To je samilost i saosećanje, pomoći nekome, makar ga odvraćati da ne bunari zadovoljstvo u prškanju po izmetu i čmaru, a ne ga gurati u taj izmet u ime tobožnje slobode (koja ironija!). Kakve slobode, slobode da se bude grešan, slobode da se degradira? Moža ako hoće po slobodi svoje volje, ali ne i da mu ja to odobrim, da budem saučesnik, bože sačuvaj! - Sve mu je dopušteno ali mu nije sve od koristi i ne vodi sve dobrobiti. Da se takonešto odobrava u ime slobode, liberalizacije, "poluitičke korektnosti" - nema tog razloga ni stvarnog ni prividnog, serviranog zamenom reči i teza od belosvetskih zamlata. Izvrtanje vrednosti i ljudskosti naglavačle. Obična slepa sentimentalnost bez i trunke dobronamernosti i mudrosti, samo zaodenuta u odore tobožnje slobode, dok se robuje najodvratnijim porocima i gresima.
A gde sam to neku konkretnu osobu kritikovao? Govorim o pojavi a ne o nekim konkretnim osobama koje su joj nosioci. rekoh
"Ne, ne radujem se tom zlu, odvratno mi je" Kažem da je to zlo odvratno, a jel nije? Da, i peofilaija i zoofilija i nekrofilija i homoseksualnost su mi odvratni - te zle pojave, ne neka konkretna osoba, a pogotovo ne duše, jer duše su uvek čiste. Već rekoh da kako će neko koristiti vlastitu seksualnost je njegova privatna stvar, al to ne znači da je nemam, ne mogu ili ne smem imati stav o POJAVAMA uključujući i pojave raznoraznih razvraćenosti ljudske prirode i uljučujući odvratnost prema odvratnom, niskom, smrdivom, odbojnom kao i prema privlačnom, uzvišenom, čistom. A šta u tim pojavama ima lepo? Jel tebi tu ima nešto lepo, uzvišeno, plemenito, poželjno? Ne nalazim u samim tim pojavama ništa od toga, osim što su bića koja su se uplala u njih izvorno lepa i čista. Nije čak ni neutralno - odvrano je demonsko izrugivanje ljudskošću.
Znaš i dijamant je izvorno i čist i lep, al kad je prekriven izmetom, iako on suštinski ne postoaje prljav ili sam po sebi odvratan - taj prekrivač čini da, dokle god je on prisutan i dokle god se ne očisti, da je taj konglomerat - odbojan. Sam dijamant je i dalje privlačan al ne izmet kojim je prekriven! A zbog čega bi bilo odvratno? Pa svakom ko je sposoban da napravi razliku, a pravljenje razlika (viveka - sposobnost da se napravi razlika između istinitog i neistinitog, duha i materije) je odlika inteligencije (buddhi), jasno je zašto i šta je tu odvratno. Znati razliku između povoljnog i nepovoljnog, dobrog i lošeg, zla i dobra.... je od suštinske važnosti za napredak iz neznanja i strasti ka vrlini, a bez vrline, utemeljenja u vrlini čovek se ne može izbaviti iz materijalnog postojanja, od smrti, starosti, bolesti, patnje, bede, teskobe... Sasvim nebitno što su te razlike na čisto duhovnom nivou bemislene, ne postojeće, tamo ih nema, jer je tamo sve čisto, jer ovde govorimo o onima koji su zarobljeni u materijalnom postojanju. Jel ti to nije dovoljan razlog? Svako ljudsko osećanje, pa čak i mržnja i zavist mogu pozitivno da se iskoriste, samo osećaj pakosti nema pozitivnu svrhu, to je osećaj koji postoji samo u materijalnom svetu, nema ga u duhovnom, taj osećaj je jedini osećaj koji nema i ne može imati pozitivnu primenu, stoga on mora da se, ako ga neko ima - leči, dok ostala osećanja ne treba lečiti već samo valjano usmeravati, da ne bi bila hrana zlu i prepreka na putu samo-spoznaje.
A šta ti predlažeš da nemam svoja osećanja, da ih potiskujem i da zanemarim inteligenciju (viveku - diskriminaciju/u pozitivnom smislu te reči/, sposobnost pravljenja razlika!
Jel to?
Pitanje za sve : Dali devocijska duhovnost stvara prostor u kojem praktikant vere može zanemariti jasnoću i sigurnost kao drugog neprijatelja na putu znanja? Ili sva tvrda i dogmatska učenja ostvaruju isti utisak na svest verujućeg? Ili sam ja jednostavno glup?
... i sto si gurman ...
, kaze mi jedna knjiga koju procitah i par Ansovih postova 
, ni postaljac pitanja ne zna da li bi ga ovako dobro srocio.
i 
