Asošiejted pres (AP) piše o maršu novopazarskih studenata ka Novom Sadu i nastojanju da prevaziđu etničke podele

[Kiki63]

Robijaćete hiljade godina.

Oce malo sutra,kao i svi do sad

 

[Mystic+]

AP piše o maršu novopazarskih studenata ka Novom Sadu i nastojanju da prevaziđu etničke podele

Какве су то увек будалаштине из АП

Шумадинац је одувек био избалансирано расположен између грађанских и националних опција ! Далеко мање фрустриран и далеко мање комплексиран од свих у бившој СФРЈ, док су сви патили од неких културолошких комплекса нижих и виших вредности

Докле више тих подметачина и митова о СФРЈ и тамници народа тзв.српских заслуга ! ?

 

[Mystic+]

Oce malo sutra,kao i svi do sad

Све док...

 

[Mystic+]

Smrt fasizmu sloboda narodu
Na grskama se nista nije naucilo

наратив и власт је и даље из 1944.г.

та грешка мора да се научи и почисти гвозденом метлом

 

[Mystic+]

Zloupotreba tri klinca je krivično delo, naročito ako se dokaže da su bili zastrašivani.....

Злоупотреба устава свакодневно од Владаоца је велеиздаја, која доводи до конфронтације и фрагментације друштва све до грађанског рата

 

[**Freya**]

"Ne bojimo se više da ćemo naljutiti zle"






https://novimagazin.rs/vesti/361622...adu-i-nastojanju-da-prevazidju-etnicke-podele

AP piše o maršu novopazarskih studenata ka Novom Sadu i nastojanju da prevaziđu etničke podele​

Pogledajte prilog 1807758

Asošiejted pres (AP) izveštava danas o maršu studenata iz Novog Pazara prema Novom Sadu, u susret obeležavanju godišnjice pada nadstrešnice železničke stanice u tom gradu koja će biti upriličena 1. novembra, i na kojoj se očekuju, kako piše američka agencija, desetine hiljada ljudi "iako je vlada (Srbije) u nameri da skrši (proteste u zemlji) uhapsila desetine studenata".​

Studenti iz Novog Pazara, dominantno bošnjačko-muslimanskog grada kako ukazuje AP, takođe nastoje da premoste "višedecenijsku etničku podelu koja potiče iz ratova" devedesetih godina prošlog veka.

Devetoro studenata, koji su sa jugozapada Srbije krenuli peške pre skoro dve sedmice, rekli su AP-u da su umorni ali i odlučni da odu na sever zemlje kako bi zadržali pažnju na krvavoj nesreći u Novom Sadu od pre godinu dana koja je odnela 16 ljudskih života i pokrenula antikorupcijske proteste koji još traju.

Pogledajte prilog 1807761

Ova grupa studenata se nada da će stići u Novi Sad baš 1. novembra kada je planiran veliki skup u znak sećanja na pogibija na železničkoj stanici. AP podseća da su studenti na čelu jednogodišnjih protesta koji su "uzdrmali vlast populističkog predsednika Aleksandra Vučića", i da oni veruju da su žrtve u Novom Sadu umrle "jer je vladina korupcija proizvela traljavu rekonstrukciju stanice".

AP piše da se novopazarskim studentima koji pešače od 16. oktobra pridružilo još jedan manji broj studenata, i da s oni danas napustili grad Ub pošto su u njemu proveli noć.

"Ljudi nam trube (iz vozila) i izlaze iz kuća da nas pozdrave, što nam zaista mnogo znači. Ovo je stvarno nešto posebno", rekla je AP-u studentkinja hemije Emina Spahić (20).

Ona takođe kaže da su studentski protesti u Novom Pazaru "vratili nadu da se stvari mogu promeniti".

Pogledajte prilog 1807759

Ines Hodžić (23), koja tamo živi a u Novom Sadu studira biohemiju, ocenila je da bi studentski marševi mogli izmeniti stereotipe koji pothranjuju nepoverenje između, kako piše AP, dominantno pravoslavnih Srba i muslimanskih Bošnjaka još od rata u susednoj Bosni i Hercegovini (1992-1995).

"Imamo šansu da promenimo stvari. Sad vidimo da smo svi isti i da bi trebalo da stojimo zajedno", rekla je Hodžić.

Pogledajte prilog 1807760

AP podseća na studentski zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora i da Vučić to odbija, i da je vlada u nastojanju da skriši proteste uhapsila ili pretnjama izložila desetine studenata.

Srbija je njihova zemlja isto kao sto je i nasa.
Roda nas je smestila u isti kupus, ako imamo za bajat hleb takav ce jesti i oni, ukoliko imamo za tople i meke zemicke - podelicemo ih sa njima i to ne zato sto su neka manjina vec zato sto im pripadaju.

P. S. Kao i svaka zena i ja malo vise simpatisem svoj pol pa ne mogu a da ne prokomentarisem koliko mi je milo sto vidim lepe i negovane devojke koje hodaju po jesenjem vremenu i nose osmeh.
Uvek valja tako, mirno i sve ce leci na svoje kako treba.
Decenijama nas uce da mora na silu. Istina je da ne treba i ne mora.

 

[Neno]

Robijaćete hiljade godina.

https://www.novosti.rs/vesti/politi...-hrvati-direktno-pozvali-ubijanje-srbiji-foto

 

[Metronomy]

Злоупотреба устава свакодневно од Владаоца је велеиздаја, која доводи до конфронтације и фрагментације друштва све до грађанског рата

Misliš kršenje ustava? Istina. Svakako je neophodno pokrenuti službe za zaštitu ustavnosti i pohapsiti tužioce koji ne rade svoj posao....

 

[Casual Observer]

Srbija je njihova zemlja isto kao sto je i nasa.
Roda nas je smestila u isti kupus, ako imamo za bajat hleb takav ce jesti i oni, ukoliko imamo za tople i meke zemicke - podelicemo ih sa njima i to ne zato sto su neka manjina vec zato sto im pripadaju.

P. S. Kao i svaka zena i ja malo vise simpatisem svoj pol pa ne mogu a da ne prokomentarisem koliko mi je milo sto vidim lepe i negovane devojke koje hodaju po jesenjem vremenu i nose osmeh.
Uvek valja tako, mirno i sve ce leci na svoje kako treba.
Decenijama nas uce da mora na silu. Istina je da ne treba i ne mora.

 

[Stojkov Menidjer]

Kada piše Asošiejted pres ili Rojters onda je jasno da je plaćena mućka

 

[Belgradeboy]

Pogledajte prilog 1807831

Što bi Informer rekao Spremaju rat, krvoproliće.

 

[zbiljaš]

 

[zbiljaš]

 

[zbiljaš]

 

[zbiljaš]

 

[zbiljaš]

DINKO GRUHONJIĆ: O, kako režim bole slike mladosti koja pješači iz Novog Pazara do Novog Sada​

"Režimskim ratnim propagandistima od bjesnila prosto curi pjena, jer im se pred očima (konačno) raspada šovinistički nesvijet koji su izgradili"​

Podsmijavanje vjerskim simbolima muslimana, uvrede poput „islamisti“, „islamski ekstremisti“, „islamistički fanatici“, „zabrađeni hamasovci“, „antisrpski ekstremisti“, rečenice kao što su: „Palestinske zastave i simboli Sandžaka koji se vide među novopazarskim blokaderima šalju jasnu poruku – otcijepiti Sandžak, a Srbiju optužiti za genocid u Gazi“, ili „ekstremistička manjina koja hoće da zapali Rašku oblast“… samo su neke od fašističkih bljuvotina koje ispadaju iz usta režimskih propagandista u Srbiji.

Uperene su protiv mladih ljudi – studenata iz Sandžaka – koji već sedmicama pješače do Novog Sada, da bi se sa svojim kolegama 1. novembra poklonili ubijenima pod nadstrešnicom željezničke stanice u glavnom gradu Vojvodine.

Režimskim ratnim propagandistima od bjesnila prosto curi pjena, jer im se pred očima (konačno) raspada šovinistički nesvijet koji su izgradili. Taj nesvijet su sagradili da bi, poput pljačkaša grobova, nezasito krali i bogatili se, na račun onih koje su ubili i na račun onih koji su samo prividno živi, a zapravo su zombiji.

„Svjesni smo u kojoj državi živimo i reakcije na ovo vjerovatno neće biti nikakve. Nažalost, pravdu ćemo morati sami tražiti, ali ne u institucijama. To je naša tužna sudbina, ali iz perspektive vlasti logično je da se služe takvim metodama, jer se već decenijama na našim prostorima koriste razne podjele. Ali su nas svojim postupcima natjerali da te podjele razbijemo – i naravno da ih to boli!“, rekao je novinarima student iz Novog Pazara Inas Hodžić.

„Ubij Turčina“​

Riječ je, dakle, o istom onom režimskom narativu koji je prethodio masovnim ratnim zločinima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. O istom obrascu kojim se sada pokušava proizvesti sukob u Crnoj Gori, pod parolom „Ubij Turčina“.

I taj otrov u Podgorici – jasno je i pticama na grani – dolazi iz iste kuhinje beogradskog režima. Kojekakvi Mandići i Bečići samo su izvršioci, sprovoditelji zločina u pokušaju. Riječ je, dakle, o istom tom sumanutom „srpskom svetu“, toj malignoj ideji koja cijelom regionu truje i ubija život evo već bezmalo četiri decenije.

Narativ tih krvoločnih režimskih medijskih kanalizacija, tih dobrovoljnih davalaca tuđe krvi, jeste govor mržnje i, naravno, ciljano opasan po studente iz Novog Pazara i Sandžaka. Oni im doslovno crtaju metu na čelo. A zašto to rade? Kao što neko reče – jednostavno zato što su gadovi. I zločinci.

I šta ako sad neko tim mladim ljudima, koji sedmicama pješače prema Novom Sadu, priđe, udari ih, naleti automobilom na njih? Pa, ništa. Odavno je ovaj kompleksaš koji umišlja da je nekakav „vođa“ rekao: „Sto muslimana za jednog Srbina!“

Ljudi dočekuju Ljude​

Ali, dok pacovi iz svojih klimatiziranih studija i partijsko-bezbjednosnih ćelija pljuju i vatru bljuju, mladi ljudi hodaju. Hodaju i razbijaju strah, razbijaju mržnju, kroz kišu i kroz maglu, noseći poruku veću od sebe samih: da Srbija može biti zemlja u kojoj su Novi Pazar i Novi Sad na istoj strani historije, na strani ljudskosti.

I gdje god se pojave, dočekuju ih kao oslobodioce. Jer to i jesu. Dočekuju ih uz vatromete, uz pjesmu, uz hranu, uz toplinu doma u koji ih smjeste. Rječnikom etnonacionalista: Srbi uz veselje dočekuju Bošnjake! Davno zaboravljenim ljudskim jezikom: Ljudi dočekuju Ljude. Ljudi se raduju Ljudima. Kao da su se probudili iz višedecenijskog mamurluka koji su im u amanet ostavili roditelji.

Studentski hod, tih nekoliko stotina kilometara, te hiljade koraka – to je metafora za svaku borbu protiv nepravde u ovoj zemlji: sporu, bolnu, ali istrajnu. Oni ne idu samo prema Novom Sadu, nego prema nekoj drugačijoj Srbiji, onoj koja se više neće plašiti i stidjeti svog odraza u ogledalu. U tom ogledalu vidi se istina o zemlji koja je decenijama uzgajala i širila strah i mržnju. U tom ogledalu sada, najzad, vidimo djecu koja joj govore:

„Ne, mi nećemo tako.“ Da, i sami to kažu: prvi put u svojim mladim životima Srbiju osjećaju kao svoju zemlju.

To nije ona Miloševićevsko-Šešeljevska Srbija iz devedesetih, kada je Novi Pazar bio opkoljen tenkovima. Kada se nad Bošnjacima Sandžaka sprovodio svakodnevni i svakovrsni teror. To nije ona Srbija čiji su simboli Štrpci i Sjeverin. To nije ni ona Srbija koja se, poput vampira, vratila 2012. godine jer nije bilo hrabrosti da se, nakon pada Miloševića, pogleda u ogledalo, umjesto da pravi kompromise s masovnim ubicama. Ne, ovo je ta generacija koja gradi svijet za sebe.

Kad se studentica iz Beograda zagrli sa studentom iz Novog Pazara, kad zajedno stanu pod zastave Srbije i Bošnjačkog nacionalnog vijeća, tada pucaju sve režimske laži, kukavičluk i zločini. Kada su im u Kragujevcu onomad prostirali ramazansku sofru ili kada su proljetos studenti iz Novog Pazara došli u Beograd da zamijene na blokadi RTS-a svoje kolege kako bi mogli s porodicama obilježiti Uskrs, tada je ljudskost postala otpor.

Ko se krsti, a ko klanja ​

Sve to bi možda nekome iz „normalnije“ zemlje bilo nešto što se podrazumijeva. Nama se, nažalost, donedavno podrazumijevalo jedino to da se prebrojavamo ko se krsti, a ko klanja.

I zato su svi ovi mladi – i oni iz Pazara, i oni iz Kragujevca, i oni iz Niša, i oni iz Beograda, i oni iz Novog Sada – zapravo najteži poraz Vučićeve Srbije. Jer su pokazali da se ne može beskonačno vladati lažima kad se istina pojavi puna žuljeva, na asfaltu. Taj prizor mladih ljudi nijedna Pink-laž ne može zamazati.

Zato će oni biti još žešće napadani. Biće proglašavani izdajnicima, agentima, islamistima, separatistima… Ali istina je jednostavna: oni su samo normalni, mladi, lijepi ljudi koji ne žele na svojoj grbači nositi mržnju koju su im natovarili očevi i djedovi. I to je ono što režim ne može podnijeti – ljudskost. Jer oni su se, taj režim, ako ćemo već o otcjepljenju, odavno otcijepili od ljudskosti.

A kad sve ovo prođe, kad se u nekom novom vremenu budu pisale hronike o propasti sumanute ideje prebrojavanja krvnih zrnaca, negdje će u fusnoti stajati: Početak kraja bio je kad su studenti iz Novog Pazara krenuli pješice prema Novom Sadu. U toj historijskoj hronici neće biti mjesta za one koji su vrištali s ekrana, s pjenom od bjesnila na poganim ustima, niti za one što su kovali laži po tabloidima. Njih će progutati tišina istine. A biće mjesta za te mlade ljude, one koji su išli pješice, noseći samo ruksak, zastavu i vjeru da Srbija može biti normalna zemlja. Oni nisu hodali da bi osvojili vlast, nego da bi nam vratili moral i dostojanstvo.

Njihove noge su umorne, ali im je pogled čist. A to je ono čega se režim najviše plaši: da će ga, na kraju, srušiti ne oružje, nego čista savjest.

Radio Sarajevo

 

[zbiljaš]

 

[zbiljaš]

 

[Tom Riddle]

Žali Bože zavedene mladosti i vremena koje uzaludno troše za nečije propale ambicije.
Neko će morati odgovarati za uništenje jedne generacije studenata i izvrgavanje ruglu obrazovnog sistema.
Jasno i nedvosmisleno; u svim obrazovnim ustanovama, zabranjena je politika.

Само напред, само напред. Имаће гласове 10 прдара са форума и маме и тате.

 

[Casual Observer]

Pogledajte prilog 1808263

Pogledajte prilog 1808264

 

[zbiljaš]

Gardijan: Mladi u Srbiji odbijaju da ćute, Vučićeva vlast na ivici pucanja​

"Za godinu dana, Srbija nije izgradila novu stanicu – ali jeste novo razumevanje: da stabilnost pod Vučićem nikada nije bila stvarna. Bila je to pozajmljena sigurnost, mir založen za sledeći kolaps"​

Betonska nadstrešnica železničke stanice u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji, urušila se i usmrtila 16 ljudi 1. novembra 2024. Ta tragedija pokrenula je najduži talas protesta u poslednjoj deceniji – spontani ustanak protiv korupcije, nebrige i bahatosti vlasti. Godinu dana kasnije, pukotine u betonu pretvorile su se u pukotine u političkim temeljima Srbije, piše Gardijan.

Katastrofa je pogodila Srbiju iz dva razloga.

Prvo, svaki građanin ima priču o toj stanici. Izgrađena 1964. godine, a poslednjih godina rekonstruisana za novu brzu prugu između Beograda i mađarske granice, novosadska stanica oduvek je bila mesto susreta – gde su se ljudi pozdravljali i rastajali.

Samo nedelju dana pre urušavanja, autor ovog teksta ostavio je svoju porodicu u njenom hladu, dok je kupovao vodu i grickalice u obližnjem kiosku. „Ono što se dogodilo tih 16 žrtava, moglo je da zadesi bilo koga od nas“, piše on za Gardijan.

Drugo, infrastruktura je simbol režima – i njegovog marketinga. Više od deset godina, vladajuća Srpska napredna stranka meri svoj uspeh kilometrima asfalta i pruga.

Svaka izborna kampanja donosi nova obećanja o putevima, mostovima i tunelima. Predstojeća Expo 2027 u Beogradu zamišljena je kao izlog vlasti.

Ali, u Vučićevoj Srbiji brzina, politička korist i klijentelizam dolaze pre bezbednosti i nadzora.

Svečano otvarana dva puta

Stanica u Novom Sadu svečano je otvarana dva puta – 2022. i 2024. godine.

Prvo otvaranje, u martu 2022, održano je u jeku izbornih kampanja u Srbiji i Mađarskoj. Vučić i Viktor Orban stajali su jedan pored drugog – simboličan par dvojice lidera čiji se režimi takmiče u kontroli medija, nepoštovanju institucija i bliskosti sa Moskvom, piše Gardijan.

Ovog leta, Vučić je otvorio još jednu deonicu autoputa, iako deo trase nije imao potrebnu dozvolu, a tunel nije imao automatski sistem bezbednosnog nadzora. Umesto da poštuje propise, vlada je ukinula pravilnik o tunelima i postavila vatrogasce, policiju i hitnu pomoć da 24 sata dnevno dežuraju na ulazu.

Pad nadstrešnice nije stvorilo krizu u Srbiji – on ju je samo razotkrilo. Tokom prethodnih 12 godina, režim je zarobio sve institucije, pretvarajući demokratski sistem mukotrpno građen između 2000. i 2012. u praznu formu. Sudstvo, mediji i regulatori su pod partijskom kontrolom, pa je ulica ostala jedini javni prostor slobodnog izraza.

Od 2016. Srbija je imala gotovo svake godine novi talas protesta – svaki sledeći bio je iskustvo i lekcija za novu generaciju demonstranata. Od velikog beogradskog protesta 28. juna 2025., vlast je skinula sve maske.

Na skupovima širom zemlje, policija je tukla i jurila mirne građane, dok je gotovo hiljadu ljudi uhapšeno. Država više ne krije svoj strah – ona ga koristi kao oružje.

Između Moskve i Brisela – ali samo na papiru

Vučićeva vlada voli da deluje kao da sedi na više geopolitičkih stolica, balansirajući između Istoka i Zapada, ali u stvarnosti ona zemlju vodi isključivo u interesu predsednika – uzima novac iz Brisela, a naredbe iz Moskve, navodi Gardijan.

Što rejting SNS-a više pada, to se vlast više oslanja na svoju tvrdu, nacionalističku i prorusku bazu, a time se još dublje naginje ka Kremlju. Takva „ravnoteža“ postaje neodrživa i nosi rizik da nestabilnost prelije i na ostatak Zapadnog Balkana.

Uticaj Rusije na bezbednosne strukture Srbije i dalje se potcenjuje.

Njene obaveštajne mreže deluju bez ograničenja – od sumnjivih trening kampova na teritoriji Srbije, gde su agenti vežbali izazivanje haosa tokom izbora u Moldaviji, do samih hodnika državnih institucija u Beogradu.

Istovremeno, takozvani „antiprotivladini pokret“ – skup unajmljenih batinaša i partijskih lojalista – deluje po uputstvima iz Kremlja, kao srpska verzija „antimajdana“ iz Ukrajine.

Raspoloženje naroda se menja

Već krajem 2024, i pre tragedije, javnost je počela da menja mišljenje.

Istraživanje iz septembra 2024. pokazalo je da više građana smatra da zemlja ide „pogrešnim putem“ (47%) nego „pravim“ (46%).

Danas je taj jaz još veći – 53% prema 36%.

Inflacija je i dalje iznad proseka EU, plate ne prate troškove života, a javni dug, iako ne ruši nove rekorde, ostaje ogroman.

Kao odgovor na proteste, gradske vlasti u Beogradu su uveli besplatan javni prevoz – gest koji simbolično oslikava način upravljanja zemljom: kao da resursi nikada neće nestati, iako je glavni grad praktično bankrotirao prošle godine.

Sistem koji troši sam sebe

Vučićeva Srbija danas liči na državnu Poncijevu šemu – vlast koja legitimitet gradi na spektaklu, dok odlaže sopstveni kraj.

Nove američke sankcije kompaniji NIS, koja je većinski ruska, stupile su na snagu 9. oktobra 2025. godine i prete da ugroze energetsku stabilnost zemlje i ceo model rasta zasnovan na jeftinom ruskom gasu. Reakcija vlade bila je stihijska – još jedan dokaz potpunog odsustva jasne politike.

Posle meseci studentskih protesta, Srbija deluje gotovo neupravljivo – zaglavljena između sve veće represije i mogućnosti za novi početak. Zapadne diplomate i dalje se nadaju „smirenju“, dok EU izbegava potrese na Balkanu u trenutku kada rat u Ukrajini traje, a Moskva širi svoje „hibridne pretnje“.

Ali Srbija više ne može da se vrati na staro.

Nova generacija ne pristaje na tišinu

Uoči godišnjice protesta 1. novembra, moguće je više scenarija, ali jedno je sigurno: status kvo pre tragedije više ne postoji. Ni civilno društvo, ni opozicija, ni studenti neće se vratiti u „dijalog“ koji je služio samo kao dekor vlasti.

Srpski studenti postali su deo globalne generacije otpora. Njihovo odbijanje da ćute pred korupcijom i nekažnjivošću pokazuje da obnova demokratije ponovo može krenuti s ulice – i od mladih.

Godinu dana kasnije, sistem koji je srušio nadstrešnicu i dalje stoji, ali protesti su prerasli u istrajnost. Oni su rođeni iz tuge, ali opstaju iz uverenja da promena postoji.

 

[zbiljaš]

 

[zbiljaš]

 

[zbiljaš]

 

[zbiljaš]