Quantcast

Anglo-Saksonci vs Nemci, ko je doprineo više razvoju civilizacije?

Poruka
9.190
Nemaju poređenja po pojedinačnim elementima.

Ono što je fakat kad su Britanci u pitanju je da oni nisu nikad bili najmoćnija (ni ekonomski, ni kulturno, ni vojno) zemlja u Evropi, ali su uspeli da u jednom vremenskom periodu budu najmoćnija imperija sveta.

I kroz to su uspeli da poseju seme svog uticaja daleko više od svih ostalih.

Zato, opet bez omalovažavanja bilo čijeg doprinosa u pojedinačnim elementima (i ta Britanija je prihvatala doprinose drugih, i učila od drugih, baš kao i drugi od nje) mislim da bi ova "civilizacija" u kojoj danas živimo bez njih bila bitno drugačija bez britanskog uticaja.

Tu se miješaju razine i dijelovi globusa. Naravno da bez snage anglosfere ne bi bilo tog da je moderni jezik engleski u zračnom prometu, sportu, znanostima i sl.
Također popularna kultura zabave, filmova i ostalo. To nitko ne osporava.

No visoka kultura nije dominantno britanska, ne samo umjetnosti, nego i društvenih znaosti, a i prirodnih, te raznih audio i vizualnih. Visoka globalna kultura je, da tako kažemo, kontinentalno europska, i ona je pokazala potencijal da osvoji svijet (a ne indijska, kineska, islamska itd.).

U pogledu 3. svijeta, Indija ne bi postojala da nije bilo Engleza, a i dobar dio nešto fukcionalnih država 3. svijeta. Za njih je naravno britanska i američka kultura alfa i omega. No oni nisu ti koji daju moderne prinose visokoj globalnoj kulturi.

Dakle opet, to je nerješivo. Govorimo li o visokoj ili raširenoj globalnoj kulturi koja nije po postanku ova ili ona? O kom periodu govorimo? Možemo li uspoređivati to što zahvaljujući Talijanima prvi put u povijesti možemo zabilježiti zvukove i muziku, ili to što zahvaljujući Gutenbergu imamo knjige?

To su različite stvari. Svijet ni bez Talijana, ni Francuza, Nijemaca, Britanaca- ne bi bio isti. No možemo reći onda da su tek super-geniji stari Grci, bez kojih globalni svijet ne bi imao ništa osim indijskih brojeva, i koji su postavili norme za praktički sve što se uhvatilo.
 

luciuss

Ističe se
Poruka
2.653
Znam itekako koga je dala ruska književnost, no u usporedbi s francuskom to je vrlo malo. Francuska traje od 14. ili 15. st., dok Rusi tek od 19.
Rusi imaju 2 vhunska pisca, a Francuzi jednog ili dva (Proust, Montaigne,..). O Francuzima bolje da ne pričamo, jer njihovi svjetski autori su Villon, Rabelais, Ronsard, Diderot, Le Sage, Prevost, Marivaux, Voltaire, Saint Simon, Rousseau, Moliere, Hugo, Balzac, Stendhal, Nerval, Vigny, Lamartine, Musset, Merimee, Flaubert, Baudelaire, Zola, Maupassant, Verlaine, Rimbaud, Valery, Celine, Camus, Gide, France, ... Najutjecajniji svhetski lirik 19.st. je Baudelaire, a najutjecajni prozaist je Flaubert.

Rusa nema ni približno toliko, o tom je smiješno govoriti. Oni do Puškina nisu imali ni uređeni jezik.

U pogledu glazbe, lako je pogledati tablice rangiranja koje su negdje 1960ih sasatvili muzikolozi i dirigenti orkestara. Uza svu subjektivnost, ovo je kao neki prikaz statusa:

Pogledajte prilog 624002
Pogledajte prilog 624003
Ova tvoja lista kompozitora/muzicara, ti koji su listu pravili sigurno su iz zapadnog sveta pa i jeste tako pristrasna.Vidim da je Vagner visoko kotiran, valjda zato sto ga je Hitler voleo i sto je bio antisemita. Jos je smesno i da je Straus ispred Cajkovskog. A voleo bih znati ko su Faure, Wolf, Weber, Franck, Rameau, Falla,... A Vivaldi i on iza populiste Strausa. Sto se tice francuskih pisaca koje si naveo kao velikane, bice malo da si promasio jer neki od njih su se proslavili necim drugim ,recimo filozofijom i svojom pobunom,ili sto su bili enciklopedisti kao recimo Didro. Volter i Ruso su takodje znacajni kao mislioci a ne kao neki pesnici i knjizevnici. Pravi knjizevni stvaraoci su Igo, Molijer, Kami, Zola,Balzak itd.I ja smatram da je francuska knjizevnost najjaca, ne zato sto imaju najvise nobelovaca. Samo mi ne stoji tvoja ta lista,da su sve to bas velikani koje si naveo. Procitao sam hiljade knjiga ,mozda neki nisu kod nas prevedeni ali ko su ti Le Sage? Kako vidim nisi naveo jednog koji je jaci od polovine ovih sto si naveo, Satobrijan.Montenj je takodje vise mislilac nego knjizevnik. Vidim nisi pomenuo jos jednog znacajnog a to je Blez Paskal.Nisi pomenuo izgleda Rasina i Korneja. Za mene je daleko bolji pesnik Prever od Bodlera,ali eto.Francuska knjizevnost jeste bogatija od ruske i pokriva mnogo duzi period. Setih se one liste,pa se cudim da je tako nisko plasiran Sostakovic. Takodje se slazem da je u klasicnoj muzici Nemacka bez premca,ali opet kasnije,zar u 20. veku nije najjaca ruska muzika, Stravinski i sl. Kada je Stravinski stvarao, zar on nije tada bio najbolji na svetu.
 
Poruka
9.190
I ja opet sve to vratim na staro, ukazujuci ti koliko ti kanoni i dokazivanja ne moraju da imaju ikakvog smisla.

Jer, da nije bilo Gogolja, mozda nikada ne bi bilo ni Dostojevskog, za kog verujem da znas sta je izjavio po pitanju svog `ucitelja`.

Ali je Gogolj bio polulud i genija mu je pojeo njegov sopstveni Mr. Hajd. Pa ipak to ne menja cinjenicu da je Gogolj pionir celog tog ruskog talasa. Ipak, ti ces reci da Rusi imaju samo 2 giganta. I zato je cela rasprava o nekakvim cvrsto utemeljenim kriterijumima besmislena.

Dostojevski je to izrekao, no Gogolj je na njega imao manjega utjecaja od drugorazrednoga Francuza Eugenea Suea, i prvorazrednoga E.T. Hoffmana (o Balzacu da ne govorimo). Dostojevski je najzapadniji ruski pisac toga doba, i Gogolj je važan utjecaj, no sigurno manji od Schillera i sl.

Bilo kako bilo, u kanonu svjestke literature se za vrhunske autore smatraju, i to nije moje mišljenje nego neki generalni dojam- Homer, Dante, Shakespere, Cervantes, Goethe, Tolstoj, Dostojevski i Proust (plus eventualno 3-5 dodatna autora).

Od ruskih autora univerzalno čitani i priznati su Tolstoj, Dostojevski i Čehov, te u manjoj mjeri Turgenjev. Gogolj je za većini svijeta stran i slabo čitan, a tako i otac ruske književnosti Puškin, zbog teškoće u prijevodu i sl.

To je neki konsenzus koji nikog ne obvezuje.
 
Poruka
9.190
Па уосталом видиш да ова Хроатобосова листа рангира Пурсела изнад било ког Руса.

Вероватно у Русији имају другу листу!

Sigurno da imaju. No reputacije idu gore-dolje. Ali jezgrena, prvih 5-15, više je manje ista po svijetu, bar zapadnom. I ponavljam- jedno je utjecaj, a drugo kreativna veličina. Jedan od najvažnijih znanstvenika po utjecaju je Watson, uz Cricka otkrivač strukture DNK. A obojica nisu nikakvi geniji, nego su eto bili u pravo doba na pravom mjestu.
 

Победоносцев

Stara legenda
Poruka
76.373
Sigurno da imaju. No reputacije idu gore-dolje. Ali jezgrena, prvih 5-15, više je manje ista po svijetu, bar zapadnom. I ponavljam- jedno je utjecaj, a drugo kreativna veličina. Jedan od najvažnijih znanstvenika po utjecaju je Watson, uz Cricka otkrivač strukture DNK. A obojica nisu nikakvi geniji, nego su eto bili u pravo doba na pravom mjestu.

Свако од нас би могао исто, али ето, Вотсон је имао среће.
 
Poruka
9.190
Ova tvoja lista kompozitora/muzicara, ti koji su listu pravili sigurno su iz zapadnog sveta pa i jeste tako pristrasna.Vidim da je Vagner visoko kotiran, valjda zato sto ga je Hitler voleo i sto je bio antisemita. Jos je smesno i da je Straus ispred Cajkovskog. A voleo bih znati ko su Faure, Wolf, Weber, Franck, Rameau, Falla,... A Vivaldi i on iza populiste Strausa. Sto se tice francuskih pisaca koje si naveo kao velikane, bice malo da si promasio jer neki od njih su se proslavili necim drugim ,recimo filozofijom i svojom pobunom,ili sto su bili enciklopedisti kao recimo Didro. Volter i Ruso su takodje znacajni kao mislioci a ne kao neki pesnici i knjizevnici. Pravi knjizevni stvaraoci su Igo, Molijer, Kami, Zola,Balzak itd.I ja smatram da je francuska knjizevnost najjaca, ne zato sto imaju najvise nobelovaca. Samo mi ne stoji tvoja ta lista,da su sve to bas velikani koje si naveo. Procitao sam hiljade knjiga ,mozda neki nisu kod nas prevedeni ali ko su ti Le Sage? Kako vidim nisi naveo jednog koji je jaci od polovine ovih sto si naveo, Satobrijan.Montenj je takodje vise mislilac nego knjizevnik. Vidim nisi pomenuo jos jednog znacajnog a to je Blez Paskal.Nisi pomenuo izgleda Rasina i Korneja. Za mene je daleko bolji pesnik Prever od Bodlera,ali eto.Francuska knjizevnost jeste bogatija od ruske i pokriva mnogo duzi period. Setih se one liste,pa se cudim da je tako nisko plasiran Sostakovic. Takodje se slazem da je u klasicnoj muzici Nemacka bez premca,ali opet kasnije,zar u 20. veku nije najjaca ruska muzika, Stravinski i sl. Kada je Stravinski stvarao, zar on nije tada bio najbolji na svetu.

Puno asocijacija, samo kratko.

1. klasična ili koncertna muzika opada od razdoblja izmeđ dva rata i više ne znači nešto. Autori 20. st. koji su priznati i važni, a moderni (dakle ne produženi romantizam) su Stravinski, Schoenberg, Bartok, Orff, Berg, vjerojatno Honegger, Hindemith i sl. Ravel je produženi romantizam, a u biti Hačaturjan i Šostakovič su isto nešto ne tipično za moderno doba (kao što je u literaturi netipičan Šolohov, a tipičan Joyce/Kafka/Musil...)

2. u pogledu Francuza, nema dvojbe da je Baudelaire najvažniji pjesnik 19. st. jer su iz njega izrasli svi ti simbolizmi, modernizmi, ekspresionizmi, dadaizmi, qrci-palci,.. a Flaubert najvažniji prozaist, jer su bez njega nezamislivi Conrad, Proust, Joyce, Kafka, Faulkner, ... i cijela legija drugih- iako on nije titanski autor kao Dostojevski i Tolstoj.

Le sage je s romanom Gil Blas jedan od ključnih tvoraca modernoga romana u 18. st.; Pascal je plagijator Montaignea (iako velik pisac), a Montaigne kao najveći pisac eseja, i dalje iznimno čitak, ravan je Shakespeareu, i ne spada u filozofiju, tamo ga nitko ne stavlja; Diderot i Voltaire, a Diderot više, ostaju više književnici nego filozofi, s proto-modernim kratkim romanima koji od 18. skaču u20. st., bez realističkih konvencija (vidjeti Kunderine knjige o romanu); Chateaubriand naravno ostaje veličina, no nisam ni mislio nabrajati sve,...
 

Победоносцев

Stara legenda
Poruka
76.373
Dostojevski je najzapadniji ruski pisac toga doba

Тургењев. Човек који је искрено волео Европу.

Достојевски је достигнућа запада непрестано доводио у питање и чезнуо за решењем које би задовољило специфично руске потребе.
 
Poruka
9.190
Тургењев. Човек који је искрено волео Европу.

Достојевски је достигнућа запада непрестано доводио у питање и чезнуо за решењем које би задовољило специфично руске потребе.

Ne po simpatijama nego po pretrpljenom utjecaju. Dostojevski je više zapadni muljator od svih ruskih autora.
 

Победоносцев

Stara legenda
Poruka
76.373
Ne po simpatijama nego po pretrpljenom utjecaju. Dostojevski je više zapadni muljator od svih ruskih autora.

То не значи много. Пушкин и Љермонтов су незамисливи без Бајрона. Достојевски је сигурно најмодернији од руских аутора прозе златног доба, према садашњем поимању ствари, али сваки од њих је инспирисан западним претходницима.

Руска књижевност, као и свака друга постантичка књижевност Европе, не постоји у изолацији.
 
Poruka
9.190
Da dovršim: Charles Murray je u knjizi "Human Accomplishment" sociološki obradio postignuća. Ona pokazuju od oka status, pa iako su očito bizarna u literaturi- on je samo slijedio metodologiju koja ima smisla- iako se može debelo kritizirati

https://en.wikipedia.org/wiki/Human_Accomplishment

https://www.upi.com/Odd_News/2003/10/16/QA-Charles-Murrays-Human-Accomplishment/63221066339488/

https://www.gwern.net/docs/sociology/2003-murray-humanaccomplishment.pdf

vcoy5rgdwx321.png
 

luciuss

Ističe se
Poruka
2.653
Puno asocijacija, samo kratko.

1. klasična ili koncertna muzika opada od razdoblja izmeđ dva rata i više ne znači nešto. Autori 20. st. koji su priznati i važni, a moderni (dakle ne produženi romantizam) su Stravinski, Schoenberg, Bartok, Orff, Berg, vjerojatno Honegger, Hindemith i sl. Ravel je produženi romantizam, a u biti Hačaturjan i Šostakovič su isto nešto ne tipično za moderno doba (kao što je u literaturi netipičan Šolohov, a tipičan Joyce/Kafka/Musil...)

2. u pogledu Francuza, nema dvojbe da je Baudelaire najvažniji pjesnik 19. st. jer su iz njega izrasli svi ti simbolizmi, modernizmi, ekspresionizmi, dadaizmi, qrci-palci,.. a Flaubert najvažniji prozaist, jer su bez njega nezamislivi Conrad, Proust, Joyce, Kafka, Faulkner, ... i cijela legija drugih- iako on nije titanski autor kao Dostojevski i Tolstoj.

Le sage je s romanom Gil Blas jedan od ključnih tvoraca modernoga romana u 18. st.; Pascal je plagijator Montaignea (iako velik pisac), a Montaigne kao najveći pisac eseja, i dalje iznimno čitak, ravan je Shakespeareu, i ne spada u filozofiju, tamo ga nitko ne stavlja; Diderot i Voltaire, a Diderot više, ostaju više književnici nego filozofi, s proto-modernim kratkim romanima koji od 18. skaču u20. st., bez realističkih konvencija (vidjeti Kunderine knjige o romanu); Chateaubriand naravno ostaje veličina, no nisam ni mislio nabrajati sve,...
Volter, Didro, Ruso, Montenj, Monteskje, uglavnom su znacajni u politickoj misli,kao pobunjenici.Oni su mnogo uticali na burna desavanja u Francuskoj i zapadnoj Evropi.Oni su inspirisali Francusku revoluciju 1789. Oni su nacinili to razdoblje kao prekrenicu u Evropi,i ako to doba prosvetiteljstva ja smatram ipak precenjinim. Kao sto je i doba Renesanse takodje precenjeno i preuvelicano. Dobri poznavaoci italijanske umetnosti u doba Renesansa, ipak priznaju da ti stvaraoci nikad nisu dostigli nivo njihovih uzora iz anticke Grcke.Ne znam kako mozes porediti Montenja i Sekspira, njihov opus je potpuno razlicit.Mozda samo da ih uporedis koliko je ko od njih dva velikan. Meni je Sekspir veci i znacajniji od Montenja. Bajron mi je daleko bolji od Shelija i ako su bili drugari i stvarali u isto vreme.I naravno da mi je Bajron velikan u odnosu na Bodlera.Bajron nikada nije bio pesnik za mase, za raju,kao sto su bili Jesenjin i sl. Gete, Sekspir i Igo su se dokazali i kao pesnici. Balzak je po meni precenjen jer je radio na normu, bio je srebroljubac pa je zato i napravio tako veliki opus.Kazu za njega da se sva dela njegova moraju gledati kao celina i tako u tom smislu je on velikan. Za mene je bolji klnjizevnik koji je velikan i po samo jednom delu, bez ostalih dela. Gete je velikan samo da je napisao Fausta, nista vise ne treba. Igo je velikan sa Jadnicima. Solohov sa Tihim Donom. Aligieri je velikan i samo sa Komedijom.
 
Poruka
9.190
Volter, Didro, Ruso, Montenj, Monteskje, uglavnom su znacajni u politickoj misli,kao pobunjenici.Oni su mnogo uticali na burna desavanja u Francuskoj i zapadnoj Evropi.Oni su inspirisali Francusku revoluciju 1789. Oni su nacinili to razdoblje kao prekrenicu u Evropi,i ako to doba prosvetiteljstva ja smatram ipak precenjinim. Kao sto je i doba Renesanse takodje precenjeno i preuvelicano. Dobri poznavaoci italijanske umetnosti u doba Renesansa, ipak priznaju da ti stvaraoci nikad nisu dostigli nivo njihovih uzora iz anticke Grcke.Ne znam kako mozes porediti Montenja i Sekspira, njihov opus je potpuno razlicit.Mozda samo da ih uporedis koliko je ko od njih dva velikan. Meni je Sekspir veci i znacajniji od Montenja. Bajron mi je daleko bolji od Shelija i ako su bili drugari i stvarali u isto vreme.I naravno da mi je Bajron velikan u odnosu na Bodlera.Bajron nikada nije bio pesnik za mase, za raju,kao sto su bili Jesenjin i sl. Gete, Sekspir i Igo su se dokazali i kao pesnici. Balzak je po meni precenjen jer je radio na normu, bio je srebroljubac pa je zato i napravio tako veliki opus.Kazu za njega da se sva dela njegova moraju gledati kao celina i tako u tom smislu je on velikan. Za mene je bolji klnjizevnik koji je velikan i po samo jednom delu, bez ostalih dela. Gete je velikan samo da je napisao Fausta, nista vise ne treba. Igo je velikan sa Jadnicima. Solohov sa Tihim Donom. Aligieri je velikan i samo sa Komedijom.

To je sve "po mom mišljenju". Moje se razlikuje, no o tom nisam ni pisao, nego o tom kako "svijet" percipira te autore.

https://forum.krstarica.com/threads/sta-trenutno-citate-utisci-i-preporuke-ii.777770/page-37
 

Nosferatu___2

Buduća legenda
Poruka
30.867
U moje vreme je bio element Kurčatovijum.

Posle skontam da beli čovek to zove Ruterfordijum

Još jedan dokaz da rus ne zna šta radi

Да, ми Швабурде зато зовемо Базедовљеву болест- Базедовљева болест.

А брекситаши је зову Грејвсова болест.

А несврстани "Грејвс-Базедовљева".

Руси је вероватно зову "Курчетова Болест".
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.202
Швабе напредују захваљујући БЕЛОМ РОБЉУ:
šansa za posao
MERKELOVA POZIVA BALKANCE DA RADE I ŽIVE U NEMAČKOJ: Fali im više od milion radnika, a evo šta donosi novi zakon
15.12.2019.

Nemačka početkom sledeće godine donosi novi zakon koji bi trebalo da olakša uvoz kvalifikovanih radnika van Evropske unije, najavila je kancelarka Angela Merkel i upozorila na "očajničku" potrebu ekonomije za radnicima.

Zakon o useljavanju kvalifikovane radne snage stupiće na snagu 1. marta 2020. i cilj je da se otvori put radnicima van EU da dođu i ostanu da žive u Nemačkoj.
Prema poslednjim procenama, tamo trenutno ima 1,3 miliona nepopunjenih radnih mesta.

U ekonomski najjačoj članici EU radi više od 2 miliona građana iz drugih zemalja Unije.


+++++++++++++++++++
"Ali to nije dovoljno i zato moramo da potražimo kvalifikovane radnike i van EU. Bez dovoljno stručnjaka nijedna ekonomija ne može da preživi", upozorila je u video-poruci koju je posvetila novom zakonu.
Istakla je kako se potreba za stručnjacima iz inostranstva ne odnosi samo na akademski obrazovane radnike, nego i na strukovna zanimanja.
"Mi trenutno imamo brojna preduzeća koja su u očajničkoj potrazi za kvalifikovanom radnom snagom. Ako se političari ne pobrinu za dovoljno stručnjaka, firme i preduzetnici će napustiti Nemačku, a to ne želimo", upozorila je.
1326835_epa-nemacka101_ff.jpg
foto: EPA
Radi zadovoljavanja potreba ekonomije, vlada poseže za tri strategije. Prva se odnosi na potpuno iskorišćavanje kapaciteta domaćeg tržišta rada, druga na pojačani uvoz stručnjaka iz EU, a treća na useljavanje stručne radne snage van Unije.
U ponedeljak će se održati vanredni sastanak na kojem bi predstavnici vlade, sindikata i poslodavaca trebalo da dogovore kako novim zakonom da privuku što više stručnjaka iz zemalja koje nisu članice EU.

2008403_profimedia0138564208_ff.jpg

Zakon o useljavanju stručne radne snage omogućava i useljavanje u cilju obrazovanja u Nemačkoj, a Merkelova je najavila i ubrzano izdavanje radnih viza za stručnjake koji steknu sve uslove.
U Nemačkoj je od početka 2016. na snazi tzv. Pravilo o useljavanju sa zapadnog Balkana koje nije ograničeno samo na kvalifikovane, nego se odnosi i na nekvalifikovane radnike.
Dosadašnja praksa je pokazala da je najveći problem izdavanje radnih viza jer se na sastanke u nemačkim ambasadama u zemljama poput Srbije ili Bosne i Hercegovine čeka i više od godinu dana.
Vlada u idućem periodu treba da odluči i treba li to pravilo da se ukine kada 1. marta na snagu stupi novi zakon koji se odnosi i na te zemlje.

Kurir.rs/Index.hr
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.