Antropologija: Kastaneda

[Kartiikeya]

Po
kojoj to vedskoj ili drugoj duhovnoj nauci “istinski ja” oseća GAĐENJE prema prema bilo čemu, a pogotvo prema SVEMU “neistinitom”, pa tako i prema “lažnom ja”, kako ga ti-tuliraš ...??

I
koliki li je taj rezervoar gađenja u tom tvom “istinitom ja” ako samo u današnjem svetu, i samo na ovoj planeti i samo u ljudskom liku i obliku obitava cirka oko šest milijardica onih što ih tako gordo i s predrasudama nazivaš “lažni ja” ...??

I
zar osećaj gađenja prema bilo kome ili bilo čemu ne ukazuje da nešto ozbiljno nije u redu u tom “istinitom ja” koje gaji takva “uzvišena” osećanja i tako suvereno sudi koje ja-je mućak, tj. lažno ...??

I
nije li osećaj gađenja prema bilo kome ili bilo čemu odlika i osobina upravo tog “lažnog ja”, i dokaz njegove zaprljanosti iluzijom dvojstva i/ili mnoštva i drugim iluzornim ego-ubeđenjima, sudovima i predrasudama ...??

Prouči malo vedska učenja pa ti možda postane i jasnije.Da osećam da imaš dobre volje da to učiš, bio bih i detaljniji, ovako, ne da mi se,očigledno te ne zanima ozbiljno već samo da bi se uzgonio.

 

[Kartiikeya]

Izvod iz Kartimalijepostoveliki presude Ansu i svim drugim "osuđenim mućkovima":

"Ne moram ja da snesem jaje da bi znao šta je mućak."

Dabom, "ja". Mućak se odnosilo na spoznaju dasam ja-ti i ti-ja i da sam ja-on. To je mućak.

 

[ag-golubica]

Ако људи вјерују у Бога, они свакако могу постати добри и морални и тако
представљати добре грађане. Не смијемо их окривљавати што имају такве идеје, кад
видимо да свеколико учење које они добивају је у томе да вјерују у вјечни сплет
ријечи без икаква покрића. Од њих се тражи да живе на ријечима и о ријечима - но,
могу ли они то? Кад би могли, ми, зацијело, не бисмо имали ништа против тога.
Човјек, дакако, тражи истину, жели је сам искусити, осјетити, доживјети у
дубини властитог бића, у властитом срцу и, тек тада, како нас уче Веде, распршују
се све сумње, и ми налазимо излаз из тмине, из незнања. Без властитог искуства -
знају то сви људи од духа - нема ни властитог пута, нема ни крајње, ничим омеђене,
слободе-у-духу.
Наука Краљевске Јоге настоји да стави пред човјечанство једну дјелатну и
научно разрађену методу за досезање ове истине. На првом мјесту, свака наука мора
имати своју методу истраживања. Ако, рецимо, желите постати астроном или
хемичар, ви морате да истражујете, да учите и стичете искуства. Молитве вам ту
неће богзна колико помоћи. Ваља вам упознати методе, ући у лабораторију, узети
разне супстанце, помијешати их, сјединити, експериментисати с њима; морате отићи
у опсерваторију, узети телескоп, проучавати звијезде и планете. Свака наука мора
имати своје методе, своје путеве сазнавања.
Исто је и са сазнањем о свијести, о властитом унутарњем бићу, о мисли. Никакво
се сазнање не може стећи ако претходно немамо моћ разматрања и расвјетљавања
чињеница; свеједно да ли су у питању спољашње или унутарње чињенице. Без
одговарајуће анализе, ма која наука би била безнадежна, пуко теоретисање. Оно што
важи за научника важи и за пјесника, умјетника, мистика, вјерника: искуство и
провјера, прије свега.
Краљевска нам Јога пружа средства за посматрање унутарњих стања.
Инструмент је сам ум, односно свијест. Моћ пажње ће, ако се исправно води и упути
ка унутарњем свијету, анализирати душу и расвијетлити нам чињенице. Видите, ми
често расипамо своје менталне моћи попут сунчевих зрака, међутим, ако их
сажмемо у једну тачку тада оне постају извор свијетлости. А то је управо наше
једино средство за стицање сазнања. Сви га користе, како у спољашњем тако и у
унутарњем свијету, али психолог мора исто тако детаљно испитивати унутарњи
свијет као што то чини научник испитујући спољашњи свијет. Наравно, данашњи
психолози су далеко од тога да проникну у суштаство унутарњег свијета, они су
уистину далеко од било каквог спознања људске душе. Данас боље и више познају
унутарњи свијет многи они који нису студирали психологију од психолога са
дипломом или психијатара на клиникама

 

[Kartiikeya]

Ко смо? Одакле долазимо? Куда идемо?
Ова три питања, рођена са првим свјесним човјеком, ни нама, данашњим
људима, не дају мира. На свако од ова три питања, има онолико одговора колико и
појединаца који су та питања постављали себи и другима. Међутим, негдје у самом
срцу тајне и суштаства, налази се кључ за отварање свих тајни. Ми до тог кључа
морамо доћи.
Можда још данас нећемо, али доћи ћемо сутра, прекосутра. Ако не кроз себе, а
оно кроз друге, кроз оне који ће послије нас доћи. Не живимо ми само у овом лику;
прошли смо кроз многа врата рођења и смрти.
У помоћ призивамо науку, умјетност и мистику. Не једно по једно, него све
одједном, све заједно. Када научник одбаци догму, пружиће руку пјеснику и
мистику; када мистик изађе из својих догматских оквира, видјеће да су пјесник и
научник његова браћа по трагању.
Ништа нам није ни ближе ни даље, у исти мах, неголи истине о нама самима.

Да највећа мистика и врхунска наука имају доста тога заједничког у самој
суштини, казује и овај податак из живота двојице великих духова. Наравно, оно што
ћу овдје изнијети, шокираће многе оне који не увиђају да су наука и мистика два
сродна пута ка истом циљу.
О'Нил и Р. Ролан у својим успоменама, говоре о дружењу између свамија
Вивекананде и Николе Тесле. Обојица претпостављају да је Вивекананда иницирао
Теслу. Колико је тај податак истинит - остаје нам да нагађамо; али, ишчитавајући
доцније Вивекананду, почео сам боље да разумијевам и самога Теслу. Поред идеје о
бежичном преношењу електричне енергије, Теслу је посљедњих година зокупљала
идеја о разрјешењу тајне људске бесмртности.
У Америци постоји секта теслинаца. Припадници ове секте сматрају, боље рећи
вјерују, да је Н. Тесла једна од инкарнација Божанског Бића. И сам Вивекананда је,
на многим предавањима у САД, говорио о Тесли као утјеловљењу Космичке
Креативне Енергије. Амерички теслинци чувају неколико фотографија на којима се
види аура око Теслине главе.
Како каже О'Нил, Тесла је нерадо причао о својим парапсихолошким
искуствима, само стога што их није сматрао чудима. За све парапсихолошке
феномене, имао је чисто научно објашњење. На искуствима и моћима овог научног
генија, могао би позавидјети и највећи мистик. Али Тесла је баш зато био велик
научник, што науку није одвајао од мистике и поезије. Довољно је и оволико, за све
оне научнике догмате, који су слободу мишљења и духа у себи запечатили са седам
печата мистерија

Neka ti majka Kali pokaze ko su bili Ramakrisna i Vivekananda, ja nemam zelje ni snage spustati se na taj nivo i tebi sta pojasniti.
Svakako izvini na uznemiravanju.

Golubice ne*mo da se uzbuđavaš. Nemam ja nikakvu zavadu sa Kali. Ni sa Vivekanadom... al on nije autentičan... pa to ti je. Ne odričem svaku vrednost, al ta ključna mu nedostaje.

 

[Kartiikeya]

Ако људи вјерују у Бога, они свакако могу постати добри и морални и тако
представљати добре грађане. Не смијемо их окривљавати што имају такве идеје, кад
видимо да свеколико учење које они добивају је у томе да вјерују у вјечни сплет
ријечи без икаква покрића. Од њих се тражи да живе на ријечима и о ријечима - но,
могу ли они то? Кад би могли, ми, зацијело, не бисмо имали ништа против тога.
Човјек, дакако, тражи истину, жели је сам искусити, осјетити, доживјети у
дубини властитог бића, у властитом срцу и, тек тада, како нас уче Веде, распршују
се све сумње, и ми налазимо излаз из тмине, из незнања. Без властитог искуства -
знају то сви људи од духа - нема ни властитог пута, нема ни крајње, ничим омеђене,
слободе-у-духу.
Наука Краљевске Јоге настоји да стави пред човјечанство једну дјелатну и
научно разрађену методу за досезање ове истине. На првом мјесту, свака наука мора
имати своју методу истраживања. Ако, рецимо, желите постати астроном или
хемичар, ви морате да истражујете, да учите и стичете искуства. Молитве вам ту
неће богзна колико помоћи. Ваља вам упознати методе, ући у лабораторију, узети
разне супстанце, помијешати их, сјединити, експериментисати с њима; морате отићи
у опсерваторију, узети телескоп, проучавати звијезде и планете. Свака наука мора
имати своје методе, своје путеве сазнавања.
Исто је и са сазнањем о свијести, о властитом унутарњем бићу, о мисли. Никакво
се сазнање не може стећи ако претходно немамо моћ разматрања и расвјетљавања
чињеница; свеједно да ли су у питању спољашње или унутарње чињенице. Без
одговарајуће анализе, ма која наука би била безнадежна, пуко теоретисање. Оно што
важи за научника важи и за пјесника, умјетника, мистика, вјерника: искуство и
провјера, прије свега.
Краљевска нам Јога пружа средства за посматрање унутарњих стања.
Инструмент је сам ум, односно свијест. Моћ пажње ће, ако се исправно води и упути
ка унутарњем свијету, анализирати душу и расвијетлити нам чињенице. Видите, ми
често расипамо своје менталне моћи попут сунчевих зрака, међутим, ако их
сажмемо у једну тачку тада оне постају извор свијетлости. А то је управо наше
једино средство за стицање сазнања. Сви га користе, како у спољашњем тако и у
унутарњем свијету, али психолог мора исто тако детаљно испитивати унутарњи
свијет као што то чини научник испитујући спољашњи свијет. Наравно, данашњи
психолози су далеко од тога да проникну у суштаство унутарњег свијета, они су
уистину далеко од било каквог спознања људске душе. Данас боље и више познају
унутарњи свијет многи они који нису студирали психологију од психолога са
дипломом или психијатара на клиникама

Špeki. Tj. umni spekulator.

 

[ag-golubica]

Ако не постанемо сами себи богови, ништа нисмо учинили. Али тај пут је дуг и
трновит, и само они најупорнији, најсвојеглавији и најтврдоглавији иду тим путем
до краја. На том путу, све се може користити као извор животне снаге, као средство
за јачање воље и прикупљање моћи. Слабост се може преиначити у надмоћ, зло се
може трансформисати у добро, мржња се може преокренути у љубав. Ми смо ту
само да учимо, да стичемо сазнања; а стичући сазнања, стичемо и неограничену
моћ, како унутра тако и напољу. Онај ко досегне врхунска знања, ко дјела и живи по
њима, једино он постаје истински и бескрајно слободан, како у овом свијету, тако и
у свим другим свјетовима.
Циљ свих учења Краљевске Јоге је јако усредсредити ум; затим, открити
најскривеније процјепе у нашем уму и извући властите закључке из свега
откривеног и појмљеног. Она, дакле, никада не поставља питање које смо
вјероисповијести, да ли смо вјерници или атеисти, да ли смо хришћани, будисти,
муслимани или пагани. Људи смо, и то је довољно. Сваки човјек има право да
тражи, свако има право да пита и, да сам себи даје одговоре на постављена питања -
наравно, уколико се потруди. Видимо, елем, да за проучавање Краљевске Јоге није
потребна вјера или вјеровање. Не вјерујте ни у шта док сами не провјерите, савјет је
свих оних који су уистину доживјели просвјетљење. Истини није потребан никакав
потпорањ да је поткријепи. Додуше, ово проучавање дуго траје, па захтијева стално,
упорно и истрајно вјежбање. Један дио тог вјежбања је физички, али је много
битнији онај ментални. С временом ћемо схватити како су душа и тијело повезани,
како су уистину једно. Ако вјерујемо да је душа једноставно истанчанији дио тијела,
и да ум дјелује на тијело, тада је сасма разумљиво да и тијело мора дјеловати на ум.
Ако је тијело болесно, ум се такође разболи, или, ако је тијело здраво, ум остаје
здрав и у пуној снази. Када је човјек љут, ум је узнемирен па и тијело постаје
узнемирено. Код огромне већине људи тијело увелико господари над умом, који је
још врло мало развијен. Огромна већина човјечанства није далеко одмакла од
животиње. Имамо сасма мало контроле над властитим мислима.

 

[ag-golubica]

Човјечије тијело је најсавршеније тијело у Васељени, а човјек је најсавршеније
биће под капом небеском. Човјек је виши од свих животиња, од свих анђела; нико
није већи од њега. Чак ће се и богови морати да спусте доље и да кроз човјечије
тијело потраже спасење. Наше тијело је велика загонетка, о њему готово да ништа и
не знамо; а оно мало што знамо, то су тек спољашња виђења.
Посљедњих година, јављају се нове религије, нове секте, нови учитељи
просвјетљења, а сви они проповиједају једно: тијело је грешно, секс је извор зла,
патње и бола. Дакле, по њима, ваља нам презирати тијело, одбацити све путено и
онда ћемо постати чисти, истински просвијетљени. Али, наше је тијело, ма шта они
говорили, најљепши и најсавршенији инструмент у Универзуму. Секс је, ако се
исправно приступа сексуалном бићу човјека, најсавршенији пут просвјетљења. Не
вјерујте тим самозваним учитељима, тим псеудо апостолима, инструкторима
медитације и њима сличним проповједницима, јер нико од њих није доживио
никакво просвијетљење; све је ту лажно, а вас само одвлаче од властитог пута, од
истинске слободе за коју се свако од нас мора сам да избори.
Увијек се сјетите древне мудрости да је за прљавог човјека све прљаво, а за
чистог све чисто. Дакле, секс је нешто ниско ако му приступа низак човјек, и нешто
узвишено кад му приступа узвишена личност. Наравно, како ће, на који начин, неко
од нас прићи овој или оној ствари, то он сам мора да научи; нико га други не може
научити

 

[ag-golubica]

Секс је, кажу они који су стекли извјесна сазнања о томе, јединство тјелесног и
духовног; јер нити постоји чисто тјелесна, нити чисто духовна љубав. Речено
пјеснички: тијело је форма, а дух или душа структура, садржина; пјесници најбоље
знају да једно без другог не иде, да су и форма и структура у суштини једно те исто.
Што боље упознамо тијело, тим ћемо и душу боље упознати, али може и обрнуто:
кроз спознање духа или душе долази се до истинске спознаје тијела.
Држите се по страни од свих учитеља, од свих проповједника, који траже од вас
да, прије властитог искуства, повјерујете у исправност њиховог пута, да их сматрате
истинским свецима и апостолима; јер ту су управо највеће манипулације, ту су
највеће замке за све оне који не мисле властитом главом. Фрустриране,
искомплексиране особе, некреативци сваке врсте, медиокритети свих боја и
убјеђења, хоће да вас обману, да вам наметну своје идеје и да потом загосподаре над
вама.
Не постоји никакво просвјетљење без властитог напора и без креативног рада, а
истински просвијетљени су они који све разумију, све уважавају, с подједнаком
равнодушношћу прихватају сва учења и све учитеље, они који ништа не одбацују -
ни тјелесно ни духовно - они за које је душа чиста, за које је тијело чисто, они за
које је секс узвишен као и Тагорина пјесма

 

[ag-golubica]

Пранајама није, како то многи мисле, нешто о дисању; дисање с тим има врло
мало заједничког. Дисање је само једна од многих вјежби, путем којих се долази до
праве пранајаме. Пранајама значи контрола Пране. По учењима индијских мудраца,
свеколика Васиона и све што је у њој створено састоји се из двају материја, од којих
се једна назива Акаша. Она је свуда присутна и све прожима.
Све што има облик, све што је производ комбинације, произилази из Акаше. Од
Акаше настаје ваздух, текућине, чврсте супстанце; од Акаше настају Сунце, Земља,
Мјесец, звијезде и комете; од Акаше се производи човјечје и животињско тијело,
биљке, минерали, сваки облик који видимо, све што се може осјетити, све што
постоји. Акаша се не може опажати; толико је суптилна да је изнад сваке
перцепције; може се видјети тек кад постане грубља, кад заузме неки облик. На
почетку стварања постоји само Акаша, на завршетку циклуса, чврста тијела,
текућине, гасови и све друго, вратиће се и утопити у Акашу, а сљедећа креација, на
исти начин, проистиче из Акаше.
Каква то сила из Акаше изграђује Универзум? Та сила се зове Прана. Као што је
Акаша бесконачни, свуда присутни материјал за ову Васиону, тако је и Прана
бесконачна, свуда присутна енергија ове Васионе. На почетку и на крају циклуса,
све се претвара у Акашу, а све постојеће енергије прелазе снова у Прану.
Прана је оно што се манифестује као кретање, Прана је оно што се манифестује
као гравитација, као магнетизам. Прана је оно што се испољава као кретање тијела,
као нервне струје, као мисаона моћ. Све, од мисли па до најниже силе, само је
манифестација Пране. Скуп свих сила Универзума, било менталних или физичких,
када се разложе у своја првобитна стања, називају се Праном.
Онај ко је спознао и савладао Прану, савладао је свој властити ум, као и све
постојеће умове. Онај ко је довео Прану под контролу, тај је довео под контролу и
своје властито тијело, као и сва друга тијела, јер је Прана свеколика манифестација
моћи.

 

[ag-golubica]

Чувајте се свих идеолога, политичара, трибуна, пророка и
проповједника, сви они желе само једно: да вас онеспособе да будете оно што јесте
или што би требало да будете. Но, најбољи начин одбране од свих идеолога, од
бијеле и црне магије, јесте тај да сами успоставите контролу над властитом Праном.
Кад то једном постигнете, нико на вас неће моћи да дјелује и тада ћете бити
истински слободни.
За овладавање Праном, за изградњу здраве и снажне личности, веома је битна
медитација и концентрација. Јер, у тренутку медитације, човјек концентрише Прану
и може је по жељи слати у сваки дио тијела, а имаће и савршену контролу својих
мисли и осјећања. То, наравно, није лако; дуг је пут до самосвијести, али, како каже
једна древна мудрост: и најдужи пут почиње првим кораком. Обичним људима је
тешко да дођу до концентрације и медитације; међутим, пјесници, умјетници и
остали креативци знају многе вјештине и технике, знају многе методе путем којих
најлакше и најбрже долазе до свог унутарњег бића. Посматрајте пјесника, или било
ког другог умјетника у тренутку стварања; и шта тада примјећујете? Тада, док
ствара, пјесник је окренут унутра, а све спољашње ствари, гласове и шумове, посве
је искључио из свог свијета. Онај ко је савршено, на прави начин, загосподарио
Праном, никада неће бити болестан, нити ће икада пасти под туђ утицај. Такав се, у
свим митовима свијета, сматра божанством, богом. Он то уистину и јесте.

 

[ag-golubica]

Мајстори Мудрости који су у својим тајним учењима сјединили филозофију,
религију и науку, кажу да у кичменом стубу постоје двије нервне струје, назване
Ида и Пингала, као и један шупљи канал, назван Сушумна, који пролази кроз саму
кичмену мождину. На доњем крају тог шупљег канала налази се оно што јогији
називају Лотос Кундалини. Они га описују као троугласти облик у којем се, речено
језиком симбола, налази увијена - смотана, спирална - енергија Кундалини. Кад се
Кундалини пробуди, онда она покушава продријети кроз тај шупљи канал. И како се
успиње ступањ по ступањ, отвара се слој за слојем ума и све различите визије и
чудесне моћи долазе јогију.
Кад стигне до мозга, јоги постаје савршено невезан за властито тијело и ум -
бива, дакле, одвојен од тијела и ума - душа се нађе посве слободна

 

[ag-golubica]

Мета и одредиште сваке душе је слобода и овладавање: слобода од ропства
материји и мислима, као и овладавање спољашњом и унутарњом природом. Свака
струја воље од неког другог, у било којем виду долазила; било као непосредна
контрола над органима или као присиљавање на контролу за вријеме умртвљеног
стања; умјесто да води ка ослобођењу и овладавању, само закива још један беочуг
на већ постојећем тешком ланцу везаности, ланцу прошлих мисли, прошлих
празновјерја.
Зато пазите како ћете дозволити другима да дјелују на вас. Чувајте се, такође,
како и ви несвјесно не бисте другога упропастили. Онај ко посједује изузетне моћи,
а то је Велики Мајстор, никада не смије да дјелује на друге без њихове сагласности -
па и тада мора дјеловати веома опрезно - никада не смије да злоупотреби моћ.
Видите, стари су знали неке ствари боље од нас; били су, наиме, веома опрезни при
преношењу знања на друге. У тим древним временима, до Врхунских Иницијација
могао је доспјети само онај ко је у себе уградио морално-етички принцип. Данас је
то нешто друго, и зато су управо честе злоупотребе моћи.
Истина, неки успијевају да за извјесно вријеме многима помогну, дајући једно
ново усмјерење њиховим склоностима, али истовремено упропашћују милионе људи
несвјесним сугестијама које шире унаоколо, будећи у људима морбидно, пасивно,
хипнотичко стање које их на крају оставља без душе. Свако, дакле, ко тражи од
других да слијепо вјерују, или ко уз помоћ своје супериорне воље овладава и вуче
људе за собом, наноси зло човјечанству, иако можда ненамјерно.
Зато користите свој властити ум; сами овладајте тијелом и умом. Упамтите да,
уколико нисте болесна особа, никаква спољашња сила не може дјеловати на вас;
избјегавајте сваког ко од вас тражи да слијепо вјерујете, без обзира колико тај,
можда, велик и добар био. Широм свијета постојале су, и постоје, секте које плешу,
скачу и урлају; које се шире као зараза када стану пјевати и плесати и
приповиједати; и они су једна врста хипнотизера. Они за извјесно вријеме
изванредно контролишу осјетљиве, сензибилне особе, што послије дужег времена,
нажалост, често доводи до дегенерације читавих раса.

 

[ag-golubica]

Пут Просвјетљења је нешто крајње индивидуално; нико од оних који су
доживјели просвјетљење не може то своје лично искуство пренијети другима. Онај
ко жели сам да дође до таквог искуства, неће постати просвијетљен слушајући приче
или читајући књиге оних који већ посједују такво искуство. Уосталом, сам појам
просвјетљења најчешће измиче сваком рационалном објашњењу, иако се ми овдје
залажемо и за рационално, умјетничко и научно објашњење. Сматрамо да
просвјетљења има онолико колико и појединаца који су пошли тим путем, који на
прави начин трагају за просвјетљењем. Просвјетљење бисмо, отприлике, могли
описати као стање кад јединка постаје индивидуум, кад досегне самосвијест. У том
тренутку особа спознаје себе и свијет у којем је; постаје свјесна властите
самосвојности, као и самосвојности других особа; буди се свијест о суштинском
постојању сваког живота; рађа се истинска љубав према себи и другима; љубав,
дубока и несебична, према мноштву различитих испољавања живота и свега у
Универзуму; као и савршена толеранција у односу на све сличности и разлике, на
све ствари и појаве

 

[ag-golubica]

Сви путеви воде у Рим, каже једна мудрост. Тако сматрамо да сви они који желе
да уче и да стичу сва нова и нова сазнања, свеједно да ли на овај или онај начин, иду
тим својим путем са једном сврхом, једном једином циљу: да упознају себе и друге;
да оплемене свој властити живот и животе других; да се ослободе стрепње и страха,
патње и бола; да буду бескрајно слободни и да ту исту слободу пруже и другима.
Једни то називају просвјетљењем, други откровењем; једни то именују као
самадхи, други као сатори, нирвана, блаженство или као царство среће, краљевство
слободе, пут у небо. Мноштво је израза, мноштво ријечи на свим језицима свијета;
много збрке и забуне, много путешественика и вјечних трагалаца. Једни на циљ
стигну прије, а једни касније; једни иду заобилазним и трновитим путем, а једни
путем без препрека и кривина. За једне је религија пут просвјетљења, а за друге је
философија; једни сматрају да наука води до највећих истина, а други - умјетност
или мистика; једни сматрају да је пут који су они одабрали најсавршенији од свих
путева, други сумњају како у властити пут тако и у све друге путеве; једни дају
првенство хришћанству или исламу, а други будизму, зену или јоги; за једне је
кабала врхунац свега, за друге је шаманизам, херметизам или теософија врх над
врховима.
Човјек је збуњен, не зна којим путем да крене, за шта да се ухвати, до чега да
држи. Кад слуша или чита једног, мисли да је његово учење најсавршеније; кад
слуша или чита другог, мисли опет да је учење овог управо оно за чим одавно трага
и жуди. Колико учитеља толико и учења, колико књига толико и мишљења. Како да
помогнемо човјеку, том нашем читаоцу, да дође до себе, да помогне себи и
другима? Рецимо одмах: нека све слуша и чита са провјером, нека ништа унапријед
не прихвата, већ да све полако, стрпљиво испитује. Све оно што се не може
провјерити у пракси, у овом нашем најљепшем, најсавршенијем животу, није
вриједно његове пажње. Не треба давати првенство ниједном учитељу, ниједном
учењу, већ све треба посматрати хладно, све стрпљиво провјеравати, од свега
узимати само оно највредније, оно есенцијално, оно што ће нам у животу користити.
Идите властитим путем и слушајте свој властити глас, да бисте у неко доба постали
и свој учитељ и свој ученик; да бисте били оно што јесте или што би требало да
будете, не вјерујте онима који вам говоре да су њихове истине највеће од свих
истина. То је прво што морате упамтити и чега се морате држати до краја пута. Све
остало је релативно, све друго долази потом.

 

[Ans i Eva Jargi]

Ma šališ se, Ispovedam samo postavke određenog duhovnog nauka, a on je takav kakv je - i nikakav drugačiji.

Misliš, “PROPO-vedaš” ... (ispovedanje je nešto drugo ) ...

I
to “propovedaš” na osnovu pročitanog, a ne znaš da se PROPOVEDATI može samo na osnovu DIREKTNOG VIĐENJA (vedanja) ISTINE ... ?? (izraz vedanje je i starija srpska reč za DIREKTNO VIĐENJE ISTINE...) ...

Čas
si mali i beznačajni poštar (infinitezi-mali), čas “veliki i neprikosnoveni (propo-vednik”), ...kako ti kad ustreba ...

 

[Kartiikeya]

Auuu golubica je zalepršala

 

[Ans i Eva Jargi]

Prouči malo vedska učenja pa ti možda postane i jasnije.Da osećam da imaš dobre volje da to učiš, bio bih i detaljniji, ovako, ne da mi se,očigledno te ne zanima ozbiljno već samo da bi se uzgonio.

Lele,
nikako da se odučiš tog vedski neučtivog načina konverzacije imperativima i ZAPOvedanja ...

Ćuj nj-ega: Proući vedska ućenja, - šeto po njima, bolan!

Onaj
ko živi diše i hrani se vedama ne uči, nit se gadi bilo koje neistine i bilo kojeg “ja” ... no uživa u čudesnom plesu sna i jave ... večnoj Igri Naguala ...

TU “školu” Ans pohađa ...

Al,
biće da ti to ne razumeš jer: “Istinskom jastvu je prirodno gadljivo SVE neistinito, pa i lažno ja (ahankara)”, reče Kartijevo “istinsko ja” i ... ne porumeni ...

A to SVE neistinito ti je 99,999999999% ovog sveta (ako nisi znao) ...

 

[Kartiikeya]

Misliš, “PROPO-vedaš” ... (ispovedanje je nešto drugo ) ...

I
to “propovedaš” na osnovu pročitanog, a ne znaš da se PROPOVEDATI može samo na osnovu DIREKTNOG VIĐENJA (vedanja) ISTINE ... ?? (izraz vedanje je i starija srpska reč za DIREKTNO VIĐENJE ISTINE...) ...

Čas
si mali i beznačajni poštar (infinitezi-mali), čas “veliki i neprikosnoveni (propo-vednik”), ...kako ti kad ustreba ...

Da, Ispovedam učenje. Ne ispovedam se, već ispovedam učenje. Vazda se zakačiš za značenje koje tebi paše pa na njemu gudiš.

Ne sekiraj se ti za moje direktno viđenje istine, pobirni se o svom.

Nema kontradiktorosti između to dvoje, al cenim što si bio pažljiv na času i uneo tu "značajnu" zabelešku ovog nauka u svoj tefter

 

[Ans i Eva Jargi]

Dabom, "ja". Mućak se odnosilo na spoznaju dasam ja-ti i ti-ja i da sam ja-on. To je mućak.

OPET SUDIŠ ... o onom o čemu nemaš sopstvenog iskustva!

Nikako da skontaš šablon, šemu, tonalni obrazac ... po kojem tvoje "istinsko ja" funkcioniše, pardon SUDI, ... a NIJE SUDI-JA!!!!

 

[Kartiikeya]

Lele,
nikako da se odučiš tog vedski neučtivog načina konverzacije imperativima i ZAPOvedanja ...

Ćuj nj-ega: Proući vedska ućenja, - šeto po njima, bolan!

Onaj
ko živi diše i hrani se vedama ne uči, nit se gadi bilo koje neistine i bilo kojeg “ja” ... no uživa u čudesnom plesu sna i jave ... večnoj Igri Naguala ...

TU “školu” Ans pohađa ...

Al,
biće da ti to ne razumeš jer: “Istinskom jastvu je prirodno gadljivo SVE neistinito, pa i lažno ja (ahankara)”, reče Kartijevo “istinsko ja” i ... ne porumeni ...

A to SVE neistinito ti je 99,999999999% ovog sveta (ako nisi znao) ...

Bezobrazna ta istina, ne dopušta da je istinito ono što istinito nije, da je celina ono što je fragment, da je delimično isto što i sveukupno. E, baš.... sram da je bude
tako je netolerantna ... treba je

 

[Kartiikeya]

OPET SUDIŠ ... o onom o čemu nemaš sopstvenog iskustva!

Nikako da skontaš šablon, šemu, tonalni obrazac ... po kojem tvoje "istinsko ja" funkcioniše, pardon SUDI, ... a NIJE SUDI-JA!!!!

Rasuđivanje nije suđenje. Jedno je slepo a drugo je razložno. Nikako ti da skontaš koji su izvori valjanog saznanja i koji je od njih savršen a koji su samo sekundarni i ne pouzdani. Nisi pohađo dobru školu.

 

[Ans i Eva Jargi]

Rasuđivanje nije suđenje. Jedno je slepo a drugo je razložno. Nikako ti da skontaš koji su izvori valjanog saznanja i koji je od njih savršen a koji su samo sekundarni i ne pouzdani. Nisi pohađo dobru školu.

Nit
si uvedo ispovedanje, nit propovedanje, nit suđenje, nit rasuđivanje:

-ispovedanje je vedanje o ego-tripovima ("grešio sam, oče!"), a propovedanje vedanje o istini ("SveJednoje!") ...

-rasuđivanje je iznošenje mišljenja i stavova o nečem ili nekom ("mućak se razlikuje od zdravog jajeta."), a suđenje izricanje presude o nečem ili nekom ("to je mućak!")

A hteo bi da raspravljaš o vedanju??!

Laka ti noć!

 

[ag-golubica]

Ако анализирате све различите религије свијета, од мање познатих до
најраспрострањенијих, примијетићете да се оне дијеле на двије врсте: оне са књигом
и на оне без књиге. Оне са књигом су најјаче, највеће и имају највећи број
сљедбеника. Оне без књиге су углавном изумрле; а оних неколико нових имају само
мало сљедбеника. Ипак, у свим религијама налазимо једно заједничко мишљење; да
су истине које поучавају, резултат искуства одређених личности. Хришћанин тражи
да вјерујете, прије властитог искуства, у Христа као оваплоћење Бога, у душу и
постојање бољег стања те исте душе. Ако га упитате за разлог, одговориће вам да
он вјерује у то, и то је закон. Но, ако сада пођете до извора хришћанства, наћи ћете
да се оно заснива на властитом искуству. Христ је изјавио да је видио Бога, његови
ученици су рекли да су осјетили Бога, и тако редом.
Слично је и у будизму. Буда је искусио одређене истине, видио их, саживио се са
њима и потом их проповиједао свијету. Тако је и са Хиндусима. У њиховим светим
књигама, писци који се зову Ришији, или мудраци, изјављују да су доживјели
извјесне истине, и те истине они шире даље. Елем, јасно је да су све религије
изграђене на јединственој и универзалној основи васколиког нашег знања и сазнања,
а то је непосредно искуство.
Сви су учитељи видјели Бога, сви су они видјели своје властите душе, видјели су
властиту будућност, докучили су властиту вјечност, и оно што су видјели то су и
поучавали. Само, постоји у свему томе нешто што нам смета, а то је тврдња
савремених апостола, да су таква искуства немогућа данас, јер, кажу они, Христово,
Будино или Мухамедово искуство је било могуће само у оно вријеме; штавише, оно
је било намијењено за њих, осниваче религија.
Наравно, нећемо се сложити са њима. Ако је постојало једно одређено искуство
на овом свијету у ма којој грани сазнања, сасвим је сигурно да је то исто искуство
било могуће толико пута прије и толико пута послије; према томе, доступно је и
данас, нашим савременицима. Једнообразност илити униформност је стриктни
природни закон: оно што се једном догодило може се увијек изнова догађати.
Pелигија није само заснована на искуствима из
древних времена, већ да ниједан човјек не може бити истински религиозан док и сам
нема та иста опажања. Нема никакве користи од разговора о религији док је човјек не осјети.
Чему толике нетрпељивости, толике распре и свађе у име Бога? Било је уистину
више крвопролића у име Бога, него за било коју другу ствар; јер људи никада нису
ишли до извора, но су се задовољавали тиме да дају ментални пристанак обичајима
својих дједова, захтијевајући да и други то исто чине. Каква права има човјек да
каже да посједује душу, ако је сам не осјећа; или, да има Бога ако га не види, не
осјећа, не поима? Ако постоји Бог, морамо га осјећати; ако постоји душа, морамо је
опажати; иначе је поштеније не вјеровати. Боље је бити гласни атеиста неголи
хипокрита.

 

[ag-golubica]

I/8: viparyayo mithya-dnanam atadrupa-pratištham
Zabluda je nepravilno znanje temeljeno na necemu što ne odgovara biti stvari.
Zabluda predstavlja nesklad izmedu stvarnosti i stanja duha. Zabluda je posljedica nesavršenog
opažanja i želje. Nesavršeno opažanje kao takvo uvjetuje nesavršene zakljucke, ali cak i
ispravno opažanje obojeno željom uvjetuje nesavršene zakljucke. Strah predstavlja samo
suprotni predznak želje, odnosno, želju za izbjegavanjem necega.
Duh slobodan od vezanosti opaža stvari onakvima kakve one jesu. Zbog svoje nepristranosti,
odnosno odsustva želje za time da stvari budu ovakve ili ne budu onakve, opažanje stvarnosti
se kroz um projicira u neutralnu sliku stvarnosti. Kad je um obojen stavovima o opažanju,
njegova obojenost krivi sliku stvarnosti, te je tako zastrašcenost uma uzrok zablude o stvarima.
Takva zabluda ima za posljedicu dodatni kaos unutar svijesti, te se gubi unutarnja koherencija
osobnosti, što opažamo kao ludilo, u kojem nema nikakve veze izmedu objektivne stvarnosti i
subjektivnog doživljaja. Krajnja posljedica takve inkoherencije jest raspad osobnosti.

 

[stalker1]

Da, Ispovedam učenje. Ne ispovedam se, već ispovedam učenje. Vazda se zakačiš za značenje koje tebi paše pa na njemu gudiš.

Ne sekiraj se ti za moje direktno viđenje istine, pobirni se o svom.

Nema kontradiktorosti između to dvoje, al cenim što si bio pažljiv na času i uneo tu "značajnu" zabelešku ovog nauka u svoj tefter

Golubica:

Држите се по страни од свих учитеља, од свих проповједника, који траже од вас
да, прије властитог искуства, повјерујете у исправност њиховог пута, да их сматрате
истинским свецима и апостолима; јер ту су управо највеће манипулације, ту су
највеће замке за све оне који не мисле властитом главом. Фрустриране,
искомплексиране особе, некреативци сваке врсте, медиокритети свих боја и
убјеђења, хоће да вас обману, да вам наметну своје идеје и да потом загосподаре над
вама.

Svaka ti čast Golubice, ljubim ti krilo.