Svetozar ot Ružičić
Poznat
- Poruka
- 7.268
Anti-smajlizam jeste izmisljeni pokret (izmisljen pre ne vise od 5 sekundi) koji se bazira na ideji da su smajliji losa stvar zato sto podsticu iskazivanje laznih osecanja.
Neko je jednom davno primetio da ljudi koji su uzivo uvek nasmejani i cije izgvorene reci zbog toga imaju poprilicno blag efekat deluju prestrogo kada sednu za racunar i uhvate se virtuelne olovke. Primetivsi da je uzrok toga govor tela koji nije pretocen u reci, covek je dosao na vrlo jednostavnu i brzo sprovodivu ideju da govor tela prenese na papir putem nacrtanih slicica ljudskog lica i tela. U pocetku su to bili emotikoni, slicice sastavljene od slova i interpunkcijskih znakova, a ubrzo je neko ko zna da brzim potezima olovke vizuelno prenese na papir seo i nacrtao svaki govor tela za koji je smatrao da se dovoljno cesto javlja u praksi. Tako je nastala baza podataka gotovih smajlija koje elektronski pisci mogu da koriste bez nekog preteranog razmisljanja.
No, onaj ko ne razmislja taj se ogranicava na ono sto mu je dato izvana, i s tim cesto biva primoran da ono sto zaista oseca u trenutku prenese na digitalni papir pomocu gotovog, nacrtanog osecanja koje je u najboljem slucaju najblize njegovom od svih ponudjenih ali koje je cesto ne samo poprilicno drugacije vec i vestacko, neprirodno, osecanje.
Smajliji su interesantne karikature ljudskog govora tela i zbog toga imaju kakvu-takvu vrednost -- uglavnom su deca ta koja su impresionirana -- ali nikako ne mogu da se koriste tamo gde dva ljudska bica pokusavaju da sto bolje razumeju jedni druge.
Gospodin zeleni (
) je mozda interesantan ali ko se zaista ceri tako da ga vilica zaboli?
Zar ne bi bilo bolje nauciti ljude da precizno izrazavaju svoja osecanja kombinovanjem postojecih reci?
Neko je jednom davno primetio da ljudi koji su uzivo uvek nasmejani i cije izgvorene reci zbog toga imaju poprilicno blag efekat deluju prestrogo kada sednu za racunar i uhvate se virtuelne olovke. Primetivsi da je uzrok toga govor tela koji nije pretocen u reci, covek je dosao na vrlo jednostavnu i brzo sprovodivu ideju da govor tela prenese na papir putem nacrtanih slicica ljudskog lica i tela. U pocetku su to bili emotikoni, slicice sastavljene od slova i interpunkcijskih znakova, a ubrzo je neko ko zna da brzim potezima olovke vizuelno prenese na papir seo i nacrtao svaki govor tela za koji je smatrao da se dovoljno cesto javlja u praksi. Tako je nastala baza podataka gotovih smajlija koje elektronski pisci mogu da koriste bez nekog preteranog razmisljanja.
No, onaj ko ne razmislja taj se ogranicava na ono sto mu je dato izvana, i s tim cesto biva primoran da ono sto zaista oseca u trenutku prenese na digitalni papir pomocu gotovog, nacrtanog osecanja koje je u najboljem slucaju najblize njegovom od svih ponudjenih ali koje je cesto ne samo poprilicno drugacije vec i vestacko, neprirodno, osecanje.
Smajliji su interesantne karikature ljudskog govora tela i zbog toga imaju kakvu-takvu vrednost -- uglavnom su deca ta koja su impresionirana -- ali nikako ne mogu da se koriste tamo gde dva ljudska bica pokusavaju da sto bolje razumeju jedni druge.
Gospodin zeleni (
) je mozda interesantan ali ko se zaista ceri tako da ga vilica zaboli?Zar ne bi bilo bolje nauciti ljude da precizno izrazavaju svoja osecanja kombinovanjem postojecih reci?
smejem 
valjam od smeha 
a ponekad i tučem glavom u zid 
kada nešto pročitam ovde ili pišem.
