Arhitektura starih civilizacija

[Poli46]

Pogledajte diskusiju na staroj temi ovde https://forum.krstarica.com/threads/arhitektura-starog-veka.820281/
MESOPOTAMSKA ARHITEKTURA

Mesopotamska arhitektura i uopšte umetnost razvija se paralelno sa razvojem Egipta, i ne zna se koja je kultura starija, druga istorijska civilizacija se rađala na Bliskom istoku, postepeno napuštajući neolitskodruštvo. Između 3500. i 3000. p. n. e. u dolini Tigra i Eufrata, na teritoriji današnjeg Iraka istočne Sirije i Irana nastala je Mesopotamija. Egipat i Mesopotamija istorijske su kulture koje su se istovremeno pojavile. Obe su monarhije i različite su po religiji ali u Tinitskom i Džemedetnarskom dobu postojale su već kulture u današnjem smislu reči toga pojma.

 

[gost 435342]

Rimska, Grčka i Kineska su najnaprednije, njihove ideje i izumi se i danas koriste.

 

[Poli46]

Egipatska monarhija Starog Carstva održavala se dugi niz godina sve do revolucije koja je uništila Staro Carstvo, ali je tradicija bila snažnija. U Međuriječiju Tigrisa i Eufrata pojavila se kultura čije dinastije možemo pratiti samo iz slučajnih događaja i mesnih ratova, samo je Akadska monarhija umela da upravlja celom zemljom međurečija. Ljudska je moć morala da prizna božansku, što je postao osnov za ceo život. Egipat je imao kralja i boga u jednoj ličnosti i što se ogledalo u izvesnom optimizmu kod Egipćana. U Mesopotamiji je vladar samo zastupao Boga. Od Srednjega Carstva je svako ko je zaslužio imao pravo na posmrtni život

 

[Poli46]

O arhitekturi Mesopotamije znamo na osnovu bilblioteke 30.000 glinenih pločica cara Asurbanipala. Glavni materijal za izgradnju su bile opeke. Zidovi su se gradili u debljini od 6-12 metara i ukrašavali su se fajansnim pločama a gradili su se hramovi, palate na umetnim uzvišenjima kao i zigurati. Palate su bile na umetnim brdašcima i zgrade su se grupisale okolo unutrašnjih dvorišta. Materijali od kojih su se stvarale skulpture su bili glina, bronza ili kamen diorit.

 

[Poli46]

Egipat

Kapija boginje Ištar u Pergamonu

Arhitektura Starog kraljevstva se može smatrati monumentalnom pošto su lokalni krečnjak i granit korišćeni za izgradnju građevina i grobnica velikih dimenzija. Razvijena je izvanredna arhitektonska tehnika i upotrebljavani kolosalni kameni blokovi koji se savršeno uklapaju jedan sa drugim bez upotrebe maltera, a način na koji su podizani do njihove destinacije nam je nepoznat. Kupola kao arhitektonski elemenat je poznata ali se ne koristi u kamenoj arhitekturi. Od velikog broja sagrađenih hramova u ovom periodu sačuvano je samo nekoliko primera.

 

[Poli46]

Monumentalni kompleks u Gizi, gde su sahranjeni faraoni IV dinastije, pokazuje veštinu i sposobnost egipatskih arhitekta u izgradnji spomenika koji je još u antičko doba smatran jednim od Sedam svetskih čuda i pokazuje raskoš egipatske civilizacije. Snefru je počeo izgradnju prve piramide bez stepenica. Keops je bio njegov naslednik i izgradio je Veliku piramidu koja dostiže 146 metara visine, a čini je oko 2,3 miliona kamenih blokova prosečne težine oko 2,5 tone. Keopsov sin Kefren je izgradio jednu manju, a Mikerin je autor treće velike piramide ovog kompleksa.

Zadatak piramida je bio da zaštite i očuvaju tela faraona za večnost. Svaka piramida je deo kompleksa koji se sastojao od hrama u dolini, prilaza, komunikacionih prolaza i drugih prostora, među kojima je i prostor rezervisan sa religijske rituale pre sahrane. Oko tri piramide u Gizi (Keopsove, Kefrenove i Mikerinove), stvoren je nekropolj (grad mrtvih) koji čine mnogobrojne mastabe. Ravnog krova i iskošenih zidova nazvane su mastabama pošto podsećaju na egipatske kuće od opeke (mešavina gline, peska i trske), u obliku zarubljene piramide. Mastabe su bile grobnice u kojima su sahranjivani članovi porodice faraona, plemstvo i državni službenici visokog ranga. Spoljašnji izgled mastabe podseća na odsečenu piramidu pravougaonog oblika, a u unutrašnjosti se nalazila mala soba zvana sirdab, gde je čuvana statua pokojnika

 

[gost 433281]

Инке,Маје.. извалили све пре свих. Најнапредније цивилизације.

 

[Poli46]

Инке,Маје.. извалили све пре свих. Најнапредније цивилизације.

Polako doći će i oni na red.

 

[gost 433281]

Polako doći će i oni na red.

Ма не,само рекох. Није фрка.

 

[Tina]

Baš lepa i interesantna tema. Volim starovekovnu arhitekturu, impozantna je, posebno uzimajući u obzir tadašnja naučna i inženjerska znanja, dostignuća i njihove opšte mogućnosti. Nažalost, to je iziskivalo dosta izgubljenih života robova i fizičkih radnika na tim objektima. Ali ja te objekte posmatram kao njihove spomenike a ne tih vladara koji su ih podizali.

 

[Poli46]

Persijska arhitektura i uopšte Persija kao država Indoevropljana koji su prodrli preko kavkazkih prevoja i Iranske visoravni, kao novo carstvo u nastajanju posle rušenja Vavilona 539. p. n. e. obeležava završnu fazu samostalne civilizacije u Mesopotamiji. Arhitektura je jedno polje u kojem
je Iran imao dugo razdoblje u istoriji. Glavne vrste arhitekture su tu palata i kasnije džamija. Arhitektura upotrebljava mnogo simbolike i čiste forme. Planovi su osnovani na često simetričnim planovima pravougaonika nadvorija i hodnika. Persijska arhitektura i umetnost napravila je veliki uticaj na umetnost starih civilizacija.

Ruine Persepolisa-starog grada

Persijanci su prošli kroz velike teškoće pre nego su osnovali svoju civilizaciju osnivanjem dinastije Ahemenida u 6. veku p. n. e. najveće carstvo zapadne Azije koje je povezano sa slavom Kira, Darija i Kserksa koji su osnivali kraljevske gradove Pasargade, Persepolja, Suzu u raskoši od kamena sa sjajem i ukrasima na uzdignutim veštačkim terasama sa hodnicima, stupovima i anabansima, velikim pokrivenim dvoranama sa stubpvima. Ova umetnost predstavlja spoj doprinosa različitih stilova u umetnosti i arhitekturi koji su prilagođeni raskoši i inspirisani su kako egipatskom tako i asirskom umetnošću i arhitekturom.

 

[Poli46]

Relief of Xerxes at Doorway of his Palace, Persepolis, Iran

Persijska arhitektura je upotrebljavala mnogo dekorativnih elemenata koji su bili izrađeni bez
obzira koliko su bili veliki i ova ljubav prema dekoraciji potiče iz nomadska prirode kakvi su bili Persijanci te tako nema nikakve razlike među ukrašavanjem kapitela i sitnog zlatarskog nakita
koji je izrađivan i predstavlja takođe veliki doprinos u umetnosti Persije. Persijsko carstvo je želelo da nastavi svoj ekspanzionistički pohod preko mora i sukobilo se sa zapadom na kopnu kod Paleteje 479. p. n. e. Posle osvajanja Aleksandra Makedonskog 331. p. n. e. dolazi do kraja ove umetnosti koja biva podvrgnuta infiltracijama sa zapada prvo Grčke a zatim i Rima.

 

[Poli46]

Gobekli Tepe

Prema istoriji koju znamo, najstarije civilizacije su sumerska i grčka. Međutim, onda se desi da vredni arheolozi iskopaju neko tamo kamenje i procene da je duplo starije od najstarijih civilizacija.
I šta onda? Shvatili smo da zapravo, nemamo pojma ni ko smo, ni odakle smo, ni od kada smo.
Ne tako davno, devedesetih godina, turski pastir je na području blizu drevnog grada Urfa (jugoistočni deo Turske), primetio kamene obrise koji vire iz zemlje. Za to je ubrzo saznao službenik muzeja iz Sanliurfa, na nekih 50 kilometara odatle. Malo nakon toga, informacije stižu do ogranka nemačkog arheološkog instituta u Istanbulu. I tako počinju istraživanja 1994.godine, koja predvodi nemački arheolog Klaus Šmit (Schmidt). Istraživanja traju i dan danas, a otkrića su zapanjujuća.

Gobekli Tepe Turska..Zašto je bila zatrpana?

Pošto je Gobekli Tepe izgrađen oko 10 000-te godine p.n.e to znači da je starije od prvih ljudskih zajednica nastanjenih na jednom području i da datira iz vremena lovačkih zajednica neolita. Toliko je staro da u vrijeme njegove gradnje pra-ljudi nisu koristili ni posuđe! Dakle, pitanje koje se postavlja pred arheologiju je kako su praktično pećinski ljudi mogli izgraditi jedan ovakav kompleks (naši preci koji su se bavili lovom živeli su u pećinama; ostaci životinja koji su pronađeni u Kanadi, tzv. Bluefish caves datiraju se na period između 25 000 i 12 000 godina)?

 

[Poli46]

Za sada nema konkretnih objašnjena kako je Gobekli Tepe mogao biti izgrađen. Arheolozi za sada nisu pronašli dokaze da je područje bilo naseljeno velikim brojem ljudi. Osim nekolicine kamenih alata (čekić i dleto), nema dokaza o velikoj radnoj snazi koja je gradila kompleks. Konstrukcija je manje više ista: dva kamena megalita u obliku slova T postavljeni su u sredini, a okruženi sa nešto manjim blokovima okrenutim prema unutrašnjosti. Težina blokova je od 10 do 50 tona! Ukoliko arheolozi ipak otkriju da je šire područje bilo naseljeno, problem nastanka Gobekli Tepe kompleksa neće biti objašnjeno; kako su ljudi u neolitskom periodu bili u stanju da organizuju i prehrane veliki broj radnika? Podsetimo se, neolitski period je vreme malih ljudskih zajednica koje su preživljavale od lova i skupljanja hrane.

 

[Poli46]

Umetnost stare Grčke

Oko 550. p. n. e. Grci ili “Heleni” kako su sami sebe nazivali, nisu bili jedan veliki narod nego niz plemena, vezanih Egejskim morem, koja su imala sličan jezik i religiju (svemoćne bogove koji su bili prepuni vrlina, ali i ljudskih mana). Između drugog i prvog milenijuma p. n. e. ta su se plemena nastanila na krajnjem jugu Balkana. To su najpre bili: Mikenci i Dorci(naseljeni uglavnom na grčkom kopnu), i Jonci (samo na obali i ostrvima Egejskog mora), a kasnije i Spartanci, Tebetanci, Atinjani i Korinćani. Vremenom im je na jugu Balkana postalo tesno i osnivali su u 8. veku p. n. e. kolonije širom Sredozemlja (Sicilija, Italija, Španija,
Mala Azija pa i Dalmacija). Na prostorima svojih kolonija nastavio se procvat, ponekad uspešniji nego u samoj Grčkoj.

Erechtheion

 

[Poli46]

Partenonski friz u muzeju u Atini..Fidija

Tokom 12. pa sve do 7. veka p. n. e. (tzv. mračno doba grčke) traje raspadanje kritske i mikenske umetničke baštine i skoro da se gase umetničke delatnosti. U isto vreme Grčka civilizacija se formirala i polako oblikovala. Svaka zajednica razvijala je svoj centar koji je prerastao u grad-državu (polis) kojim je upravljalo veće bogatijih staraca.Umetnost vekovima ne nalazi značajniji izraz, izuzimajući keramiku koja je vezana za praktičnu upotrebu. Nastale su vaze koje su služile za odlaganje pepela pokojnika. U 9. veku p. n. e. Grci su počeli da oslikavaju vaze geometrijskim oblicima: spiralama, rozetama, prepletima, meandrima, trouglovima,krugovima, svastikama- koje su raspoređene u horizontalne trake kao kod Mikenaca. Takvo ukrašavanje se naziva „geometriski stil“. Kasnije se odustaje od same geometrije i javlja se ljudska figura, ali još uvek geometrizirana (kao kod vaze iz Dipilona).
Keramika iz 6. veka p. n. e. Ima organske linije i likove koji podsećaju na istočnjačku umetnost te je nazvana „orijentalni stil“ i najzastupljenija je u arhajskom periodu.

 

[Poli46]

Glavni oblik grčke arhitekture jeste hram koji se razvija iz mikenskog megarona – središnjeg pravougaonog prostora na stubovima. Od drvene kuće, gde se sklanjala skulptura božanstva, postepeno je nastala monumentalna kamena građevina na stepenastoj platformi (stilobat), na pravougaonoj osnovi. Naos ili svetilište je glavni centralni prostor grčkog hrama uokviren kamenim zidovima; ispred naosa stoje stupovi (najpre dva, a kasnije četiri) koji nose arhitrav pretprostora (anta), na arhitravu počiva drveni krov na dve vode, popločan crepom od opeke koji se i danas
koristi na kućama. Kasnije hramovi postaju sve bogatiji, tj. dodaju se pretprostori sa stubovima
i iza naosa, a kasnije i oko celog hrama.

Dorifor (grčki: Doriforos) ili Kopljonoša

 

[Poli46]

Marathon Youth or Ephebe of Marathon

Osim što su isticali delove arhitekture jasnim bojama (Grci su bojili i svoje skulpture), smeštali su i brojne reljefe i skulpture, a vremenom je ukrašavanje bilo sve bogatije. Timpanon je deo trouglastog dela hrama iznad arhitrava na pročelju koji je potpuno ispunjen plastikom. Već u najstarijim zabatnim trouglovima pojedinačne skulpture se slažu jedna uz drugu tako da stvaraju jedinstvenu priču, a svaka skulptura je oblikovana u položaju koji odgovara mestu u kojem će biti smeštena.

 

[Poli46]

Umetnost Starog Rima

O rimskoj umetnosti se obično govori kao o umetnosti jednog naroda, ali u toku proširenja
teritorija pod rimskom vlašću u redove Rimskih građana primani su i pripadnici drugih naroda.
Tako su u rimskim kolonijama živeli mnogi rimski građani koji su taj naslov stekli služeći u
rimskoj vojsci. Svoj najveći sjaj, rimska umetnost, je dosegla u doba Carstva. Bila je to
aristokratska i oficijalna umetnost; luksuz za bogataše, ili oznaka rimske dominacije.

Arch of Constantine Forum frieze

U rimskoj umetnosti postoje dve faze:

klasična rimska umetnost (1. vek p. n. e. – 2. veka)
kasno-antička umetnost (3. – 5. veka)
U prvoj fazi vrede sva pravila koja su utvrdili još Grci. U 3. veku. nakon društvene i privredne
krize Carstva usled pre-glomaznosti teško održivog Carstva i robovlasničkog sistema,
Carstvo je podeljeno na više-manje samostalne provincije, a u 4. veku su opet ujedinjene
zajedničkom religijom – hrišćanstvom koje je ukinulo rimski pluralizam. Možemo prepoznati
previranja i uticaje tih kriza kroz promene u umetničkom izrazu.

 

[Neprilagođena]

Римска архитектура се развијала и сеже од 2. до 1. века п. н. е. до 500.

Узимајући грчке елементе Римљани су стекли предувете за монументалност,
те сасвим нове појмове као што је лук и свод без којих не би постојала архитектура запада.

Развој архитектуре од самих почетака одражава специфично римски карактер и римски начин приватног и јавног живота,
тако да су сви елементи позајмљени од Етрураца и Грка, убрзо добили римско обилежје.
То се на први поглед види на разноврсним типовима римских храмова базиликалног, кружног или осмоугаоног облика, римских кућа и палата, самосталних („домуса“) или груписаних у блокове (инсула), царских палата
— величанствених по размерима, театрима, амфитеатрима, хиподромима
и јавним купатилима (термама).

Пресек Пантеона у Риму из 125. г.

Архитектонска дела која су почивала управо на конструкцији лука били су римски акведукти.
Један од најљепших примера је Понт ду Гард (Ним, Француска)

.

Константинов славолук у Риму из 312. године је највећи римски славолук.

 

[Neprilagođena]

Што се тиче позоришта (театар), Римљани граде затворени комплекс по узору на грчки театар,
али с разликом што је скена прелази у први план, а у оркестри седе римски достојанственици.
Римска позоришта се увелико разликују од грчких, пре свега у томе што су Грци искоришћавали природну падину брега за прављење места за седење, док су Римљани градили седалиште као посебну грађевину .

Амфитеатар је чисто римска творевина која једноставно спаја два театра у елиптичан објект за забаву
(Колосеум – 50 000 места за сједење).

 

[Poli46]

Villa Romana mozaik Sicilija

 

[Poli46]

Plato's Academy mosaic - Roman mosaic of the 1st century BCE from Pompeii, now at the Museo Nazionale Archologico, Naples

 

[Poli46]

Karakaline terme

Terme Caracalla ili Terme Antonini (po imenu dinastije Antonini) je sagradio rimski imperator
Caracalla kao deo sopstvene političke propagande jer je želeo da ga narod prihvati i voli ali
i da imaju po čemu da ga večno pamte. Rimljani iz ma kog socijalnog sloja su mogli da uživaju
u ovom velelepnom kompleksu, dok su imućniji građani posećivali Agripine, Neronove i Trajanove terme.
Konstrukciju kompleksa je započeo Settimio Severo (rimski imperator, 146 – 211) 206. godine n.e.
a radovi su završeni za vreme vladavine njegovog sina Karakale 216. godine. Terme su se zagrevale kroz takozvani hypocaustum (na satrogrčkom hypo znači ispod dok caust označava spaljen, zapaljen), sistem paljenja uglja ili drveta ispod tla kako bi se zagrevala voda koja je dolazila iz starog akvadukta. Izvorno su terme ukrašene sa dragocenim skulpturama od kojih su jedine sačuvane čuvena statua farneškog bika (helenska skulptura, najveća ikada sačuvana od antičkog doba do danas), farneški Herkules (antička statua Herkulesa je uvećana kopija napravljena u trećem veku n.e., dok je original napravljen u četvrtom veku p.n.e) i kolosalna 4m visoka statua Esklepija, grčkog boga medicine.

Terme su se sastojale od centralne frigidarium prostorije sa bazenom u kome je bila prohladna
voda, tepidarium (prostorija sa bazenom u kome je bila voda umerene temperature), calidarium
(soba kružnog oblika sa prečnikom od 34m sa u kojoj se nalazio bazen sa vrućom vodom),
velike javne biblioteke i dve jednake ali odvojene postorije za tekstove grčkog i latinskog jezika.
Ceo kompleks je mogao da primi više od 1500 osoba. Terme su se završavale sa natatio, bazenom
na otvorenom, ukrašen sa šest enromnih granitnih stubova, a jedini očuvan stub se od 1563.
godine nalazi na trgu Trinita u Firenci (dato mu je i novo ime: stub pravde). Ispod termi su se
nalazili podzemne prostorije koje su omogućavale praktično upravljane kompleksom skriveno
od očiju prolaznika. U jednom od prolaza pronađena je prostorija kulta Mitre, najveća ikada
pronađena u Rimu u koju se ulazilo sa spoljašnje strane termi. Terme su se koristile sve do
šestog veka kada je ceo kompleks bio nasilno zauzet od strane Ostrogota.

 

[Poli46]

Od 16. veka u termama su sprovedene iskopine prema zahtevu pape Paola III, kada su iskopane brojne famozne skulpture, među kojima je poznato poprsje Belvedere, odneto u muzej Vatikana. Poprsje je ubrzo postalo predmet studija i divljenja od strane najvećih tadašnjih umetnika kao što
su Mikelanđelo i Rafael.