Quantcast
  • Dragi prijatelji, obaveštavamo vas da smo spojili forume "Košarka", "Fudbal", "Tenis" i "Ostali sportovi" u novi forum "Sport" koji se nalazi u kategoriji "Život".

Ања Филимонова: Русија не сме да буде Вучићев саучесник у капитулацији Србије

комшија

Legenda
Poruka
67.532
1584532774400.png




Ања Филимонова: Русија не сме да буде саучесник у капитулацији Србије

Премијер тзв. Републике Косово Аљбин Курти се без дугих философских размишљања и бирократског увијања заложио за решење главног проблема приштинских власти – стицање потпуне, праве државности. То подразумева чланство тзв. Републике Косово у УН и признање њене независности од стране Србије, а управо признање од стране Србије даје сецесији неповратни карактер. Курти је 9. марта 2020. године изјавио да су приоритети његове владе, ни мање ни више него „тужба против Београда за геноцид“, „кажњавање српских снага безбедности за војна кривична дела извршене током последњих сукоба“ и „озбиљна припрема владе за подношење тужбе против Београда пред Међународним судом“. Према његовим речима, све ово ће бити теме у наставку дијалога са српским властима. Још 7. марта је косовски парламент усвојио трогодишњи програм рада владе, чији саставни део представља „пет принципа дијалога са Србијом“. Као принцип наведен је „дијалог на основу реципроцитета“. Под тим се подразумева и преиспитивање већ закључених споразума са Београдом под окриљем ЕУ.

1584532822300.png


Због поређења позиција, тежњи и сензибилитета двојице вођа, албанског и српског, навешћемо изјаву о Косову председника Србије, Александра Вучића, од 9. марта 2020. године. „Албанци ни по коју цену не желе компромис. У Србији људи који би то желели су у таквој мањини да је немогуће било шта да предложе.“ „Деведесет одсто Срба је срећно због замрзнутог конфликта, иако замрзнути конфликт увек може да се ‘одмрзне’ и питање је само тренутка када то може да се догоди“; „Морамо да разумемо да правда не постоји… учествовали смо у сукобу у којем смо изгубили.“

Прави дефетистички став (иако Србија није потписала никакве акте капитулације), плашење сопственог становништва ратом, жаљење због немогућности постизања компромиса – који не прихвата огромна већина Срба (90%) – и све поткрепљено баналним закључком о непостојању правде у свету. Цео преговарачки процес Београда са Приштином, започет још под руководством Бориса Тадића, а настављен од стране Александра Вучића у максимално радикалној форми на штету српских националних интереса, сасвим је специфичан. Током свих тих година Александар Вучић није представио, ни јавности, ни парламенту, своју преговарачку платформу и принципе.

Аљбин Курти има једну неоспорну предност – он није упрљан крвавим злочинима ОВК. Међутим, та предност се истог тренутка претвара у огромни проблем, пошто је практично цео врх „косовског естаблишмента“ дебело запрљан овим злочинима, што ствара непремостиву противречност. Ма како Куртијев програм био јасан, промишљен и систематичан, на „Косову“ кључну улогу имају други фактори. После сусрета у Вашингтону специјалног представника Доналда Трампа за дијалог између Београда и Приштине Ричарда Гренела са Александром Вучићем и Хашимом Тачијем, коалициони партнер „Самоопредељења“ и председник странке „Демократски савез Косова“, Иса Мустафа, пожурио је да упути свог „специјалног“ представника како би од самог Гренела сазнао за детаље преговора. По свему судећи, информација добијена непосредно од српске и албанске стране не улива поверење. Истовремено, Мустафа, кога са Куртијем повезује неучествовање у „крвавом крштењу“ у редовима ОВК – али не деле дубоку свест о томе ко је у кући газда – пожурио је да изјави лојалност Вашингтону: „Не постоји таква компензација и принцип реципроцитета који претежу у поређењу са односима с нашим главним савезником. Као лидер ДСК тражио сам безусловно укидање такси (на српску робу, што захтева Вашингтон – А. Ф.), док принцип реципроцитета треба да буде усаглашен са САД и ЕУ у зависности од понашања Србије. То је позиција ДСК. Сматрам да на Косову нема снаге која би могла да угрози или да доведе у питање односе са САД.“


Курти је фактички та црна овца која је упозорена да „косовски премијер“ може да ради апсолутно све, али само у оквирима који се поклапају са курсом Вашингтона. Жеље (геополитички интереси) могу да буду само америчке. Притом Курти рачуна на разумевање Берлина и Брисела, али претходно искуство показује да Европска унија у целини, као и сама Немачка, неће око кључних питања противречити Вашингтону.


Вашингтон се у овом тренутку определио за убрзано решење косовског проблема и има намеру да то решење самостално разради. За метод решења изабрани су сусрети ограниченог формата заинтересованих страна. Могуће да ће се ангажовати Француска и Немачка, али њихово учешће ће имати само декоративни карактер. Сталне путовања у САД, као и прикривање правог смисла преговора, доказују да је Александар Вучић нападач америчко-албанског тима. То потврђује злогласни Бриселски споразум од 2013. године, који је интегрисао целу територију АП Косово и Метохију у уставно-правни поредак тзв. Републике Косово, одсуство државних напора да се у покрајину врате српске избеглице (у покрајину не само да се није вратио ни један Србин, већ се исељавање Срба повећава) и најзад, деведесет девет уступака које је учинило српско руководство током преговора као одговор на убедљиву „нулу“ са албанске стране.

Стална путовања у САД, као и прикривање правог смисла преговора, доказују да је Александар Вучић нападач америчко-албанског тима. То потврђује злогласни Бриселски споразум од 2013. године, који је интегрисао целу територију АП Косово и Метохију у уставно-правни поредак тзв. Републике Косово


У вези са ситуацијом око Косова и Метохије долази критични тренутак. Што се Русије тиче на дневном реду се не налази само „косовски проблем“, већ свеукупно питање српског опстанка. Правац кретања Русије пролази кроз лавиринт из ког је нужно наћи излаз. Проблем се састоји у томе што давање свеопште подршке Александру Вучићу аутоматски учвршћује колонијални режим и колонијални етос у Србији, што води земљу ка деградацији и распаду. Симптоматична је следећа чињеница: разлика између „западњака“ Тадића и „патриоте“ Вучића састоји се у томе да је Тадић потписао, али није реализовао главни споразум са Приштином о граници, па је државна граница између Србије и Косова установљена за време Вучића. Тадић је имао домаће саветнике, док је за време Вучића локални тим замењен англосаксонским. Од тренутка формирања Српске напредне странке саветник Томислава Николића и Александра Вучића постао је бивши амбасадор САД у Србији, Вилијам Монтгомери, а потом нико други него Тони Блер. Намеће се логично питање: ко кога контролише, Вучић Блера или Блер Вучића?


Идејну основу режима чини „другосрбијанска“ (крајње антисрпска и прозападна) идеологија. Притом деловање Вучића одговара шеми Слободана Милошевића. Он је после Дејтона (1995. г.) значајно ослабио српски национални покрет, а то исто чини и Вучић. Аутократски режим се идејно обезбеђује средствима демагогије и вулгарне пропаганде. Вучићу одговара да се земља максимално ослободи од пасионираног српског националног елемента, како би у њој остали само пензионери и они који нису у стању да преузму одговорност за свој живот. Српски сан постаје да „добијеш 40 000 динара у локалној администрацији и да будеш човек партије“. Међутим, главни злочин режима је, без преувеличавања, намерна деградација државног апарата, што активно подржава ЕУ, којој је потребно „колонијално предграђе“, а не нова Данска. Суштински се у Србији реализује афрички сценарио: главни град плус „све остало“, утврђује се колонијални дух и колонијални етос.



За Русију је од изузетне важности да избегне понављање системске грешке, чији корени сежу до почетка XIX века, када је после Бечког конгреса од 1815. године Руска царевина, која је више од свих допринела националном ослобођењу Срба, почела немилосрдно да троши своје ресурсе на подршку европском поретку. Учествујући у гушењу националних револуција, она је постала симбол назадњаштва, док се у исто време Аустрија окитила ореолом просвећености. Запад је водио вишеструку игру: јавно се залагао за међународно право и принципе, а иза кулиса је подржавао турског султана. У то време се Србија окренула ка национално револуционарним круговима, који су били повезани са западним центрима, уместо ка природном савезнику Русији. Европске државе су умеле да избегну „титулу“ противника националног уједињења, док је Русији Запад упорно лепио етикету противника слободе и савезника деспотских режима.


Садашња београдска власт присиљава Србе са Косова и Метохије да узму „косовске“ пасоше, „косовске“ аутомобилске таблице, да учествују на изборима по законима тзв. Републике Косово (у супротном следе претње губитком посла и новчане помоћи). Партија-симулакрум „Српска листа“ као креатура Београда на КиМ, део је политичког система албанских сепаратиста. Осим тога, уочавамо свесну подршку криминалним групама које раде заједно са Албанцима.


Предају КиМ сепаратистима би унутар земље могле да зауставе, примера ради, српске службе безбедности, али за време Вучића на њихова чела су постављени буквално људи са улице, сваки наредни директор је гори од претходног. Одсуство професионализма, идеологије и кадровске провере довели су до тога да се у тим структурама рашири криминал, корупција, везе са иностраним обавештајним службама, што само појачава њихово растројство и деградацију.


Русија на Балкану нема финансија које би могле да се упореде са западним, институционалну структуру, медијски утицај, системску потпору у друштву. Стога морамо да користимо трајне вредности: духовност, праведност и принципијелност. Основни је принцип суверене једнакости. Ако Русија штити суверенитет и територијални интегритет, онда је неопходно да се у први план истакне принцип заштите државе (територијално питање), а не права националне мањине у другој држави. Посматран са тог становништва Бриселски споразум на најрадикалнији начин нарушава Резолуцију 1244. Он потврђује устав и правни поредак тзв. Републике Косово, јер се држава Србија одрекла сопствених надлежности, а онда то значи да ту (на подручју КиМ, З. Ч.) настаје друга држава. Сваки корак „Републике Косово“ сведочи о ефективној одбрани сопственог суверенитета, понашање главешина ОВК одговара понашању суверене државе. Они су под контролу ставили целу „своју“ територију, укључујући и север. Чак и министар иностраних послова Руске Федерације тражи да се заокружи изградња косовске државности према стандардима поштовања права националних мањина у виду формирања Заједнице српских општина, како би национална права Срба у тзв. Републици Косово максимално била поштована. Стога у српској јавности толико озбиљних питања за Русију: како је било могуће подржати или затворити очи пред Бриселским споразумом?



Следеће питање се тиче подршке Русије „компромисном решењу“ до кога током преговора дођу Београд и Приштина. Говорећи о „компромису“ Русија делује реактивно и нелогично, пошто сам модел и правац преговора воде само ка признању независности од стране Србије и добијању чланства у УН за тзв. Републику Косово. Српска страна не захтева никакав компромис, већ иде ка потпуној и безусловној капитулацији. Једино што може и што је дужна да чини Русија, то је да буде посредник само у послу интеграције Косова у уставно-правни поредак Србије и да помогне у обликовању modus vivendi за заједнички живота Срба и Албанаца. У супротном чека нас бесконачно понављање Берлинског конгреса, а западне обавештајне службе могу да буду распуштене као потпуно бескорисне, зато што смо ми сами већ све урадили уместо њих. link




ЛАЖЉИВИЦЕ РУСКА! ТВОЈ ПУТИНКО ПОДРЖАВАЋЕ ВУЧИЋА У СВЕМУ - СВЕ ДОК ВУЧИЋ НЕ ПОТЕЖЕ ПИТАЊЕ НИС-а И ВАШЕГ УНИШТАВАЊА ЕКОЛОШКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ НОВИМ БУШОТИНАМА И БЕСОМУЧНОМ ЕКСПЛОАТАЦИЈОМ ПОСЛЕДЊИХ РЕЗЕРВИ НАФТЕ У ВОЈВОДИНИ !
 
Poslednja izmena:
Poruka
6.166
Pogledajte prilog 665917



Ања Филимонова: Русија не сме да буде саучесник у капитулацији Србије

Премијер тзв. Републике Косово Аљбин Курти се без дугих философских размишљања и бирократског увијања заложио за решење главног проблема приштинских власти – стицање потпуне, праве државности. То подразумева чланство тзв. Републике Косово у УН и признање њене независности од стране Србије, а управо признање од стране Србије даје сецесији неповратни карактер. Курти је 9. марта 2020. године изјавио да су приоритети његове владе, ни мање ни више него „тужба против Београда за геноцид“, „кажњавање српских снага безбедности за војна кривична дела извршене током последњих сукоба“ и „озбиљна припрема владе за подношење тужбе против Београда пред Међународним судом“. Према његовим речима, све ово ће бити теме у наставку дијалога са српским властима. Још 7. марта је косовски парламент усвојио трогодишњи програм рада владе, чији саставни део представља „пет принципа дијалога са Србијом“. Као принцип наведен је „дијалог на основу реципроцитета“. Под тим се подразумева и преиспитивање већ закључених споразума са Београдом под окриљем ЕУ.

Pogledajte prilog 665918


Због поређења позиција, тежњи и сензибилитета двојице вођа, албанског и српског, навешћемо изјаву о Косову председника Србије, Александра Вучића, од 9. марта 2020. године. „Албанци ни по коју цену не желе компромис. У Србији људи који би то желели су у таквој мањини да је немогуће било шта да предложе.“ „Деведесет одсто Срба је срећно због замрзнутог конфликта, иако замрзнути конфликт увек може да се ‘одмрзне’ и питање је само тренутка када то може да се догоди“; „Морамо да разумемо да правда не постоји… учествовали смо у сукобу у којем смо изгубили.“

Прави дефетистички став (иако Србија није потписала никакве акте капитулације), плашење сопственог становништва ратом, жаљење због немогућности постизања компромиса – који не прихвата огромна већина Срба (90%) – и све поткрепљено баналним закључком о непостојању правде у свету. Цео преговарачки процес Београда са Приштином, започет још под руководством Бориса Тадића, а настављен од стране Александра Вучића у максимално радикалној форми на штету српских националних интереса, сасвим је специфичан. Током свих тих година Александар Вучић није представио, ни јавности, ни парламенту, своју преговарачку платформу и принципе.

Аљбин Курти има једну неоспорну предност – он није упрљан крвавим злочинима ОВК. Међутим, та предност се истог тренутка претвара у огромни проблем, пошто је практично цео врх „косовског естаблишмента“ дебело запрљан овим злочинима, што ствара непремостиву противречност. Ма како Куртијев програм био јасан, промишљен и систематичан, на „Косову“ кључну улогу имају други фактори. После сусрета у Вашингтону специјалног представника Доналда Трампа за дијалог између Београда и Приштине Ричарда Гренела са Александром Вучићем и Хашимом Тачијем, коалициони партнер „Самоопредељења“ и председник странке „Демократски савез Косова“, Иса Мустафа, пожурио је да упути свог „специјалног“ представника како би од самог Гренела сазнао за детаље преговора. По свему судећи, информација добијена непосредно од српске и албанске стране не улива поверење. Истовремено, Мустафа, кога са Куртијем повезује неучествовање у „крвавом крштењу“ у редовима ОВК – али не деле дубоку свест о томе ко је у кући газда – пожурио је да изјави лојалност Вашингтону: „Не постоји таква компензација и принцип реципроцитета који претежу у поређењу са односима с нашим главним савезником. Као лидер ДСК тражио сам безусловно укидање такси (на српску робу, што захтева Вашингтон – А. Ф.), док принцип реципроцитета треба да буде усаглашен са САД и ЕУ у зависности од понашања Србије. То је позиција ДСК. Сматрам да на Косову нема снаге која би могла да угрози или да доведе у питање односе са САД.“


Курти је фактички та црна овца која је упозорена да „косовски премијер“ може да ради апсолутно све, али само у оквирима који се поклапају са курсом Вашингтона. Жеље (геополитички интереси) могу да буду само америчке. Притом Курти рачуна на разумевање Берлина и Брисела, али претходно искуство показује да Европска унија у целини, као и сама Немачка, неће око кључних питања противречити Вашингтону.


Вашингтон се у овом тренутку определио за убрзано решење косовског проблема и има намеру да то решење самостално разради. За метод решења изабрани су сусрети ограниченог формата заинтересованих страна. Могуће да ће се ангажовати Француска и Немачка, али њихово учешће ће имати само декоративни карактер. Сталне путовања у САД, као и прикривање правог смисла преговора, доказују да је Александар Вучић нападач америчко-албанског тима. То потврђује злогласни Бриселски споразум од 2013. године, који је интегрисао целу територију АП Косово и Метохију у уставно-правни поредак тзв. Републике Косово, одсуство државних напора да се у покрајину врате српске избеглице (у покрајину не само да се није вратио ни један Србин, већ се исељавање Срба повећава) и најзад, деведесет девет уступака које је учинило српско руководство током преговора као одговор на убедљиву „нулу“ са албанске стране.

Стална путовања у САД, као и прикривање правог смисла преговора, доказују да је Александар Вучић нападач америчко-албанског тима. То потврђује злогласни Бриселски споразум од 2013. године, који је интегрисао целу територију АП Косово и Метохију у уставно-правни поредак тзв. Републике Косово


У вези са ситуацијом око Косова и Метохије долази критични тренутак. Што се Русије тиче на дневном реду се не налази само „косовски проблем“, већ свеукупно питање српског опстанка. Правац кретања Русије пролази кроз лавиринт из ког је нужно наћи излаз. Проблем се састоји у томе што давање свеопште подршке Александру Вучићу аутоматски учвршћује колонијални режим и колонијални етос у Србији, што води земљу ка деградацији и распаду. Симптоматична је следећа чињеница: разлика између „западњака“ Тадића и „патриоте“ Вучића састоји се у томе да је Тадић потписао, али није реализовао главни споразум са Приштином о граници, па је државна граница између Србије и Косова установљена за време Вучића. Тадић је имао домаће саветнике, док је за време Вучића локални тим замењен англосаксонским. Од тренутка формирања Српске напредне странке саветник Томислава Николића и Александра Вучића постао је бивши амбасадор САД у Србији, Вилијам Монтгомери, а потом нико други него Тони Блер. Намеће се логично питање: ко кога контролише, Вучић Блера или Блер Вучића?


Идејну основу режима чини „другосрбијанска“ (крајње антисрпска и прозападна) идеологија. Притом деловање Вучића одговара шеми Слободана Милошевића. Он је после Дејтона (1995. г.) значајно ослабио српски национални покрет, а то исто чини и Вучић. Аутократски режим се идејно обезбеђује средствима демагогије и вулгарне пропаганде. Вучићу одговара да се земља максимално ослободи од пасионираног српског националног елемента, како би у њој остали само пензионери и они који нису у стању да преузму одговорност за свој живот. Српски сан постаје да „добијеш 40 000 динара у локалној администрацији и да будеш човек партије“. Међутим, главни злочин режима је, без преувеличавања, намерна деградација државног апарата, што активно подржава ЕУ, којој је потребно „колонијално предграђе“, а не нова Данска. Суштински се у Србији реализује афрички сценарио: главни град плус „све остало“, утврђује се колонијални дух и колонијални етос.



За Русију је од изузетне важности да избегне понављање системске грешке, чији корени сежу до почетка XIX века, када је после Бечког конгреса од 1815. године Руска царевина, која је више од свих допринела националном ослобођењу Срба, почела немилосрдно да троши своје ресурсе на подршку европском поретку. Учествујући у гушењу националних револуција, она је постала симбол назадњаштва, док се у исто време Аустрија окитила ореолом просвећености. Запад је водио вишеструку игру: јавно се залагао за међународно право и принципе, а иза кулиса је подржавао турског султана. У то време се Србија окренула ка национално револуционарним круговима, који су били повезани са западним центрима, уместо ка природном савезнику Русији. Европске државе су умеле да избегну „титулу“ противника националног уједињења, док је Русији Запад упорно лепио етикету противника слободе и савезника деспотских режима.


Садашња београдска власт присиљава Србе са Косова и Метохије да узму „косовске“ пасоше, „косовске“ аутомобилске таблице, да учествују на изборима по законима тзв. Републике Косово (у супротном следе претње губитком посла и новчане помоћи). Партија-симулакрум „Српска листа“ као креатура Београда на КиМ, део је политичког система албанских сепаратиста. Осим тога, уочавамо свесну подршку криминалним групама које раде заједно са Албанцима.


Предају КиМ сепаратистима би унутар земље могле да зауставе, примера ради, српске службе безбедности, али за време Вучића на њихова чела су постављени буквално људи са улице, сваки наредни директор је гори од претходног. Одсуство професионализма, идеологије и кадровске провере довели су до тога да се у тим структурама рашири криминал, корупција, везе са иностраним обавештајним службама, што само појачава њихово растројство и деградацију.


Русија на Балкану нема финансија које би могле да се упореде са западним, институционалну структуру, медијски утицај, системску потпору у друштву. Стога морамо да користимо трајне вредности: духовност, праведност и принципијелност. Основни је принцип суверене једнакости. Ако Русија штити суверенитет и територијални интегритет, онда је неопходно да се у први план истакне принцип заштите државе (територијално питање), а не права националне мањине у другој држави. Посматран са тог становништва Бриселски споразум на најрадикалнији начин нарушава Резолуцију 1244. Он потврђује устав и правни поредак тзв. Републике Косово, јер се држава Србија одрекла сопствених надлежности, а онда то значи да ту (на подручју КиМ, З. Ч.) настаје друга држава. Сваки корак „Републике Косово“ сведочи о ефективној одбрани сопственог суверенитета, понашање главешина ОВК одговара понашању суверене државе. Они су под контролу ставили целу „своју“ територију, укључујући и север. Чак и министар иностраних послова Руске Федерације тражи да се заокружи изградња косовске државности према стандардима поштовања права националних мањина у виду формирања Заједнице српских општина, како би национална права Срба у тзв. Републици Косово максимално била поштована. Стога у српској јавности толико озбиљних питања за Русију: како је било могуће подржати или затворити очи пред Бриселским споразумом?



Следеће питање се тиче подршке Русије „компромисном решењу“ до кога током преговора дођу Београд и Приштина. Говорећи о „компромису“ Русија делује реактивно и нелогично, пошто сам модел и правац преговора воде само ка признању независности од стране Србије и добијању чланства у УН за тзв. Републику Косово. Српска страна не захтева никакав компромис, већ иде ка потпуној и безусловној капитулацији. Једино што може и што је дужна да чини Русија, то је да буде посредник само у послу интеграције Косова у уставно-правни поредак Србије и да помогне у обликовању modus vivendi за заједнички живота Срба и Албанаца. У супротном чека нас бесконачно понављање Берлинског конгреса, а западне обавештајне службе могу да буду распуштене као потпуно бескорисне, зато што смо ми сами већ све урадили уместо њих. link




ЛАЖЉИВИЦЕ РУСКА! ТВОЈ ПУТИНКО ПОДРЖАВАЋЕ ВУЧИЋА У СВЕМУ - СВЕ ДОК ВУЧИЋ НЕ ПОТЕЖЕ ПИТАЊЕ НИС-а И ВАШЕГ УНИШТАВАЊА ЕКОЛОШКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ НОВИМ БУШОТИНАМА И БЕСОМУЧНОМ ЕКСПЛОАТАЦИЈОМ ПОСЛЕДЊИХ РЕЗЕРВИ НАФТЕ У ВОЈВОДИНИ !
Postoji Kumanovski sporazum,koji je u stvari kapitulacija.
 

cickos

Zainteresovan član
Poruka
204
Postoji Kumanovski sporazum,koji je u stvari kapitulacija.

Kumanovski sporazum sigurno nije pobjeda, ali je pravno i de jure ostavio KiM u sastavu Srbije (sjeverno Kosovo i fizicki) dok se strane u sukobu ne dogvore drugacije. Ovo sto je uradio AV, a i Dacic, podpisivanjem Briselskih dogovora (Tadic se nije usudio), jeste izdaja i ustava i drzave i nadam se da ce za to jednoga dana odgovarati.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.202
KO TO POKUŠAVA DA IZOPAČI STAV RUSIJE PO PITANJU KOSOVA?
12 maja 2020

Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je danas da su se u javnosti pojavile nedoumice i proizvoljna tumačenja stava Rusije o rešavanju kosovskog problema.

On je na svom profilu na Tviteru rekao da se postavlja pitanje, koji je cilj pokušaja da se izopači sadržaj pristupa Rusije.

„Ostaje otvoreno pitanje, kakav je cilj pokušaja da se iskrivi i izopači sadržaj pristupa Rusije, da se taj sadržaj prikaže potpuno obrnuto“, objavio je Harčenko na Tviteru.

Podsetimo, Bocan-Harčenko je nedavno u intervjuu za „Politiku“ rekao da rešenje pitanja Kosova i Metohije treba da bude utvrđeno u Savetu bezbednosti UN donošenjem nove rezolucije koja bi zamenila važeću Rezoluciju 1244.

Kako je naveo, stav Rusije o rešavanju kosovskog pitanja je kristalno jasan i dobro je poznat.

„Jedini osnov za rešavanje treba da i dalje bude rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, u kojoj su utvrđeni temeljni principi mirovnog rešavanja kosovske krize“, rekao je ruski diplomata
 
Poruka
8.999
Opet komšija lažno srbuje.
А ја мислио да подршка Путиновима комуњарама и тајницама без корена јача наш срБски интегритет и једнодушност.

Сад је све јасније, несрбско је највеће Србовање!
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
69.362
Kad bi Srbija potegla tuzbu protiv Albanaca i Hrvata za genocid i otimacinu od 1941 do danas i sve to dokumentovala ,
te drzavice (Hr i KM) bi bankrotirale a verovatno bi otisle u medjunarodni protektorat kao sto je predlagano nakon ww2
za Hrvatsku.

Tuzbe za takve stvari mogu da se potezu samo od osnivanja UNO ( oktobar 1945), sve je pre toga puj pike, ne vazi.
 

marlon

Domaćin
Banovan
Poruka
3.627
KO TO POKUŠAVA DA IZOPAČI STAV RUSIJE PO PITANJU KOSOVA?
12 maja 2020

Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je danas da su se u javnosti pojavile nedoumice i proizvoljna tumačenja stava Rusije o rešavanju kosovskog problema.

On je na svom profilu na Tviteru rekao da se postavlja pitanje, koji je cilj pokušaja da se izopači sadržaj pristupa Rusije.

„Ostaje otvoreno pitanje, kakav je cilj pokušaja da se iskrivi i izopači sadržaj pristupa Rusije, da se taj sadržaj prikaže potpuno obrnuto“, objavio je Harčenko na Tviteru.

Podsetimo, Bocan-Harčenko je nedavno u intervjuu za „Politiku“ rekao da rešenje pitanja Kosova i Metohije treba da bude utvrđeno u Savetu bezbednosti UN donošenjem nove rezolucije koja bi zamenila važeću Rezoluciju 1244.

Kako je naveo, stav Rusije o rešavanju kosovskog pitanja je kristalno jasan i dobro je poznat.


„Jedini osnov za rešavanje treba da i dalje bude rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, u kojoj su utvrđeni temeljni principi mirovnog rešavanja kosovske krize“, rekao je ruski diplomata
ma zavera celog sveta protiv vucica
mojsija svetske politike sabotiraju djilas bosko i solak...cak imaju pipke u rusiji
cudotvorca hoce da skinu na silu :hahaha:

polomio se i kmecao kusti da klekne i moli vladu da stavi veto jer mora da potpise inace se zna sta mu spremaju ameri...ne mogu da razumem coveka koji napravi dil sa najvecim mafijasima na svetu i oce da ih izigra...kakav to mozak moras imati da budes tako glup.
 

Boris Grušenko

Elita
Moderator
Poruka
24.203
ЛАЖЉИВИЦЕ РУСКА! ТВОЈ ПУТИНКО ПОДРЖАВАЋЕ ВУЧИЋА У СВЕМУ - СВЕ ДОК ВУЧИЋ НЕ ПОТЕЖЕ ПИТАЊЕ НИС-а
A Zapad ga podržava što ne poteže sva ostala pitanja.

Pa eto ti ga tvoj drug Tito uživo.

I u red ispred prodavnice te vratio ko u stara dobra vremena...
 
Poslednja izmena:

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
69.362
Ali kao sto citas mogze da se osudi Stara Turska za genocid prema Jermenima .

Moze sve da se osudi verbalno, ali ne mogu da se traze pare i odsteta za zlodela, genocide, ratne zlocine
koja su se dogadjala pre osnivanja Ujedinjenih Nacija.
Vrlo jednostavno?
 

gost 420053

Domaćin
Poruka
4.953
Moze sve da se osudi verbalno, ali ne mogu da se traze pare i odsteta za zlodela, genocide, ratne zlocine
koja su se dogadjala pre osnivanja Ujedinjenih Nacija.
Vrlo jednostavno?
Jeli ja tebe dobro razumem ili ti sebe ne razumes , znaci njedna zemlja nije platila odstetu za drugi svetski rat ?
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
69.362
Jeli ja tebe dobro razumem ili ti sebe ne razumes , znaci njedna zemlja nije platila odstetu za drugi svetski rat ?

Dobro me razumes. Nijedna. Ako mislis da je Nemacka bila osudjena da placa Izraelu neko odstetu, varas se.
Placala je i placa Izraelu, ali dobrovoljno, ne postoje nikakve sudske odluke.
Izarel je i tako osnovan 1948.
 

gost 420053

Domaćin
Poruka
4.953
Dobro me razumes. Nijedna. Ako mislis da je Nemacka bila osudjena da placa Izraelu neko odstetu, varas se.
Placala je i placa Izraelu, ali dobrovoljno, ne postoje nikakve sudske odluke.
Izarel je i tako osnovan 1948.
Prve reparacije su bile u vidu neke opreme . Niko nije mogao sravnjenu Nemacku naterati silom na reparacije kad je bila u protektoratu Amerike.
Na primer Srbija je dobila novac za ratne zarobljenike ai su te pare otisle da se napravi Krsko. Onda je Slobodan trazio pare nazad i to je zasmetalo Hrvatskoj i Sloveniji i izbili sukobi.
Italija je direktno Srbiji , Crnoj Gori i Bosni dala Dalmatinska ostrva i izlaz na more (ne Jugoslaviji)posle ww2 , medjutim komunisticka Brozova vlast to otima od Bosne i Crne Gore i Srbije i poklanja Hrvatskoj .
 

Nosferatu___2

Buduća legenda
Poruka
30.981
Kad bi Srbija potegla tuzbu protiv Albanaca i Hrvata za genocid i otimacinu od 1941 do danas i sve to dokumentovala ,
te drzavice (Hr i KM) bi bankrotirale a verovatno bi otisle u medjunarodni protektorat kao sto je predlagano nakon ww2
za Hrvatsku.

Не може Србија да поднесе тужбу против "Албанаца" или "Хрвата". Не можеш да поднесеш тужбу против народа. Можеш против физичких (Алојзије Павелић) и правних лица (Хрватска).

Пошто је Алојзије Крепао а данашња Хрватска није правни наследник НДХ већ СФРЈ, ни један суд ти не би размотрио тужбе.

Оно што би могао да урадиш је да станеш иза грађана Србије пореклом из СР Хрватске или Р. Хрватске који су доживели етничку дискриминацију и губитак или оштећење имовине током рата за Хрватску Независност. Ако припремиш збиља добре тужбе и случајеве, могао би поштено да одереш Р. Хрватску и развалиш јој репутацију.

Проблем је што такве озбиљности, односно капацитета за толико индивидуалних тужби на великом нивоу- Србија нема.

Дакле прво да одговарајуће судове у Хрватској оптеретиш са рецимо 75 000 тужби, за сваку спаљену кућу, украдену краву и физичко злостављање 1991-1995, а кад ти судови очекивано не одраде свој посао, да затрпаш Стразбур тиме. Али, као што је већ речено, Србија није способна за тако нешто, него би био одрађен половичан посао и на крају би кренуло да се разглаба о Блаженом Степинцу што би довело до колапса тог пројекта.

Други проблем је што то у свету није радо виђена тема, и било би притисака да се то стрпа под тепих. Свет хоће да оде даље и не осврће се на Балкан.

И то није лоша идеја.
 

Nosferatu___2

Buduća legenda
Poruka
30.981
He , oni su u njihovom ustavu predstavili sebe kao naslednika ndh .

Не, већ ирзичито СФРЈ.

"Р. Хрватска је насљедница СР Хрватске и њене антифашистићке борбе" или шта год. У ком бре свету ту живиш?
 
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.