Antički Makedonci (helenski identitet i ostalo)

Pa onda moze se reci... Srbi, Francuzi, Englezi i Rus, kao najtipicniji primeri proto-nacija u Evropi.

Добро... А шта би са 'Бугарима' и 'Власима' у (ужој) Србији?


1) Въ началото на XIX в. въ Шумадия, Морава и края Дунавъ населението е било твърдѣ рѣдко. Въ прѣдишнитѣ вѣкове ce говори за едно компактно население въ тия прѣдѣли, което вѣроятно ce изселяло по на сѣверъ, безъ да ce запазили за това спомени. Още въ началого на XVIII столѣтие намираме областьта на истокъ отъ Морава, по Млава, Пекъ, Поречка рѣка и неготинско — населена съ преселници власи отъ Банатъ и Влашко. По Морава има слѣди отъ преселенци отъ видинско, скопско, Херцеговина и другадѣ, отъ сѫщото врѣме [2]. Тетевенцитѣ и косовцитѣ около Зайчаръ и нѣколко сърбски села около Неготинъ, сѫ преселенн ce отъ сѫщото врѣме, ако не и по отъ рано. Настаняванието на турцитѣ въ Полуострова е накарало населението да ce мѣсти отъ югъ на сѣверъ. Едно отъ пораннитѣ преселения е онова на македонцитѣ въ северна България гдѣто ce настанили въ тъй нареченитѣ „арнаутски” села. Въ XVIII вѣкъ власитѣ отъ гр. Мосхополъ ce пръскатъ на северъ изъ България.

2) Единъ пѫтешественникъ прѣзъ Сърбия на 1829 год. казва, че между сърбитѣ има голѣмъ брой българи и власи. „Броятъ на българитѣ и власитѣ настанени въ Сърбия всѣки день рісте и ce увеличава съ нови прѣселници.” Князъ Милошъ тогава ce изразилъ, че Сърбия има вече двойно по-вече жители отъ колкото е имала десеть години по-рано.

3) Гдѣто болшинството е било отъ българскитѣ прѣдѣли язика имъ надѣлялъ на другия — сръбския. Край Дунава и Сава населението е смесено, въ всѣко село има преселенци отъ разни страни. Отъ юго-источнитѣ прѣдѣли (български) има население въ селата Сремчици отъ Елашница до Нишъ отъ Битолското село Буфъ, отъ България; въ Рушня и Мириево — отъ Прокоплийско, Косово-поле и село Катраница отъ Олимпъ. Въ Гроцка има българска махала съ прѣселенци отъ Видинско и Ломъ-Паланка. Въ Ресникъ има преселенци отъ Косово-поле, арнаутлука, Враня отъ Лѣсковацъ напр. родътъ на Джуро Бугарина. Въ Пожаревачко близо до Дунава има много прѣселници отъ Македония — Кичевско, Тетовско и отъ България — Видинско отъ Знеполе (трънско).

4) Шумадийцитѣ приселенцитѣ отъ истокъ наричатъ „бугари”. Преселенцитѣ отъ Македония — и когато сѫ славяни — наричатъ ги „цинцари” или „шияци”.

http://www.promacedonia.org/gz2/gz_5.htm
 
Добро... А шта би са 'Бугарима' и 'Власима' у (ужој) Србији?


1) Въ началото на XIX в. въ Шумадия, Морава и края Дунавъ населението е било твърдѣ рѣдко. Въ прѣдишнитѣ вѣкове ce говори за едно компактно население въ тия прѣдѣли, което вѣроятно ce изселяло по на сѣверъ, безъ да ce запазили за това спомени. Още въ началого на XVIII столѣтие намираме областьта на истокъ отъ Морава, по Млава, Пекъ, Поречка рѣка и неготинско — населена съ преселници власи отъ Банатъ и Влашко. По Морава има слѣди отъ преселенци отъ видинско, скопско, Херцеговина и другадѣ, отъ сѫщото врѣме [2]. Тетевенцитѣ и косовцитѣ около Зайчаръ и нѣколко сърбски села около Неготинъ, сѫ преселенн ce отъ сѫщото врѣме, ако не и по отъ рано. Настаняванието на турцитѣ въ Полуострова е накарало населението да ce мѣсти отъ югъ на сѣверъ. Едно отъ пораннитѣ преселения е онова на македонцитѣ въ северна България гдѣто ce настанили въ тъй нареченитѣ „арнаутски” села. Въ XVIII вѣкъ власитѣ отъ гр. Мосхополъ ce пръскатъ на северъ изъ България.

2) Единъ пѫтешественникъ прѣзъ Сърбия на 1829 год. казва, че между сърбитѣ има голѣмъ брой българи и власи. „Броятъ на българитѣ и власитѣ настанени въ Сърбия всѣки день рісте и ce увеличава съ нови прѣселници.” Князъ Милошъ тогава ce изразилъ, че Сърбия има вече двойно по-вече жители отъ колкото е имала десеть години по-рано.

3) Гдѣто болшинството е било отъ българскитѣ прѣдѣли язика имъ надѣлялъ на другия — сръбския. Край Дунава и Сава населението е смесено, въ всѣко село има преселенци отъ разни страни. Отъ юго-источнитѣ прѣдѣли (български) има население въ селата Сремчици отъ Елашница до Нишъ отъ Битолското село Буфъ, отъ България; въ Рушня и Мириево — отъ Прокоплийско, Косово-поле и село Катраница отъ Олимпъ. Въ Гроцка има българска махала съ прѣселенци отъ Видинско и Ломъ-Паланка. Въ Ресникъ има преселенци отъ Косово-поле, арнаутлука, Враня отъ Лѣсковацъ напр. родътъ на Джуро Бугарина. Въ Пожаревачко близо до Дунава има много прѣселници отъ Македония — Кичевско, Тетовско и отъ България — Видинско отъ Знеполе (трънско).

4) Шумадийцитѣ приселенцитѣ отъ истокъ наричатъ „бугари”. Преселенцитѣ отъ Македония — и когато сѫ славяни — наричатъ ги „цинцари” или „шияци”.

http://www.promacedonia.org/gz2/gz_5.htm

Vlasi su jos tu, a Bugari nikako da se pojave, iako bugarski nacionalisti vec 200 godina tvrde da su ovde.
 
Poslednja izmena:
Nacija je vječna ukoliko njojzi pripadaš. Ako ne - onda nije.

(Tu ti leži odgovor na pitanje tvoje, oko tog modela mišljenja o kojem sam govorio, a koji je široko rasprostranjen na forumu).

Добро, шалио сам се, јер слажем се с тобом да је етногенеза било којег народа вештачки појам, те да ако инсистирамо да га користимо, онда у стварности не постоји ни почетак ни крај етногенезе (док људи као врста постоје). Кад се уклони митологија (1) заједничког настанка, (2) чисте етничке крви, (3) заједничких интереса, (4) заједничких непријатеља, итд остаје само променљиви друштвени афинитет.
 
Pre nego sto dam komentar na temu "helenskog i makedonskog identiteta" - hteo bih da prilozim jos par citata, sto se tice Grcke Makedonije. Sledece je iz knjige G. Eksarhosa koji je napisao dva toma o 'Helenovlasima'.

Halkidiki -

Str. 457: In the years they established the small monasteries on Athos there were many Vlachs, Rinhini, Sagudati and other Slavs. They were pastoralists who were slowly Christianized by monks. ..... On Athos there were many Vlachs and Slavs.

Str. 459: (Some) Vlachs, from Mt. Athos area, were compelled by force to leave and settle in the Peloponnese.

Dakle, kada su osnovani svetogorski manastiri (nebitno kad je to bilo..), na Halkidikiju i obliznjim krajevima su iskljucivo ziveli Vlasi (vlahofoni) i Sloveni. [Ako je bilo nekih drugih naroda to su najverovatnije bili Jermeni, Iranci, Turci.]


Sto se tice identita i kako se gradio identitet, za mene jedan od najzanimljivih karaktera je Konstantinos Tsioulkas, koji je 1907. godine napisao knjizicu pod imenom "Contributions to the bilingualism of the Macedonians through a comparison of the Slav-seeming Macedonian language with Greek" (Tsioulkas 1907). Tsioulkas je rodjen u selu Gorenci (danas Korisos), juzno od Kastorije/Kostura - danasnja Grcka Makedonija. Tsioulkas je zastupao sledece teze:

- Cilj knjige je bio da pokaze kako takozvani Bugarski jezik u Makedoniji je u stvari Grcki a ne Slovenski jezik;
- Tsioulkas nije pokusao da dokaze kako ovaj Slovenski jezik nije "Makedonski", vec da nije Bugarski.

Treba takodje navesti G. Boukouvalasa koji je 1905. godine napisao knjigu pod imenom "The language of the Bulgarian-speakers in Macedonia" gde diskutuje o tome kako je jezik Makedonaca "mesavina" Grckog i Slovenskog. Za razliku od njega, Tsioulkas diskutuje i 'dokazuje' da su (slavofoni) Makedonci Grci jer je njihov jezik Grcki u smislu genetskog porekla. Tsioulkas kaze:

"The modern so-called Slav-seeming Macedonian is in fact Macedonian and the sister of Greek, and consequently the Macedonian people is autochthonous and of genuine Macedonian blood".

Kakve veze ovo ima sa identitetima...? Po zakljucku heleniste Mackridge-a (koji za sebe kaze ... "I am a Hellenist"):

"In this way Tsioulkas unwittingly contributed to the ideological belief that the modern Slav-speaking Macedonians are descended from the rulers and subjects of the ancient Macedonian kingdom and are therefore the true heirs to ancient Macedonian history and culture."

Mackridge nije prvi koji je zakljucio da je (moguce da) Grcka nacionalna propaganda doprinela 'kreaciji' zasebnog Makedonskog identiteta.

Ceo clanak o Tsioulkas-u se moze procitati ovde (Mackridge):
http://www.academia.edu/2085871/The_Hellenicity_of_the_linguistic_Other_in_Greece

Knjiga pdf:
http://anemi.lib.uoc.gr/php/pdf_pag...0&lang=en&pageno=1&pagenotop=1&pagenobottom=3
 
Poslednja izmena:
"Die Karthause - I Skiti" by Dimitris Lalas

Vlach-speaking residents of Trnovo and Megarovo write to the Patriarch and to the Greek consulate in Bitola:

"It is true, that a corrupted language, called Vlach, which is a mix of different dialects, is still spoken by us. But this is a baby language and in time will be abandoned, as all our children, boys and girls are devoted to learning Greek. All of us here are civilized by the Greek language and use it in our commercial transactions. So our desire for it increases with the efforts of foreign forces to lead to our political and religious divide. The efforts of foreigners who were sent to us from Wallachia (Romania) will never achieve their goal"
 
Poslednja izmena:
Атина. Порекло Атињана
56)
Овим речима, кад су стигле, Крез се највише обрадовао, више него свим дотада, јер је
мислио да никада мазга неће владати у Медији уместо човека, и да неће због тога ни он ни они
после њега престати да владају. После тога се распитивао који су најмоћнији међу Хеленима, да
би их придобио за пријатеље. Распитујући се, дознао је да су Лакедемонци и Атињани испред
свих. Лакедемонци су дорског порекла, а Атињани јонског. Оба ова народа истицала су се изнад
свих осталих хеленских народа. Атињани су водили порекло од Пелазга, а Лакедемонци су
хеленског порекла. Атињани нису никуд излазили из земље, док су Лакедемонци јако познати по
својим лутањима и путовањима. За време краља Деукалиона становали су у земљи Фтијотиди, а за
време Дора, сина Хеленова, у земљи испод Осе и Олимпа, званој Хистијеотиди. Кад су их
Кадмејци протерали, настанили су се у области Пинда под именом Македонци. Одатле су, опет,
прешли у Дриопиду, а из Дриопиде дођу тако на Пелопонез и добију име Дорци.
57)
Којим су језиком Пелазги говорили, нисам у стању тачно да кажем. Ако је правилно да,
закључујемо по оним Пелазгима који и сада постоје и станују изнад Тирсена у Крестону, а који су
некад били суседи садашњих Дораца (а становали су у то доба у земљи која се сада зове
17
Тесалиотида), или по Пелазгима који су заједно са Атињанима основали Плакију и Скилаку на
Хелеспонту и по многим другим пелашким градовима, који су касније променили своје име, иако
се тиме можемо послужити као доказом,

Пелазги су говорили варварским језиком. Ако се
заиста тако десило с Пелазгима, онда је атички народ као пелашки, претапајући се у Хелене,
заборавио свој стари и научио хеленски језик. И заиста, ни Крестонци ни Плакејци не говоре
истим језиком којим говоре народи који сада станују око њих, а то доказује да они још увек говоре
као некада кад су се у те земље насељавали.
58)
А Хелени, како ми се чини, одувек су говорили истим језиком. Док је био одвојен од
Пелазга, овај народ је испочетка био слаб, али од некада малог постао је велик и силан народ,
пошто је претопио у себе у првом реду Пелазге и многе друге варварске народе. Чини ми се,
насупрот томе, да се пелашки народ баш због тога није никад бројно повећао што је увек остао
варварски народ.
 
LIVY, ROME AND THE MEDITERRANEAN.

Books XXXI-XLV of The History of Rome from its Foundation.

Translated by Henry Bettenson, Penguin Books. [This translation first published 1976]

Book XLIV.45 - Flight of Perseus, 168 B.C.

"First Beroea surrendered, then Thessalonica and Pella, and within two days almost all Macedonia had submitted. The people of Pydna, who were the nearest, had not yet sent envoys; a mixed and unassimilated population of many different nationalities; and the mob which had herded together as a result of the flight from the battlefield, hindered any decision or agreement among the citizens."

Book XLV.30 - Partition of Macedonia, 167 B.C.

"The third region has the notable cities of Edessa, Beroea, and Pella; it includes the warlike people of the Vettii, besides a large settlement of Gauls and Illyrians, who are energetic farmers."
 
http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.02.0137:book=4:chapter=17
CHAP. 17. (10.)—MACEDONIA.

Macedonia comes next, including 150 nations, and renowned for its two kings and its former empire over the world; it was formerly known by the name of Emathia. Stretching away towards the nations of Epirus on the west it lies at the back of Magnesia and Thessaly, being itself exposed to the attacks of the Dardani. Pæonia and Pelagonia protect its northern parts from the Triballi. Its towns are Ægiæ, at which place its kings were usually buried, Beræa, and, in the country called Pieria from the grove of that name, Æginium. Upon the coast are Heraclea, the river Apilas, the towns of Pydna and Aloros, and the river Haliacmon. In the interior are the Aloritæ, the Vallæi, the Ph1lylacæi, the Cyrrhestæ, the Tyrissæi, the colony of Pella, and Stobi, a town with the rights of Roman citizens. Next comes Antigonea, Europus upon the river Axius, and another place of the same name by which the Rhœmdias flows, Scydra, Eordæa, Mieza, and Gordyniæ. Then, upon the coast, Ichne, and the river Axius: along this frontier the Dardani, the Treres, and the Pieres, border on Macedonia. Leaving this river, there are the nations of Pæonia, the Paroræi, the Eordenses, the Almopii, the Pelagones, and the Mygdones.
 
Caledonia Roman name of part of northern Britain, taken from the name of former inhabitants, which is of unknown origin, perhaps Celtic; since 18c, applied poetically to Scotland or the Scottish Highlands. Related: Caledonian.Scotland named for the Scots, who settled there from Ireland 5c.-6c.; their name is of unknown origin (see Scot). Latin Scotia began to appear 9c. as the name for the region, replacing older Caledonia, also named for the inhabitants at the time, whose name likewise is of unknown origin.


:think:

- ovde ne vidimo etimologiju
- na osnovu prostog poređenja vidimo dvosložnost reči kale- i make- -donija.

Ima li još neka "-donija"?
 
Caledonia Roman name of part of northern Britain, taken from the name of former inhabitants, which is of unknown origin, perhaps Celtic; since 18c, applied poetically to Scotland or the Scottish Highlands. Related: Caledonian.Scotland named for the Scots, who settled there from Ireland 5c.-6c.; their name is of unknown origin (see Scot). Latin Scotia began to appear 9c. as the name for the region, replacing older Caledonia, also named for the inhabitants at the time, whose name likewise is of unknown origin.


:think:

- ovde ne vidimo etimologiju
- na osnovu prostog poređenja vidimo dvosložnost reči kale- i make- -donija.

Ima li još neka "-donija"?

Anhedonia? ;)
 
Caledonia Roman name of part of northern Britain, taken from the name of former inhabitants, which is of unknown origin, perhaps Celtic; since 18c, applied poetically to Scotland or the Scottish Highlands. Related: Caledonian.Scotland named for the Scots, who settled there from Ireland 5c.-6c.; their name is of unknown origin (see Scot). Latin Scotia began to appear 9c. as the name for the region, replacing older Caledonia, also named for the inhabitants at the time, whose name likewise is of unknown origin.


:think:

- ovde ne vidimo etimologiju
- na osnovu prostog poređenja vidimo dvosložnost reči kale- i make- -donija.

Ima li još neka "-donija"?

Тихийдония, односно околина тихог Дона. :andjeo:


Wyzk0Qx.jpg


Тихий Дон
https://ru.wikipedia.org/wiki/Тихий_Дон
 
Poslednja izmena:

Back
Top