Аргентина тражи од ММФ-а хитну позајмицу од 50 милијарди долара

patkar

Primećen član
Banovan
Poruka
918
Кад је долазио на власт, конзервативни бизнисмен Маурисио Макри обећао је да ће економију вратити на прави колосек после левичарских и популистичких скретања своје претходнице Кристине Фернандес де Киршнер. Три године касније, Аргентина је принуђена да узме позајмицу од Међународног монетарног фонда (ММФ) да не би банкротирала.

Влада десног центра председника Макрија недавно је затражила превремену исплату 50 милијарди долара, колико је пре неколико месеци договорила са представницима фонда. ММФ је остао у лошем сећању бројних Аргентинаца откако је њихова земља 2001. банкротирала и поред тога што се придржавала савета међународне установе из Вашингтона.

Институција на чијем је челу Кристин Лагард пре неколико месеци је јужноамеричкој држави одобрила кредит. Новац још није требало да буде уплаћен, али је влада из Буенос Ајреса затражила паре „пре рока”, у страху да неће моћи да исплати дугове и подмири друге обавезе, пише аргентински лист „Кларин”. Макријеви сарадници отпутовали су почетком недеље у Вашингтон надајући се да ће убедити Кристин Лагард да је њиховој земљи одмах потребна финансијска инјекција. Песо, тамошња валута, ове године је изгубио скоро половину вредности у односу на амерички долар, инфлација је једна од највећих на свету – 30 одсто, у јуну је забележена рецесија од скоро седам одсто.

http://www.politika.rs/scc/clanak/4...-MMF-a-hitnu-pozajmicu-od-50-milijardi-dolara

MMF ponovo usrecio Argentinu kao i sve ostale.
 
Kako vidim, ovoga puta oni su zvali MMF u pomoc a sami su se doveli do kolapsa. Koren problema valjda ide u ovom pasusu:

"Аргентина се опоравила после шока из 2001, и успела да до 2007. врати целокупни дуг Међународном монетарном фонду, што се догодило за време председника Нестора де Киршнера. Кад је после њега на место шефа државе дошла његова супруга Кристина (2007–2015), влада је национализовала бројна предузећа, повећала јавну потрошњу, субвенционисала градски превоз и електричну енергију, контролисала цене и валутни курс, одбијајући стране инвеститоре и подстичући црну берзу".

A ovaj nesrecni predsednik Makri je taj pozar gasio benzinom, se najbolje vidi u ovoj recenici:

"Да би зауставио пад валуте и довео буџет у ред, Макри је недавно повећао каматне стопе, смањио капиталне инвестиције у инфраструктуру скоро за трећину и увео порез на извоз. "

U zemlji koja je vec zabola u tesku ekonomsku krizu, on kao meru dize porez na izvoz.

Sta je ovde sustina, ako je za onu prvu krizu odgovoran bio MMF, za ovu drugu nije. Pa Argentina se do skoro kur.cila da su oni na vreme odje.bali MMF i da su nasli sopstveni put oporavka. Stavise, mnogi nasi kvaziekonomsti i forumski strucnjaci su upravo davali primer Argentine kako zemlja moze da se razvija bez MMF-a i drugih stranih institucija. A socijalistickom politikom predsednice i debilnim merama njenog naslednika koji je bio liberalno-trzisno orijentisan, servirali su Argentini katastrofu. Traziti pomoc od 50 milijardi samo da bi zemlja pocela da se oporavlja je katastrofa epskih razmera.
 
Makri je doveden na vlast od strane MMF.

Ajde i da je tako, da ga narod nije izabrao vec da ga je MMF postavio, temelje krize je udarila Kristina Kirsner, nakon drasticnog povecanja javne potrosnje kako je navedeno u tekstu (nacionalizacija firmi, subvencionisanje svega i svacega). Makri je, kao sto sam rekao, taj pozar gasio benzinom. I danas MMF dolazi na poziv Argentinaca. A znamo sta ih ceka, smanjenje javne potrosnje (smanjenje plata i penzija i otpustanja), pre svega, a kasnije tek cemo videti. Opet, obratite paznju na cifru, 50 milijardi evra samo da bi poceli da se vade iz krize. Pa oni su uspeli da od 2007. godine, za nesto vise od 10 godina, da se sami unakaze jos gore nego u prethodnoj krizi.

Inace pre neki dan je bila tema, neko je otvorio kako sada Argentincima daju primer Srbije, gde su kao uspesne reforme pod monitoringom MMF-a, pa da se ne plase toliko. Pa se Argentinci raspitivali da li sada stvarno zivimo u blagostanju. Naravno, ne da nije blagostanje, daleko od toga, ali makroekonomski to nije lose, inflacija jednocifrena (u odnosu na trenutnoh 30 odsto argentinskih) i drasticna devalvacija nacionalne valute (dok je kod nas dinar koliko toliko stabilan). Opet, kada se to prenese na obicnog coveka, i dalje zivimo ko psi, samo sa manjom sansom da ce se dogoditi neki novi teski kolaps da zivimo i ispod nivoa pasa.
 
Temelj krize je uradio MMF davno u Argentini.
Kirsneri su otplatili dug MMF-u.

Brate da li ti pratis tajmlajn, te 2007. godine godpodja Kirsner zamenika gospodina Kirsnera i na tom mestu sedela do 2015. godine. Nema u tom periodu MMF-a, Argentina nasla svoj put. Sve cveta, drzava iz budzeta daje i rukovodi. A onda kolaps. Ovakva kriza ne moze da se napravi sa dve godine lose vladavine, vec za duzi period.
 
Brate da li ti pratis tajmlajn, te 2007. godine godpodja Kirsner zamenika gospodina Kirsnera i na tom mestu sedela do 2015. godine. Nema u tom periodu MMF-a, Argentina nasla svoj put. Sve cveta, drzava iz budzeta daje i rukovodi. A onda kolaps. Ovakva kriza ne moze da se napravi sa dve godine lose vladavine, vec za duzi period.

Da malo skrenam sa teme: kad god vidim udovicu Kristinu, bludne me misli obuzmu...:rumenko:
 
Kako vidim, ovoga puta oni su zvali MMF u pomoc a sami su se doveli do kolapsa. Koren problema valjda ide u ovom pasusu:

"Аргентина се опоравила после шока из 2001, и успела да до 2007. врати целокупни дуг Међународном монетарном фонду, што се догодило за време председника Нестора де Киршнера. Кад је после њега на место шефа државе дошла његова супруга Кристина (2007–2015), влада је национализовала бројна предузећа, повећала јавну потрошњу, субвенционисала градски превоз и електричну енергију, контролисала цене и валутни курс, одбијајући стране инвеститоре и подстичући црну берзу".

A ovaj nesrecni predsednik Makri je taj pozar gasio benzinom, se najbolje vidi u ovoj recenici:

"Да би зауставио пад валуте и довео буџет у ред, Макри је недавно повећао каматне стопе, смањио капиталне инвестиције у инфраструктуру скоро за трећину и увео порез на извоз. "

U zemlji koja je vec zabola u tesku ekonomsku krizu, on kao meru dize porez na izvoz.

Sta je ovde sustina, ako je za onu prvu krizu odgovoran bio MMF, za ovu drugu nije. Pa Argentina se do skoro kur.cila da su oni na vreme odje.bali MMF i da su nasli sopstveni put oporavka. Stavise, mnogi nasi kvaziekonomsti i forumski strucnjaci su upravo davali primer Argentine kako zemlja moze da se razvija bez MMF-a i drugih stranih institucija. A socijalistickom politikom predsednice i debilnim merama njenog naslednika koji je bio liberalno-trzisno orijentisan, servirali su Argentini katastrofu. Traziti pomoc od 50 milijardi samo da bi zemlja pocela da se oporavlja je katastrofa epskih razmera.

Nigde ne moze da se trosi vise nego sto se ima. Drzava je kao kuca, to su davno rekli pametni ljudi. Kako iko moze da zivi od kredita - sami se zapitajte?

Inace to je problem svih drzava na svetu, i prosto je neshvatljivo da sistemi tako funkcionisu: drzava popunjava rupe u budzetu raznim kreditima, obveznicama itd (ne zamarajte se detaljima, sve se svodi na isto - uzmes pare unapred uz obavezu da vratis sa kamatom). Za mene je potpuno logicno i apsolutno neophodno da svaka drzava u svom ustavu ima zabranu da drzava uzima kredite. Posledica bi bila da drzava moze i trosi samo ono sto i koliko ima.

A ono sto dovodi do pljacke drzava (budzeta) je prakticno odsustvo odgovornosti rukovodstva drzave za sve sto urade lose u toj istoj drzavi - odgovornost se svodi na gubljenje vlasti, sto je, priznacete, smesno.

A za to smo krivi mi dradjani koji to ili znamo a trpimo, ili ne znamo pa nas varaju (ne znas sta je zapravo gore od ta dva).

- - - - - - - - - -

Da malo skrenam sa teme: kad god vidim udovicu Kristinu, bludne me misli obuzmu...:rumenko:

Ili ti trebaju naocare, ili ti je ukus budi-bog-s-nama.
 
Nigde ne moze da se trosi vise nego sto se ima. Drzava je kao kuca, to su davno rekli pametni ljudi. Kako iko moze da zivi od kredita - sami se zapitajte?

Inace to je problem svih drzava na svetu, i prosto je neshvatljivo da sistemi tako funkcionisu: drzava popunjava rupe u budzetu raznim kreditima, obveznicama itd (ne zamarajte se detaljima, sve se svodi na isto - uzmes pare unapred uz obavezu da vratis sa kamatom). Za mene je potpuno logicno i apsolutno neophodno da svaka drzava u svom ustavu ima zabranu da drzava uzima kredite. Posledica bi bila da drzava moze i trosi samo ono sto i koliko ima.

A ono sto dovodi do pljacke drzava (budzeta) je prakticno odsustvo odgovornosti rukovodstva drzave za sve sto urade lose u toj istoj drzavi - odgovornost se svodi na gubljenje vlasti, sto je, priznacete, smesno.

A za to smo krivi mi dradjani koji to ili znamo a trpimo, ili ne znamo pa nas varaju (ne znas sta je zapravo gore od ta dva).

- - - - - - - - - -



Ili ti trebaju naocare, ili ti je ukus budi-bog-s-nama.

Dug je zao drug i to je istina i kada je drzava u pitanju. Opet mnoge razvijene drzave imaju javni dug koji je kod nekih stvarno ogroman. Ali to ne znaci da automatski postoji kriza javnog duga, jer oni lako servisiraju svoje obaveze. Opet neke stvari, pre svega ogromni infrastrukturni projekti ne bi mogli da se urade bez kredita, jer ni bogatije drzave nemaju novac da iz budzeta finansiraju tako nesto. Ovde je bitno da se drzava zaduzuje po sto povoljnijoj, odnosno sto nizoj kamatnoj stopi. A ako sam dobro skapirao, sto je drzava stabilnija, sto ima bolji kreditni rejting (sto podrazumeva nisku i predvidivu inflaciju, stabilnu valutu i kontrolisan javni dug), kredit je jeftiniji, jer je realnije da ce biti vracen. Ako je zemljla na rubu ekonomske krize sa makroekonomskom nestabilnoscu, pozajmice su skuplje.

Kako je nas javni dug eksplodirao objasnio je nekadasnji guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelasic. Nakon izbora 2008. godine, kako bi se izaslo u susret zahtevima PUPS-a da se penzije povecaju 10 odsto (kako bi ovi potpisali koalicioni ugovor), zemlja se zaduzila sa ogromnim kolicinama novca po katastrofalnim kamatama. A kada udjes u spiralu takvog zaduzivanja, tebi dug narednih godina samo raste.

Nije mala stvar, iako se izvrgava podsmehu, sto je Srbija konacno na toj silaznoj spirali. Mi dug vracamo, odnosno smanjujemo na tri nacina, prvi je naravno otplatom rata, drugi je rastom BDP-a iako to nije klasicno otplacivanje duga (ako raste BDP, onda je ucesce BDP-a u javnom dugu manje), dalje slabljenjem dolara (kao sto nam je dug rastao u procentima kada je dolar jacao, sada se malo spusta), dok je veoma bitna stavka da ne postoji deficit u budzetu. Da ne otkrivam toplu vodu ali uvek je bolje i jedan dinar biti u suficitu nego bilo kakav deficit.

Zasto ovo kazem, citao sam negde (a neka me neko ispravi posto je moguce da sam lose shvatio te informacije), da je recimo Rumunija sa 7 odsto rasta BDP-a imala povecanje javnog duga. Sta to znaci, to znaci da je Rumunija uspela da ostvari impresivan rast, koji je totalno "pojeo" deficit u budzetu.

Uglavnom mi smo se sa visoke zaduzenosti koja je isla ka 80 odsto (valjda je najveca bila oko 75 odsto), dosli na nekih 57 odsto, a ako se ispune najave velikog vodje da ce do kraja godine biti ispod 50 odsto, to je zaista odlicna vest. U ciframa trenutni dug Srbije je oko 23 milijardi evra. Ta cifra u nekim apsolutnim brojkama nije toliko strasna. Sa jedne strane jeste jer pokazuje da nam je mali BDP, ali kada imate na umu da je Argentina molila za pomoc od 50 milijardi evra da samo pocne oporavak ekonomije, onda vidite razmere trenutne njihove krize.

Da ne ispadne da je ovo med i mleko, znamo svi po sopstvenom dzepu kako zivimo i da nam ove brojke trenutno ne znace puno. Opet, ovo su samo uslovi da mi za neku deceniju pocnemo da zivimo malo bolje, sto nikako ne zvuci ohrabrujuce.
 
Кад је долазио на власт, конзервативни бизнисмен Маурисио Макри обећао је да ће економију вратити на прави колосек после левичарских и популистичких скретања своје претходнице Кристине Фернандес де Киршнер. Три године касније, Аргентина је принуђена да узме позајмицу од Међународног монетарног фонда (ММФ) да не би банкротирала.

Влада десног центра председника Макрија недавно је затражила превремену исплату 50 милијарди долара, колико је пре неколико месеци договорила са представницима фонда. ММФ је остао у лошем сећању бројних Аргентинаца откако је њихова земља 2001. банкротирала и поред тога што се придржавала савета међународне установе из Вашингтона.

Институција на чијем је челу Кристин Лагард пре неколико месеци је јужноамеричкој држави одобрила кредит. Новац још није требало да буде уплаћен, али је влада из Буенос Ајреса затражила паре „пре рока”, у страху да неће моћи да исплати дугове и подмири друге обавезе, пише аргентински лист „Кларин”. Макријеви сарадници отпутовали су почетком недеље у Вашингтон надајући се да ће убедити Кристин Лагард да је њиховој земљи одмах потребна финансијска инјекција. Песо, тамошња валута, ове године је изгубио скоро половину вредности у односу на амерички долар, инфлација је једна од највећих на свету – 30 одсто, у јуну је забележена рецесија од скоро седам одсто.

http://www.politika.rs/scc/clanak/4...-MMF-a-hitnu-pozajmicu-od-50-milijardi-dolara

MMF ponovo usrecio Argentinu kao i sve ostale.

Нико их не тера да узимају паре од ММФ-а. Могу од комерцијалних банака, али је камата далеко већа.

Могу и да издају обвезнице, али је ту мала кинта.


Ко неће паре, не мора да их тражи.
 
Dug je zao drug i to je istina i kada je drzava u pitanju. Opet mnoge razvijene drzave imaju javni dug koji je kod nekih stvarno ogroman. Ali to ne znaci da automatski postoji kriza javnog duga, jer oni lako servisiraju svoje obaveze. Opet neke stvari, pre svega ogromni infrastrukturni projekti ne bi mogli da se urade bez kredita, jer ni bogatije drzave nemaju novac da iz budzeta finansiraju tako nesto. Ovde je bitno da se drzava zaduzuje po sto povoljnijoj, odnosno sto nizoj kamatnoj stopi. A ako sam dobro skapirao, sto je drzava stabilnija, sto ima bolji kreditni rejting (sto podrazumeva nisku i predvidivu inflaciju, stabilnu valutu i kontrolisan javni dug), kredit je jeftiniji, jer je realnije da ce biti vracen. Ako je zemljla na rubu ekonomske krize sa makroekonomskom nestabilnoscu, pozajmice su skuplje.

Kako je nas javni dug eksplodirao objasnio je nekadasnji guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelasic. Nakon izbora 2008. godine, kako bi se izaslo u susret zahtevima PUPS-a da se penzije povecaju 10 odsto (kako bi ovi potpisali koalicioni ugovor), zemlja se zaduzila sa ogromnim kolicinama novca po katastrofalnim kamatama. A kada udjes u spiralu takvog zaduzivanja, tebi dug narednih godina samo raste.

Nije mala stvar, iako se izvrgava podsmehu, sto je Srbija konacno na toj silaznoj spirali. Mi dug vracamo, odnosno smanjujemo na tri nacina, prvi je naravno otplatom rata, drugi je rastom BDP-a iako to nije klasicno otplacivanje duga (ako raste BDP, onda je ucesce BDP-a u javnom dugu manje), dalje slabljenjem dolara (kao sto nam je dug rastao u procentima kada je dolar jacao, sada se malo spusta), dok je veoma bitna stavka da ne postoji deficit u budzetu. Da ne otkrivam toplu vodu ali uvek je bolje i jedan dinar biti u suficitu nego bilo kakav deficit.

Zasto ovo kazem, citao sam negde (a neka me neko ispravi posto je moguce da sam lose shvatio te informacije), da je recimo Rumunija sa 7 odsto rasta BDP-a imala povecanje javnog duga. Sta to znaci, to znaci da je Rumunija uspela da ostvari impresivan rast, koji je totalno "pojeo" deficit u budzetu.

Uglavnom mi smo se sa visoke zaduzenosti koja je isla ka 80 odsto (valjda je najveca bila oko 75 odsto), dosli na nekih 57 odsto, a ako se ispune najave velikog vodje da ce do kraja godine biti ispod 50 odsto, to je zaista odlicna vest. U ciframa trenutni dug Srbije je oko 23 milijardi evra. Ta cifra u nekim apsolutnim brojkama nije toliko strasna. Sa jedne strane jeste jer pokazuje da nam je mali BDP, ali kada imate na umu da je Argentina molila za pomoc od 50 milijardi evra da samo pocne oporavak ekonomije, onda vidite razmere trenutne njihove krize.

Da ne ispadne da je ovo med i mleko, znamo svi po sopstvenom dzepu kako zivimo i da nam ove brojke trenutno ne znace puno. Opet, ovo su samo uslovi da mi za neku deceniju pocnemo da zivimo malo bolje, sto nikako ne zvuci ohrabrujuce.

Ни једну економију не можеш да посматраш ван времена и ван простора.

Тренд раста дуга и после тога тренд пада дуга је у Србији исти као и у свим осталим земљама у окружењу.

Владе се задужују тако што позајмљују паре по некој каматној стопи, а после кад дође на наплату, опет се задуже да врате дугове и тако у недоглед. У време од краја 2008. односно време настанка светске економске кризе камате су биле високе, па је и задуживање државе било високо. После тога су камате почеле да падају, па је свако ново задуживање државе, да би вратила старе дугове смањивало дуг јер су камате далеко ниже.
 
A ono sto dovodi do pljacke drzava (budzeta) je prakticno odsustvo odgovornosti rukovodstva drzave za sve sto urade lose u toj istoj drzavi - odgovornost se svodi na gubljenje vlasti, sto je, priznacete, smesno.

pre neki dan je izašao podatak da je frencuska / država / pre 20 godina donela odluku da pare ne može da uzima od državnih banaka koje je kontrolisala , nego samo od komercijalnih . Od tada pa do danas samo na ime kamata komercijalnim bankama , francuska je isplatila 2000 milijardi , DVE HILJADE MILIJARDI
 
pre neki dan je izašao podatak da je frencuska / država / pre 20 godina donela odluku da pare ne može da uzima od državnih banaka koje je kontrolisala , nego samo od komercijalnih . Od tada pa do danas samo na ime kamata komercijalnim bankama , francuska je isplatila 2000 milijardi , DVE HILJADE MILIJARDI

izvor
 
Кад је долазио на власт, конзервативни бизнисмен Маурисио Макри обећао је да ће економију вратити на прави колосек после левичарских и популистичких скретања своје претходнице Кристине Фернандес де Киршнер. Три године касније, Аргентина је принуђена да узме позајмицу од Међународног монетарног фонда (ММФ) да не би банкротирала.

Влада десног центра председника Макрија недавно је затражила превремену исплату 50 милијарди долара, колико је пре неколико месеци договорила са представницима фонда. ММФ је остао у лошем сећању бројних Аргентинаца откако је њихова земља 2001. банкротирала и поред тога што се придржавала савета међународне установе из Вашингтона.

Институција на чијем је челу Кристин Лагард пре неколико месеци је јужноамеричкој држави одобрила кредит. Новац још није требало да буде уплаћен, али је влада из Буенос Ајреса затражила паре „пре рока”, у страху да неће моћи да исплати дугове и подмири друге обавезе, пише аргентински лист „Кларин”. Макријеви сарадници отпутовали су почетком недеље у Вашингтон надајући се да ће убедити Кристин Лагард да је њиховој земљи одмах потребна финансијска инјекција. Песо, тамошња валута, ове године је изгубио скоро половину вредности у односу на амерички долар, инфлација је једна од највећих на свету – 30 одсто, у јуну је забележена рецесија од скоро седам одсто.

http://www.politika.rs/scc/clanak/4...-MMF-a-hitnu-pozajmicu-od-50-milijardi-dolara

MMF ponovo usrecio Argentinu kao i sve ostale.

Pa, što traže od MMF? Zar ne znaju da je MMF najgori? :(
 
2016-06-09_14-34-56.jpg
 

Back
Top