Моја прва љубав,
ја други разред гимназије она четврти.
Пао сам на поправни и она ме спрема.
Лепо нам је, њен дечко је на мору,
цело друштво је негде
а ми уживамо на мојој тераси
и углавном слушамо нову плочу Јосипе Лисац, "Дневник једне љубави".
Почела је да ме учи како се љуби
и мало по мало једно вече завршисмо у мојој соби, мом кревету.
И таман смо почели да се скидамо
упада мој покојни ћале успаничен:
- Децо, земљотрес !
Било је то нешто катастрофално, Букурешт, Бања Лука ... не сећам се ...
Љуљао се Београд.
Никада нисмо "ствар урадили",
и данас ми је можда чак и драго.
Све је остало на предивним дугим пољупцима на тераси, под летњим небом ноћног Београда ...