Arheološki park Viminacijum

  • Začetnik teme Začetnik teme proka
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
proka

proka

Legenda
Poruka
57.100
Arheološki park Viminacijum

1581938275292.png



Arheološki park Viminacijum zvanično je otvoren 5. oktobra 2006. godine. Tada su i voda i struja dovedeni do objekata na lokalitetu, obezbeđena je dvadesetčetvoročasovna čuvarska služba (12 čuvara), a uveden je i dvadesetčetvoročasovni video nadzor. Na Viminacijumu je zaposleno 20 mladih ljudi iz okolnih mesta. Arheološki park raspolaže sa tavernom u kojoj se posetioci mogu okrepiti tokom posete lokalitetu, suvenirnicu sa velikim izborom suvenira, knjiga, i edukativnih igara. Toaleti postoje na dva objekta u okviru parka (mauzolej i amfiteatar).
Sedam objekata je pokriveno i otvoreno za posetioce:

  • Severna Glavna kapija legijskog logora (Porta praetoria)
  • Rimske terme
  • Rimski amfiteatar
  • Mauzolej u kojem je najverovatnije sahranjen rimski imperator Hostilijan
  • Mamut park
  • Domvs Scientiarvm Viminacium / Naučno istraživački i turistički centar
  • Zanatski centar sa pećima za proizvodnju keramike i opeke
Turistička promocija Viminacijuma zahtevala je ispunjavanje niza uslova neophodnih za normalno funkcionisanje. Izrađen je projekat turističke signalizacije iz svih putnih pravaca ka Viminacijumu, a na terenu je i postavljena turistička signalizacija iz pravca od Beograda do Viminacijuma. Sa evropskim brodarima postignut je dogovor o satnici posete Viminacijumu. Poseta Viminacijumu uvrštena je u biciklističku rutu Atlantik – Crno more kao punkt D210. Na DVD je dostupan TV film „Viminacium lumen meum“ (engleski, srpski jezik), kao i CD Viminacijum (na nemačkom, engleskom i srpskom jeziku).

Stručni i naučni skupovi
Međunarodni simpozijum o antičkoj keramici „Rei Cretariae Romanae Favtores“ sa učesnicima iz celog sveta održan je 2010. godine. U leto 2011. godine održan je IX regionalni samit UNESKO-a pod nazivom „Savremena umetnost i pomirenje“ kome su prisustvovali brojni predsednici i ministri zemalja jugoistočne Evrope. Krajem 2012. godine održan je međunarodni simpozijum o kulturnom nasleđu “Archaeological Heritage – its Role in Education, Presentation and Popularization of Science”. U okviru međunarodnog projekta OpenArch čiji je učesnik i projekat Viminacijum, napravljen je niz eksperimenata od kojih su najznačajniji sađenje vinove loze na način kako je to rađeno u rimsko doba i ispitivanje načina na koji su spaljivani pokojnici u grobovima tipa Mala Kopašnica – Sase. U okviru međunarodnog projekta T-PAS održana je međunarodna konferencija posvećena turističkoj prezentaciji i promociji arheoloških parkova. Tokom 2013. godine povodom međunarodnog projekta Danube Limes Brand organizovana su dva skupa na kojima su se okupili najeminentniji stručnjaci iz oblasti arheologije rimskog limesa. Cilj ovog projekta je stavljanje dunavske granice – limesa na svetsku listu kulturne baštine (UNESCO World Heritage List).

Svečanosti i koncerti
U okviru svetske manifestacije „Save the Earth“, održan je koncert grupe „Van Gogh“ i „Revised EKV|“. Koncertu je prethodio rimski festival u toku koga su posetioci zajedno sa arheološkom ekipom bili obučeni u rimske odore (07.07.2007. godine). Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture organizovan je koncert svetske operske dive Eme Šaplen (Emma Shapplin) sa velikim brojem VIP zvanica obučenih u rimske odore (2008. godine). Koncert je održan u viminacijumskom mauzoleju. Tokom 2009. održani su festival vina, ribe i tamburaša pod nazivom „Iskre u čaši“ i koncert Studija Alektik koji je prvi put direktno prenošen preko Interneta. Juna 2013. u Domusu je održan koncert Maje Le Ru sa kamernim orkestrom Simfonijeta u glavnom peristilu.

Tematske i stručne izložbe održane na Viminacijumu
Maja 2013. povodom proslave 1700. godina od Milanskog edikta, predsednik republike Tomislav Nikolić, otvorio je izložbu u prostorijama Domusa. U okviru iste proslave svečano je otvoren i rekonstruisani amfiteatar u kome je potom izvedena opera Aida. Operu su izveli orkestar, pevači i umetnici Narodnog pozorišta iz Beograda sa eminentim gostima.
Putujuća izložba fotografija – rezultati projekta T-PAS – Akvileja, Emona, Viminacijum otvorena je jula 2013.

Međunarodne izložbe održane u inostranstvu
Tokom 2013. i 2014. godine izložba „Itinerarium Romanum Serbiae i Viminacium“ predstavljena je u Londonu i Budimpešti. Posebnim naporima Arheološkog instituta, Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve organizovana je američka turneja prilikom koje je izložba prikazana u Vašingtonu, Njujorku, Čikagu, Bostonu, San Francisku i Los Anđelesu.

http://viminacium.org.rs/arheoloski-park/

da li ste bili u ovom prelepom arheološkom parku???
 
promocija arheološkog muzeja na sajmu turizma u novom sadu:

Talija - Touch of the Roman Empire



U vreme velike krize u Rimskom carstvu, u prvoj polovini petog veka, varvari sa severa su upadali na teritoriju carstva i razarali rimske gradove. Limes ili utvrđena granica na Dunavu polako je popuštala do konačnog slima 441/443. godine. Atila Bič Božiji je sa Hunima, poznatim po svojoj svireposti poput oluje opustošio Podunavske provincije. Predstava je umetnička vizija i rekonstrukcija upada Huna u rimski grad.

Spektakl je održan na 50. Sajmu turizma u Novom Sadu, septembra 2017.
 
.....zamisli da su ovolike paretine uložene u komplekse na Orašcu, Ćele kuli, Čegru, Mišaru...pa prva slobodne skupština u Kragujevcu slobodne Srbije, dok cela Europa grca u lancima careva i kraljeva Srbi imaju skupštinu slobodnih ljudi! Kao na Islandu!
...
A ne, dodju stranci a mi im pokazujemo slonove i mamute iz lepenskog vira, i Rimljane provincijalce!
I još se ubedjujemo da su ti mamuti u stvari Srbi!
....
Hvala ti na temi, da narod vidi na šta se daju paretine umesto u našu narodnu prošlost i povest mi veličamo Rimljane!!!?
Kuku lele!
 
prvo, radi se o lokalitetu od par stotina hektara
drugo, radi se o ogromnom arheološkom parku, bez premca u evropi
treće, ovo je vreme otvorenog tržišta, nek neko uradi biznis plan za bilo koji drugi lokalitet i ako je atraktivan, verujem i da je upola atraktivan kao ovaj, pare će se sigurno naći
 
proka:
prvo, radi se o lokalitetu od par stotina hektara
drugo, radi se o ogromnom arheološkom parku, bez premca u evropi
treće, ovo je vreme otvorenog tržišta, nek neko uradi biznis plan za bilo koji drugi lokalitet i ako je atraktivan, verujem i da je upola atraktivan kao ovaj, pare će se sigurno naći
Kliknite za proširenje...
Какав бизнис план? То је лични пројекат лојалног поданика.

Плочник је 100 пута атрактивније налазиште.
 
proka:
prvo, radi se o lokalitetu od par stotina hektara
drugo, radi se o ogromnom arheološkom parku, bez premca u evropi
treće, ovo je vreme otvorenog tržišta, nek neko uradi biznis plan za bilo koji drugi lokalitet i ako je atraktivan, verujem i da je upola atraktivan kao ovaj, pare će se sigurno naći
Kliknite za proširenje...


1. Још горе!

2. ЋЕЛЕ КУЛА је без премца у еУропи, а не РОМЕЈСКЕ ЈАВНЕ КУЋЕ!
Што ово заправо и јесте, сва ова купатилца су била места содомије и педерастије!

3. Да, знам, србство је данас јефтино, продаје се у безсцење, нико га неће ни на гајбице

4. "Бизнис план" су урадили наши преци, кад себе, ал пара за њих никако да се нађе!
 
proka:
pločnik?
može neka informacija više?
Kliknite za proširenje...
Видим да темрзи да тражиш. Ево ти један цитат, а можеш наћи и прочитати цео текст.

"Плочник је археолошки локалитет Винчанске културе у истоименом селу, крај обале Топлице и недалеко од Прокупља. Комплекс насеља из млађег каменог доба (постојало је од 5500. до 4700. године п. н. е) се простире на површини од око 110 хектара, а открића из прве деценије XXI века указују да је реч о најстаријем металуршком месту на свету. Сам локалитет је значајан и по пронађеним остацима керамике и примерцима фигуралне пластике. "
 
EKSKLUZIVNOViminacijska flota izronila iz ugljenokopa: Senzacionalno otkriće kod Kostolca (Foto/Video)
Boris SUBAŠIĆ | 16. mart 2020. 08:02
Tragom najnovijeg senzacionalnog otkrića duboko u tlu brda: Najveća misterija je iz kog vremena potiču brodovi, hermetički sačuvani glinom i muljem. Arheologe dodatno zbunjuje što kraj plovila nema predmeta koje su koristili lađari

Tweet


Tim arheologa Viminacijuma kraj ostataka najvećeg broda / Foto B. Subašić
Tim arheologa Viminacijuma kraj ostataka najvećeg broda / Foto B. Subašić
 
SENZACIONALNO otkriće "fosilizovanih" brodova, u noći između petka i subote, duboko u tlu brda ispod ugljenokopa Kostolac, na kome se prostirao veliki rimski grad Viminacijum, zaprepastilo je i najiskusnije arheologe. Plovila kojima stručnjaci ne mogu da odrede starost pronađena su u toku neke davno nestale velike reke, sudeći po slojevima šljunka debelim oko 15 metara ispod ostataka brodova.

Rečnog peska i mulja ima i iznad drevnih plovila, ali se uopšte ne zna koja bi to reka mogla da bude. Tok Dunava je od mesta nalaza udaljen oko dva kilometra vazdušnom linijom. Arheolozi kažu da nije reč ni o presahloj reci Klepečki koja je do 19. veka tekla ovim prostorom, a ni o starom toku Mlave.
Sve je zagonetno kada je reč o viminacijumskoj floti čiji ostaci vire iz litice kopa, malo na nebu, a malo u zemlji. Najveća misterija je iz kog vremena potiču ostaci brodova koje su u davnoj prošlosti hermetički zatvorili glina i mulj, tako da su im čak i metalni delovi savršeno očuvani.
- Najveći brod, dug 15 metara i širok 2,65 metara, pronađen je na dubini od oko sedam metara ispod površine zemlje, a rimski grobovi se završavaju na dva metra dubine! Zato je za sada nemoguće reći iz kog hronološkog perioda plovila potiču. Ona su pronađena u istom arealu gde i ostaci mamuta, stari milion godina, na 19-20 metara dubine. Po toj analogiji, brodovi bi poticali iz perioda od pre 70.000 godina, što je nemoguće. Zato smo poslali njihovo izuzetno očuvano hrastovo drvo na analize starosti metodom C-14, ali i druge, jer smo se našli pred velikim i potpuno zagonetnim otkrićem - uzbuđeno nam je pričao prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i čelnik Naučnog projekta "Viminacijum", dok nas je vodio stazom duž trošne litice površinskog kopa koju je napravio rudarski bager.
Koračali smo kroz pesak u kome se bele bezbrojne ljušture rečnih školjki i puževa iz vremena kada je ovde tekla moćna reka. U ponoru pod nama crneli su se izlomljeni komadi drevnih brodova, čamaca i okresano deblo ogromnog hrasta dužeg od dest metara, prečnika većeg od metar.
Dr Bebina Milovanović čisti brodsko korito
12-viminacijska-b-subasic%20(2).jpg


Reporter "Novosti" imao je ekskluzivnu priliku da u nedelju rano ujutro dođe na ugljenokop u Kostolcu i prisustvuje čišćenju "viminacijumske arke" sa arheolozima koji neumorno rade na nalazištu od petka noću.
- Telefon je zazvonio oko 22 sata. Iz slušalice sam čuo glas gospodina Slavkovića iz uprave kostolačkih kopova, koji je uzbuđeno govorio da je bager udario u nešto veliko i da su radovi momentalno obustavljeni. Ekipa iz Naučnog centra "Viminacijum" je odmah izašla na teren - opisao nam je dramatični događaj dr Korać.
Ekipa arheologa se iz baze kroz mrkli mrak uputila "nivama" kroz pustinjski pejzaž površinskog kopa prema dalekoj svetlosti moćnih reflektora bagera - glodara.
Dr Nemanja Mrđić kraj pramca čamca
12-viminacijska-b-subasic%20(3).jpg


- Kada smo stigli do tog kruga svetla, nismo mogli da verujemo u ono što smo videli: ispred nas je ležala krma broda sa veslom, koju je otkinula kašika bagera. Reflektor je usmerio snop na liticu i na oko 18 metara iznad nas videli smo daske trupa. Odmah smo uzeli alat, uzverali se uz liticu i počeli da kopamo. Nije nam bilo svejedno, jer je tlo vrlo nestabilno. Ispod sloja peska došli smo do gline i shvatili da je ona konzervirala drvenu konstrukciju, za koju smo prvo pomislili da je čamac. Prvi zraci sunca otkrili su nam obrise broda - ispričao nam je dr Nemanja Mrđić iz viminacijumskog tima dok smo tragali za ostacima flote hodajući opasnom liticom.
Na sve strane su provirivali delovi konstrukcija. Negde pramac, negde rebra trupa, negde daske. Sa visine se u dnu kopa dobro video krš drvenih konstrukcija koje je iz litice iščupao bager.
Dr Miomir Korać "plovi" na brodu u brdu
12-viminacijska-b-subasic%20(5).jpg


- Ovo je neverovatno, kao da je cela flota bila usidrena i onda odjednom propala u mulj gde je konzervirana. Vide se ostaci različitih plovila. Neka liče na ostatke rimskih ratnih rečnih brodova, ali ima i dosta monoksila, čamaca izdubljenih u deblu, koje Rimljani nisu koristili. U stvari, pre nekoliko dana smo 500 metara od sadašnjeg lokaliteta prvo pronašli prvi monoksil, ali na još većoj dubini. Da bismo mogli da pretpostavimo šta se ovde desilo, moramo da sačekamo procenu starosti materijala - kaže dr Mrđić.
Ono što dodatno zbunjuje arheologe je što kraj ostataka plovila nema nijednog pokretnog nalaza, predmeta koji su koristili lađari, koji bi ukazao ko ih je koristio.
- Raspored monoksila i brodova podseća na poredak ratnog desanta, ali za sada nismo našli tragove koji ukazuju na borbe ili paljevine. Jednostavno, kao da je sve odjednom propalo u mulj. Iskopavanja su složena, jer je podloga pesak rečnog dna koji se odronjava i neophodno je da se istraživanje celog prostora obavi što brže. Zato radimo bez prekida, bez obzira na umor. Jednostavno, reč je velikom otkriću koje ne sme da se ostavi nerazjašnjeno - kaže dr Mrđić.
Naš reporter kraj ostataka plovila
12-viminacijska-b-subasic%20(6).jpg


Arheološki lokalitet Viminacijum, čije je istraživanje počelo zbog ostataka rimske prestonice provincije Gornje Mezije, još jednom je iznenadilo stručnjake. Posle pronalaska ostataka mamuta i tajanstvenih magijskih zlatnih svitaka na aramejskom jeziku, kojim je govorio Hrist, sada je na svetlo dana izronila i cela avetinjska flota.
- Očigledno je da smo tek na pragu velikih otkrića. Koliko god se trudio da budem racionalan, ne mogu da se otmem utisku da je oblast Viminacijuma iz nekog neobjašnjivog razloga ostala sačuvana kao vremenska kapsula u kojoj se nalaze odgovori koji će odgonetnuti istoriju našeg prostora - kaže dr Miomir Korać.
Ilija Danković na poziciji prednjeg jedra
12-viminacijska-b-subasic%20(4).jpg


DUNAVSKA TRADICIJA
ODLIČNO očuvano korito velikog broda stručnjacima daje mnogo informacija.
- Brod je konstruisan na isti način kako su pravljena slična dunavska plovila do naših vremena. Za trup su korišćene daske spojene metalnim klanfama. Ivice su im na spoju bile zakošene, da bi u nastali žleb bio uguran materijal koji bi nabrekao u vodi i savršeno zaptivao. Poslaćemo zaptivku sa drevnog broda na analizu, da utvrdimo da li je reč o zamašćenoj kudelji ili možda o hrastovoj mahovini, koja se u našem Podunavlju tradicionalno koristila u tu svrhu - ispričao nam je arheolog Ilija Danković.

TIM ARHEOLOGA U BLATU I PRAŠINI
TIM arheologa koji neumorno radi na otkrivanju misteriozne flote i u blatu i u prašini, na opasnoj litici, čine vrhunski stručnjaci: dr Bebina Milovanović, dr Nemanja Mrđić, dr Ivan Bogdanović, Mladen Jovanović, doktorandi Ilija Danković i Ljubomir Jevtović, Goran Stojić.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top