Amnesty International: Hrvatska se ne suočava se sa svojom prošlošću, ne sudi krivce

Pumpaj Dinstanović

Zaslužan član
Poruka
101.775
9 December 2010

The Croatian authorities should speed up the prosecution of war crimes suspects and make it their top priority, Amnesty International has said in a report published today.

Behind a wall of silence: Prosecution of war crimes in Croatia, shows how the country’s justice system is failing to provide many of the victims of the 1991-1995 war with justice amid continued delays, threats against witnesses and concerns over standards.

Government statistics currently indicate that on average 18 war crimes cases are concluded each year. With almost 700 cases yet to be prosecuted, most of those responsible may never face trial.

“People need to know the truth about events from the recent past that have marred the lives of many. Victims and their families need justice. It is the responsibility of the Croatian authorities to deliver both,” said Nicola Duckworth, Europe and Central Asia Programme Director.

“The authorities have the support of the international community, however despite the often declared commitment by officials to deal with impunity for war crimes and despite progress in some areas justice has been slow in coming and very selective.”

Crucial concepts such as command responsibility, war crimes of sexual violence and crimes against humanity are also not defined in national law in accordance with international standards. This results in impunity for many of the crimes.

The overwhelming majority of war crimes proceedings in Croatia take place before county courts, where trial panels are rarely formed exclusively of criminal judges, and panel judges all too often lack sufficient expertise in international criminal law and other relevant international standards.

Witnesses in war crimes proceedings continue to face intimidation and threats. County courts do not have the basic facilities to provide witness support and protection.

Prosecutions of war crimes in the period of 2005-2009, on which this report focuses, have disproportionately targeted Croatian Serbs who were the accused in nearly 76 per cent of all cases.

At the same time, despite the existence of publicly available information, including evidence from public court proceedings in Croatia, allegations against some high profile military and political officials have not been investigated.

The allegations are detailed more fully in the report, but examples include Vladimir Šeks, Deputy-Chairman of the Croatian Parliament, who is alleged to have been involved in crimes committed in Osijek in 1991.

General Davor Domazet-Lošo, who was identified in a trial judgment as, effectively being in command of the 1993 military operation in Medak Pocket, and Tomislav Merčep, a war time Assistant Minister of the Interior and reportedly under investigation by the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia, have also so far also escaped thorough, independent and impartial investigations for similar allegations.

While some people indicted for war crimes continue to enjoy state support, many victims of war crimes are denied access to reparation.

“War crimes have no ethnicity. They affect people regardless of their origin and the perpetrators must be prosecuted regardless of their ethnicity or their social position,” Nicola Duckworth said.

Amnesty International calls on the Croatian authorities to bring the country’s legislation in line with international standards; develop a state strategy for prosecution of war crimes cases and bring to justice all those, including senior officials, allegedly responsible for committing crimes during the 1991-1995 war.

“Many of the failings of the Croatian justice system may result in large part from a lack of political will to deal with the legacy of the war,” Nicola Duckworth said.

“Croatia must deal with its past in order to move forward. Impunity for war crimes is a stumbling block towards membership in the European Union. By removing it, the authorities will prove that the country is unequivocally on a path that closes the gaps in delivering justice. The victims expect, and deserve, no less.”

Croatia’s declaration of independence from the Socialist Federal Republic of Yugoslavia in June 1991 was followed by an armed conflict between the Croatian Army and Croatian Serb armed forces, aided by the Yugoslav People’s Army, which ended in 1995.

During the 1991-1995 conflict, massive and serious human rights violations were perpetrated by both sides such as arbitrary killings, torture including rape, enforced disappearances, arbitrary detention and forcible expulsions; hundreds of thousands of people became refugees abroad or internally displaced.

Since the early stages of the conflict, Amnesty International has been campaigning against impunity for war crimes committed in Croatia and elsewhere during the wars that accompanied the disintegration of Yugoslavia.
 
Ево Гуглов превод, ипак је лакше :

Хрватске власти треба да убрзају процесуирање осумњичених за ратне злочине и да им то буде њихов највећи приоритет, изјавио је Амнести Интернатионал у извештају објављеном данас.

Иза зида ћутања: Тужилаштво за ратне злочине у Хрватској, показује како правосудни систем у земљи не успева да обезбеди многе жртве рата 1991-1995 са правдом због кашњења јер се настављају се претње сведоцима а и вкада забринутост око стандарда.

Статистике Владе указују на то да се тренутно у просеку 18 предмета ратних злочина су закључује сваке године. За скоро 700 случајева тек треба да буде кривичног гоњенења, већини оних који су одговорни никада не може да се суди.

"Људи треба да знају истину о догађајима из недавне прошлости који су пореметили животе многих. Жртве и њихове породице требају правду. То је одговорност хрватске власти да испоручи и једно и друго, "рекао је Никола Дуквортх, Програмски директор у Европи и Централној Азији .

"Власт има подршку међународне заједнице, међутим, упркос томе што је прогласила посвећеност често се званичници баве некажњавањем за ратне злочине и, упркос напретку у појединим областима правда је спора и врло селективна".

Кључни концепти, као што су командне одговорности, за ратне злочине сексуалног насиља и злочине против човечности такође нису дефинисани ни националним законом, у складу са међународним стандардима. Ово има за последицу некажњивост за многе од тих злочина.

Огромна већина суђења за ратне злочине у Хрватској одвија се пред окружним судова, којима се суди панели ретко формирају искључиво криви судије, судије и панел исувише често немају довољно искуства у међународном кривичном праву и другим релевантним међународним стандардима.

Сведоци у поступцима за ратне злочине и даље се суочавају са претњама и застрашивањем. Окружни судови немају основних услова да пруже подршку и заштиту сведока.

Кривичном гоњењу ратних злочина у периоду од 2005-2009, на шта се овај извештај фокусиранесразмерно су циљани хрватски Срби који су били оптужени у скоро 76 одсто свих случајева.

У исто време, упркос постојању јавно доступних информација, укључујући и доказе из јавних судских поступака у Хрватској, оптужбе против неких лица високог профила и војних и политичких званичника нису истраживани.

Тврдње су више детаљне у потпуности у извештају, али примери су Владимир Шекс, заменик председника Хрватског сабора, који је наводно био умешан у злочине почињене у Осијеку 1991.

Општи Давора Домазета-Лосо, који је идентификован у првостепене пресуде, као, ефикасно су у команду 1993 војну операцију у Медачком џепу, и Томислав Мерчеп, ратног помоћника министра унутрашњих послова и наводно под истрагом Међународног кривичног суда за бивше Југославије, такође су сада и побегао темељну, независну и непристрасну истрагу за сличне наводе.

Док неки људи оптужених за ратне злочине и даље уживају подршку државе, многе жртве ратних злочина ускраћен приступ на репарације.

"Ратни злочини немају националност. Они утичу на људе без обзира на њихово порекло и починиоци морају бити процесуирани, без обзира на њихову националну припадност или њихов друштвени положај ", рекао је Никола Дуквортх.

Амнести Интернатионал позива хрватске власти да донесу закон земље у складу са међународним стандардима, развој стратегије државе за процесуирање ратних злочина и приведу правди све оне, укључујући и високе званичнике, одговорне за злочине почињене током рата 1991-1995 .
"Многе слабости хрватског правосудног система може да резултира великим делом од недостатка политичке воље да се бави наслеђем рата", рекао је Никола Дуквортх.

"Хрватска мора да се обрачуна с прошлошћу у циљу да се крене напред. Некажњивост за ратне злочине је камен спотицања ка чланству у Европској унији. До његовог уклањања, власти ће доказати да је земља недвосмислено на путу који затвара рупе у дељењу правде. Жртве очекују и заслужују, ни мање ни више. "

Хрватска је прогласила независност од Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у јуну 1991 уследио је оружани сукоб између хрватске војске и хрватских српских оружаних снага, потпомогнутих од стране Југословенске народне армије, који је завршен 1995.

Током сукоба 1991-1995, масивна и озбиљна кршења људских права су починиле обе стране, као што су произвољна убиства, мучење укључујући и силовање, присилне нестанке, произвољно затварање и присилно протеривање, стотине хиљада људи који су постали избеглице у иностранству или интерно расељена лица.

Од раним фазама конфликта, Амнести Интернешенел је покренуо кампању против некажњавања за ратне злочине почињене у Хрватској и другде током ратова који су пратили распад Југославије.

************************************************************

Аууууууу... шта ће сад "домољуби и бранитељи лијепе њихове"...........

 
Фали чињеница да је све то рађено да би се од српских територија створила велика Хрватска.

Ма нема ништа од тога ИМА ДА ВРАТЕ РСК - тамо је земља грунтовно Српска....... па није јЕвропа ДИВЉИ ЗАПАД...
 
Ма нема ништа од тога ИМА ДА ВРАТЕ РСК - тамо је земља грунтовно Српска....... па није јЕвропа ДИВЉИ ЗАПАД...

Није, Европа је далеко гора зато су ови наводи "ништа" у односу на оно што се десило у Јасеновцу и осталим центрима истребљења у папској Европи.
Сједињене државе, какве-такве, ипак су далеко толерантније подручје за живот и рад него Европа. Европа је центар дивљаштва.
 

Back
Top