- Poruka
- 366.750
Najveće ostrvo na svetu pokriveno je ledom koji krije velika mineralna bogatstva. Ali, Donald Tramp nije samo zbog toga zainteresovan za Grenland.
To ostrvo ima poseban geostrateški značaj jer se nalazi između Evrope, Severne Amerike i Arktika.
Tri četvrtine Grenlanda pokriva stalni led koji doseže debljinu od hiljadu i više metara. Sa oko 57.000 stanovnika, Grenland je najmanje naseljena oblast na svetu.
Sva energija koja se proizvodi tamo dolazi iz obnovljivih izvora.
Amerika je u dva navrata do sada već pokušala da kupi Grenland. Prvi pokušaj datira iz 1867. godine. Tada je u Vašingtonu pokrenuta inicijativa za kupovinu Grenlanda i Islanda. Glavnu reč vodio je senator Robert Voker koji je za sebe isticao da je imperijalista. Njegovo ime vezano je za aneksiju Teksasa i kupovinu Aljaske a predlagao je da Amerika zauzme ceo Meksiko. On je u leto 1867. godine nagovorio Vilijema Suvarda, državnog sekretara, da zatraži od Danske da proda Island i Grenland.
Nije poznato kakav je bio odgovor Kopenhagena ali posao je propao zbog protivnika toj ideji u Vašingtonu.
Sledeća američka ponuda usledila je 1946. godine. Vašington je tada Danskoj ponudio da za 100 miliona dolara otkupi Grenland i Island. Vlada u Kopenhagenu je sa gnušanjem odbacila i tu ponudu. Ipak, Danska je 1950. godine dozvolila Americi da formira više vojnih baza. Amerika je tokom šezdesetih godina prošlog veka u dubini leda izbušila tunele i spremala se da tajno postavi nuklearne projektile. Čak je instaliran i jedan atomski reaktor koji je obezbeđivao struju i grejanje. Ipak, taj projekat je zaustavljen 1966. godine. Ostao je da radi aerodrom Tule koji je mogao da primi strateške bombardere B-52. On je operativan i danas.
link
To ostrvo ima poseban geostrateški značaj jer se nalazi između Evrope, Severne Amerike i Arktika.
Tri četvrtine Grenlanda pokriva stalni led koji doseže debljinu od hiljadu i više metara. Sa oko 57.000 stanovnika, Grenland je najmanje naseljena oblast na svetu.
Sva energija koja se proizvodi tamo dolazi iz obnovljivih izvora.
Amerika je u dva navrata do sada već pokušala da kupi Grenland. Prvi pokušaj datira iz 1867. godine. Tada je u Vašingtonu pokrenuta inicijativa za kupovinu Grenlanda i Islanda. Glavnu reč vodio je senator Robert Voker koji je za sebe isticao da je imperijalista. Njegovo ime vezano je za aneksiju Teksasa i kupovinu Aljaske a predlagao je da Amerika zauzme ceo Meksiko. On je u leto 1867. godine nagovorio Vilijema Suvarda, državnog sekretara, da zatraži od Danske da proda Island i Grenland.
Nije poznato kakav je bio odgovor Kopenhagena ali posao je propao zbog protivnika toj ideji u Vašingtonu.
Sledeća američka ponuda usledila je 1946. godine. Vašington je tada Danskoj ponudio da za 100 miliona dolara otkupi Grenland i Island. Vlada u Kopenhagenu je sa gnušanjem odbacila i tu ponudu. Ipak, Danska je 1950. godine dozvolila Americi da formira više vojnih baza. Amerika je tokom šezdesetih godina prošlog veka u dubini leda izbušila tunele i spremala se da tajno postavi nuklearne projektile. Čak je instaliran i jedan atomski reaktor koji je obezbeđivao struju i grejanje. Ipak, taj projekat je zaustavljen 1966. godine. Ostao je da radi aerodrom Tule koji je mogao da primi strateške bombardere B-52. On je operativan i danas.
