Anđeli kroz slikarstvo

[Poli46]

Anđeo je grčka reč (angelos) i označava jednostavno glasnika. Ponekad su u antičkim mitologijama tu
funkciju obavljala i niža božanstva, donoseći smrtnicima volju bogova, kad je vest bila manje važna,
i kada je velikom božanstvu bilo nekomotno da se pojavi u svoj svojoj ognjenoj, gromovitoj, uraganskoj,
vodenoj i drugim zvaničnim opremama. No kategorije takvog božanstva (anđela) pod tim imenom nije bilo.
Tek su se u hrišćanstvu anđeli pojavili, naknadno kanonizovani kao bespolna bića, i uz narativnu osnovu
koja je sadržavala pobunu, pad, i uopšte neku davnu pojavu pravog karaktera anđela, koji su porazom i
podelom na manje i više pokorne anđele zauzeli svoje medijatorsko i manje važno mesto.

Anunciacion- Luca Giordano
Evropska umetnost je od pobunjenih anđela umela da crpi neke od najuzbudljivijih književnih, muzičkih i
likovnih vizija. Mistička, pobunjenička, ateistička linija je u obradi ovih motiva ponekad nalazila prave
zlatne rudnike značenja i slika. Među njima, pali anđeo Satana je ostao jedan od onih značenjskih stožera
koji su stalno iznova provocirali umetnike da kažu nešto nekanonsko i zabranjeno.

 

[Poli46]

Anđeli koji su, da tako kažemo, ostali u crkvi, dobili su nove fantazijske oblike: budući da su
bespolni, mogu učestvovati u najdelikatnijim zamislivim akcijama, kao što je vest devici da
će roditi bez začeća. I upravo zato što su bespolni, na anđele se moglo „delegirati“ sve
što je cenzurisana, potisnuta erotska fantazija: „anđeo“ je žena koja se ne može imati,
njenim likom se kontrolišu i upućuju na pravi put muške želje. Sasvim predvidljivo, evropska
likovna umetnost je od anđela načinila sve što se može zamisliti: Berninijev anđeo se sprema
da probode grudi svete Tereze iz Avile u nečemu što veoma liči na erotsku ekstazu; katolički i pravoslavni anđeli, svi nalik prelepim mladićima, nagoveštavaju uglađenim gestovima
sramežljivoj Mariji da će bez ljubavi i užitka zaneti sa nevidljivim moćnim i večnim starcem.

Giovanni Lanfranco- The annunciation
Relativno brzo u evropskoj umetnosti anđeli gube telo, i prikazuju se samo krilate glave,
a nevinost se izražava dečijim likom. Tako barokni anđelčići neposredno nasleđuju nesumnjivo najerotičnijeg antičkog boga, Erota samog, koji je prvo okružen malim bićima, a zatim izjednačen
sa malim, često krilatim, bucmastim i zločestim muškim bebama koje zatežu lukove i gađaju
ništa ne sluteće buduće ljubavnike, igraju oko buradi za vino i začikavaju starce i životinje…

 

[Poli46]

Jednostavna hrišćanska jednačina, u kojoj se deca i nevinost izjednačuju, uz zaprepašćujući
kulturni zaborav je ukinula dvosmislene srdenjevekovne odrasle anđele. Tu je i ključ spajanja potrošne i popularne vrednosti anđela koji su, sa pojavom industrije i medija, bili osuđeni da
zauvek figuriraju na kutijama keksa i čokolade i sličnim potrošnim predmetima. A verbalna
upotreba „anđela“ još uvek je ostala u govornom jeziku, posebno u govoru intimnosti.

Peter Paul Rubens- Angels
Jedan od najvažnijih aspekata novog verovanja u anđele jeste da svako ima svoga: lični
zaštitnički demon, sličan onome zbog kojeg je Sokrat izgubio glavu, izgleda da je itekako
potreban i u religijama koje su surovo i krvavo čistile svaku pojavu politeizma. Sokratov
demon je, naime, nešto što je moglo razbesneti svakog ograničenog politeistu i monoteistu,
kao što bi ga razbesnelo i danas. Reč je o nekoj vrsti zamišljenog ličnog filozofskog sparing-partnera, koji uporno podstiče na razmišljanje, samoocenjivanje, preispitivanje, kritiku…

 

[Poli46]

Uspeh savremenog anđeoskog folklora nema mnogo veze sa hrišćanstvom: to je samo
još jedan dokaz da samo jedan udaljeni sveprihvaćeni bog nije uvek dovoljan, i da je potrebno
još nešto lično i intimno, kućno, svakodnevno, neobavezno i izvan kontrole. U odsustvu pune kontrole i u zapletenosti slika i značenja savremenog sveta, takve verske potrebe mogu da se zadovolje najrazličitijim improvizacijama.

Giovanni Baglione- Sacred and profane love
Semiotički potencijal anđela nije, dakle, ni najmanje iscrpljen. Možda bi se moglo tražiti dalje u kolektivnom kulturnom sećanju, i razmišljati o novoj upotrebi, recimo, anđeoske bespolnosti.
Anđeli su sasvim izvesno soj za sebe…
izvor.Peščanik.net.

 

[Branko Lori]

Joan of Arc Listening to The Voices / 1876 / Eugene Thirion

 

[Poli46]

Beli Anđeo-Manastir Mileševa

Beli anđeo je deo kompozicije Mironosice na Hristovom grobu iz crkve Vaznesenja
Hristovog manastira Mileševe i spada u najpoznatije freske Srbije ali se ubraja i u
velike domete evropskog slikarstva. Smatra se jednim od najlepših radova srpske i
evropske umetnosti srednjeg veka.

Na slici je prikazan Arhanđel Gavrilo obučen u beo hiton koji sedi na kamenu i mironosicama
rukom pokazuje mesto Hristovog vaskrsnuća, odnosno njegov prazan grob. Rađen je
slobodnim, širokim potezima i odlikuje se monumentalnošću i visokom plastikom u
modeliranju.
Freska se nalazi na južnom zidu zapadnog traveja i nastala u 13. veku kao rad nepoznatih
autora Grka, školovanih u Carigradu, Nikeji i Solunu. U 16. veku je preko nje naslikana
druga freska pa je Beli anđeo bio sakriven sve do 20. veka kada je ova crkva restaurirana
i gornja slika uklonjena.

Zanimljivost..
Prvi satelitski prenos video signala 1962. između Evrope i Severne Amerike sadržao
je sliku Belog anđela iz Mileševe među prvim kadrovima koji su predstavljali pozdrav
Evropljana prema Amerikancima. Nešto kasnije, isti signal je bio poslat u svemir prema
mogućim vanzemaljskim oblicima života. Beli anđeo je odabran i za ovu priliku jer je
postao širom sveta prepoznat kao simbol svekolikog mira

 

[Branko Lori]

 

[Poli46]

The singing of the Blessed in The Sixth Heaven-Gustave Dore

 

[Poli46]

Andrea Pozzo- Guardian Angel
Anđeo čuvar je Anđeo zadužen za zaštitu i vodstvo pojedine osobe ili grupe.
Verovanje u anđele čuvare seže u davna vremena. Razvoju misli o anđelima zaštitnicima
i njihovoj hijerarhiji u kršćanstvu posebno je doprineo Pseudo-Dionizije Areopagit u 5. stoleću.

Teologija anđela i duhova zaštitnika proživela je mnoga usklađivanja od 4. stoleća.
I na Istoku i na Zapadu veruje se da anđeli čuvari zaštićuju bilo koju osobu kojoj ih
Bog dodeli, uz to posreduju kod Boga za dobrobit te osobe

 

[Branko Lori]

Hugo Simberg

 

[Branko Lori]

Pierre Mignard (1694)

 

[Branko Lori]

Уметност Хенрија Леополда Левија

 

[Poli46]

Pierre Mignard (1694)

Nevaljali mali anđelak Bio je suviše neposlušan izgleda..Kazna je surova.

 

[Poli46]

Ecstasy of Mary Magdalene by Peter Paul Rubens

 

[Branko Lori]

The Other Side, 1918, by Dean Cornwell

 

[Poli46]

Monica Fernandez (vidan uticaj Klimta)

 

[Branko Lori]

• William-Adolphe Bouguereau ‘The Abduction of Psyche’ 1885 ...

 

[Branko Lori]

Кроз катаклизму -Андреаса Биратха

 

[Branko Lori]

Анђели на планети Меркур, илустрација из галерије Доре, објављена 1890.

 

[celadon]

William-Adolphe Bouguereau

 

[Poli46]

Death and the Maiden- Marianne Stokes

Ideja o „anđelu smrti" prisutna je u nekoliko religija.„Anđeo smrti" poznat je kao Samael, Sarijel
ili Azrael u judaizmu; kao Malak Almavt u islamu; kao Jama ili Jamaraj u hinduizmu; i kao anđeo smrti u popularnim romanima naučne fantastike. U različitim mitologijama, opis anđela smrti
proteže se od kostura u plaštu sa srpom u ruci, preko lepe žene do malog deteta. Iako se detalji razlikuju, suštinsko verovanje je da to biće dolazi kao osoba u momentu smrti, bilo da samo uzrokuje smrt ili jednostavno posmatra – sa ciljem da uzme dušu te osobe i odvede je tamo
gde obitavaju mrtvi.
Biblija ne podučava ovu ideju o „anđelu smrti". Biblija nigde ne podučava da postoji poseban
anđeo koji je odgovoran za smrt ili koji je prisutan kada osoba umre.
No slikari su uvek mislili drugačije..i anđela smrti možemo naći na mnogim slikama.

 

[Poli46]

ANATOLY KONTSUB

 

[Branko Lori]

Henning von Gierke

 

[Poli46]

Mihaly Von Zichy paintings

 

[Neprilagođena]

Fallen Angel
Nadir Babajev