Mi ljudi treba da se udostojimo da kroz zaista reč Gospodnju, kroz jevandjelje zadobijemo slavu Gospoda našega Isusa Hrista (2. Solunjanima 2,14).
Još jednom, obratite pažnju, na nastavak,
sab. Posl. Sv. Ap. Jude jakovljevog 9, gde arhandjel Mihailo prepirući se sa djavolom ne smeše prokleta suda da izgovori, već reče da mu Gospod zapreti, da bi kasnije, u lažnom otkrivenju 12,7-9 (
čak posle tvrdnje Gospodnje), pisac tvrdio da ko zna koji mihail sa svojim andjelima zbacuje djavola i satanu sa njenim andjelima u svom ratu.
Neće biti, nego u nastavku sab. Posl. Sv. Ap. Jude jakovljevog 10 govori se o huli i dalje opisuju oni koji su se uvukli (1,4), a o ratu našem i svem oružju Božijem protiv lukavstva djavolskog govori poslanica
efescima 6,11-19.
Što se pak tiče referisanja proroka Danila o knezu Mihailu - 10,13 i 21 jasno govori o pritecanju u pomoć arhandjela što je jasno potvrdjeno u
jevrejima 1,14, a tako i Danilo 12,1 gde je jasno da Mihailo veliki knez brani narod, a ne ratuje protiv djavola i satane, što je jasno i Hristos potvrdio sam se odbranivši kušnje satanove u pustinji kada ga je ovaj izazivao da ga od njega andjeli odbrane, koji su mu tek posle pristupili i služili, a na drugoj strani kada je uhvaćen od ljudi ne htede da odbije čašu koju trebaše da ispije, jer reče da je mogao da je hteo 12 legiona andjela da umoli da mu Otac pošalje.
Uzmite se u pamet, jer sedamdesetorici se čak i demoni pokoravaše u ime Gospodnje kad Gospod vide da satana pade s neba (
citat opet), ali im i reče da se oni zbog toga ne raduju (luka 10,20); apostoli su čak imali vlast da što na zemlji svežu i razrežu, tako i na nebu bude (matej 18,18). A lažno otkrivenje 12,12 kaže da se vesele nebesa, a teško onima koji žive na zemlji, jer sidje djavo (zbačena satana). Možda se demoni i vesele kada je teško zemlji, ali andjeli božiji se raduju kad se neki pokajnik od ljudi obrati (luka 15,7 i 10). Uostalom nebesa će se i upropastiti po reči Gospodnjoj i zbog ovakvih pakosnika. Pa, pogledajte samo kritiku Jerememije (2,8), a takvih je mnoštvo, protiv sveštenika i proroka koji prorokuju valom (kao npr. i 5,31). Pogledajte samo u koju krajnost ide pitajući, praveći poredjenje sa drugim narodima koji ne promeniše svoje tzv. Bogove čak iako nisu bogovi, govoreći, a narod moj promeni slavu svoju na stvar zaludnu (2,11), govoreći da se tome čude nebesa, i da se zgroze, i da se upropaste, jer tako veli Gospod (2,12). Uzmite se u pamet, pročitajte još jednom
ovo poglavlje i ne zaludjujte se više lažima kneza ovoga sveta koji je ionako već osudjen (4. Jevandjelje 12,31), a koji je najprostije rečeno zamenio teze po pitanju
odgovornosti i dela, a takodje i
suda svetu.
