"Anđeli ne mogu umreti"- anđeli su besmrtni

CiCoLiNo:
Pa hoće svi...gde sam rekao da neće?

Samo što imaš prvo i drugo vaskrsenje...ovi koji su bili teški zlikovci u životu će vaskrsnuti tek pred sam kraj Hristove 1000 vladavine...tada će i satana biti ponovo pušten da prokuša ove koji su vaskrsavali...biće ih i tada kao peska morskog koji će ustati na sveti grad...nakon toga ih Hrist sve šalje u ništavilo...nakon toga niko nikad više neće umreti...
Kliknite za proširenje...
mani redosled to nije bitno za ovu priču
kako ćeš to u grobu čuti Hrista pre vaskrsenja jer ti zastupaš da te nema
 
anajade:
Moze da nastavi i dalje da spava.Ko da zna da samo spava haha
Kliknite za proširenje...
Bog je nadasve pravedan...svima će dati šansu da lično sa potpunom spoznajum u savršenim okolnostima odluče da li žele da svoj život dovedu u sklad sa Božijim merilima ili ne...

Tada neće biti Foruma, niti će biti 1001 crkva pa da ljudi budu zbunjeni šta je istina...biće samo jedan kanal ka Bogu koji će svima biti jasan kao dan...

Drugi razlog može biti ono...''Plata za greh je smrt''...
Kada neko umre smrću je plati i pokrio sve grehe...
Ali ovo se nikako ne može odnositi na one koji sada znaju istinu...pa kažu baš me briga, kada umrem oprošteno mi je sve...Ne nikako...
Kome je mnogo dato, od njega će se mnogo tražiti...
 
Ако се повежу сви митови који претходе генесису јасно је зашто анђели не умиру нити се убијају.
Јер од једног анђела може настати читава једна креација и један нови свет. Ако стварање није под контролом творца може настати стање хаоса. Зато су сви заробљени и чувају се. Јер свако анђеоско биће има потенцијал нове креације добре или лоше.
Они сами не могу креирати али могу суделовати у стварању и контролисати један његов сегмеент. Такође могу ометати творца и правити му проблеме јер могу задржати аутономију на својим нивоима креације али из поменутих разлога бивају само заровљени и неутралисани.
 
CiCoLiNo:
Pa logično je da će te sastaviti pre buđenja...kao Adama, pa mu onda udahnu dah...
Šta je to za Boga koji sve može...
Kliknite za proširenje...
Jasno je za ove hristive kako covek vaskrsava ali za ove druge nije jasno.

11. А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.
 
CiCoLiNo:
U tamnici su samo pali anđeli, ljudi ne...
Kliknite za proširenje...
ko to kaže

Којим и сиђе и проповеда духовима у тамници. Ови некада бејаху непослушни кад их очекиваше Божије дуготрпљење у дане Нојеве, када се грађаше ковчег, у коме се мало, то јест, осам душа спасоше водом
 
anajade:
Jasno je za ove hristive kako covek vaskrsava ali za ove druge nije jasno.

11. А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.
Kliknite za proširenje...
to su spavači :D
 
Сале:
ko to kaže

Којим и сиђе и проповеда духовима у тамници. Ови некада бејаху непослушни кад их очекиваше Божије дуготрпљење у дане Нојеве, када се грађаше ковчег, у коме се мало, то јест, осам душа спасоше водом
Kliknite za proširenje...
Ljudi nisu duhovi...anđeli Da...

Vidiš da se radi o onim anđelima koji su pali u vreme potopa, sišli na zemlju i uzimali žene i sa njima dobijali decu...oni su zatvoreni u bezdan, tamnicu ili tartar...

Priseti se legiona demona koji su molili Hrista da ih ne pošalje u bezdan, pa ih je poslao u krdo svinja...
Stvar je i više nego jasna...anđeli su u tamnici...
 
CiCoLiNo:
Ljudi nisu duhovi...anđeli Da...

Vidiš da se radi o onim anđelima koji su pali u vreme potopa, sišli na zemlju i uzimali žene i sa njima dobijali decu...oni su zatvoreni u bezdan, tamnicu ili tartar...

Priseti se legiona demona koji su molili Hrista da ih ne pošalje u bezdan, pa ih je poslao u krdo svinja...
Stvar je i više nego jasna...anđeli su u tamnici...
Kliknite za proširenje...
i zato nisu mogli s nojem u kovčeg
zanimljiva teorija
 
Baš se "pogodila" tema... sinoć sam čitao o tome.
Knjiga: "Život nakon smrti" Autor: Jeromonah Serafim Rouz
Ovo je izvod iz knjige i odnosi se na pravoslavno učenje o Anđelima:
"...Из речи Самога Христа знамо да душу у тренутку смрти сусрећу анђели: "А када умре сиромах, однесоше га Анђели у наручје Авраамово" (Лк. 16, 22). Такође из Јеванђеља знамо у каквом се облику појављују анђели: "А лицењегово (Анђелово) беше као муња, и одело његово бело као снег" (Мт. 28, 3); "младићобучен у белу хаљину" (Мк. 16, 5); "два човека у блиставим хаљинама" (Лк. 24, 4); "дваАнђела у белом" (Јн. 20, 12). Током читаве хришћанске историје Анђели су се увекјављали у облику младића обучених у бело. Иконографска традиција представљањаАнђела је такође кроз векове била у складу с тим и увек их је представљала каоблиставе младиће (често са два крила, која су наравно само символични детаљ, јер сеобично приликом јављања Анђела не виде). Седми васељенски сабор је 787. годинедонео одлуку да се Анђели могу изображавати само на овај начин, у обличју људском. Западњачки "купидони" ренесансе и потоњих периода настали су под утицајемпаганства и немају ничега заједничког с истинским Анђелима. Савремени римокатолички (и протестантски) Запад веома се удаљио одбиблијског учења и ранохришћанског предања у погледу представљања Анђела, а јошвише у погледу самог учења о духовним бићима. Разумевање ове грешке одсуштинског је значаја за нас ако желимо да схватимо какво је истинско православноучење о судбини душе после смрти. 13Епископ Игњатије Брјанчанинов (умро 1867), један од великих Отаца из блискепрошлости, запазио је ову грешку и посветио читав том својих сабраних дела излагањуправославног учења о овом питању. Критикујући гледиште изражено у класичномримокатоличком богословском делу из 19. века (Опат Берже "Богословски речник"), Епископ Игњатије посвећује велики део тог тома (стр. 185-302) борби са савременомидејом (заснованом на Декартовој философији) да све што је ван царства материјеприпада царству "чистог духа". Таква мисао у суштини ставља бесконачног Бога у истураван са разним коначним духовима (анђелима, демонима, душама умрлих). Ова мисао је широко распрострањена нарочито у данашње време (премда њени заступници и невиде све њене последице) и умногоме објашњава заблуде савременог света у погледу"духовних" ствари: велико интересовање влада за све што не припада материјалномсвету, али често се при томе готово и не прави разлика између Божанског, Анђелског, демонског и онога што је последица необичних људских моћи или уобразиље. Опат Берже је учио да су Анђели, демони и душе умрлих "чисто духовни"; тозначи да они не подлежу законима времена и простора и да ми о њиховом "облику" или"кретању" можемо говорити само метафорично, пошто "они морају да се одену утанана тела када им Бог дозволи да делују на друга тела" (Еп. Игњатије, т. III, стр. 193-5). Чак и једно иначе заиста добро римокатоличко дело из 20. века, посвећеносавременом спиритизму, понавља ово погрешно учење, тврдећи, на пример, да и анђелии демони "могу (да би постали видљиви људима) позајмити за своје тело било којупотребну материју из ниже природе, било живе или неживе" (Блекмур "Чињенице иобмане у спиритизму"). Сами спиритисти и окултисти преузели су ове идеје из модерне философије. Иједан такав апологета натприродног хришћанства какав је Ц. С. Луис (англиканац) исправно критикује савремену "представу о Небесима као о некаквом стању ума", алиизгледа да је и он барем делимично прихватио модерно схватање "да тело, његовоместо, кретање и време сада за највише домете духовног живота као да и не постоје" (Ц. С. Луис, "Чудеса", Њујорк, . 1967). Оваква гледишта су резултат претераноупрошћеног схватања духовне реалности до чега је дошло под утицајем модерногматеријализма, а услед удаљавања од истинског хришћанског учења и духовногискуства. Да би се схватило православно учење о Анђелима и другим духовима, требанајпре заборавити сувише упрошћену савремену дихотомију између материје и духа: истина је сложенија, и у исто време тако једноставна да ће онога ко је још способан даверује у њу вероватно многи сматрати "наивним буквалистом". Епископ Игњатије пише: "Када Бог човеку отвори (духовне) очи, он је у стањуда види духове у њиховом сопственом облику (стр. 227). Исто тако, "из Светог Писмаје потпуно јасно да душа човекова има облик човека у његовом телу, као и другистворени духови" (стр. 233). Он цитира многобројне светоотачке текстове да би оводоказао. Обратимо се сада и ми светоотачком учењу. Св. Василије Велики у књизи о Светом Духу тврди да "у небеским Силамањихову природу чини ваздушасти дух, ако се може тако рећи, или невештаствени огањ(нематеријални). Зато су оне ограничене местом и постају видљиве, јављајући сесветима у обличју својих сопствених тела". Опет, "ми верујемо да се свака (од небескихСила) налази на одређеном месту. Јер Анђео који се појавио пред Корнилијем није биоу исто време и са Филипом (Дела Ап. 10, 3; 8, 26); и Анђео који је разговарао саЗахаријем близу "олтара кадионог" (Лк. 1, 11) није се у исто време налазио и на свомместу на Небесима (гл. 16, 23, т. II, стр. 608, 602). Слично учи и свети Григорије Богослов: "Другостепене, после Тројице, светлости, које имају царску славу, јесу блистави, невидиви Анђели. Они се слободно14крећу око Престола, јер су хитропокретни умови, огањ и божански духови који сехитро крећу кроз ваздух" (Беседа 6 "О умним бићима"). Тако су Анђели, иако су "духови" и "пламен огњени" (Пс. 103, 5; Јевр. 1, 7), тепребивају у области где земаљски закони времена и простора не важе, ипак ограниченивременом и простором и дејствују на тако "материјалан" начин (ако тако смемо рећи) да неки Оци без колебања говоре о "ваздушастим (етеричним) телима Анђела. Преподобни Јован Дамаскин, сумирајући у 8. веку учење св. Отаца, својихпретходника, каже: "Анђео је биће обдарено умом, увек у покрету, које поседујеслободну вољу и служи Богу, бестелесно, по благодати, добивши као своју природубесмртност, а томе бићу облик и својства зна само Саздатељ. Бестелеснима иневештаственима се Анђели називају у поређењу са нама, јер се у поређењу са Богом, који је Једини Неупоредив, они показују и груби и вештаствени, будући да је самоБожанство одиста невештасвено и бестелесно". И даље он каже: "Они су описиви, јеркада се налазе на Небесима, тада нису на земљи, а када их Бог пошаље на земљу, они неостају на Небесима - али они нису ограничени зидовима и вратима нити резама ипечатима, јер за њих закони природе нису препрека....
 
Sebastian Sava Gor:
Baš se "pogodila" tema... sinoć sam čitao o tome.
Knjiga: "Život nakon smrti" Autor: Jeromonah Serafim Rouz
Ovo je izvod iz knjige i odnosi se na pravoslavno učenje o Anđelima:
"...Из речи Самога Христа знамо да душу у тренутку смрти сусрећу анђели: "А када умре сиромах, однесоше га Анђели у наручје Авраамово" (Лк. 16, 22). Такође из Јеванђеља знамо у каквом се облику појављују анђели: "А лицењегово (Анђелово) беше као муња, и одело његово бело као снег" (Мт. 28, 3); "младићобучен у белу хаљину" (Мк. 16, 5); "два човека у блиставим хаљинама" (Лк. 24, 4); "дваАнђела у белом" (Јн. 20, 12). Током читаве хришћанске историје Анђели су се увекјављали у облику младића обучених у бело. Иконографска традиција представљањаАнђела је такође кроз векове била у складу с тим и увек их је представљала каоблиставе младиће (често са два крила, која су наравно само символични детаљ, јер сеобично приликом јављања Анђела не виде). Седми васељенски сабор је 787. годинедонео одлуку да се Анђели могу изображавати само на овај начин, у обличју људском. Западњачки "купидони" ренесансе и потоњих периода настали су под утицајемпаганства и немају ничега заједничког с истинским Анђелима. Савремени римокатолички (и протестантски) Запад веома се удаљио одбиблијског учења и ранохришћанског предања у погледу представљања Анђела, а јошвише у погледу самог учења о духовним бићима. Разумевање ове грешке одсуштинског је значаја за нас ако желимо да схватимо какво је истинско православноучење о судбини душе после смрти. 13Епископ Игњатије Брјанчанинов (умро 1867), један од великих Отаца из блискепрошлости, запазио је ову грешку и посветио читав том својих сабраних дела излагањуправославног учења о овом питању. Критикујући гледиште изражено у класичномримокатоличком богословском делу из 19. века (Опат Берже "Богословски речник"), Епископ Игњатије посвећује велики део тог тома (стр. 185-302) борби са савременомидејом (заснованом на Декартовој философији) да све што је ван царства материјеприпада царству "чистог духа". Таква мисао у суштини ставља бесконачног Бога у истураван са разним коначним духовима (анђелима, демонима, душама умрлих). Ова мисао је широко распрострањена нарочито у данашње време (премда њени заступници и невиде све њене последице) и умногоме објашњава заблуде савременог света у погледу"духовних" ствари: велико интересовање влада за све што не припада материјалномсвету, али често се при томе готово и не прави разлика између Божанског, Анђелског, демонског и онога што је последица необичних људских моћи или уобразиље. Опат Берже је учио да су Анђели, демони и душе умрлих "чисто духовни"; тозначи да они не подлежу законима времена и простора и да ми о њиховом "облику" или"кретању" можемо говорити само метафорично, пошто "они морају да се одену утанана тела када им Бог дозволи да делују на друга тела" (Еп. Игњатије, т. III, стр. 193-5). Чак и једно иначе заиста добро римокатоличко дело из 20. века, посвећеносавременом спиритизму, понавља ово погрешно учење, тврдећи, на пример, да и анђелии демони "могу (да би постали видљиви људима) позајмити за своје тело било којупотребну материју из ниже природе, било живе или неживе" (Блекмур "Чињенице иобмане у спиритизму"). Сами спиритисти и окултисти преузели су ове идеје из модерне философије. Иједан такав апологета натприродног хришћанства какав је Ц. С. Луис (англиканац) исправно критикује савремену "представу о Небесима као о некаквом стању ума", алиизгледа да је и он барем делимично прихватио модерно схватање "да тело, његовоместо, кретање и време сада за највише домете духовног живота као да и не постоје" (Ц. С. Луис, "Чудеса", Њујорк, . 1967). Оваква гледишта су резултат претераноупрошћеног схватања духовне реалности до чега је дошло под утицајем модерногматеријализма, а услед удаљавања од истинског хришћанског учења и духовногискуства. Да би се схватило православно учење о Анђелима и другим духовима, требанајпре заборавити сувише упрошћену савремену дихотомију између материје и духа: истина је сложенија, и у исто време тако једноставна да ће онога ко је још способан даверује у њу вероватно многи сматрати "наивним буквалистом". Епископ Игњатије пише: "Када Бог човеку отвори (духовне) очи, он је у стањуда види духове у њиховом сопственом облику (стр. 227). Исто тако, "из Светог Писмаје потпуно јасно да душа човекова има облик човека у његовом телу, као и другистворени духови" (стр. 233). Он цитира многобројне светоотачке текстове да би оводоказао. Обратимо се сада и ми светоотачком учењу. Св. Василије Велики у књизи о Светом Духу тврди да "у небеским Силамањихову природу чини ваздушасти дух, ако се може тако рећи, или невештаствени огањ(нематеријални). Зато су оне ограничене местом и постају видљиве, јављајући сесветима у обличју својих сопствених тела". Опет, "ми верујемо да се свака (од небескихСила) налази на одређеном месту. Јер Анђео који се појавио пред Корнилијем није биоу исто време и са Филипом (Дела Ап. 10, 3; 8, 26); и Анђео који је разговарао саЗахаријем близу "олтара кадионог" (Лк. 1, 11) није се у исто време налазио и на свомместу на Небесима (гл. 16, 23, т. II, стр. 608, 602). Слично учи и свети Григорије Богослов: "Другостепене, после Тројице, светлости, које имају царску славу, јесу блистави, невидиви Анђели. Они се слободно14крећу око Престола, јер су хитропокретни умови, огањ и божански духови који сехитро крећу кроз ваздух" (Беседа 6 "О умним бићима"). Тако су Анђели, иако су "духови" и "пламен огњени" (Пс. 103, 5; Јевр. 1, 7), тепребивају у области где земаљски закони времена и простора не важе, ипак ограниченивременом и простором и дејствују на тако "материјалан" начин (ако тако смемо рећи) да неки Оци без колебања говоре о "ваздушастим (етеричним) телима Анђела. Преподобни Јован Дамаскин, сумирајући у 8. веку учење св. Отаца, својихпретходника, каже: "Анђео је биће обдарено умом, увек у покрету, које поседујеслободну вољу и служи Богу, бестелесно, по благодати, добивши као своју природубесмртност, а томе бићу облик и својства зна само Саздатељ. Бестелеснима иневештаственима се Анђели називају у поређењу са нама, јер се у поређењу са Богом, који је Једини Неупоредив, они показују и груби и вештаствени, будући да је самоБожанство одиста невештасвено и бестелесно". И даље он каже: "Они су описиви, јеркада се налазе на Небесима, тада нису на земљи, а када их Бог пошаље на земљу, они неостају на Небесима - али они нису ограничени зидовима и вратима нити резама ипечатима, јер за њих закони природе нису препрека....
Kliknite za proširenje...
Слободни од Закона природе сузато што се онима који су достојни и којима Бог хоће да се они покажу, Анђели непоказују онакви какви заиста јесу, него у оном измењеном обличју у коме их људи могувидети" ("Тачно изложење православне вере", II, 3). Говорећи да се Анђели јављају "не онакви какви заиста јесу" преподобни ЈованДамаскин свакако не противречи светом Василију Великом који учи да се анђелипојављују "у обличју својих сопствених тела". Оба исказа су тачна, што се може видетииз бројних описа јављања Анђела у Старом Завету. Тако је арханђел Рафаил бионеколико недеља сапутник Товији и нико уопште није посумњао да он није човек. Акада се на крају Арханђел разоткрио, рекао им је "Све ове дане био сам видљив за вас; но нисам ни јео ни пио - то вам се само причињавало" (Товија 12, 19). Три Анђела којасу се јавила Аврааму, такође су изгледала као људи и чинило се да једу (Пост. 18 и 19 гл. ). На сличан начин свети Кирил Јерусалимски у својим "Катихетским беседама" поучава нас у вези са Анђелом који се јавио пророку Данилу: "Видевши анђелаГаврила, Данило се престрави и паде ничице, и премда беше пророк, не осмели се да муодговори док анђео не узе на себе обличје сина човечијег" ("Катихетске беседе" IX, 1), Ипак, у књизи Даниловој (гл. 10) читамо да је и приликом првог заслепљујућегпојављивања Анђео имао људско обличје, али тако блиставо ("лице му је било попутмуње; очи - као два јарка пламена; руке и ноге - као блистава бронза") да је то билонеиздрживо за људске очи. Дакле, Анђео је по спољашњем изгледу исти као и човек, али пошто његово "тело" није материјално, и сам поглед на његову огњено-блиставупојаву може да пренерази било ког у још увек телу пребивајућег човека. Зато јављањаАнђела нужно морају бити прилагођена људима који их посматрају тако што ће сепоказати мање блиставим и застрашујућим него што заиста јесу. Што се тиче човечије душе, блажени Августин учи да када душа напушта тело"сам човек који се налази у том стању, види себе, иако само у духу, а не у телу, толикослично своме сопственом телу, да он уопште не може да примети било какву разлику" ("Град Божији", књ. XXI, 10). Ова истина је небројено пута потврђена и кроз личнаискуства хиљада људи враћених из смрти у живот у ово наше време. Но, када говоримо о "телима" Анђела и других духова, морамо пазити да им неприпишемо ма какве грубе материјалне карактеристике. У сваком случају, као што учипреподобни Јован Дамаскин, "овом бићу облик и својства зна само Саздатељ". Назападу је блаж. Августин писао да је потпуно свеједно да ли кажемо "ваздушаста тела" демона и других духова, или их називамо "бестелесним" ("Град Божији", XXI, 10). 15Сам епископ Игњатије је можда био превише заинтересован да објасни анђелска"тела" на основу научних сазнања 19. века у области гасова. То је изазвало мали споризмеђу њега и еп, Теофана Затворника, који је сматрао неопходним да нагласи просту, несложену природу духова (они се, наравно, не састоје од молекула хемијскихелемената као што је случај са гасовима). Ипак, у основном питању, постојању "тананенавлаке" које поседују сви духови, он се слагао са епископом Игњатијем (види о. Георгије Флоровски "Путеви руског богословља", стр. 394-5). Можда је сличнонеразумевање у питањима другостепене важности или у чисто терминолошкимпитањима довело у 5. веку на Западу до отпора сличном учењу латинског оца, светогФауста Леринског који је такође заступао схватање о релативној "материјалности" душе, засновано на учењу Источних Отаца. Ако права својства Анђелске природе зна једино Бог, деловање Анђела (бар уовоме свету) може свако разумети, јер о томе постоји мноштво сведочанстава, како уСветом Писму и светоотачкој литератури, тако и у Житијима Светих. Да бисмо употпуности разумели виђења духовних бића која доживљавају умирући људи, миморамо нарочито знати како се јављају пали анђели (демони). Прави Анђели се увекјављају у свом истинском обличју (само не тако заслепљујућем као што у ствари јесте) и делују само да би испунили вољу и заповести Божије. Пали анђели, иако се понекадјављају у свом правом обличју (св. Серафим Саровски их на основу сопственогискуства описује као "одвратне"), ипак обично узимају друга обличја и творе многа"чудеса" влашћу коју добијају потчињавајући се "кнезу који господари у ваздуху" (Еф. 2, 2). Њихово место боравка је - ваздух, а основни задатак да искушавају илизастрашују људе, повлачећи их за собом у пропаст. Хришћани се управо против њихборе: "Наша борба није против крви и тела, него против поглаварстава и властигосподара таме овог света, против духова злобе у поднебесју" (Еф. 6, 12). У мало познатом делу "Демонско прорицање", које је написао као одговор намолбу да објасни нека од многобројних демонских јављања у древном паганском светуон даје добар општи поглед на деловање демона: "Природа демона је таква да оничулима опажања својственим ваздушастим телима умногоме превазилазе чула опажањаземаљских тела. Такође и у погледу брзине, захваљујући изузетној покретљивостињихових ваздушастих тела, они су неупоредиво хитрији не само од људи и животиња, него и од птица. Обдарени овим двема способностима које су карактеристичне заваздушаста тела, тј. Префињеним опажањем и брзином кретања, они предсказују инајављују многе ствари о којима су сазнали много раније.
 
Sebastian Sava Gor:
Слободни од Закона природе сузато што се онима који су достојни и којима Бог хоће да се они покажу, Анђели непоказују онакви какви заиста јесу, него у оном измењеном обличју у коме их људи могувидети" ("Тачно изложење православне вере", II, 3). Говорећи да се Анђели јављају "не онакви какви заиста јесу" преподобни ЈованДамаскин свакако не противречи светом Василију Великом који учи да се анђелипојављују "у обличју својих сопствених тела". Оба исказа су тачна, што се може видетииз бројних описа јављања Анђела у Старом Завету. Тако је арханђел Рафаил бионеколико недеља сапутник Товији и нико уопште није посумњао да он није човек. Акада се на крају Арханђел разоткрио, рекао им је "Све ове дане био сам видљив за вас; но нисам ни јео ни пио - то вам се само причињавало" (Товија 12, 19). Три Анђела којасу се јавила Аврааму, такође су изгледала као људи и чинило се да једу (Пост. 18 и 19 гл. ). На сличан начин свети Кирил Јерусалимски у својим "Катихетским беседама" поучава нас у вези са Анђелом који се јавио пророку Данилу: "Видевши анђелаГаврила, Данило се престрави и паде ничице, и премда беше пророк, не осмели се да муодговори док анђео не узе на себе обличје сина човечијег" ("Катихетске беседе" IX, 1), Ипак, у књизи Даниловој (гл. 10) читамо да је и приликом првог заслепљујућегпојављивања Анђео имао људско обличје, али тако блиставо ("лице му је било попутмуње; очи - као два јарка пламена; руке и ноге - као блистава бронза") да је то билонеиздрживо за људске очи. Дакле, Анђео је по спољашњем изгледу исти као и човек, али пошто његово "тело" није материјално, и сам поглед на његову огњено-блиставупојаву може да пренерази било ког у још увек телу пребивајућег човека. Зато јављањаАнђела нужно морају бити прилагођена људима који их посматрају тако што ће сепоказати мање блиставим и застрашујућим него што заиста јесу. Што се тиче човечије душе, блажени Августин учи да када душа напушта тело"сам човек који се налази у том стању, види себе, иако само у духу, а не у телу, толикослично своме сопственом телу, да он уопште не може да примети било какву разлику" ("Град Божији", књ. XXI, 10). Ова истина је небројено пута потврђена и кроз личнаискуства хиљада људи враћених из смрти у живот у ово наше време. Но, када говоримо о "телима" Анђела и других духова, морамо пазити да им неприпишемо ма какве грубе материјалне карактеристике. У сваком случају, као што учипреподобни Јован Дамаскин, "овом бићу облик и својства зна само Саздатељ". Назападу је блаж. Августин писао да је потпуно свеједно да ли кажемо "ваздушаста тела" демона и других духова, или их називамо "бестелесним" ("Град Божији", XXI, 10). 15Сам епископ Игњатије је можда био превише заинтересован да објасни анђелска"тела" на основу научних сазнања 19. века у области гасова. То је изазвало мали споризмеђу њега и еп, Теофана Затворника, који је сматрао неопходним да нагласи просту, несложену природу духова (они се, наравно, не састоје од молекула хемијскихелемената као што је случај са гасовима). Ипак, у основном питању, постојању "тананенавлаке" које поседују сви духови, он се слагао са епископом Игњатијем (види о. Георгије Флоровски "Путеви руског богословља", стр. 394-5). Можда је сличнонеразумевање у питањима другостепене важности или у чисто терминолошкимпитањима довело у 5. веку на Западу до отпора сличном учењу латинског оца, светогФауста Леринског који је такође заступао схватање о релативној "материјалности" душе, засновано на учењу Источних Отаца. Ако права својства Анђелске природе зна једино Бог, деловање Анђела (бар уовоме свету) може свако разумети, јер о томе постоји мноштво сведочанстава, како уСветом Писму и светоотачкој литератури, тако и у Житијима Светих. Да бисмо употпуности разумели виђења духовних бића која доживљавају умирући људи, миморамо нарочито знати како се јављају пали анђели (демони). Прави Анђели се увекјављају у свом истинском обличју (само не тако заслепљујућем као што у ствари јесте) и делују само да би испунили вољу и заповести Божије. Пали анђели, иако се понекадјављају у свом правом обличју (св. Серафим Саровски их на основу сопственогискуства описује као "одвратне"), ипак обично узимају друга обличја и творе многа"чудеса" влашћу коју добијају потчињавајући се "кнезу који господари у ваздуху" (Еф. 2, 2). Њихово место боравка је - ваздух, а основни задатак да искушавају илизастрашују људе, повлачећи их за собом у пропаст. Хришћани се управо против њихборе: "Наша борба није против крви и тела, него против поглаварстава и властигосподара таме овог света, против духова злобе у поднебесју" (Еф. 6, 12). У мало познатом делу "Демонско прорицање", које је написао као одговор намолбу да објасни нека од многобројних демонских јављања у древном паганском светуон даје добар општи поглед на деловање демона: "Природа демона је таква да оничулима опажања својственим ваздушастим телима умногоме превазилазе чула опажањаземаљских тела. Такође и у погледу брзине, захваљујући изузетној покретљивостињихових ваздушастих тела, они су неупоредиво хитрији не само од људи и животиња, него и од птица. Обдарени овим двема способностима које су карактеристичне заваздушаста тела, тј. Префињеним опажањем и брзином кретања, они предсказују инајављују многе ствари о којима су сазнали много раније.
Kliknite za proširenje...
А то код људи изазива дивљење, јер је њихово земаљско опажање много спорије. Уз то, демони су током свогдугог живљења у многим стварима стекли богато искуство, које људи у свом краткомживоту не могу задобити. Уз помоћ ових способности, које су својствене природиваздушастих тела, демони не само да предсказују многе догађаје, него и чине многа"чудеса" ("Демонско прорицање" гл. 3). Многа демонска "чудеса" и јављања описана су у дугачкој беседи светогаАнтонија Великог коју је св. Атанасије укључио у његово житије. Ту се још спомињу и"лагана тела" демона (гл. 11). Житије св. Кипријана, бившег мага, такође садржимногобројне описе демонских "чудеса" и трансформација о којима су казивалинепосредни учесници тих догађаја. Класичан опис демонског деловања дат је у седмој и осмој беседи светога ЈованаКасијана, великог галског Оца 5. века, који је први предао Западу пуно учење источногмонаштва. Св. Касијан пише: "Ово ваздушно пространство између земље и Небесапрепуно је злих духова који лете по њему, ширећи неред са пакосним циљем, али радинаше користи Божански Промисао их је сакрио и удаљио од наших погледа. У16супротном, због страха од њихових напада или језивих облика у које могу да сепреиначе и претворе кад год то зажеле, људи би премрли од неподносивог ужаса..." А да нечистим духовима управљају још моћније зле силе, поред онихсведочанстава из Светог Писма које налазимо у Јеванђељу када Господ одговара наклевете фарисеја: "А ако ја помоћу Веелзевула изгоним демоне..." (Мт. 12, 27), уче наси виђења и богато искуство светих људи. "Када је један од наше браће путовао кроз ову пустињу, наишао је на једнупећину. Пошто је већ пала ноћ, и хтео је да у њој прочита вечерње молитве. Док је онпо обичају певао псалме, већ беше прошла поноћ. Окончавши молитвено правило, онлеже да би одморио изморено тело, и одједном угледа небројено мноштво демона којису се окупљали долазећи са свих страна; они су пролазили у бесконачној поворци, идући једни испред, а други иза свог старешине. Најзад дође њихов кнез који је био ивећи и страшнијег изгледа од других демона. Пошто му поставише престо, он седе наузвишено судијско место и поче пажљиво да испитује деловање сваког демонапонаособ. Оне који би рекли да још нису успели да наведу своје противнике уискушење он би их, уз погрде и псовке, одгонио од себе као лене и немарне, бесновичући на њих да су толико труда и времена утраћили низашта. А оне који би рекли дасу успели да наведу свог противника у искушење, он би отпуштао с великимпохвалама, уз бурно клицање и одобравање свих, као најхрабрије ратнике који требасвима да служе за пример. Онда иступи један демон, најгори од свих, и саопшти сазлурадошћу, као о блиставој победи, вест да је најзад, након петнаест годинанепрекидног искушавања, савладао једног чувеног монаха (чије име је рекао) и овеноћи га навео на блуд... На то се сви демони силно обрадоваше, а он отиде, обасут одсвог кнеза највишим похвалама и словопојима. Са првим зрацима сунца све овомноштво демона ишчезе пред његовим очима". Касније је брат који је посматрао овајпризор сазнао да је извештај о палом монаху био тачан. ("Разговори", гл. 8, 12, 16). Слична искуства православни хришћани су имали све до овог столећа. Тосвакако нису ни снови ни визије, него искуства доживљена у будном стању, сусрет садемонима у њиховом стварном обличју; наравно ово тек након што су тој особипретходно отворене духовне очи да види бића која су иначе за људске очи невидива. Све доскора, можда, само неколико "старомодних" или "наивних" православниххришћана могло би да поверује да су ова сведочанства "жива истина", а чак и сада некиправославни хришћани тешко могу да их прихвате - толики је утицај извршиломодерно веровање да су Анђели и демони "чисти духови" који не делају на тако"видив" начин. Тек пошто се демонска активност последњих година изузетно појачала, ова казивања поново су почела да људима изгледају, аконишта друго, оно бар - вероватна. Сада су такође и бројна "посмртна" искуства многимобичним људима који нису имали додира са окултним проблемима отворила областневидиве стварности. Зато је постала неопходна потреба садашњег времена да се јаснои истинито објасни ова (невидива) област и бића која их настањују. А, таквообјашњење може пружити само православно Хришћанство, које је све до сада сачувалоизворно хришћанско учење. Погледајмо сада подробније како се Анђели (и демони) појављују у тренутку смрти...."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Gedeon
Anđeli rukopolagali episkope, pričešćivali, krstili
Odgovora
16
Pregleda
362
Glasnik.
Glasnik.
R
Ko su bili Katari?
Odgovora
6
Pregleda
250
Ruzica1203
R
Gedeon
Чија јурисдикција су српске земље
Odgovora
3
Pregleda
68
Gedeon
Gedeon

Back
Top