanje ovakvih poruka.
ristob
Veoma poznat
- Poruka
- 12.339
Zaista! Već sam apelovao da postovi ne budu off topic, pogotovu kad već postoje odgovarajuće teme i tražio od moderatora da takve postove ubaci u temu kojoj pripadaju.Pa postoji druga tema mnogo adekvatnija za pisanje ovakvih poruka.
- stanje