Antičko nasljeđe u Srba

[Q. in perpetuum hibernum]

Dosta se ovdje svađamo o modernijim vremenima, pa i o srednjem vijeku; ali red je da imamo i jednu nacionalnu temu vezano za antičko doba - i to jednu stvarnu, a ne sa mitovima novoromantičara.

Prilikom premišljanja oko naziva teme, dvoumio sam se između nekoliko 'kandidata'. Nazivom nisam želio da ograničim njen dijapazon na isključivo područje Republike Srbije, ili njenih istorijskih ishodišta, isključujući na taj način i Srbe u drugim krajevima. Za eventualni termin srpske zemlje, koji je bio u opticaju, nisam se odlučio, između ostaloga, zbog mogućnost njegove anahrone interpretacije. S druge strane, također nisam htio ni da temu ograničim na neku istoriju starog vijeka na području bilo srpske nacionalne države, bilo srp. etničkog prostora, već da tema obuhvata sve oblike antičkog nasljeđa koje baštini srpski narod - u smislu jezičkih uticaja, kulturne baštine i sličnoga, ali i doprinosa istaknutih Srba odgonetanju i očuvavanju antičkog nasljeđa.

Otvoriću temu sa dokumentarcom The History Channel-a iz 2004. godine; Prava priča o Troji (True Story of Troy). Relevantni dio

.

čitavi dokumentarni film:

 

[Лекизан]

Не знам између којих назива теме си се премишљао али си погодио са насловом, апропо неке раније расправе коју смо водили.

Што се тиче Константина Великог његов утицај на србско културно наслеђе је уочљив, нешто мање би се могло говорити о утицају последња два византијска цара који су имали и србске крви Јована и Константина XI Драгаша ( и деда по мајци Константин Дејановић се потписивао као цар скоро то негде прочитах).
Што се тиче овог документарца ту је извршено само поређење "Епа о Троји" са епским песмама о Косовском боју које су се преносиле певањем са колена на колено да би их тек касније Хомер и србски писци записали и добили смо две легенде ону о Троји и ону о Боју на Косову.Поређење је извршено са циљем да се докаже да Хомерова писања нису пука измишљања већ да је могуће да један догађај остане у свести народа и да се преноси дуго усменим путем пре него што га неко запише.Наравно у међувремену самим преношењем многи су понешто и додавали онако како су се околности и погледи мењали, али она почетна основа око које се све градило мора бити истинита и тачна.
Иначе тако се вековима и радило када народ у већини није био писмен, песме и приче су се преносиле усмено са колена на колено, не сматрам то неким ексклузивним античким наслеђем, једноставно је тако било, чиста потреба и тадашње околности су створиле такав вид настанка митова у разним културама.

 

[HamzaHumo]

O kojem periodu govorimo, od Trojanskog rata recimo 1250 pne do pada Rima 500 ne?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

O kojem periodu govorimo, od Trojanskog rata recimo 1250 pne do pada Rima 500 ne?

Teško je govoriti o Trojanskom ratu kao o nekakvom istorijskom događaju, zbog više razloga. Po tradiciji, bilo bi negdje u rano XII stoljeće. No, zbog čega odsijecati i raniju, kritsko-mikensku epohu? Stoga ne treba tražiti neki početak. I na kraju, antika ne ne prestaje naglo sredinom I milenijuma. Ona živi i nastavlja da živi sve do današnjeg vremena, a ova tema je upravo tome i posvećena. Stoga ne govorimo o nekom periodu uopšte, šire govoreći (je se može govoriti i događajima srednjeg i novog vijeke, pa i najnovijeg, savremenog doba, ukoliko je u povezanom kontekstu).

 

[HamzaHumo]

Dobro evo, gledao sam opet onu kartu Revolta Bate, ili Iliro-Panonskog Ustanka za vrijeme Rima. Ovaj ustanak je bio kad Hristu bilo 7-8 godina. Ova karta je vec postavljena na nekim prijasnjim diskusijama. Navelo me to sto smo spominjali Vlahe na genetskoj temi. Interesantno je da imena plemena i mjesta lice na ona koja su danas u Rumuniji (Vlaskoj). Nije neobicno da je latinstina, ali je interesantno da je jednako prljava latinistina. (I insteresantno je jos mozda da "hrvastska" nije bila u ustanku. ).

 

[Сребрена]

Dobro evo, gledao sam opet onu kartu Revolta Bate, ili Iliro-Panonskog Ustanka za vrijeme Rima. Ovaj ustanak je bio kad Hristu bilo 7-8 godina.

Spojler

Ови антички Трибали ала су се раширили, скоро до Црног Мора
Један град северозападно од Сердице (а означен испод назива Серди) зове се Расник. Немогуће да је то назив из античког доба, на које насеље се односи?

 

[HamzaHumo]

Srebrena, na toj karti ima izgleda dodanih modernih naziva koji se primjecuju jer su drugacije boje, tako da nebi te nazive uzeo kao vjerodostojnu prepisku sa karti.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Што се тиче овог документарца ту је извршено само поређење "Епа о Троји" са епским песмама о Косовском боју које су се преносиле певањем са колена на колено да би их тек касније Хомер и србски писци записали и добили смо две легенде ону о Троји и ону о Боју на Косову.Поређење је извршено са циљем да се докаже да Хомерова писања нису пука измишљања већ да је могуће да један догађај остане у свести народа и да се преноси дуго усменим путем пре него што га неко запише.Наравно у међувремену самим преношењем многи су понешто и додавали онако како су се околности и погледи мењали, али она почетна основа око које се све градило мора бити истинита и тачна.
Иначе тако се вековима и радило када народ у већини није био писмен, песме и приче су се преносиле усмено са колена на колено, не сматрам то неким ексклузивним античким наслеђем, једноставно је тако било, чиста потреба и тадашње околности су створиле такав вид настанка митова у разним културама.

Pa čemu to samo? To je određeni, i to vrlo značajni, doprinos srpske kulture odgodenetanju antičke epike i prvog poznatog evropskog djela...

 

[Alinor]

Pricu mi je ispricala moja baba, kad sam bila mala devojcica, a meni se cini da zaista spada u nasledje Srba (konkretno Krajina) iz antike: Kad je gradjena unska pruga, mnogi su se prijavili na rad u izgradnji. Medjutim, radnika je bilo puno, a hrane uvek nedovoljno. Tada su se neki od njih pretvarali u vukove i odlazili u sumu da donesu hranu sebi i ostalima. Takodje, kada je posao bio pretezak, ti isti momci bi se pretvarali u vukove, pa su imali snagu vecu od one koja je bila za ljudski oblik, i stizali su posao i za sebe i za ostale.

S obzirom da se to desavalo pre oko 80 godina, mala je verovatnoca da je iko od njih znao ili proucavao da ova prica vuce poreklo jos iz perioda kad smo bili pagani.

Sto je jos neobicnije, moja baba i njene vrsnjakinje su me i kasnije (kad sam odrasla) ubedjivale da je to stvarno bilo i da je moguce, te da su to radili i u njihovim selima, a i za vreme rata. Tada sam joj procitala pricu o Neurima, o verovanjima starih Slovena.

Takodje, od nje sam dobila i figuricu, koju je izradio, navodno, njen ujak (dakle, meni dodje prababin brat). Izgleda kao svecnjak, u obliku je vuka i drveta, ali se u njega stavljaju biljke da "umire vuka u coveku", a ne sveca.

Takvih prica ima bezbroj, a nesumnjivo vuku poreklo jos iz antike.
Ova prica mi se cini najneobicnija od svih, pa mislim da bi je trebalo i zapisati.
A inace, baba mi je bila veoma pobozna hriscanka.

 

[Hurin]

Pricu mi je ispricala moja baba, kad sam bila mala devojcica, a meni se cini da zaista spada u nasledje Srba (konkretno Krajina) iz antike: Kad je gradjena unska pruga, mnogi su se prijavili na rad u izgradnji. Medjutim, radnika je bilo puno, a hrane uvek nedovoljno. Tada su se neki od njih pretvarali u vukove i odlazili u sumu da donesu hranu sebi i ostalima. Takodje, kada je posao bio pretezak, ti isti momci bi se pretvarali u vukove, pa su imali snagu vecu od one koja je bila za ljudski oblik, i stizali su posao i za sebe i za ostale.

S obzirom da se to desavalo pre oko 80 godina, mala je verovatnoca da je iko od njih znao ili proucavao da ova prica vuce poreklo jos iz perioda kad smo bili pagani.

Sto je jos neobicnije, moja baba i njene vrsnjakinje su me i kasnije (kad sam odrasla) ubedjivale da je to stvarno bilo i da je moguce, te da su to radili i u njihovim selima, a i za vreme rata. Tada sam joj procitala pricu o Neurima, o verovanjima starih Slovena.

Takodje, od nje sam dobila i figuricu, koju je izradio, navodno, njen ujak (dakle, meni dodje prababin brat). Izgleda kao svecnjak, u obliku je vuka i drveta, ali se u njega stavljaju biljke da "umire vuka u coveku", a ne sveca.

Takvih prica ima bezbroj, a nesumnjivo vuku poreklo jos iz antike.
Ova prica mi se cini najneobicnija od svih, pa mislim da bi je trebalo i zapisati.
A inace, baba mi je bila veoma pobozna hriscanka.

Има ли приче о Неурима на интернету?

 

[Сребрена]

Izgleda kao svecnjak, u obliku je vuka i drveta, ali se u njega stavljaju biljke da "umire vuka u coveku", a ne sveca.

Kako to? Izgleda kao drvo (imitirana je kora drveta) a ima vučju glavu?

 

[Alinor]

Kako to? Izgleda kao drvo (imitirana je kora drveta) a ima vučju glavu?

Izgleda kao drvo koje se pretvara u vuka ili obrnuto (na stablu je kao telo, ali se jos vide noge, a glava je gore, i vidi se celjust). Od drveta je, verovatno impregnirano nekakvom smolom, cim je jos citavo. Predpostavljam da znaci to "smirivanje vuka" (pretvaranjem u drvo, ostaje ziv ali u stanju mirovanja, i obrnuto). Dimenzije su oko 42x18cm. Ima i kutiju u koju moze da se stavi. Figura je sva od jednog komada drveta, a kutija je iz dva dela (ima donji deo i poklopac koji se uklapa, ima zareze - verovatno da se moze zavezati kad se nosi).
Ne brini, ne deluje, i kad natrpam cvece i kad je prazno

 

[HamzaHumo]

Има ли приче о Неурима на интернету?

Ima na Wiki: http://en.wikipedia.org/wiki/Neuri

Schafarik vjeruje da su Neuri preci slavenskih naroda. Cini se da je njihova lokacija izmedju rijeka Dnjestra i Buga (Bugh) i središnjem toku Dnjepra upravo regiji koja, na temelju opstih nalaza, geografskih naziva, zabilježene migracije i novije rasprosirenosti, izgleda izvornom zemljom Slavena (qv). Priče o vukovima podsjećaju na priče o vukodlacima, česte među slavenskim narodima, i ima mnogo vjerovatnoce u Schafarikovoj pretpostavci da su Neuri ništa drugo nego preci Slavena.

Vodeći Ukrajinski lingvist Kostiantyn Tyshchenko, koji je uradio duboku analizu toponima i naziva mjesta u Ukrajini, tvrdi da su Neuri keltsko pleme, što svjedoče brojni keltski nazivi mjesta (50 keltskih naziva mjesta ima samo u zapadnoj Ukrajini) koji završavaju s-chiv, - chy ili prefiks-Treb iz Keltskoh (Cornish-kog)-chy kuća, zgrada i tref-selo) u Volyn (Vol. (o) hyn, od Volohs (Walhaz) drevni gotički-slavensko naziv za Kelta). Tyshchenko spominje sljedeće keltske nazive mjesta u Volyn (original Neurida, zemlja Neuri): Bakhiv, Borokhiv, Drukhiv, Radekhiv, Bykhiv, Rakhiv, Serkhiv, Cherniakhiv, Horokhiv, Velykhiv, Terekhiv, Zalukhiv, Darakhiv, Hlukhy. Kretanje Neura ka zapadu isto tako je moguće pratiti nalazima 20 keltskih naziva mjesta (kao u Malyn iz keltske Mael, princa ili Chernihiv, izvorno Ternihiv, usporediti Velšani teyrn, kralja) u ukrajinskom Polissya (Zhytomyr i Chernihiv regija)

 

[Сребрена]

Izgleda kao drvo koje se pretvara u vuka ili obrnuto (na stablu je kao telo, ali se jos vide noge, a glava je gore, i vidi se celjust). Od drveta je, verovatno impregnirano nekakvom smolom, cim je jos citavo. Predpostavljam da znaci to "smirivanje vuka" (pretvaranjem u drvo, ostaje ziv ali u stanju mirovanja, i obrnuto). Dimenzije su oko 42x18cm. Ima i kutiju u koju moze da se stavi. Figura je sva od jednog komada drveta, a kutija je iz dva dela (ima donji deo i poklopac koji se uklapa, ima zareze - verovatno da se moze zavezati kad se nosi).
Ne brini, ne deluje, i kad natrpam cvece i kad je prazno

Ne, nema straha, naprotiv, to su moji stalni motivi kad crtam neko drvo koje je ustvari urasli čovek, ili čovek koji dobija korenje i krošnju i postaje drvo.Nego nikad nisam pomislia na kombinaciju vuk+drvo, to mi je potpuno novo, i kao ideja. Sigurno da znači "smirivanje vuka" ili "zauzdavanje vuka".Mnogo interesantno.

 

[Лекизан]

Pa čemu to samo? To je određeni, i to vrlo značajni, doprinos srpske kulture odgodenetanju antičke epike i prvog poznatog evropskog djela...

Па да, али не представља античко наслеђе код Срба.

 

[Hurin]

Ima na Wiki: http://en.wikipedia.org/wiki/Neuri

У мојој школској књизи за историју су написали да ,,Словене први пут помиње Херодот у 5. веку п.н.е. (Неуре и Будиме који су живели око реке Дњепра у залеђу Црног мора)..."
На Википедији не помињу њихову везу са Словенима,осим овога што каже Шафарик.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Па да, али не представља античко наслеђе код Срба.

Napisao sam u uvodnoj poruci jasno:

S druge strane, također nisam htio ni da temu ograničim na neku istoriju starog vijeka na području bilo srpske nacionalne države, bilo srp. etničkog prostora, već da tema obuhvata sve oblike antičkog nasljeđa koje baštini srpski narod - u smislu jezičkih uticaja, kulturne baštine i sličnoga, ali i doprinosa istaknutih Srba odgonetanju i očuvavanju antičkog nasljeđa.

Ne treba tako usko shvatati stvari...jedan je od razloga upravo pomenuto zbog čega sam se premišljao i da temu imenujem Antičko naslijeđe i Srbi.

 

[HamzaHumo]

У мојој школској књизи за историју су написали да ,,Словене први пут помиње Херодот у 5. веку п.н.е. (Неуре и Будиме који су живели око реке Дњепра у залеђу Црног мора)..."
На Википедији не помињу њихову везу са Словенима,осим овога што каже Шафарик.

To je to. Pise isto i u Enciklopediji Britanici iz 1911, koja se vjerovatno bazira na Safarikovom poimanju Herodotovih rijeka i odnosu Neura prema Skitima koji su blizi Iranu i kontaktu sa Grcima. Ovdje na strani 229.


Premda meni Neuri zvuci vise kao Norsi/Nordijci, i oni imaju vukove u legendama.

 

[Hurin]

To je to. Pise isto i u Enciklopediji Britanici iz 1911, koja se vjerovatno bazira na Safarikovom poimanju Herodotovih rijeka i odnosu Neura prema Skitima koji su blizi Iranu i kontaktu sa Grcima. Ovdje na strani 229.


Premda meni Neuri zvuci vise kao Norsi/Nordijci, i oni imaju vukove u legendama.

Аха, хвала. А да ли може да се нађе ова Британика да се чита на интернету, или бар већи одломак о овоме што си ми дао?

Па мислим да само тако звучи, јер вукови су чини ми се чести у многим легендама,тако да не мора ништа да значи

 

[HamzaHumo]

Ne znam. Mislim da imas na Google Books samo starija izdanja enciklopedije.

Ova knjiga se bavi analizom Herdotove geografije.

Meni se cini po onom sto sam citao a i po nazivima, da su Herodotovi Scythi u stvari Kelti, a tu bi trebali biti ubrojeni i Slaveni kao Keltsko (Skitsko) pleme. Arheoloski se bave istim stvarima, na predkarpatskom panonskom prostoru.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

O Neurima

Evo svih relevantnih izvoda; IV glava, 17 (prev. Milan Arsenić, 1959; Matica srpska):

Иза Бористенске луке (а ова се налази негде на средини скитске обале) долази се прво до Калипида или хеленских Скита, а иза њих налази се други народ, такозвани Ализони. И ови и Калипиди живе у свему потпуно исто као и Скити, а сеју и једу пшеницу, црни лук, бели лук, сочиво и ситну проју. Даље од Ализона станују Скити који се баве земљорадњом, али који не сеју жито ради своје исхране, него само ради трговине. А иза ових станују Неури, а, колико ми је познато, предео на северу од Неура је ненасељен. То су народи који станују на реци Хипанису, на западу од Бористена.

Potom, 51, :

Једна од скитских река је, дакле, Истар, а друга је Тирас; и он извире на северу, из једног великог језера које се налази на граници између Скита и Неура. На његову ушћу населили су се Хелени, такозвани Тирићани.

Pa 100:

А иза Тауријаца станују опет Скити, и то даље на источној обали мора, а и на западним обалама Кимеријског Боспора и Меотског језера све до реке Танаиса, која се улива у залив овог језера. А на северу од Истра, према унутрашњости копна, Скитија се граничи прво са Агатирсима, па онда са Неурима, а затим са Андрофагима и најзад са Меланхленима.

102:

Пошто је Скитима било јасно да се не смеју сами упуштати у отворену борбу с Даријевом војском, пошаљу изасланике својим суседима; а састали су се такође и њихови краљеви и саветовали су се у вези налета тако велике војске. На састанку су били: краљеви Тауријаца, Агатирса, Неура, па Андрофага, Меланхлена, Гелона, Будина и Сауромата.

105:

А Неури имају скитске обичаје. За време једног поколења пре Дарија морали су напустити своју земљу због змија. Многе су се змије појављивале из њихове земље, а још више их је упадало споља, из пустиње, док нису били присиљени да напусте земљу и да се населе међу Будине. Изгледа да су сви ови људи чаробњаци, јер Скити, па и Хелени настањени у Скитији, причају да се сваки Неур једанпут годишње претвара неколико дана у вука, а затим поново добија свој првобитни облик. Мене нису могли у то да увере, али они упорно тврде да је то истина, па се чак и заклињу.

119:

Кад су Скити то изјавили, посаветују се о томе краљеви који су заступали све народе, и мишљења им се поделе. Док су се Гелон, Будин и Сауромат били сложили да притекну Скитима у помоћ, дотле су им Агатирс, Неур, Андрофаг и краљеви Меланхлена и Таурија овако одговорили:
'' Да нисте ви први напали Персијанце и тако рат започели, ми бисмо веровали да су вам молбе на месту и радо бисмо пристали да вам се прикључимо, а овако, ви сте без нас упали у њихову земљу и тамо сте дотле владали док вам је бог то дозволио, а сад, кад је бог на њиховој страни, хоће Персијанци да вам врате мило за драго. Ми тим људима нисмо ни тада ништа нажао учинили, а и сада нећемо први да замећемо кавгу. А ако нападну и на нашу земљу и први изазову сукоб, ми ћемо већ знати да се одупремо. А дотле ћемо посматрати и бићемо у приправности. Мислимо, наиме, да Персијанци не иду против нас, него против оних који су им нанели неправду.''

...i, 125:

Кад је усиљеним маршевима стигао у Скитију, он наиђе на обе скитске војске и одмах почне да их гони, а они су се пред њим повлачили на удаљености од једног дана хода. И пошто Дарије није одустао од гоњења, Скити се, према свом плану, повуку у област народа који су одбили да им укажу помоћ, и то прво у земљу Меланхлена. Кад су, упавши у њихову земљу, Скити и Персијанци изазвали велику пометњу и забуну, намаме Скити Персијанце и у земљу Андрофага. Кад су и овде изазвали велику забуну, они се повуку у област Неура; а после изазивања пометње и у овој земљи, Скити почну да се повлаче у правцу државе Агатирса. Кад су Агатирси видели да им суседи у паничном страху беже испред Скита, пошаљу, пре него што су Скити упали у њихову земљу, гласнике и забране Скитима да прелазе њихове границе, поручујући им да ће, у случају да покушају да пређу на њихову територију, прво морати са њима да се обрачунају. И Агатирси после те поруке заиста и поседну са војском своје границе са намером да се одупру нападачима. А Меланхлени, Андрофаги и Неури нису се усудили да се бране приликом упада Скита и Персијанаца и, заборавивши на своје претње, јако се уплаше, те побегну дубоко у пустињу у правцу севера. Скити пак не пређу на територију Агатирса, пошто су им ови то забранили, него намаме Персијанце из земље Неура у своју рођену земљу.

Arsenićev komentar (jasno, osavremenjen):

Неури — скитско племе које је становало у унутрашњости бившег СССР-а, у бившим пределима Пољске и Литваније, све до Дњепра. Мисли се да су се под тим именом крили Словени.

 

[Tandoori Masala]

Аха, хвала. А да ли може да се нађе ова Британика да се чита на интернету, или бар већи одломак о овоме што си ми дао?

Па мислим да само тако звучи, јер вукови су чини ми се чести у многим легендама,тако да не мора ништа да значи

Spojler

Vlajko Palavestra, Naša narodna tradicija i Herodotove zabilješke o Neurima, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, Etnologija, XVIII, 1963, str. 29-37.

 

[HamzaHumo]

Prije nekoliko decenija vlada je dovela Mungose na Mljet jer su se otrovnice nakotile da se nije moglo ostat od njih. Ta teorija bjega pod zmijama je realna.

 

[Сребрена]

O Neurima

Evo svih relevantnih izvoda; IV glava, 17 (prev. Milan Arsenić, 1959; Matica srpska):
Potom, 51, :
Једна од скитских река је, дакле, Истар, а друга је Тирас; и он извире на северу, из једног великог језера које се налази на граници између Скита и Неура. 51, :

Током Херодотових путовања дуж реке Тирас у Скитији (данашња река Дњестар у Украјини или Нистру у Молдавији), показан му је отисак стопала у стени приписан јунаку Херкулу. (књига 4. 82)
http://mythagora.com/encyctxt/enct.html#tyras
.

Код Јужних Словена такве стопе и веровања су чести, обично се приписују јунаку Марку Краљевићу, необузданом и неустрашивом, као што је био и Херкул, и остали јунаци произашли из истог праузора.Може се у литератури пронаћи цитат В.Гетеа који упоређује Марка Краљевића са Херкулом, као и са персијским Роштаном,Сорабовим оцем.

Дивовски отисак у камену- Маркове стопе у Вишеграду
http://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Gradjevine-izmedju-istorije-i-legende/19310.html
http://www.politika.rs/rubrike/region/Kameni-strazar-na-Drini.lt.html
Samo za srpsku decu to su tragovi Šarčevih kopita, ostali još od onda kad je Kraljević Marko tamnovao gore u Starom Gradu pa je pobegao iz njega, ...( Ivo Andrić: Na Drini Ćuprija, str. 10)

Дивовски отисак-Маркова стопа у Црној Гори
http://www.panoramio.com/photo/96613153

Маркова стопа (и Шарчеве копите) у топличком крају
www.filfak.ni.ac.rs/izdavastvo/download/ljubinko-milosavljevic.htm

Маркова стопа код реке Дрим
http://books.google.rs/books?id=t7W...a=X&ei=_SK4U5j2G6qK0AX24YHQDw&ved=0CBsQ6AEwAA

Маркова стопала
http://etnografskimuzej.rs/wp-content/uploads/2012/12/Glasnik-Etnografskog-muzeja-69.pdf

Маркова стопала у реци Колубари (столица на врх брда)
http://zanimljivasrbija.com/2013/03/01/izleti-po-srbiji-valjevo-i-okolina/

.. u današnjim Mrnjavcima postoji narodna priča da je neka gradina dvor Kraljevića Marka, neke ruševine iz srednjega vijeka («Skakala Marka Kraljevića»), kamen u kojemu su utisnuta Markova stopala..I danas na Lovreću postoji zaselak Mrnjavci. Nedaleko od sela narod pokazuje dvore Kraljevića Marka «Gradinu», neke ruševine iz srednjega vijeka («Skakala Marka Kraljevića»), kamen u kojemu su utisnuta Markova stopala i mnogo toga, što je s njim u vezi» (Imotska krajina, 60).
http://hr.wikipedia.org/wiki/Mrnjavčević
http://books.google.rs/books?id=lQQ...&sa=X&ei=QyW4U_OzFqeU0AXeoIF4&ved=0CCwQ6AEwAw
http://books.google.rs/books?id=MJw...&sa=X&ei=QyW4U_OzFqeU0AXeoIF4&ved=0CEAQ6AEwBw

Место Маркова стопа
http://books.google.rs/books?id=ldU...a=X&ei=_ia4U7T4EuWe0QXc6YHwAg&ved=0CCgQ6AEwAg
http://books.google.rs/books?id=jYn...a=X&ei=_ia4U7T4EuWe0QXc6YHwAg&ved=0CC4Q6AEwAw

Маркова стопа, околина Велбужда
http://books.google.rs/books?id=fpX...a=X&ei=_ia4U7T4EuWe0QXc6YHwAg&ved=0CDYQ6AEwBQ

Марково стопало (Охрид,Преспа)
http://books.google.rs/books?id=MSy...CwQ6AEwAg#v=onepage&q=марково стопало&f=false

Марково стопало (Лазаропоље)
http://www.alltravels.com/macedonia/all-regions/lazaropole/photos/current-photo-84566972

Марково стопало (мијачко село Папрадиште)
http://tirekovmirece.com/Novost/-Селото--Папрадиште-влегува-во-зимски-сон

У камену се познају стопала Марка Краљевића(битољско- прилепска котлина)
http://books.google.rs/books?id=EE5...&sa=X&ei=QyW4U_OzFqeU0AXeoIF4&ved=0CDMQ6AEwBA

Стопала Краљевића Марка (Скопље)
http://books.google.rs/books?id=91s...&sa=X&ei=QyW4U_OzFqeU0AXeoIF4&ved=0CDcQ6AEwBQ

 

[Сребрена]

O Neurima
А Неури имају скитске обичаје. За време једног поколења пре Дарија морали су напустити своју земљу због змија. Многе су се змије појављивале из њихове земље, а још више их је упадало споља, из пустиње, док нису били присиљени да напусте земљу и да се населе међу Будине. Изгледа да су сви ови људи чаробњаци, јер Скити, па и Хелени настањени у Скитији, причају да се сваки Неур једанпут годишње претвара неколико дана у вука, а затим поново добија свој првобитни облик. Мене нису могли у то да увере, али они упорно тврде да је то истина, па се чак и заклињу.

Претварање може да значи -вукодлак, а можда се радило о обичају кад се мушкарци маскирају у вукове.
Херодот пише да је чуо да је то једанпут годишње, по неколико дана, што би одговарало старим обредним поворкама Срба , од којих су коледарске искључиво везане за мушкарце, и трају више дана.Не знам тачно за остале Словене, али мислим да их немају у истом обиму и садржају као Срби.(напр.према Петру Скоку реч длака у "вукодлакав" "није свесловенска, него само јужнословенска")

Код коледарског обичаја, пошто је суштина да се "але" и "зле силе" очисте и протерају из домова и насеља, сваки члан поворке је маскиран, да му не би исте "але" наудиле..и ту су честе животињске маске. Код Срба, у божићној сезони, иду од куће до куће вучари, то јест, момци огрнути вучјом кожом, дакле: вуци, и скупљају дарове (в. ГНЧ, 41, 1932, 190).

Помиње се поворка "вучара" око Бадњедана ( а негде и око Белих поклада, пише Миле Недељковић у Српском обичајном календару).Вучари иду певајућ пригодне песме од куће до куће , и од сваког домаћина буду даривани.

Па онда, постоје у народном календару код Срба и тзв Вучји дани или Мратинци, у зимско време, између Ђурђица и Мратиндана. Ради се о осам дана укупно, и тог осмог излази тзв кривељан- хроми вук, у хришћанству Св.Мрата, а уствари обичај је остатак паганског култа Подземног (злог) Бога.Тај Мрата, господар смрти и мртвих (једе децу). по симболици и дејству најближи је ономе што се назива Ђаволом, кога опет у народу (да би избегли његово призивање именовањем) зову надимком Куси- што значи безрепи..али симболика је иста, кривељан и куси су "надимци" за Безименог Злог.

Било би интересантно проверити да ли је старогрчки Бог Хронос хром, или римски Бог Сатурн, с обзиром да су добили, кроз хришћанство, исто тумачење.
Поуздано је хром Хефест, бог ватре и ковачког заната- дакле аналоган је кривељану и кусију Мрати.Он је и одбачен са небеса (као Луцифер касније) јер га је отац, громовник, збацио. По паду на Земљу, он се настањује испод вулкана.

А са хромим Богом испод вулкана, ковачем, повезани су Илири- који су, макар по аустроугарским документима - Срби. Див/Киклоп ,блиско везан са Хромим Богом испод вулкана, уствари је митски предак, по александријском историчару, три народа- Илира, Келта и Гала.

ЈОпис келтског Бога Сербана - џиновски раст и једно око- опис је познат у грчким транскрипцијама под именом Киклопа.
Један од таквих познатијих је Полифем, син Бога Мора (као и Сербан), о коме је сведочанство оставио александријски историчар Апијан Ἀππιανός у време 95-165 године..

У најпознатијем делу "Ромајка" (Ῥωμαϊκά /Historia Romana /Roman History) Апијан је записао да од истог оца- Полифема потичу три сина: Илир, Келт и Гал. Сва тројица су се одселила из мајчинског и очинског боравишта (Сикулског острва) и од њих су настали народи Келта, Илира и Гала.
http://www.livius.org/ap-ark/appian/appian_illyrian_1.html#2

Према Хесиоду, једнооки дивови су одлични ковачи, деца Бога Неба (Οὐρανός/Caelus) које је он сам затворио испод земље. Његов син, Бог Времена (Χρόνος/Сатурн), да би удовољио мајци Земљи- изведе их накратко, искористи да преузме Уранов престо, па их опет затвори. Срп Бога Времена, којим је ушкопио оца - Бога Неба , чуван је по легенди, на сикелском острву (Сицилији)....И сам Хронос/Сатурн је царевао сикелским острвом.

Громовник (Зевс/Јупитер)- унук Бога Неба- ослободи једнооке дивове заувек да би свргнуо оца , Бога Времена..
Зато су једнооки дивови даровали Богове својим кованим производима: громовника громом и муњом, Бога мора трозупцем, Бога таме кацигом да би био невидљив..а они сами постали помоћници Бога Огња (Хефестоса/Вулкана) који борави испод Етне.
А вулкан Етна је на сикелској територији, одакле су потекли Келт ,Илир и Гал, од оца дивовског раста и вештог ковача.
Занимљиво је још да је један од синонима за Огњебога (Хефеста) и Јадран, бог- заштитник помораца и земљорадника у околини вулкана Етна, на сикелској територији.
http://en.wikipedia.org/wiki/Adranus

Чини ми се да је Чајкановић подробно описао митску везаност Срба за вукове, и вука као митског претка Срба.Ово што цитирам са мреже је препричан Чајкановић:

Verovanje u vuka kao životinjskog pretka kod Srba se manifestuje u mnogim običajima. Recimo, kada je rodi dete, u selu se njegovo rođenje objavljuje tako što domaćin kuće vikne: «Rodila vučica vuka!». Srpska majka svome detetu takođe otkriva njegovo vučje poreklo pevajući mi sledeću uspavanku: «Nini sine, vuče i bauče, vučica te u gori rodila». Još jedan običaj pokazuje da su Srbi verovali u svoje vučje poreklo. Novorođeno dete Srbi i su provlačili kroz vučje čeljusti i tako bi mu omogućavali zaštitu od zla, bolesti i demona. Na taj način božanski predak Srba, hromi vuk štitio bi svog potomka.

Територија Херодотових "Неура" је отприлике данашња Пољска, а у литератури пише овако:

Када, на пример, из црквених беседа сазнамо да су Пољаци још у XV веку имали обичај да о Божићу позивају вука на вечеру (М. Murko, Das Grab als Tisch, 108), ми ћемо, упоредивши. тај обичај са идентичним нашим (в. горе, гл. 13)