hogarius
Elita
- Poruka
- 15.124
Andric o verskoj toleranciji, ljubavi i mrznji
“[...] Možda je vaša najveća nesreća baš u tome što i ne slutite koliko mržnje ima u vašim ljubavima i zanosima, tradicijama i pobožnostima. Kod vas asketi ne izvlače ljubav iz svoje askeze, nego mržnju na sladostrasnike; trezvenjaci mrze one koji piju, a u pijanicama se javlja ubilačka mržnja na ceo svet. Oni koji veruju i vole - smrtno mrze one koji ne veruju ili one koji drugačije veruju i drugo vole. I, na žalost, često se glavni deo njihove vere i njihove ljubavi troši u toj mržnji. (Najviše zlih i mračnih lica može čovek sresti oko bogomolja, manastira i tekija.) [...]”
Ivo Andruc je, nesumnjivo najveci jugoslovenski pisac, nobelovac koji je pored licne afirmacije, znacajno doprineo porastu ugleda svoje zemlje, ondasnje SFR Jugoslavije, u svetu.
Ono sto je pomno skrivano i jos uvek skriva od javnosti je njegovo germanofilstvo, koje se posebno manifestovalo esejima objavljenim u casopisu “XX vek” u vreme kada je kao pomocnik ministra inostranih poslova ondasnjeg predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije i ministra inostranih poslova Milana Stojadinovica (Period 1936-1938). No, taj deo ni malo ne umanjuje njegov genijalni smisao za zivu i pisanu rec. Ostaje jos neotrkiveno da li je Ivo Andric bio clan SKJ ili ne, te da li je bio ateista, agnostik ili teist.
Prema nekim izvorima, Andric, rodjen u Bosni, od rodielja katolika, i sam nekada katoli, reklo bi se Hrvat, je u svojim poznim godinama, navodno, izjavio da je po nacionalnosti Srbin. Ako je to tacno, cudi me da mu SPC ne objavljuje dela i ne odrzava uobicajno godisnje metanisanje, zvano parastos. Da li je u pitanju Andricev ateizam, agnosticizam ili neprihvatanje valjanost njegove izjave da je Srbin?
“[...] Možda je vaša najveća nesreća baš u tome što i ne slutite koliko mržnje ima u vašim ljubavima i zanosima, tradicijama i pobožnostima. Kod vas asketi ne izvlače ljubav iz svoje askeze, nego mržnju na sladostrasnike; trezvenjaci mrze one koji piju, a u pijanicama se javlja ubilačka mržnja na ceo svet. Oni koji veruju i vole - smrtno mrze one koji ne veruju ili one koji drugačije veruju i drugo vole. I, na žalost, često se glavni deo njihove vere i njihove ljubavi troši u toj mržnji. (Najviše zlih i mračnih lica može čovek sresti oko bogomolja, manastira i tekija.) [...]”
IVO ANDRIĆ
(Pismo iz l920. godine)
Ono sto je pomno skrivano i jos uvek skriva od javnosti je njegovo germanofilstvo, koje se posebno manifestovalo esejima objavljenim u casopisu “XX vek” u vreme kada je kao pomocnik ministra inostranih poslova ondasnjeg predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije i ministra inostranih poslova Milana Stojadinovica (Period 1936-1938). No, taj deo ni malo ne umanjuje njegov genijalni smisao za zivu i pisanu rec. Ostaje jos neotrkiveno da li je Ivo Andric bio clan SKJ ili ne, te da li je bio ateista, agnostik ili teist.
Prema nekim izvorima, Andric, rodjen u Bosni, od rodielja katolika, i sam nekada katoli, reklo bi se Hrvat, je u svojim poznim godinama, navodno, izjavio da je po nacionalnosti Srbin. Ako je to tacno, cudi me da mu SPC ne objavljuje dela i ne odrzava uobicajno godisnje metanisanje, zvano parastos. Da li je u pitanju Andricev ateizam, agnosticizam ili neprihvatanje valjanost njegove izjave da je Srbin?
Hvala, hvala Juto...
