Matilda
Matilda je pravila šešire u Parizu i nije imala ni dvadeset godina kada ju je Baron zaveo. Iako njihova veza nije potrajala duže od dve nedelje, ona je tokom tog kratkog vremena, kao zaražena, potpala pod uticaj njegove filozofije života i brzog načina rešavanja problema. Zainteresovalo ju je nešto što joj je Baron nehajno rekao jedne noći: da su Parižanke veoma cenjene u Južnoj Americi zbog svoje veštine u ljubavnim stvarima, zbog živahnosti i duhovitosti. Zato su se mnogo razlikovale od južnoameričkih žena, koje su još poštovale tradiciju skromnog povlačenja u sebe i poslušnosti, što je oslabilo njihovu ličnost. Možda je to bilo posledica toga što su muškarci zazirali da od svojih supruga stvore ljubavnice.
Kao i Baron, Matilda je živela život kao da je niz uloga. Ujutru dok bi češljala dugu plavu kosu, rekla bi sebi: „Danas želim da postanem ta i ta osoba“, i onda bi se pretvorila u tu osobu.
Jednoga dana je odlučila da želi da postane otmena predstavnica poznate pariške stilistkinje i da ode u Peru. Trebalo je samo da odigra ulogu. Stoga se brižljivo obukla, s neverovatnom samouverenošću otišla u kuću stilistkinje, postala njena predstavnica i dobila brodsku kartu za Limu.
Na brodu se ponašala kao sušti francuski misionar otmenosti. Zbog urođenog dara da prepozna dobra vina, parfeme i haljine, isticala se kao prefinjena dama. Njena nepca bila su nepca poznavaoca jela i pića.
Matilda je posedovala sočan šarm kojim je naglašavala svoju ulogu. Uvek se smejala bez obzira šta bi joj se dogodilo. Smejala se kada se njen kofer zagubio. Opet se smejala kada joj je neko nagazio nožni palac.
Njen smeh je privukao predstavnika španske pomorske linije Dalveda, koji ju je pozvao da sedi za kapetanovim stolom. Dalvedo je izgledao učtivo u svom večernjem odelu, ponašao se kao kapetan i pričao je brojne anegdote. Sledeće večeri pozvao ju je da pleše. Bio je svestan toga da put nije dovoljno dug za uobičajeni način udvaranja. Stoga je odmah posvetio pažnju malom mladežu na Matildinoj bradi. U ponoć ju je pitao da li voli kaktus-smokve. Nikada ih nije probala. Odgovorio je da ih ima malo u svojoj kabini.
Ali Matilda je želela da poveća svoju vrednost otporom i bila je na oprezu kada su ušli u kabinu. Lako je odbijala drske muške ruke koje su se češale o nju kada bi kupovala na pijaci, muževe mušterija koji su je krišom tapkali po zadnjici, prijatelje koji bi joj štipkali bradavice u bioskopu. Ništa od toga nije je uzbuđivalo. Imala je maglovitu ali tvrdoglavu predstavu šta bi moglo da je uzbudi. Želela je da joj se neko udvara tajanstvenim jezikom. To je odredila njena prva avantura, kada je imala šesnaest godina.
Jednoga dana u njenu radnju ušao je pisac koji je bio slavan u Parizu. Nije tražio šešir. Pitao ju je da li prodaje svetlucavo cveće o kojem je čuo, cveće koje sija u mraku. Rekao je da želi da ga kupi za ženu koja sija u mraku. Mogao je da se zakune da u mračnoj loži pozorišta njena koža u večernjoj haljini blista bledim ružičastim odsjajem kao najlepša morska školjka. A želeo je da kupi to cveće kako bi ga nosila u kosi.
Matilda nije imala to cveće. Otišla je da se pogleda u ogledalu čim je čovek izašao. Želela je da ona izaziva takav osećaj. Može li to da čini? Ali njen sjaj nije bio takav, više je plamteo nego što je svetleo. Oči su joj bile vatrene, ljubičaste. Kosa joj je imala bakarni odsjaj, iako ju je farbala u plavo. I koža joj je bila bakarna, čvrsta i nimalo se nije providela. Telo joj je bujno ispunjavalo haljine. Nije nosila korset, ali telo joj je bilo oblikovano kao da ga nosi. Izvijala se da isturi grudi i visoko zabaci zadnjicu.
Muškarac se vratio. Ali ovoga puta nije hteo ništa da kupi. Stajao je i posmatrao je. Osmeh je krasio njegovo duguljasto i lepo izvajano lice i pravio je čitavu predstavu dok je uglađenim pokretima pripaljivao cigaretu. „Ovoga puta došao sam samo da bih te video“, rekao je.
Matildino srce udaralo je tako brzo da se osetila kao da godinama čeka taj trenutak. Umalo se nije podigla na prste da čuje šta će dalje reći. Osećala se kao da je blistava žena koja sedi u tamnoj loži i prima neobično cveće. Ali uglađeni prosedi pisac nastavio je aristokratskim glasom: „Ukrutio mi se čim sam te ugledao.“
Sirovost tih reči bila je uvredljiva. Pocrvenela je i ošamarila ga. ,
Takva scena se ponovila još nekoljko puta. Matilda je otkrila da muškarci najčešće zaneme u njenom prisustvu i gube svaku želju za romantičnim udvaranjem. Izgovarali su slične reči čim bi je ugledali. Njena pojava bila je tako neposredna da su mogli da izraze samo svoju fizičku uznemirenost. Umesto da bude polaskana time, ona se osećala uvređeno.
A sada je bila u kabini uglađenog Španca Dalveda. Dalvedo joj je ljuštio smokve i pričao. Matildino samopouzdanje je poraslo. Sela je na naslon fotelje u svojoj crvenoj baršunastoj večernjoj haljini.
Ali Dalvedo je prestao da ljušti smokve. Ustao je i rekao: „Imaš tako zavodljiv mladež na bradi.“ Pomislila je da će pokušati da je poljubi. Ali nije. Brzo je otkopčao pantalone, izvadio *****, napravio pokret pariškog mangupa prema uličarki, i rekao: „Klekni.“
Matilda ga je ošamarila i pošla prema vratima.
„Nemoj da ideš“, molio ju je, „izluđuješ me. Pogledaj u kakvo si me stanje dovela. Takav sam bio celo veče dok smo plesali. Ne možeš sada da me ostaviš.“
Pokušao je da je zagrli. Svršio je po njenoj haljini dok se borila da se oslobodi. Morala je da se ogrne ogrtačem kako bi se vratila u svoju kabinu.
Međutim, Matildin san se ispunio kada je stigla u Limu. Muškarci su joj prilazili s uglađenim rečima i prikrivali svoje namere velikim šarmom i laskanjem. Ovakva predigra seksualnom činu ju je zadovoljavala. Volela je laskanje. A u Limi ga je dobijala u izobilju zato što je to predstavljalo deo rituala. Podigli bi je na pijedestal poezije tako da je njeno popuštanje poslednjem zagrljaju ličilo na čudo. Prodala je mnogo više svojih noći od šešira.
Lima je tada bila pod velikim uticajem brojnih kineskih doseljenika. Preovladavalo je pušenje opijuma. Bogati mladi muškarci išli su u grupama od bordela do bordela ili su provodili noći u opijumskim jazbinama gde su prostitutke bile dostupne. Ili su iznajmljivali potpuno prazne sobe iznad odaja kurvi i tamo zajedno uživali u opijumu i posetama prostitutki.
Mladići su voleli da posećuju Matildu. Pretvorila je radnju u budoar pun udobnih divana, čipke i satena, zavesa i jastuka. Peruanski plemić Martinez otkrio joj je opijum Dovodio je prijatelje kod nje da zajedno puše. Nekada bi tu proveli dva-tri dana izgubljeni za spoljni svet i svoje porodice. Zavese su neprekidno bile navučene. Atmosfera je bila mračna i snena. Delili su Matildu među sobom. Opijum ih je činio pre putenim nego senzualnim. Provodili bi sate u milovanju njenih nogu. Jedan bi se posvetio njenoj dojci, a drugi bi joj poljupcima obasuo meku kožu vrata i pritiskao je samo usnama zato što je opijum izoštravao sva čula. Samo jedan poljubac mogao je da pošalje trnce njenim telom.
Matilda bi ležala naga na podu. Svi pokreti bili su usporeni. Trojica ili četvorica mladića ležali bi naslonjeni na jastuke. Jedan prst bi lenjo potražio njeno međunožje, ušao u nju i ostao među usminama ne pomerajući se. I druga ruka bi skliznula dole, zadovoljavajući se pravljenjem krugova oko njene pukotine pa potražila drugi otvor.
Jedan muškarac bi prineo kitu njenim usnama. Ona bi je sisala veoma polako. Droga je preuveličavala svaki dodir.
Satima bi nepomično ležali i sanjali.
Imali bi erotske vizije. Martinez je video žensko telo, rastegnuto, bez glave. Ženu s grudima Balinežanke, stomakom Afrikanke, visokom zadnjicom crnkinje; sve se to stapalo u sliku pokretljivog tela, tela koje je delovalo kao da je od gume. Napete grudi bi nabrekle prema njegovim ustima, a ruka bi mu posegla za njima. I drugi delovi tela bi se rastegli, postali izbočeni, visili nad njegovim telom. Noge bi se raširile na neljudski, nemoguć način, kao da su odsečene od žene, ostavljajući međunožje izloženim, otvorenim, kao da je neko uzeo lalu i silom je potpuno rastvorio.
I ***** je bila pokretljiva, pomerala se poput gume, kao da je rastežu nevidljive ruke, radoznale ruke koje žele da raskomadaju telo kako bi prodrle u njegovu unutrašnjost. Onda bi se zadnjica okrenula prema njemu i počela da gubi svoj oblik kao da se kida nadvoje. Kao da je svaki pokret pokušavao potpuno da rastvori telo dok ga ne pokida. Martineza bi obuzeo bes zato što tuđe ruke dodiruju to telo. Pridigao bi se i potražio Matildine grudi. Ako bi našao drugu ruku na njima ili usta koja sisaju, spustio bi se prema njenom stomaku kao da je to slika koja ga opseda u opijumskom snu. A onda bi pao preko donjeg dela njenog tela kako bi je poljubio između raširenih nogu.
Matildino zadovoljstvo u milovanju muškaraca bilo je tako silno a njihove ruke prelazile su njenim telom i milovale ga tako potpuno, neprestano, da je retko doživljavala orgazam. Postala bi svesna toga tek kada bi otišli. Probudila bi se iz opijumskog sna nemirnog tela.
Ležala je doterujući i lakirajući nokte. Oblačila je prefinjene toalete za buduće susrete, češljala plavu kosu. Sedela je na suncu i malim pamučnim tuferima umočenim u blanš farbala stidne dlačice kako bi se slagale s kosom.
Sećanja na ruke na njenom telu proganjala su je kada bi ostala sama. Osetila je kako joj jedna ispod pazuha klizi prema struku. Setila se Martineza, njegove veštine da je rastvori poput pupoljka, brzih pokreta njegovog jezika od stidnih dlačica do zadnjice koji su se završavali na jamici na kraju kičme. Kako je voleo tu jamicu od koje su se njegovi prsti i jezik krivudavo spuštali da bi nestali između dva mesnata brega.
Matilda je osetila strast dok je razmišljala o Martinezu. Nije mogla da dočeka njegov povratak. Pogledala je svoje noge. Provodila je toliko vremena unutra da su postale bele, veoma privlačne, poput krečnobelog tena Kineskinja, morbidnog bledila staklene bašte koje obožavaju muškarci, a naročito tamnoputi Peruanci. Pogledala je stomak, besprekoran, bez ijednog suvišnog nabora. Stidne dlačice blistale su zlatnocrvenim sjajem na suncu.
„Kako li njemu izgledam?“, zapitala se. Ustala je i odnela veliko ogledalo do prozora. Stavila ga je na pod i naslonila na stolicu. Onda je sela na tepih ispred njega i polako raširila noge. Prizor je bio zadivljujući. Koža je bila besprekorna, a stidnica ružičasta i nabrekla. Pomislila je da izgleda kao list gumene biljke sa onim tajnim mlekom koje može poteći na pritisak prsta, mirišljave vlage nalik na tečnost morskih školjki. I Venera je rođena iz mora s takvim malim jezgrom slanog meda u sebi, koje samo milovanja mogu izvući iz skrivenih uvala njenog tela.
Matilda se zapitala da li ona može da ga oslobodi iz svog tajanstvenog jezgra. Prstima je rastvorila dve male usne sudnice i počela da ih miluje mačkastom nežnošću. Gladila ju je naprednazad kao što je Martinez činio svojim tamnim prstima koji su bili užurbaniji od njenih. Setila se kontrasta njegovih tamnih prstiju na svojoj koži i njihove debljine koja je delovala kao da će je pre povrediti negoli probuditi zadovoljstvo. Kako ju je nežno dodirivao, pomislila je, kako je držao stidnicu među prstima kao da gladi somot. Sada ju je i ona uhvatila kao on između kažiprsta i palca. A drugom rukom nastavila je da se miluje. Osetila je istu rasplinutost koju su izazivali Martinezovi prsti. Odnekud se pojavila slankasta tečnost i pokrila strane otvora koji se sijao između njih.
Zatim je Matilda poželela da vidi kako izgleda kada joj Martinez kaže da mu okrene leđa. Legla je na levi bok i izložila zadnjicu ogledalu. Sada je videla svoju macu iz drugog ugla. Pomerala se kao što se pokretala za Martineza. Videla je kako joj se ruka pomalja s druge strane brdašca njene guze i počinje da je mazi. Drugu ruku je zavukla između nogu i ugledala je u ogledalu otpozadi. Tom rukom je gladila rupicu pokretima napred-nazad. Uvukla je kažiprst unutra i počela da se trlja o njega. Preplavila ju je želja da bude ispunjena s obe strane i zavukla je drugi kažiprst u guzni otvor. Kada bi se pomerila napred, osetila bi prednji prst, a drugi prst kada bi se izvila unazad, kao što se ponekad osećala kada bi je Martinez i jedan od njegovih prijatelja istovremeno milovali. Uzbudila se kada je osetila da se bliži orgazmu, grčevito se pomerala kao da želi da otkine poslednji plod s grane, kidala granu kao da želi da se rasprši u mahnitom orgazmu koji ju je preplavio dok se posmatrala u ogledalu i gledala ruke kako se pomeraju, blistavi med, ribicu i guzu koji su se sijali od vlage među njenim nogama.
Nakon što je videla svoje pokrete u ogledalu, shvatila je priču koju joj je ispričao jedan mornar: mornari na brodu napravili su ženu od gume kako bi im brže prošlo vreme i kako bi zadovoljili želje koje bi osetili dok su bili na moru šest-sedam meseci. Žena je bila divno napravljena i predstavljala je savršenu iluziju. Mornari su je obožavali. Nosili su je u krevet sa sobom. Bila je tako napravljena da svaki otvor može da ih zadovolji. Imala je vrlinu koju je svojevremeno jedan stari Indijanac pripisao svojoj ženi: neposredno posle venčanja, njegova žena je postala ljubavnica jednog veoma mladog muškarca iz hacijende. Gospodar je pozvao ostarelog Indijanca da ga obavesti o sramotnom ponašanju njegove žene i savetovao ga da bolje pripazi na nju. Indijanac je sumnjičavo odmahnuo glavom i odgovorio: „Pa, ne shvatam zašto bi trebalo da se brinem. Moja žena nije napravljena od sapuna. Neće se izlizati.“
Tako je bilo i sa ženom načinjenom od gume. Mornari su otkrili da je neumorna i popustljiva - uistinu savršena partnerica. Nije bilo ljubomore, tuča, posesivnosti. Svi su obožavali gumenu ženu. Ali uprkos svojoj nevinosti, podatnoj dobroćudnoj prirodi, velikodušnosti, ćutanju, uprkos vernosti mornarima - sve ih je zarazila sifilisom.
Matilda se smejala dok je slušala priču mladog peruanskog mornara dok je opisivao kako leži na njoj kao na vazdušnom dušeku i kako bi ponekad odskočio zbog njene elastičnosti. Matilda se osećala kao ta gumena žena kada bi uzela opijum. Kako je bio divan osećaj potpunog prepuštanja! Jedino što je imala da radi bilo je da broji novac koji bi joj njeni prijatelji ostavili.
Jedan od njih, Antonio, nije bio zadovoljan njenom raskošnom sobom. Uvek ju je preklinjao da ga poseti. On je bio profesionalni bokser i delovao je kao čovek koji ume da natera žene da sve urade za njega. Imao je onu neophodnu uglađenost kako bi se žene ponosile što su s njim, negovani izgled dokoličara i učtive manire koji bi, to se moglo osetiti, mogli da se pretvore u nasilnost kada je to neophodno. Oči su mu imale mačji pogled koji budi želju za milovanjem, ali su bile bez ljubavi, kao da nikada ne oseća potrebu da odgovori na nagone koje pobuđuje.
Imao je ljubavnicu čije su snaga i energija bile u skladu s njegovom, koja je umela požudno da podnese udarce. Bila je to žena koja je ponosno pokazivala svoju ženstvenost i nije tražila sažaljenje od muškaraca; prava žena koja je znala da vatrena borba predstavlja čudesni stimulans za krv (sažaljenje samo razređuje krv) i da posle takvih borbi dolaze divna pomirenja. Znala je da Antonio odlazi kod Francuskinje da puši opijum kada nije s njom, ali nije se uzrujavala zbog toga.
Tog dana je zadovoljno začešljao brkove i pripremio se za opijumsku gozbu. Počeo je da štipa i tapše zadnjicu svoje ljubavnice kako bi je odobrovoljio. Bila je to žena neobičnog izgleda i imala je afričke krvi u sebi. Grudi su joj bile postavljene više nego svim drugim ženama, gotovo paralelne s linijom ramena, velike i potpuno okrugle. Upravo su ga grudi isprva privukle njoj. Uzbudio se čim je video kako su izazovno postavljene, tako blizu usta i uperene naviše. Kao da je njegov ud odmah osetio naročitu naklonost prema tim grudima. Čim ih je ugledao u javnoj kući u kojoj ju je našao, ***** mu se uzdigao kako bi ih izazvao s izjednačenog položaja.
Doživeo bi isto svaki put kada bi otišao u javnu kuću. Konačno je odveo ženu odatle i počeo da živi s njom. Isprva je vodio ljubav samo s njenim grudima. One su ga proganjale, opčinile. Kada bi gurnuo kitu u njena usta, njene grudi kao da su gladno stremile prema njemu. Tada bi ga stavio između njih i rukama ih stisnuo oko uda. Bradavice su bile velike i ukrutile bi se kao koštice trešnje u njegovim ustima.
Bila je uzbuđena njegovim milovanjima, ali donji deo njenog tela ostao bi potpuno zanemaren. Noge bi joj drhtale, moleći za grubost, pica bi joj se rastvorila, ali on nije obraćao pažnju na to. Usta su mu bila puna njenih grudi i odmarao je kitu na njima; voleo je da ih vidi isprskane spermom. Ostatak njenog tela se koprcao, noge i ribica poput lista se uvijali od svakog dodira i mlatarali dok konačno ne bi spustila ruke i masturbirala.
Ovoga jutra ju je ponovo milovao dok se spremao da ode. Ugrizao joj je grudi. Nudila mu je ribicu, ali nije hteo da je uzme. Naterao ju je da klekne ispred njega i uzme kitu u usta. Trljala je grudi o njega. Nekada bi svršila od toga. Onda je izašao i polako odšetao do Matildinog stana. Vrata su bila poluotvorena. Ušao je mačjim koracima koji se nisu čuli na tepihu. Zatekao je Matildu kako leži na podu pred ogledalom. Bila je na sve četiri i gledala je između svojih nogu u ogledalu.
„Ne pomeraj se, Matilda. Obožavam tu pozu“, rekao je.
Čučnuo je iznad nje poput džinovske mačke i ušao u nju. Dao je Matildi ono što nije dao svojoj ljubavnici. Pala je pod njegovom težinom i opružila se na tepih. Podigao joj je zadnjicu rukama i zarivao se u nju iznova i iznova. Ud kao da mu je bio od užarenog gvožđa. Bio je dugačak i tanak, a pomerao ga je u svim pravcima i poskakivao u njoj s okretnošću kakvu nikada nije videla. Još više je ubrzao pokrete i promuklo rekao: „Svrši sada, svrši sada, svrši, kažem ti. Daj mi sve sada. Daj mi. Kao što nikada nisi. Daj mi sebe sada.“ Na te reči je počela mahnito da se baca uz njega i orgazam ih je poput bleska munje pogodio istovremeno.
Ostali su ih zatekli kako leže isprepletenih ruku i nogu na tepihu. Nasmejali su se kada su ugledali ogledalo koje je bilo svedok njihovog vođenja ljubavi. Počeli su da spremaju lule za opijum. Matilda je bila malaksala. Martinez je utonuo u svoj san o rasplinutoj ženi otvorene *****. Antonio je opet dobio erekciju i zamolio je Matildu da ga zajaše, što je i učinila.
Antonio je ponovio svoj zahtev da pođe s njim u njegovu posebnu jazbinu kada su se svi razišli posle opijumske gozbe. Matildina utroba je još bila užarena od njegovog oranja i komešanja i popustila je zato što je želela da bude s njim i da ponovo vode ljubav.
U tišini su hodali uskim ulicama kineske četvrti. Žene iz svih delova sveta osmehivale su im se s otvorenih prozora ili stajale na dovratku i pozivale ih unutra. Neke sobe su gledale na ulicu. Samo zavesa je zaklanjala krevet. Videli su parove kako vode ljubav. Bile su tu Sirijke u narodnoj nošnji, Arapkinje s nakitom preko poluobnaženih tela, Japanke i Kineskinje koje su ih prepredeno pozivale, velike Afrikanke koje su čučale u krugu i ćaskale. Jedna kuća je bila puna francuskih kurvi u kratkim roze kombinezonima, one su plele i šile kao da su kod kuće. Uvek su pozivale prolaznike obećanjima naročitih usluga.
Kuće su bile male, slabo osvetljene, zamagljene od dima, ispunjene nejasnim glasovima, mrmljanjem pijanaca, zvucima vođenja ljubavi. Kinezi su ukrasili prostor tako da je delovao još zamršenije zbog paravana i zavesa, fenjera, zapaljenog tamjana, zlatnih Buda. Bio je to lavirint nakita, papirnog cveća, svilenih draperija, čilima, žena raznovrsnih poput šara i boja dok su pozivale prolaznike da spavaju s njima.
Antonio je imao sobu u toj četvrti. Poveo je Matildu otrcanim stepeništem, otvorio bezmalo raspadnuta vrata i gurnuo je unutra. Nije bilo nameštaja u sobi. Na podu se nalazio samo kineski madrac na kojem je ležao čovek u ritama koji je imao tako upalo lice i izgledao toliko bolesno da je Matilda ustuknula.
,,Oh, ovde si“, rekao je Antonio prilično zlovoljno.
„Nisam imao kud da odem.“
„Znaš da ne možeš da ostaneš ovde. Traži te policija.“
„Da, znam.“
„Pretpostavljam da si ti ukrao onaj kokain pre nekoliko dana? Znao sam da mora da si ti.“
„Jesam“, odgovorio je čovek pospano, ravnodušno.
Matilda je videla da mu je telo prepuno ogrebotina i rana. Čovek je s mukom ustao. U jednoj ruci držao je ampulu, a u drugoj penkalo i džepni nožić.
Užasnuto ga je posmatrala.
Prstom je polomio vrh ampule i otresao razbijene deliće. Onda je, umesto da upotrebi špric, uvukao penkalo u ampulu i izvukao tečnost. Džepnim nožem je napravio rez na ruci pokrivenoj starim ranama kao i onim skorašnjim. Gurnuo je vrh penkala u rez i ubrizgao kokain.
„Suviše je siromašan da nabavi špric“, rekao je Antonio. ,,A nisam mu dao novac misleći da ću uspeti da ga sprečim da ukrade špric. Ali eto čega se on dosetio.“
Matilda je htela da ide. Ali Antonio joj nije dao. Želeo je da uzme kokain s njim. Čovek je ležao na madracu zatvorenih očiju. Antonio je uzeo špric i dao Matildi injekciju.
Legli su na pod i preplavila ju je nesnosna utrnulost. „Osećaš se kao da si mrtva, zar ne?“, rekao je Antonio. Bilo je kao da joj je dao eter. Činilo se da njegov glas dolazi izdaleka. Pokazala mu je pokretom ruke da se oseća kao da će pasti u nesvest.
„Proći će“, rekao je.
Tada je započeo košmarni san. Dalje od njih ležala je nepomična muška prilika na madracu. Onda je videla Antonija, ogromnog i tamnog. Antonio je uzeo džepni nožić i nagnuo se nad Matildom. Osetila je njegov ud u sebi. Bio je mek i prijatan. Pomerala se sporim, opuštenim, drhtavim pokretima. Zatim je ***** izašao iz nje. Osetila je kada je skliznuo preko svilenkaste vlage među njenim nogama. Ali nije bila zadovoljena i napravila je pokret kao da hoće da ga vrati unutra. U košmaru je Antonio otvorio džepni nož i nagnuo se nad njenim rastavljenim nogama, ovlaš je dotakao pa gurnuo vrh u nju. Matilda nije osetila bol, nije imala snage da se pomeri i bila je hipnotisana otvorenim nožem. Tada je u magnovenju shvatila šta se dešava - ovo nije košmar. Antonio je posmatrao kako vrh noža dodiruje ulaz njene pice. Vrisnula je. Vrata se otvoriše. Bila je to policija koja je došla da uhapsi lopova koji je ukrao kokain.
Matilda je spašena od čoveka koji je često sekao polni otvor kurvama. To je bio razlog što svoju ljubavnicu nikada nije tu dotakao. Bio je bezopasan samo dok živi s njom, dok mu izazovnost njenih grudi odvraća pažnju od *****, morbidne privlačnosti prema „ženskoj maloj rani“ koju je tako mahnito želeo da uveća.
