Argumenti o Duhu Svetom kao Bogu?

Slap888

Zainteresovan član
Poruka
292
Posvuda će te naći široke rasprave o Sinu kao Bogu. Takvih argumenata ima puno i uglavnom su druga razina argumentacije dok se prva razina argumentacije o Kristovom boštvu temeljem njegovog vječnog prisustva u Duhu Svetom u kojem ima svoju dionicu ne spominje jer to znanje svijet teologije ne poznaje. No ova tema koju pokrećem može dati neke odgovore na to ako bude dobrih sugovornika.

Rasprava i argumentacija o Duhu Svetom kao Bogu uglavnom nema...na kapaljku, pa ako je neko nekad na ovom forumu (ne da mi se pregledavati) pokrenuo tu temu čudilo bi me i iznenadilo.

Izvolite.
 
Ajd da vas malo sablaznim djeco neznanja ;

Duh Sveti ne samo da je Bog nego je i najveći i navažniji aspekt boštva. Kao što je Otac "veći" od Sina tako je i Duh Sveti veći od Oca. Tu sad imao dakle veličine redosljeda; Djed, Otac i Sin.

Možda doručkujete te vam je hrana izletjela iz usta nakon gore pročitanog. Ah...nije mi to bila namjera.

To da je Duh Sveti veći od Oca i Sina jasno je iz informacije da je grijeh protiv njega "neoprostiv". Drugo da su Otac i Sin emanirani iz Duha Svetog (Sin je pre-emanacija preko Oca) i da su bog temeljem operatvnog korištenja Duha Svetog...e to ne znate.

Djeca ste neznanja o Duhu Svetom ali ste i djeca sreće; imate priliku za dublje spoznaje.
 
Isaija 6-9: "A on reče: idi, i reci tome narodu: slušajte ali nećete razumjeti, gledajte ali nećete poznati."
On je naravno Gospod Bog.

Djela 28:25-26:
"reče Pavle jednu riječ: dobro kaza Duh sveti preko proroka Isaije ocevima našijem Govoreći: idi k narodu ovome i kaži: ušima ćete čuti i nećete razumjeti; i očima ćete gledati i nećete vidjeti."
Duh Sveti = Gospod Bog.
 

Isaija 6-9: "A on reče: idi, i reci tome narodu: slušajte ali nećete razumjeti, gledajte ali nećete poznati."
On je naravno Gospod Bog.

Djela 28:25-26:
"reče Pavle jednu riječ: dobro kaza Duh sveti preko proroka Isaije ocevima našijem Govoreći: idi k narodu ovome i kaži: ušima ćete čuti i nećete razumjeti; i očima ćete gledati i nećete vidjeti."
Duh Sveti = Gospod Bog.
Bravo za ovaj citat. I sada kada odeš u Izaiju tamo govori Jehova Bog koji je Otac. Znači sve ovo ide u prilog moje spoznaje da je Otac personaliziran u Ocu.
 
Ajd da vas malo sablaznim djeco neznanja ;

Duh Sveti ne samo da je Bog nego je i najveći i navažniji aspekt boštva. Kao što je Otac "veći" od Sina tako je i Duh Sveti veći od Oca. Tu sad imao dakle veličine redosljeda; Djed, Otac i Sin.

Možda doručkujete te vam je hrana izletjela iz usta nakon gore pročitanog. Ah...nije mi to bila namjera.

To da je Duh Sveti veći od Oca i Sina jasno je iz informacije da je grijeh protiv njega "neoprostiv". Drugo da su Otac i Sin emanirani iz Duha Svetog (Sin je pre-emanacija preko Oca) i da su bog temeljem operatvnog korištenja Duha Svetog...e to ne znate.

Djeca ste neznanja o Duhu Svetom ali ste i djeca sreće; imate priliku za dublje spoznaje.
mislim da je Duh Sveti sveprisutan i sveprožimajući. On je životna energija i svesnost. On je izvor svega. Bog Otac i Bog Sin su centralizovani i personalizovani. Bog Otac bi možda bio nešto kao mozak Boga, a Sin srce Boga.
 
ovo je pokušaj da pomiriš monoteizam starog zaveta sa trojednim Bogom novog zaveta. No to su dve različite religije sa različitim etikama i običajima
Не постоје два различита Бога, нисмо ми гностици па да верујемо у тајне приче и различите богове. Људи Старог Завета нису могли тако лако да схвате неке ствари. Зато им се Бог није могао открити тако као у Новом Завету. Уосталом ако си читао Стари Завет, видео си да су тада људи били склони многобоштву.
 
Rasprava i argumentacija o Duhu Svetom kao Bogu uglavnom nema...na kapaljku, pa ako je neko nekad na ovom forumu (ne da mi se pregledavati) pokrenuo tu temu čudilo bi me i iznenadilo.

Izvolite.
treba jos mnogo vremena da protece

za sada vam je dovoljno sto znate za odnos Oca i Sina, a Duh Sveti je da kazem - religija, jer spaja nebesko i zemaljsko.
mi vec sada imamo definicuju religije, ali cemo u buducnosti imati jos bolju zahvaljujuci Duhu Svetom.
Drugo da su Otac i Sin emanirani iz Duha Svetog (Sin je pre-emanacija preko Oca) i da su bog temeljem operatvnog korištenja Duha Svetog...e to ne znate.
ovo si izokrenuo, to je samo tvoja teza o operativnosti, vec si je izneo, a izopacujes samo zato sto
je grijeh protiv njega "neoprostiv"
tako da su tvoji motivi jasni
 
Poslednja izmena:
ja to shvatam kao hulu na život, na životnu energiju, na svesnost...zato je neoprostiva...ako huliš na Oca ili Sina ti huliš na ličnosti, ako huliš na Svetog Duha huliš na osnovu stvaranja i postojanja čime negiraš i sebe...
Može se u širem pogledu gledati i tako. Recimo samoubistvo se često vidi kao hula na Duha Svetog ali u svom užem značenju hula na Duha Svetog je kada ti svjesno i svojevoljno djelovanje Duha Svetoga pripišeš satani ili drugim demonskim silama. To je i kontekst te Hristove rečenice koja je bila odgovor na optužbe fariseja da On Velzevulom izgoni demone.
 
Mi u pismu nigde ne možemo pronaći stih koji tvrdi da Svetog Duha treba da gledamo kao jedno od tri lica.
Sveti Duh je Božji Duh. A Božji Duh je sveprisutnost, životodavac, sila.... što nam pismo i govori.
On jeste i ličnost, ali Očeva, tog Duha i Isus dobio pošto je bio proslavljen na nebu, pa je i on postao sveprisutan. Tako da je Sveti Duh prisustvo Oca i Sina.
Otac Svetim Duhom u Sinu, Sin Svetim Duhom ulazi u ljude. Jer mi imamo jednog Boga Oca, i jednog Gospoda Isusa Hrista, koji sa svetima čine zajednicu Svetog Duha.
Pismo je više nego jasno.


A i sam Isus je bio više nego jasan.

Hajde da ne delim čiravo poglavlje.

Na koji su način Prava i Sin jedno?
Jevanđelje po Jovanu 14,10:
Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i da je Otac u meni? Ono što vam ja govorim ne govorim sam od sebe, nego Otac koji stoji u meni čini svoja dela.

Jevanđelje po Jovanu 14,16:
I ja ću zamoliti Oca i on će vam dati drugog utešitelja da bude s vama uvek,
A ko je taj utešitelj?
Jevanđelje po Jovanu 14,18:
Neću vas ostaviti neutešene. Doći ću k vama.

Jevanđelje po Jovanu 14,20:
U taj dan ćete spoznati da sam ja u Ocu svom, i vi u meni, i ja u vama.
Kada se sjedini sa Ocem i Sinom, mi postajemo zajednica Svetog Duha. Niko od nas ne postaje Bog u ličnosti, jer Bog je jedan.


Jevanđelje po Jovanu 14,28:
Čuli ste da sam vam rekao: ‘Odlazim i vratiću se k vama.’ Ako me volite, radovaćete se što odlazim k Ocu, jer je Otac veći od mene.

Pošto je Sin proslavljen od strane svog i našeg Boga i Oca, on je Svetim Duhom prisutan.

Izvlačenjem iz konteksta možemo naći stihove koji Svetog Duha opisuju kao ličnost. Ali ukoliko potražimo odgovore, onda ih dobijemo u gomili tekstova koji jasno pokazuju ko je Sveti Duh.

Jevanđelje po Jovanu 14,23:
Isus mu je odgovorio: „Ako me neko voli, držaće moje reči, i moj Otac će ga voleti, i doći ćemo k njemu i prebivaćemo s njim.
Jevanđelje po Jovanu 14,26:
A utešitelj, Sveti Duh, koga će Otac poslati u moje ime, poučiće vas svemu i podsetiće vas na sve što sam vam govorio.
 
"У овом случају фарисеји, борећи се против јасног божанског откривења Светог Духа како је он јављао себе у Христу изгнањем бесова (ст. 29), стадоше у отворено непријатељство против овог Духа у толикој мери да Његова јасна дејства приписаше злом духу, Велзевулу. Стога, њихова хула на Духа означава не само одрицање очевидних откривења дејстава Духа Светога, него злобну увреду Духа, кад се Његова дејства приписују демону, што сведочи крајње неверовање и суровост срца… Неће се опростити овај грех зато што је морално стање какво он (грех) претпоставља, и у коме може наћи себи место овај грех изнад грехова, такво да човек губи моралну способност примања дејстава Светог Духа. То стање је исто као у непокајаних демона"
- епископ Михаил Грибановски
 
Teško je povjerovati da je Sv. Duh nekakva sila kad Sv. Duh ispituje dubine Božje (1 Kor 2:10-11), ima volju (1 Kor 12:11), može biti ožalošćen (Ef 4:20), biva Utješitelj (Jovan 14:26), kažnjava (Jovan 16:8), upućuje i govori (Jovan 16:13) itd.

Ako je Sv. Duh sila onda krštena formula "u ime Oca i Sina i Svetoga Duha" iz Matej 28:19 nema smisla. Krštavamo se u dvije osobe i jednu silu
 
Posvuda će te naći široke rasprave o Sinu kao Bogu. Takvih argumenata ima puno i uglavnom su druga razina argumentacije dok se prva razina argumentacije o Kristovom boštvu temeljem njegovog vječnog prisustva u Duhu Svetom u kojem ima svoju dionicu ne spominje jer to znanje svijet teologije ne poznaje. No ova tema koju pokrećem može dati neke odgovore na to ako bude dobrih sugovornika.

Rasprava i argumentacija o Duhu Svetom kao Bogu uglavnom nema...na kapaljku, pa ako je neko nekad na ovom forumu (ne da mi se pregledavati) pokrenuo tu temu čudilo bi me i iznenadilo.

Izvolite.
 
Teško je povjerovati da je Sv. Duh nekakva sila kad Sv. Duh ispituje dubine Božje (1 Kor 2:10-11), ima volju (1 Kor 12:11), može biti ožalošćen (Ef 4:20), biva Utješitelj (Jovan 14:26), kažnjava (Jovan 16:8), upućuje i govori (Jovan 16:13) itd.

Ako je Sv. Duh sila onda krštena formula "u ime Oca i Sina i Svetoga Duha" iz Matej 28:19 nema smisla. Krštavamo se u dvije osobe i jednu silu
Isus je dao jasne odgovore ko je Sveti Duh. Tako da je jasno zašto ima volju i kako može da se ražalosyi.
Kao što čovekov duh zna šta je u čoveku, tako i Božji Duh zna šta je u Bogu. Sveti Duh je Božji Duh.
Vidimo kako su apostoli gledali na Svetog Duha. Da su to apostoli odredili, ne bi moralo da se čeka do 381. god da se donese odluka da je treće lice.


Što se tiče formule krštenja. Mi vidimo da su apostoli uvek to činili u Isusovo ime.
Mi zaista primamo Oca, Sina i Svetoga Duha kada se krstimo.
Jer šta je život večni? Da priznamo jedinog i istinitog Boga Oca i Isusa Hrista kog je poslao.
Ovo su Hristove reči.
 

Back
Top