Da se razumemo, više je nego savršeno užjasno zbog čega Srbija ima poseban odnos da Rusijom. Savršeno je logično zašto je Srbija najviše orijentisana Rusiji od svih evropskih država i zbog čega je rusofilija ovde razvijena više nego možda gotovo bilo gde drugde na svetu. Srbija u ogromnoj meri duguje sopstveno postojanje Rusiji. Rusija je bila zaštitnik pravoslavaca pod Osmanskim carstvom po Kučuk-kajnardžijskom miru 1774. godine. Ruska imperija je brojnim međunarodnim ugovorima i intervencijama u Turskoj, Bukureškim mirom (1812), Akermanskom konvencijom (1826) i Jedrenskim mirom (1829) li faktički i međunarodno pravno utemeljila srpsku državnost na Balkanskom poluostrvu. Dosta ljudi danas ne zna da je Srbija zapravo, vojno, izgubila svoj Rat za nezavisnost. Ona je bila poražena, a Turci su izašli kao pobednici. Samo zbog uključenja Rusije došlo se do ishoda kojim je Srbija postala nezavisna, međunarodno priznata država, 1878. godine. Od pucanja prve kapisle protivu Turaka 1804. godine, Rusija je kroz godine bila važan spoljno politički partner koji se često zalagao za ideju obnove srpske državnosti i na toj liniji mnogo puta kroz istoriju bio, sve do Balkanskog saveza kojim su Turci konačno bili poraženi 1912/3. godine. Srbija, odnosno Jugoslavija, poslužiće kao veliko utočište za Belogardejce i uopšteno Ruse koji će emigrirati i koji čemu značajnoj meri uticati na kulturu i društvo. Kraljevina postala je poslednja država sveta koja je priznala Sovjetski savez, skoro pred Barbarosa operacije.
Da se razumemo, ove veze nisu bile samo političke i vojne prirode. Nakon Velikog bečkog rata, ruska pomoć i ljudi iz Rusije u XVIII veku odigrali su ulogu rasadnika kulture među Srbima. Ruskoslovenski jezik zamenio je srpskoslovenski kao književni i dan-danas u Srpskoj pravoslavnoj crkvi bogosluženje se ne služi na srpskoj redakciji crkvenoslovenskog, već na ruskoj. Mogli bismo ovde potrošiti strane i strane nabrajajući sve argumente, koji daleko prevazilaze proste činjenice kao da su Rusi Srbima braća po veroispovesti i po jeziku, uključujući i percepciju tzv. Majke Rusije u kojoj se nalazi Pripjat, po mnogim tradicijama i istoriografskim analizama pradomovina pre dolaska na Balkansko poluostrvo. Ne bi bilo kraja ako bismo počeli da pričamo o tome.
Savršeno je jasno zbog čega Rusija zauzima posebno mesto. Titova Jugoslavija izbegla je iskustvo života pod sovjetskom čizmom, tako da to Srbi nikada uopšte nisu ni osetili, a posle pada Berlinskog zida Rusija ostaje važan ekonomski i politički (kao stalna članica Saveta bezbednosti) partner Srbije. Svakome ko iole bolje poznaje istorijske činjenice, jasna je srpska rusofilija i ovaj uvod sam napisao da pojasnim zašto o tome ne želim ovde da diskutujemo.
Želim ovde da otvorimo jedno drugo pitanje. Ne pitanje zbog čega Srbi vole Ruse, što je prilično očigledno, već pitanje upućujem onima koji gaje nekakvu percepciju o zapadnoj Evropi kao kolonijalnim izrabljivačima koji su naneli celoj planeti toliko zala, dok Ruse doživljavaju kao nekog ko se pravično bori za slobodu i pravdu.
Rusija je kolonizovala ogromna prostranstva, sve do Vladivostoka, koji je osnovala uz velike pretnje carskoj Kini. Rusija je odigrala u Kini sličnu ulogu kao i Velike sile zapada koje su je komadale i tražile načine da prošire svoj uticaj. Svojim osvajanjima sprovodila je temeljnu asimilaciju tj. rusifikaciju. U saradnji sa Nemcima, Prusima i Austrijancima, vodila je temeljno ratove sve dot Poljska kao država nije bila u potpunosti obrisana sa političke karte Evrope. Poljska je bila jedna od najrazvijenijih država istočne Evrope, izborna monarhija sa jednim od najstarijih ustava na svetu. Rusija je pokorila mnoge teritorije, od Finaca, preko Baltičkih do moldavske Besarabije, a o prostranstvima na Kavkazu i centralnoj Aziji da ni ne govorimo.
Rusko-čerkeški ratovi (ugl. okončani 1864. godine) su bili među najbrutalniji u istoriji modernog čovečanstva. Čerkezi su bili praktično obrisani; ono što je opstalo, našlo se rastureno po inostranstvu. Kada je bio stvaran pojam genocida povodom Holokausta u Drugom svetskom ratu, iskustvo Čerkeza je bilo jedan od glavnih istorijskih primera zločina koji su bili nekad bili počinjeni i koji bi se kvalifikovali kao genocid. Ono što su Rusi za vek svoje vladavine učinili Kazahstanu, može se opisati samo kao strahovita jeza. Jedna od najvećih država na planeti, krajnje je surovo izrabljena i devastirana. Brojne srmti zbog ruske politike i kolonizacija bili su doveli do toga da su Kazaci čak bili postali u jednom trenutku manjina u sopstvenoj državi, a Rusi jedno vreme relativna većina. Brutalno prisiljavanje na novi način života, izrabljivanje plodne zemlje, isušivanje Aralskog jezera koje se smanjilo za 90 procenata, ostavili su trajne posledice na demografiju, reljef i klimu Kazahstana. Ne treba se podsetiti i da je jedan celi deo Kazahstana najviše nuklearno ozračeno područje na planeti, jer su upravo tu odlučili da priređuju na stotine svojih testova, zbog kojih je više od milion ljudi bilo ozračeno. O ruskom antisemitizmu ne treba posebno govoriti; jedan od najpoznatijih falsifikata u istoriji čovečanstva, tzv. Protokoli sionskih mudraca, ruska je krivotvorina.
Iako je raspad SSSR 1991. godine doveo do toga da se mnogobrojne istorijske teritorije izgube, Ruska federacija je i dalje zadržala brojna teritorijalna prostranstva stečena kolonizacijom zahvaljujući tehničkoj činjenici da poseduje kontinuiranu kopnenu zonu sve do njih, za razliku od prekomorskih poseda drugih evropskih kolonizatora. Za vreme komunista, zna se šta su radili istočnoj Evropi i kako su izgledali Budimpešta i Prag, kao i kako bi izgledala i Varšava, jer su se pripremili da i Poljsku napadnu, ali je tu svet zaista oštro protestovao, uključujući i Kinu.
Istorija Rusije kao velesile je jedna slična većinu koju poznajemo kroz celu istoriju. Brutalne imperije koja je nemilosrdno gazila druge primenjujući sisteme prinude sile radi profita i ekspanzionizma. Može se reći da je netačno ono što mnogi kažu, da je jedan od problema Srbije što je ona toliko daleko, pa nije u mogućnosti da Srbiji toliko efikasno pomaže, zato što bi istorija Srbije bila značajno drugačija da je pobliže. Možda bi se moglo čak i reći čak da je jedan od bitnijih uzročnika unikatne srpske rusofilije upravo to što je Srbija dovoljno daleko od Rusije.
Kao što rekoh, dosta je jasno zbog čega je danas prosečnom Srbinu mrzak zapadnjak, a mio Rus. Temu nisam otvorio radi toga. Temu sam otvorio zbog kontinuirane priče koja Rusiju ne tretira kao samo još jednu u nizu velikih svetskih imperija, već kao nekakvog osloboditelja, nasuprot velikim imperijalnim silama na zapadu.
