Amnezija

[Jasna]

to sto zaboravis neki dogadjaj koji te je promenio, neko iskustvo koje je formiralo neki delic tvoje licnosti ne znaci i da je licnost nestala, samo je "uzrok" zaboravljen.

sa druge strane traumaticna iskustva koja menjaju ostavljajuci dubok emotivni trag, kad ona nestanu, da li nestaje i trauma? ako te je neko iskustvo dovelo do npr. klaustofobije, da li i posle amnezije ostajes fobican? da li se uopste moze reci da je fobija deo licnosti (mislim da ne)? ako zaboravis porodicu koja je igrala veliku ulogu u formiranju tebe kao osobe, da li ce te privlaciti drugaciji muskarci?

zar onda osnova pitanja nije sta si ustvari ti (tj. sta je "ja")? i sve mi tu dodje jasno, samo ne kako si dosla do toga da "ja" ne postoji?

Ја сам име и презиме, ЈМБГ, број личне карте, итд...

Иначе... Ја сам ово сад... уф... већ промаче..

Ја се мења, из секунде у секунду... ма и брже...

Покажеш некоме слику од пре пет година и кажеш: ''Ово сам ја'' - Лаж
Ко је то на слици? Неко Ја забележено у неком давно прошлом тренутку...
Не сећамо се ни мисли тога Ја....Познајемо га колико и неког јако доброг пријатеља? Мало боље?

То су промене које се дешавају и без наше воље. Оно што је битно...
Ја не воли да се мења, али када схвати да се промене дешавају без његове воље, лакше ће се одлучити на намерне/свесне промене...

Нисам користила опијате.. мамеми..

Просто ми се закључак сам намеће.

Е сада. Оно што ме збуњује је следеће..

Ја волим да будем ја.. и грчевито се држим неких особина које сам сама створила, само да бих остала ја..
И ни амнезија не може да ме заустави. Прво што ћу се питати када се пробудим је - Ко сам ја?
Ако ја нисам ја без тих особина, ко то онда жели да постане ја?
И зашто?
И од чега се ја састоји?
Од почетне мисли ''Ја постојим'' и надаље од мисли и мисли..

И опет сам се закуцала..

 

[alal]

ali nije ja promenjivo.

barem tako mislim... ono sto mozes da menjas nije sustina... koliko god radila na sebi i napredovala ili propadala opet ne postajes ti neko drugi... sustina, nazovi to kako hoces ostaje mozda ne nepromenjena ali ostaje. mislim da je zakucavanje posledica onog vecitog pitanja da li verujes u neki vid duse ili mislis da smo biomasina koja ima svest (pa makar ogranicenu).

a opet i da li su te promene stvarne ili privid?

pazi iako ne mozes da definises i zaokruzis "ja" to ne znaci da ono ne postoji... nesto moze biti isto a da kazem drugacijeg sastava... babe&zabe

jedno pitanje: tezak sociopata/psihopata/sta god koji je pocinio XY gnusnih zlocina dozivi prosvetljenje i "promenu" da li je on isto "ja" koje je masovni ubica?

 

[Borac za prava zivotinja]

Нисам користила опијате.. мамеми..

Просто ми се закључак сам намеће.

Е сада. Оно што ме збуњује је следеће..

Ја волим да будем ја.. и грчевито се држим неких особина које сам сама створила, само да бих остала ја..
И ни амнезија не може да ме заустави. Прво што ћу се питати када се пробудим је - Ко сам ја?
Ако ја нисам ја без тих особина, ко то онда жели да постане ја?
И зашто?
И од чега се ја састоји?
Од почетне мисли ''Ја постојим'' и надаље од мисли и мисли..

И опет сам се закуцала..

Poneki ljudi se, i bez amnezije, svakog dana pitaju "ko sam ja?" Čovek ima potrebu da se rasloji, da zadre u suštinu svog bića, da se preispita. Traganje za sopstvenim identitetom je starije od mita o potrazi za Zlatnim runom.
Kako bi, međutim, protumačila osobu, obolelu od Alchajmera (proždiračicu sećanja - kako ja zovem tu boljku), koja i nije svesna svog postojanja, i koja se uopšte ne pita ko je, gde je, i zašto je? A opet je ličnost. Ima svoje Ja, ali ga ne prepoznaje, niti ima potrebu da ga prepozna, tj. ne seća se ni mogućnosti takve potrebe. Šta obrazuje njeno Ja? Odakle joj emocije, kada ne pamti svoju misao od pre par minuta?
Postoje ljudi koji nemaju sposobnost "normalnog" razmišljanja i misli su im rasute, a ipak postoje... i imaju emocije. Boje se, tuguju, osećaju privrženost (ljubav?)... Kako to?
Emocije su odgovor tela na misao. Ako zavirimo još dublje, na nekom nivou emocija je nesvesna reakcija, uslovljeni refleks... Nešto kao asocijacija na neki događaj.
A onda možemo da idemo još dalje, pa da se pitamo da li je kvalitetna misao = "kvalitetna" emocija. Hm...

I da - Ja se menja svake sekunde, ali nadogradnjom. Ne gubi se prvobitna ličnost, ali ona nije ni ista kao juče, prošlog meseca ili prošle godine. Sećamo se mi sebe kakvi smo bili, pamtimo na koji način smo mislili ... Ne rađamo se ponovo sa svakom novom mišlju; samo rastemo.

 

[alal]

I da - Ja se menja svake sekunde, ali nadogradnjom. Ne gubi se prvobitna ličnost, ali ona nije ni ista kao juče, prošlog meseca ili prošle godine. Sećamo se mi sebe kakvi smo bili, pamtimo na koji način smo mislili ... Ne rađamo se ponovo sa svakom novom mišlju; samo rastemo.

mislim da svi imamo veliki problem sa gledanjem razvoja kao rasta, promene, pomeranja sa jedne tacke, onako uzlazni grafikon... tako nas uce od malena...

ja mislim da svi stojimo na istoj tacki sve vreme...

nekako mi se sve vise cini da se samo bolje gnezdimo u sebi, ucimo da radimo u okviru sopstvenih ogranicenja, fazon spoznas-prihvatis...da koristis stap i kanap koji su ti dodeljeni, ali: stap i kanap mogu da odrade mnogo toga-ne i da postanu avion. znaci jos uvek si isti kao i na pocetku samo bolje funkcionises...

 

[Borac za prava zivotinja]

mislim da svi imamo veliki problem sa gledanjem razvoja kao rasta, promene, pomeranja sa jedne tacke, onako uzlazni grafikon... tako nas uce od malena...

ja mislim da svi stojimo na istoj tacki sve vreme...

nekako mi se sve vise cini da se samo bolje gnezdimo u sebi, ucimo da radimo u okviru sopstvenih ogranicenja, fazon spoznas-prihvatis...da koristis stap i kanap koji su ti dodeljeni, ali: stap i kanap mogu da odrade mnogo toga-ne i da postanu avion. znaci jos uvek si isti kao i na pocetku samo bolje funkcionises...

Može biti. Ali, čemu nam onda služi iskustvo, koje deponujemo unutar sebe kao đubrivo?
Ako učimo (pa i naučimo) da bolje funkcionišemo, to je jedan novi kvalitet, koji je opet neka nadogradnja ličnosti.
E, nemam pojma.

 

[alal]

Može biti. Ali, čemu nam onda služi iskustvo, koje deponujemo unutar sebe kao đubrivo?
Ako učimo (pa i naučimo) da bolje funkcionišemo, to je jedan novi kvalitet, koji je opet neka nadogradnja ličnosti.
E, nemam pojma.

pa meni se cini da ne mozes otkriti nista sto vec nije tu. samo sto mi to ne vidimo. ona fora sa potencijalom.

 

[Jasna]

ali nije ja promenjivo.

barem tako mislim... ono sto mozes da menjas nije sustina... koliko god radila na sebi i napredovala ili propadala opet ne postajes ti neko drugi... sustina, nazovi to kako hoces ostaje mozda ne nepromenjena ali ostaje. mislim da je zakucavanje posledica onog vecitog pitanja da li verujes u neki vid duse ili mislis da smo biomasina koja ima svest (pa makar ogranicenu).

a opet i da li su te promene stvarne ili privid?

pazi iako ne mozes da definises i zaokruzis "ja" to ne znaci da ono ne postoji... nesto moze biti isto a da kazem drugacijeg sastava... babe&zabe

jedno pitanje: tezak sociopata/psihopata/sta god koji je pocinio XY gnusnih zlocina dozivi prosvetljenje i "promenu" da li je on isto "ja" koje je masovni ubica?

Да. Он је исти јмбр, име, презиме..

Наравно да постоји основа. Како је Бгарт назвао – чисти ја..
А ја не знам како бих то другачије назвала.. можда.. природни ум...
Онај који је заклоњен неуронским обрасцима.
Способан да прозиведе било шта па чак и занемаривање сопствене природе.

Одговор на ову тему је једноставан. Као што сам већ рекла..
Прво питање ће нам бити – Ко сам ја?
И учинићемо све да би смо се тога сетили и вратили себи.

Само ја не мислим да је то због тога што не постоји могућност да се променимо.
То је зато што то не желимо.

У суштинске промене верују и научници и будисти.
За сада позната и врло сродна начина су медитација и психоанализа.
Који проверено не функционишу уколико жеља за променом не постоји.
(Што је једна велика посебна тема)

Да. Имаш право. Све је у нама. Штапови и канапи.
У нама нема граница као ни изван нас. Сами их стварамо.
Неограничени природни ум их ствара. - Ствара привид.
У том смислу сам мислила да Ја на постоји..

А ја постојим. Ево.. сада када бих урадила ово болело би..

 

[Jasna]

Postoje ljudi koji nemaju sposobnost "normalnog" razmišljanja i misli su im rasute, a ipak postoje... i imaju emocije. Boje se, tuguju, osećaju privrženost (ljubav?)... Kako to?
Emocije su odgovor tela na misao. Ako zavirimo još dublje, na nekom nivou emocija je nesvesna reakcija, uslovljeni refleks... Nešto kao asocijacija na neki događaj.
A onda možemo da idemo još dalje, pa da se pitamo da li je kvalitetna misao = "kvalitetna" emocija. Hm...

У свему се слажем са тобом. Само ме, чини ми се, ниси разумела у једном..

мисао = емоција ? - Никада то нисам рекла.

мисли емоција - То јесам рекла.

 

[Borac za prava zivotinja]

У свему се слажем са тобом. Само ме, чини ми се, ниси разумела у једном..

мисао = емоција ? - Никада то нисам рекла.

мисли емоција - То јесам рекла.

Ne, nisam ni shvatila da je misao = emocija. Rekla sam da je emocija telesni odgovor na misao.
(onaj znak jednakosti između kvalitetne misli i kvalitetne emocije je trebalo da znači nešto drugo - da li "dobra" misao nužno rađa i dobru emociju?).
I idem sad da popijem kafu, breee.
Oću da mrem od vrućine.

 

[Jasna]

Ne, nisam ni shvatila da je misao = emocija. Rekla sam da je emocija telesni odgovor na misao.
(onaj znak jednakosti između kvalitetne misli i kvalitetne emocije je trebalo da znači nešto drugo - da li "dobra" misao nužno rađa i dobru emociju?).
I idem sad da popijem kafu, breee.
Oću da mrem od vrućine.

Пробај да се играш мислима.. и посматрај.. које мисли какве емоције рађају..

 

[Borac za prava zivotinja]

Пробај да се играш мислима.. и посматрај.. које мисли какве емоције рађају..

Bolje ne. Neću više tako da se igram.

 

[gost 10000]

e vidi šo je int. tema.........ma ne menja se čovek amnezijom...njegova priroda ostaje.......nego jednostavno nema sećanje i svest o sebi.....kod eka....čovek u amneziji ...zadržao je kolektivno pamćenje..........zna kad je počeo prvi sv. rat.....ko je pobedio na foodbalskom prvenstvu.pre 30 godina..........zna algoritme ili može da nabroji ko iz topa sve filmove koji su dobilo oskara.......al to njemu ništa ne predstavlja...čovek je samo hangar koji skladišti informacije...ako nema osećanja...i to se goobi amnezijom...a sve ostalo ostaje............tako da on mora da se uči osećanjima kao beba....da tu percepciju i lični doživljaj obradi u mozgu .........