Anonimus govori

[ms]

Usniju poluotvorenih anonimus je govorio suncu u vecnost. Mislio je da ga sunce slusa. Pricao je i pricao dok mu nije ispao srp svetlosti iz ustiju. U bezuspesnom pokusaju da ga vrati, anonimus se saplete o korenje necastivoga. Anonimusu prodje kroz glavu brzinom ludakovih ceznji. Titraj reci ponekada se ne moze sustici, a nase nade zakovane o drvo krvozderstva mukotrpno od zla pokusavaju da nauce o pameti. Anonimus podize glavu ponovo ka suncu, ali se sunce pomraci od stida. Zar je ono slusalo ovoga licemera i hipokrita. To dete pisane reci...o pa sta vam pada na pamet. To je spodoba ljudske gluposti koja svoje licemerne oci u sunce upre kadgod pomisli da je toga sunca vredno. I sta to anonimus pomisljase da je bas on pravi iydajnik ljudstva...Ne, taj sto ce tek da izda ljudski rod, tek treba da dovrsi ove trivijalne svetske bestselere i da ih pokosi svojom vulgarnoscu. Ne, citaoce. Ne, pisce. Tek treba da knjizevnost stvori svoje zlo. Pa pomozimo svetskoj knjizevnosti da nastavi da sledi ratove kad god ih ljudska glupost iznedri.
Tako je govorio necastivi. Sebi u bradu, a mozda i jos nekome u vecnu slavu.

Nepoznati autor iz doba svetske izdaje napisase ove redove u trenucima oskudice pameti.


MS-Marstoj

 

[ms]

Predelima zla su sluzili predugo. Istrajali su u namerama da pokose sve pred sobom samo svojim hirovima da bi udovoljili. Pomracene su misli naroda otkada su njihove reci ispijali. Zatrebase nam pisci iz sudnica zla, da otpozdrave i nasu pricu. Da ljudi, to su politikanti, smrdljivi prevaranti, imbecili imbecila i slikari trivijala. Ne, narode, to nisu politicari, nisu besednici, nisu gradjani. Ne, narode, to su samo lopovi fasisoidni i to su samo njihove ruke na vasim ranama. Odavde se vidi jasnije nebo iznad ove nase jadne zemlje. Iz mojih ustiju glasam za svoj glas. Glasam za reci. Glasam za polja mudrosti. Ovo su dani vickastih nauma, da se naporima iz uma koji bese na ivici ponora, ubere cvet koji ne mirise vise na odaje pakla. Da li se to nasim mislima treba smejati ili ih treba hrabriti i ne zaboraviti jedno, suvise su sumorni dani nad Srbijom da bi je nasi pogledi zvali pravom otadzbinom. Zato bezimo narode, bezimo sto dalje, jer ova nas zemlja ne zasluzuje. Mi nismo Srbi. Mi smo prevaranti. Mi smo izdajnici. Mi nismo cak ni sabrati. Ko ce posle mene ove reci prebirati, kada ni mojih prstiju vise ne bude......
......

MS-Marstoj.