Amerika u tišini naoružava Tajvan do zuba: Bajden prvi put šalje novac koji nije pozajmica, već iz fonda koji koristi i Ukrajina

Gospodar Svemira

Primećen član
Poruka
726
AMERIKA U TIŠINI NAORUŽAVA TAJVAN DO ZUBA: Bajden prvi put šalje novac koji nije pozajmica, već iz fonda koji koristi i UKRAJINA

PLANETA
14.11.2023. 14:53h 15:00h

Kad je američki predsednik Džo Bajden nedavno odobrio 80 miliona dolara pomoći Tajvanu za kupovinu američke vojne opreme, Kina je saopštila da „osuđuje i protivi se" onome što je Vašington uradio.

Neobaveznom posmatraču to možda nije delovalo kao nešto posebno visoka suma. To je manje od cene jednog borbenog lovca. Tajvan je već naručio američku vojnu opremu u vrednosti od više od 14 milijardi dolara.

Da li je tih skromnih 80 miliona dolara zaista važno?

Iako je bes automatski odgovor Pekinga na bilo kakvu vojnu podršku Tajvanu, ovaj put je nešto bilo drugačije. Ovih 80 miliona dolara nije bila pozajmica. Taj novac je potekao direktno od američkih poreskih obveznika.

Prvi put za više od 40 godina, Amerika je iskoristila vlastiti novac da bi poslala oružje zemlji koju zvanično ne priznaje. Sve se to dešava u sklopu programa zvanog strana vojna sredstva (FMF). Od ruske invazije na Ukrajinu iz prošle godine, FMF je upotrebljen za slanje oko četiri milijarde dolara pomoći Kijevu. Korišćen je i za slanje još milijardi dolara Avganistanu, Iraku, Izraelu, Egiptu i tako dalje.

Ali sve do sada bio je dodeljivan samo zemljama i organizacijama koje priznaju Ujedinjene nacije. Tajvan nije jedna od njih. Nakon što su SAD prebacile diplomatsko priznavanje sa Tajvana na Kinu 1979. godine, one su nastavile da prodaju oružje ostrvu prema odrednicama Zakona o odnosima sa Tajvanom.

Ključno je bilo prodavati tek toliko oružja da Tajvan može da se odbrani od mogućeg kineskog napada, ali ne i toliko da bi mogao da destabilizuje odnose između Vašingtona i Pekinga. Decenijama su se SAD oslanjale na ovu takozvanu stratešku dvosmislenost da bi mogla da posluje sa Kinom, istovremeno ostajući Tajvanov najverniji saveznik.

Ali tokom protekle decenije, vojna ravnoteža u Tajvanskom moreuzu drastično se nagnula u korist Kine. Stara formula više ne funkcioniše. Vašington insistira da se njegova politika nije promenila, ali zapravo, na ključne načine, jeste.

Američki Stejt department brže-bolje je negirao da FMF implicira priznavanje Tajvana. Ali, Tajvanu je očigledno stalo da Amerika redefiniše odnose sa ostrvom, naročito kad se ima u vidu hitnost sa kojom Vašington insistira na dodatnom naoružavanju Tajvana.

A Tajvanu, koji je mnogostruko slabiji od Kine, potrebna je pomoć.

„SAD ističu preku potrebu za unapređenjem naše vojne sposobnosti. One šalju signal strateške nedvosmislenosti Pekingu da stojimo jedno uz drugo", kaže Vang Tingju, poslanik vladajuće stranke sa tesnim vezama sa tajvanskom predsednicom Caj Ingven i rukovodiocima američkog Kongresa.

On kaže da je 80 miliona dolara vrh nečega što bi mogao da bude veoma veliki ledeni breg i ističe da je u julu Bajden iskoristio diskreciono pravo da odobri prodaju vojnih usluga i opreme Tajvanu u vrednosti od 500 miliona dolara.

Vang kaže da se Tajvan sprema da pošalje dva bataljona kopnenih trupa u SAD na obuku, što je prvi put da se to dešava još od 1970-ih. Ali, najvažniji od svega je novac, početak nečega što bi, kaže on, moglo da naraste na 10 milijardi dolara u narednih pet godina.

Realizacija sporazuma koji se tiču vojne opreme može da potraje i do 10 godina, kaže Lai Ičing, predsednik fondacije Prospekt, stručne grupe iz Tajpeja.

„Ali sa FMF-om, SAD šalju oružje direktno iz vlastitih zaliha i radi se o američkom novcu - tako da ne moramo da prolazimo kroz čitav taj proces odobravanja."

Ovo je važno, imajući u vidu da je podeljeni Kongres zakočio milijarde dolara pomoći Ukrajini, mada Tajvan deluje kao da ima mnogo više dvopartijske podrške.

Ali rat u Gazi će nesumnjivo smanjiti slanje američkog oružja Tajpeju, baš kao što je to učinio rat u Ukrajini. Bajden traži ratnu pomoć za Ukrajinu i Izrael, koja obuhvata i više novca za Tajvan.

Pitajte Ministarstvo nacionalne odbrane u Tajpeju za šta će američki novac biti upotrebljen i odgovor je znalački osmeh i jezik za zubima. Ali doktor Lai kaže da je moguće pretpostaviti na osnovu do sada poznatih činjenica: na protivvazdušne projektile Džavelin i Stinger - izuzetno efikasna oružja koje snage mogu brzo da nauče da koriste.

„Nemamo ih dovoljno, a treba nam mnogo", kaže on.

„U Ukrajini, stingeri su ponestali vrlo brzo, a način na koji ih koristi Ukrajina sugeriše da nam je potrebno možda 10 puta više od onoga što trenutno imamo."

Procena iskusnih posmatrača je iskrena: ostrvo je tragično nepripremljeno za kineski napad. Spisak problema je dugačak. Tajvanska vojska ima stotine zastarelih borbenih tenkova, a premalo savremenih lakih raketnih sistema. Njena vojna komandna struktura, taktika i doktrina nisu ažurirani pola veka. Mnoge jedinice za prvu liniju fronta imaju samo 60 odsto ljudstva koje treba da imaju.

Tajvanske kontraobaveštajne operacije u Kini navodno su nepostojeće, a njen sistem vojne regrutacije je narušen. Tajvan je 2013. godine smanjio vojni rok sa godinu dana na samo četiri meseca, pre nego što ga je vratio na 12 meseci, što je potez koji bi trebalo da stupi na snagu naredne godine.

Ali ima i većih izazova. Mladi ljudi koji prođu kroz njega ga u šali nazivaju „letnjim kampom".

„Nema redovne vojne obuke", kaže jedan skorašnji polaznik.

„Odlazili bismo na strelište otprilike svake dve nedelje i koristili stare puške iz sedamdesetih. Jesmo pucali u mete.

„Ali niko nam nije pokazao kako se nišani, tako da su svi neprestano promašivali. Nismo imali nikakve vežbe. Na kraju se održava test fizičke spreme, ali se mi nismo pripremali za njega."

On je opisao sistem u kom viši vojni oficiri gledaju na sve te mlade ljude sa potpunom nezainteresovanošću i nemaju nikakvu motivaciju da ih obuče, delom zato što će biti prisutni samo kratko vreme.

U Vašingtonu vlada snažan utisak da Tajvanu ponestaje vremena da reformiše i obnovi vojsku. Tako da su SAD sada počele da iznova obučavaju tajvansku vojsku. Decenijama se političko i vojno liderstvo ostrva umnogome oslanjalo na verovanje da je invazija na ostrvo previše teška i rizična za Kinu.

Slično Velikoj Britaniji, Tajvan je stavio prioritet na mornaricu i vazduhoplovstvo - na štetu redovne vojske.

„Ideja je bila sukobiti se sa njima u Tajvanskom moreuzu i satrti ih na plažama. Tako da smo uložili mnogo resursa u vazdušnu i morsku odbranu", kaže doktor Lai.

Ali sada Kina ima najveću mornaricu na svetu i mnogo snažnije vazduhoplovne snage. Ratna simulacija koju je sprovela ekspertska grupa prošle godine pokazala je da bi u sukobu sa Kinom tajvanska mornarica i vazduhoplovne snage bile izbrisane u prvih 96 sati borbi.

Pod snažnim pritiskom Vašingtona, Tajpej se prebacuje na strategiju „tvrđava Tajvan", koja bi ekstremno otežala Kini osvajanje ostrva. Naglasak će se preusmeriti na kopnene trupe, pešadiju i artiljeriju, odbijajući invaziju na plažama i, ukoliko bude bilo potrebno, boreći se sa Narodnooslobodilačkom vojskom u gradovima i manjim mestima, i iz baza duboko u ostrvskim planinama obraslim džunglom.

Ali ovo vraća odgovornost za odbranu Tajvana na njenu zastarelu vojsku.

„Nakon što su SAD prekinule odnose 1979. godine, naša vojska je ostala skoro potpuno izolovana.

„I tako je ona ostala zaglavljena u američkoj vojnoj doktrini iz vremena Vijetnamskog rata", kaže doktor Lai.

Ovo nije brinulo Tajpej ili Vašington sve donedavno. Tokom devedesetih i dvehiljaditih, tajvanske i američke kompanije gradile su fabrike širom Kine. Peking je lobirao da se pridruži Svetskoj trgovinskoj organizaciji - što je i učinio. Svet je prihvatio kinesku ekonomiju, a SAD su mislile da će trgovina i ulaganje obezbediti mir u Tajvanskom moreuzu.

Ali uspon Sija Đinpinga i njegovog specifičnog nacionalizma, kao i ruska invazija na Ukrajinu razvejali su te umirujuće pretpostavke. Za Tajvan su lekcije iz invazije na Ukrajinu bile šokantne.

Artiljerija je dominirala ratištem - ona ima visoku stopu vatrene moći i zastrašujuće je precizna. Ukrajinski timovi su naučili da moraju da budu u pokretu čim ispale salvu granata - ili će ih u roku od nekoliko minuta ruska „protiv-baterijska vatra" zasuti iz nebesa po njihovim vlastitim položajima.

Ali mnoge od tajvanskih artiljerijskih trupa opremljene su topovima iz vremena Vijetnamskog rata ili čak Drugog svetskog rata. Oni se puno ručno, a teško i sporo se kreću. Bili bi vrlo lake mete. Ugroženost Tajvana primorava Vašington na delovanje.

Zbog toga se tajvanske kopnene snage šalju u SAD na obuku, a američki instruktori dolaze u Tajpej da obučavaju tajvanske marince i specijalne snage. Ali Vilijam Čang, stručni saradnik sa Instituta za istraživanje nacionalne odbrane i bezbednosti u Tajpeju, kaže da Tajvan i dalje ne može da se nada da će odvratiti Kinu sam.

To je druga lekcija iz rata u Ukrajini.

„Međunarodna zajednica mora da odluči da li joj je Tajvan bitan", kaže on.

„Ako G7 ili NATO misle da je Tajvan važan za njihove vlastite interese, onda moramo da učinimo situaciju sa Tajvanom međunarodno relevantnom - zato što će to naterati Kinu da dobro razmisli o ceni."

Doktor Čang kaže da ponašanje Kine nenamerno pomaže Tajvanu da postigne baš to.

„Kina pokazuje da je ekspanzionistički nastrojena u Južnom kineskom koru i Istočnom kineskom moru", kaže on.

„I vidimo rezultat toga u Japanu, gde je vojni budžet sada udvostručen."

Rezultat, kaže on, menja savezništva u regionu - bilo da je to istorijski samit između SAD, Japana i Južne Koreje, narastajuća važnost vojnih savezništava kao što su Kvad (Japan, SAD, Australija i Indija) i Aukus (Velika Britanija, SAD i Australija) koji se utrkuju da naprave sledeću generaciju nuklearnih podmornica, ili tešnje veze SAD i Filipina.

„Kina pokušava da izmeni status kvo širom regiona", kaže on.

„A to znači da je bezbednost Tajvana povezana sa Južnim kineskim morem i Istočnim kineskim morem. To znači da nismo više izolovani."

U toku je žestoka rasprava u Vašingtonu o tome koliko daleko SAD treba da idu u podršci Tajvanu. Mnogi dugogodišnji analitičari Kine kažu da bi bilo kakva javno obavezivanje Amerike pre isprovociralo Peking nego ga odvratilo. Ali, Vašington zna i da Tajvan ne može da se nada da će se odbraniti sam.

(Kurir.rs/BBC na srpskom)

https://www.kurir.rs/planeta/429136...ako-amerika-u-tisini-naoruzava-tajvan-do-zuba

Znači sledeće ratrnp žarište je Kina i Tajvan. Rat je neizbežan čim se izdvaja toliki novac.
 
Свако врсту наоружања коју Тајван набави, а да није атомско, не би му помогло у случју рата са Кином. Атомско неће никада добити тако да свака куповина иде Америма у џеп и они трљају руке.
 
Прво би уследио напад на Тајванске аеродроме крстарећим суперсоничним пројектилима:
YJ-12 (4 Mach, 500 kg wh), YJ-18 (3 mach, 200kg wh) и са HD-1 (3,5 Mach; 400 kg wh)
као и на тајванску морнарицу са 3М80МВ као и 3М54Е и Е1 домета до 3000 километара
онда би уследио напад СРБМ-овима на утврђења, командне центре, луке, аеродромску инфраструктуру са
B-611; CSS-11 и CSS-6
Овиме би био онеспособљен сваки аеродром за употребу јер од писте, контролних торњева, складишта, хангара не би остало апсолутно ништа.
У исто време кренуо би напад са DN-2, HQ-9, SC-19, HQ-29 то су антисателитски ситеми огромног домета и они би дејствовали у сарадњи са Ft-2000 пројектилима који служе да потпуно онеспособе радаре у кругу од 1500-2000 километара. Изазивају ЕМИ ефекат. Тако да би ПВО Тајвана остао врло брзо слеп.
Е онда би, у другом таласу кренули да испаљују све остале противбродске пројектиле као и балистичке пројектиле којих има скоро 30 врста (могу да бројим али ме мрзи) и Кина их има у залихама преко 150 000 комада и чува у резервама.

После овога на Тајвану не би остало ништа од РВ и ПВО-а, морнарице, ВОЈИН-а, као нити једно утврђење.
А после, зар је битно шта би после било.
 
Poslednja izmena:
Изгинуће пола милијарде Кинеза у инвазији на Тајван!!!

Проћи ће као Поћорек на Колубари.
Прегазиће их Кинез ко плитак поток.
Још једна промашена амер. Инвестиција.
 
Онда би им гађали све електране, све трафое, сва водоводна чворишта, сва складишта хране, мостове, пруге ...био би тотални мрак, и тотални колапс. Прекинули би им потпуно везу са спољним светом.
Е после би Кинески авиони дугог домета летели иза и око Тјавана и гађали све што плови, укључујући и чамце, у кругу од 1000 километара, а вишенаменски авиони гађали би тачкасте циљеве на Тјавану, један по један.
 
Онда би им гађали све електране, све трафое, сва водоводна чворишта, сва складишта хране, мостове, пруге ...био би тотални мрак, и тотални колапс. Прекинули би им потпуно везу са спољним светом.
Е после би Кинески авиони дугог домета летели иза и око Тјавана и гађали све што плови, укључујући и чамце, у кругу од 1000 километара, а вишенаменски авиони гађали би тачкасте циљеве на Тјавану, један по један.

На којој сам то теми исто ово читао пре скоро две године?

ах...да...сећам се.
 
Прегазиће их Кинез ко плитак поток.
Још једна промашена амер. Инвестиција.
Амери су лепо инвестирали и добили огромну производњу чипова које користе. Одлична радна снага, јефтинија од америчке. Продају им оружје и узимају лову. Сами Амери знају да од одбране Тјвана нема ништа.
Кина добија од Тјавана шпијунажом модерну нанотехнологију и захваљујући којој је развила гомилу ствари од чипова до свега и свачега. Кини чак и не одговара да узме Тјван, бар не у скорије време јер овако добија пуно тога.
 
На којој сам то теми исто ово читао пре скоро две године?

ах...да...сећам се.
Мишљења сам, колико год ово сулудо звучало, да ни Кини не одговара рат са Тајваном. Јер са Тајвана добија нанотехнологију и микрочипове које и сама користи. Кина је 80% продора у технологији чипова остварила шпијунирањем и "крађом" знања са Тајвана. тако да на неки начин и њима одговара овакав статус.
 
Изгинуће пола милијарде Кинеза у инвазији на Тајван!!!

Проћи ће као Поћорек на Колубари.
Zato je nikada neće biti...

Ali koliko su neki war mongeri ludi možda Tajvan izvrši invaziju na Kinu. Uslovno rečeno Taiwan.
 
Мишљења сам, колико год ово сулудо звучало, да ни Кини не одговара рат са Тајваном. Јер са Тајвана добија нанотехнологију и микрочипове које и сама користи. Кина је 80% продора у технологији чипова остварила шпијунирањем и "крађом" знања са Тајвана. тако да на неки начин и њима одговара овакав статус.
Recipročno je to...

Tajvan je pun resursa?


Kina je stara i mudra.
 
Евентуални сукоб Кине и САД-а ограниченог типа, значи само у том региону био би веома занимљив. Да се разумемо никакав рат није занимљив јер у њему страдају људи али мислим са тачке гледишта доктрине, стратегије и тактике.
Кинеска морнарица не би смела на отворено море јер су Амери много јаки у морнарици и потпопили би кинеске бродове лако док са друге стране Амери не би смели да приђу кинеској обали ближе од 500-600-700 километара јер би их Кинези испотапали.
 
Амери су лепо инвестирали и добили огромну производњу чипова које користе. Одлична радна снага, јефтинија од америчке. Продају им оружје и узимају лову. Сами Амери знају да од одбране Тјвана нема ништа.
Кина добија од Тјавана шпијунажом модерну нанотехнологију и захваљујући којој је развила гомилу ствари од чипова до свега и свачега. Кини чак и не одговара да узме Тјван, бар не у скорије време јер овако добија пуно тога.
Да,
ма преко 60% Света користе Чипове са Тајвана.
Такав им посао,они су тамо Сви жешће озрачени.
И како такав неки озрачени да се бори у неком будућем Рату :lol:

Њих има 20+ Милиона тамо.Није то тако тако мало Острво.
Јел неко некад приметио код туристичких Понуда-Водимо Вас на Тајван-.?
Ја то не видех.

Њих су тамо сместили,радијација од Чипова само куља,нису ни те Турист. Агенције луде да некоме после морају плаћају Одштету?
:lol:
 
После овога на Тајвану не би остало ништа од РВ и ПВО-а, морнарице, ВОЈИН-а, као нити једно утврђење.
А после, зар је битно шта би после било.

Da, Ameri ne znaju za taj plan, oni su sisali vesla. Ja lično podržavam naoružavanje. Isto važi i za Ukrajinu. Uvek sam da se slabijem pomogne. Pa ako treba da se ratuje, neka ratuju ravnopravno a ne da se neka supersila iživljava nad slabim nacijama.
 
Da, Ameri ne znaju za taj plan, oni su sisali vesla. Ja lično podržavam naoružavanje. Isto važi i za Ukrajinu. Uvek sam da se slabijem pomogne. Pa ako treba da se ratuje, neka ratuju ravnopravno a ne da se neka supersila iživljava nad slabim nacijama.
Пази од овакве силе Тајван не може да се одбрани ма шта год им испоручили Амери. Они им оружје испоручују али то што им испоручују је врло слабо употребљиво у евентуалном сукобу. Тајван не може да се одбрани шта год да добије јер за Тајван постоје 2 јако ограничавајућа фактора.
1. Близина Непријатеља
2. Огромна диспропорција у свему са непријатељем.
Ове две ствари Тајван не може надокнадити НИЧИМ што је људска рука направила, чак ни атомским оружјем. Тајван да га има можда би само зауставио Кину због тога што би Кина претрпела губитке у људству економски стала али Тајвана не би било уопште. не људи него острва.
 
Poslednja izmena:
Da, Ameri ne znaju za taj plan, oni su sisali vesla. Ja lično podržavam naoružavanje. Isto važi i za Ukrajinu. Uvek sam da se slabijem pomogne. Pa ako treba da se ratuje, neka ratuju ravnopravno a ne da se neka supersila iživljava nad slabim nacijama.
Овде нема никаквог плана. То ти свако може казати ко се макар мало бавио војном и класичном техником, проучавао надметање у брзини маневара и погледао географски атлас. То су и сами амери рекли још пре 50 година док су били 155 пута јачи од Кине а камоли сада када су 1.5 пута јачи од Кине.
 
радијација од Чипова само куљa
Fail Patrick Star GIF by SpongeBob SquarePants


janpi pokušava da uđe u kuću
 
Da, Ameri ne znaju za taj plan, oni su sisali vesla. Ja lično podržavam naoružavanje. Isto važi i za Ukrajinu. Uvek sam da se slabijem pomogne. Pa ako treba da se ratuje, neka ratuju ravnopravno a ne da se neka supersila iživljava nad slabim nacijama.
Где сам ја то рекао да не треба Тајван да купује оружје. Нека купује колико год хоће и шта хоће али му то неће помоћи никао ни у чему у случају сукоба. Сада имају око 120-130 савремнеих борбених авиона. Да купе и 1500 комада Ф-35 опет им не би помогло али не што је неко глуп, неспособан, прави лоше оружје него само, једино и искључиво због она 2 ограничавајућа фактора који се не могу превазићи ничим али ничим.
 
Пази од овакве силе Тајван не може да се одбрани ма шта год им испоручили Амери.

To su svi rekli i u slučaju Ukraine pa su Rusi za dve godine uspeli da zauzmu samo teritorije na kojima su bili i pre rata. Savremeno ratovanje dosta ide u prilog onome ko se brani, ako se dobro utvrde, onda to predstavlja veliku muku za agresora. Naravno, svaki otpor se može slomiti ako se uloži nerazumna količina sile, ali poenta je da ne dozvoliš da to bude jeftino. Ako Kina bude trebala da plati visoku cenu za to osvajanje, to im sigurno neće odgovarati. Mogu da imaju probleme kako u unutrašnjem planu, tako sukob može da se proširi i na neke susedne države pa da ožive neki drugi konflikti. Svašta tu može da se desi, jasno je da je Kina tu jača strana ali pozdravljam naoružavanje Tajvana kako bi borba bila koliko toliko "ferija".
 

Back
Top