Američki rakovi godinama prave ogromnu štetu u srpskim rekama

[Lorelajn]

Invazivni rakovi koji su pre nekoliko decenija pušteni u Dunav da pomognu, postali su jedan od navećih problema za ekosistem srpskih reka.

Zagađenje koje čini čovek, pre svega kanalizacionim i industrijskim vodama sa jedne strane, uradilo je svoje, ali drugi deo slagalice uništenja života riba i autohtonih vrsta rakova čini invazivna vrsta američkog raka koja se proširila po našim rekama, pre svega u Vojvodini na Dunavu, Tisi i Savi.
Ovom problemu gotovo da se uopšte ne posvećuje pažnja, a procenjuje se da američki rak pojede godišnje oko 150 tona ikre i mlađi, što je dovoljno da se čitava Srbija prehrani za 12 meseci.

Američki rakovi su otporni na račiju kugu, koju pri tom prenose autohtonim vrstama, pa su na taj način uništili većinu domaćih rakova.

KAKO PREPOZNATI ŠTETNE RAKOVE?​

"Razlika između štetnog, invazivnog i običnog raka je u tome što su ovi prvi manji, oklop im je snažniji i veoma su opasni.Prenose bolest račiju kugu, reprodukcija im je veća, otporniji su na zagađeniju vodu.

Procenjuje se da u Evropi na čitavom toku Dunava, ova invazivna vrsta napravi štetu veću od 50 miliona evra, jer jedu ogromne količine riblje ikre i mlađi što u velikoj meri utiče, kako na ekologiju tako i na ekonomiju svih zemalja koji žive uz reku Dunav", kaže je Nenad Pešut, osnivač Udruženja "Rečni rakovi" iz Inđije.

Ovo udruženje je radi izučavanja počelo da lovi invazivnu vrstu, sarađuju sa fakultetima i mnogim domaćim i stranim organizacijama za očuvanje prirode, kako bi podigli svest o zagađenosti i ugroženosti reka u Srbiji.

Invazivni rakovi, Faxonius limosus, prvi put su pušteni u evropske reke 1890. godine, u Nemačkoj, kako bi se reka obogatila rakovima jer se domaćim dunavskim već znatno smanjio broj. Tada se nije znalo da su Faxonius limosus otporni na račiju kugu i niko nijemogao da pretpostavi da će s godinama zagospodariti rekama i postati jedan od najvećih problema.

ŠTA JE REŠENJE?​

U Srbiji za sada postoji jedna vrsta američkog raka, dok ih u ima Nemačkoj čak pet. Ipak, u celoj Evropi bore se da vrate autohtone vrsta rakova koje uzgajaju i ubacuju u reke, dok invazine vrste izlovljavaju.

Kod nas se po tom pitanju još ništa ne dešava. Domaće vrste zaštićene su tokom cele godine, izlovljavanje rečnog i barskog raka je zakonom zabranjeno. Međutim, lov na invanzivne vrste još nije zakonom regulisan.

"Potrebno je pokretanje izlova u većoj meri, da bi za pet do deset godina uspeli ovu populaciju da dovedemo pod kontrolu i smanjimo količinu štete koju prave našim rekama. Zbog toga prvo moramo doneti pravnu regulative za definisanje i postupanje sa invazivnim vrstama", istakao je Pešut, čije je Udruženje i pokretač inicijative za donošenje ovih regulativa.

Američki rakovi godinama prave ogromnu štetu u srpskim rekama! Šta možemo da uradimo da se to promeni?

 

[Отварач мозга]

Invazivni rakovi koji su pre nekoliko decenija pušteni u Dunav da pomognu, postali su jedan od navećih problema za ekosistem srpskih reka.

Zagađenje koje čini čovek, pre svega kanalizacionim i industrijskim vodama sa jedne strane, uradilo je svoje, ali drugi deo slagalice uništenja života riba i autohtonih vrsta rakova čini invazivna vrsta američkog raka koja se proširila po našim rekama, pre svega u Vojvodini na Dunavu, Tisi i Savi.
Ovom problemu gotovo da se uopšte ne posvećuje pažnja, a procenjuje se da američki rak pojede godišnje oko 150 tona ikre i mlađi, što je dovoljno da se čitava Srbija prehrani za 12 meseci.

Američki rakovi su otporni na račiju kugu, koju pri tom prenose autohtonim vrstama, pa su na taj način uništili većinu domaćih rakova.

KAKO PREPOZNATI ŠTETNE RAKOVE?​

"Razlika između štetnog, invazivnog i običnog raka je u tome što su ovi prvi manji, oklop im je snažniji i veoma su opasni.Prenose bolest račiju kugu, reprodukcija im je veća, otporniji su na zagađeniju vodu.

Procenjuje se da u Evropi na čitavom toku Dunava, ova invazivna vrsta napravi štetu veću od 50 miliona evra, jer jedu ogromne količine riblje ikre i mlađi što u velikoj meri utiče, kako na ekologiju tako i na ekonomiju svih zemalja koji žive uz reku Dunav", kaže je Nenad Pešut, osnivač Udruženja "Rečni rakovi" iz Inđije.

Ovo udruženje je radi izučavanja počelo da lovi invazivnu vrstu, sarađuju sa fakultetima i mnogim domaćim i stranim organizacijama za očuvanje prirode, kako bi podigli svest o zagađenosti i ugroženosti reka u Srbiji.

Invazivni rakovi, Faxonius limosus, prvi put su pušteni u evropske reke 1890. godine, u Nemačkoj, kako bi se reka obogatila rakovima jer se domaćim dunavskim već znatno smanjio broj. Tada se nije znalo da su Faxonius limosus otporni na račiju kugu i niko nijemogao da pretpostavi da će s godinama zagospodariti rekama i postati jedan od najvećih problema.

ŠTA JE REŠENJE?​

U Srbiji za sada postoji jedna vrsta američkog raka, dok ih u ima Nemačkoj čak pet. Ipak, u celoj Evropi bore se da vrate autohtone vrsta rakova koje uzgajaju i ubacuju u reke, dok invazine vrste izlovljavaju.

Kod nas se po tom pitanju još ništa ne dešava. Domaće vrste zaštićene su tokom cele godine, izlovljavanje rečnog i barskog raka je zakonom zabranjeno. Međutim, lov na invanzivne vrste još nije zakonom regulisan.

"Potrebno je pokretanje izlova u većoj meri, da bi za pet do deset godina uspeli ovu populaciju da dovedemo pod kontrolu i smanjimo količinu štete koju prave našim rekama. Zbog toga prvo moramo doneti pravnu regulative za definisanje i postupanje sa invazivnim vrstama", istakao je Pešut, čije je Udruženje i pokretač inicijative za donošenje ovih regulativa.

Američki rakovi godinama prave ogromnu štetu u srpskim rekama! Šta možemo da uradimo da se to promeni?

Secam se jedne situacije na nekom hrvatskom ostrvu(otoku).Pojavile se zmije u nekim velikim brojevima,sta ce,kud ce,pitali prirodnjake.
Nekako dodjose na ideju da "uvezu"mungose,po logici prirodnih neprijatelja.
Stvarno,za par meseci jedne guje nemozes da nadjes.
Medjutim,i dan danas muce muku sa mungosima.Ziva istina.Naravucenije;Ne cackaj mecku.

 

[Lorelajn]

Secam se jedne situacije na nekom hrvatskom ostrvu(otoku).Pojavile se zmije u nekim velikim brojevima,sta ce,kud ce,pitali prirodnjake.
Nekako dodjose na ideju da "uvezu"mungose,po logici prirodnih neprijatelja.
Stvarno,za par meseci jedne guje nemozes da nadjes.
Medjutim,i dan danas muce muku sa mungosima.Ziva istina.Naravucenije;Ne cackaj mecku.

i kod nas su u jezero pustili neku ribu koja je napravila posle katastrofu

 

[Casual Observer]

Invazivni rakovi koji su pre nekoliko decenija pušteni u Dunav da pomognu, postali su jedan od navećih problema za ekosistem srpskih reka.

Zagađenje koje čini čovek, pre svega kanalizacionim i industrijskim vodama sa jedne strane, uradilo je svoje, ali drugi deo slagalice uništenja života riba i autohtonih vrsta rakova čini invazivna vrsta američkog raka koja se proširila po našim rekama, pre svega u Vojvodini na Dunavu, Tisi i Savi.
Ovom problemu gotovo da se uopšte ne posvećuje pažnja, a procenjuje se da američki rak pojede godišnje oko 150 tona ikre i mlađi, što je dovoljno da se čitava Srbija prehrani za 12 meseci.

Američki rakovi su otporni na račiju kugu, koju pri tom prenose autohtonim vrstama, pa su na taj način uništili većinu domaćih rakova.

KAKO PREPOZNATI ŠTETNE RAKOVE?​

"Razlika između štetnog, invazivnog i običnog raka je u tome što su ovi prvi manji, oklop im je snažniji i veoma su opasni.Prenose bolest račiju kugu, reprodukcija im je veća, otporniji su na zagađeniju vodu.

Procenjuje se da u Evropi na čitavom toku Dunava, ova invazivna vrsta napravi štetu veću od 50 miliona evra, jer jedu ogromne količine riblje ikre i mlađi što u velikoj meri utiče, kako na ekologiju tako i na ekonomiju svih zemalja koji žive uz reku Dunav", kaže je Nenad Pešut, osnivač Udruženja "Rečni rakovi" iz Inđije.

Ovo udruženje je radi izučavanja počelo da lovi invazivnu vrstu, sarađuju sa fakultetima i mnogim domaćim i stranim organizacijama za očuvanje prirode, kako bi podigli svest o zagađenosti i ugroženosti reka u Srbiji.

Invazivni rakovi, Faxonius limosus, prvi put su pušteni u evropske reke 1890. godine, u Nemačkoj, kako bi se reka obogatila rakovima jer se domaćim dunavskim već znatno smanjio broj. Tada se nije znalo da su Faxonius limosus otporni na račiju kugu i niko nijemogao da pretpostavi da će s godinama zagospodariti rekama i postati jedan od najvećih problema.

ŠTA JE REŠENJE?​

U Srbiji za sada postoji jedna vrsta američkog raka, dok ih u ima Nemačkoj čak pet. Ipak, u celoj Evropi bore se da vrate autohtone vrsta rakova koje uzgajaju i ubacuju u reke, dok invazine vrste izlovljavaju.

Kod nas se po tom pitanju još ništa ne dešava. Domaće vrste zaštićene su tokom cele godine, izlovljavanje rečnog i barskog raka je zakonom zabranjeno. Međutim, lov na invanzivne vrste još nije zakonom regulisan.

"Potrebno je pokretanje izlova u većoj meri, da bi za pet do deset godina uspeli ovu populaciju da dovedemo pod kontrolu i smanjimo količinu štete koju prave našim rekama. Zbog toga prvo moramo doneti pravnu regulative za definisanje i postupanje sa invazivnim vrstama", istakao je Pešut, čije je Udruženje i pokretač inicijative za donošenje ovih regulativa.

Američki rakovi godinama prave ogromnu štetu u srpskim rekama! Šta možemo da uradimo da se to promeni?

Najpoznatija invazivna vrsta, koja sama čini veću štetu nego sve ostale životinje, vulkani, nepogode i katastrofe zajedno je poznata pod imenom Homo Sapiens.

 

[dixieland]

U akvarijumima svašta je dopušteno, od američkih somića preko zlatica, babuški došlo se do pirirana.
.....................
šta znam , niam akvarista ali čujem da se gaji što ne bi smelo.

 

[dunavko]

te bodljikave rakove sam primetio jos pre desetak godina.hvatali su se u mrezu kao i sada.ima ih dosta ali situacije nije toliko alarmantna.i nisu ti rakovi pusteni u dunav vec su preneseni,najverovatnije u balastnim tankovim barzi.pa i kanal rajna-majna-dunav je ubrzao to sirenje.veca opasnost za reke je riba iz porodice glavoca -pes.ta invazivna vrsta je radikalno potisnula neke domace vrste,na primer grgeca=balavca.ali to sirenje pesa je povecalo populacije soma,smudja,vretenara i svih ostalih vrsta koje se hrane njime.svaki smudj ili som kada ga cistis ima pun zeludac peseva.nikada se smudjevi i somovi nisu toliko lovili,bar ovde kod mene ,kao ovih godina a jos ih ima mnogo.

 

[-Jelena-]

“Treba ga definitivno iskoristiti u kulinarske svrhe” jedno od resenja za koje se ceka odobrenje.
Pre par dana pogledah epizodu serijala “Sasvim prirodno” koja govori bas o ovim rakovima. Da ne prepricavam, link:

 

[dunavko]

to su takve gluposti u tim snimcima .neverovatno.koje bre odobrenje za koje resenje?? takve tendecionisticke gluposti.bre.ako oces da ih jedes moras da ih ulovis.meni treba bar 50kom da bi bio sit.ja sam ih jeo a i sad ih poneki put spremim kad skupim kolicinu.nije mi jasno sta su hteli sa ovim snimcima.koji je cilj.rakovi su se jeli u srbiji pre sto godina pa niko nista.u ribolovnim dozvolama ima cak i najmanja propisana mera za ovog naseg raka kog skoro i da nema.ali ima ovih koji su nesto sitniji.a oni kao nesto spremaju rakove.pa da nema priloga ostali bi gladni ali zato je fensi in to jesti i da mozes posle da pricas.

 

[-Jelena-]

to su takve gluposti u tim snimcima .neverovatno.koje bre odobrenje za koje resenje?? takve tendecionisticke gluposti.bre.ako oces da ih jedes moras da ih ulovis.meni treba bar 50kom da bi bio sit.ja sam ih jeo a i sad ih poneki put spremim kad skupim kolicinu.nije mi jasno sta su hteli sa ovim snimcima.koji je cilj.rakovi su se jeli u srbiji pre sto godina pa niko nista.u ribolovnim dozvolama ima cak i najmanja propisana mera za ovog naseg raka kog skoro i da nema.ali ima ovih koji su nesto sitniji.a oni kao nesto spremaju rakove.pa da nema priloga ostali bi gladni ali zato je fensi in to jesti i da mozes posle da pricas.

Jeste, pojedes ti tih 50 komada i resen problem

 

[-Jelena-]

„Ja već četiri godine pokušavam da dođem do raznih ministarstava koja će promeniti zakonsku regulativu kojom će biti omogućen izlov i prerada ovog raka, kako bi prestao da bude opasnost za vodenu životnu sredinu“, navodi Pešut.

Dakle, glavni kamen spoticanja je to što u Srbiji zakonski nije dozvoljena prerada ove vrste raka, te činjenica da njegov lov nije zabranjen nije mnogo od koristi. Udruženje našeg sagovornika ima mogućnost da ih lovi ali, kako kaže Nenad Pešut, jedino može da ulovljene pošalje naučnim institutima ili da ih uništi.

„Pravna regulativa treba da bude takva da rakovi mogu da se prerađuju. Oni, zapravo, mogu da se koriste u gastronomiji, farmaceutskoj industriji, poljoprivredi, jer imaju širok spektar upotrebne vrednosti, makar u sedam ili osam svrha, odnosno biznisa koji bi mogli da se pokrenu jednom državnom odlukom“, ukazuje naš sagovornik.

Umesto toga, ovi rakovi godišnje naprave štetu od oko 100 miliona evra u Dunavu, jer je njihova glavna hrana ikra. Razmnožavaju se u periodu mrešćenja, tako da mladunci jedu ikru.
„Oni pojedu stotine tona ikre. To je ogromna šteta, odnosno hiljade i hiljade tona pojedenih riba godišnje. Samim tim, oni utiču na ekološki problem – uništavaju riblji fond koji je ionako desetkovan iz brojnih razloga“, upozorava Pešut.
Prema njegovim rečima, u aktuelnom stanju ovi rakovi predstavljaju ekološku katastrofu. Ali, ukoliko bi se koristili u pomenute svrhe, država bi mogla da ima duplo veću korist od trenutne štete.
„Godišnje bi moglo da se zaradi između 150 i 200 miliona evra“, naglašava on i dodaje da za sada nema naznaka da bi nešto moglo da se promeni. Ipak, očekuje pozitivan pomak nakon formiranja nove Vlade Srbije.

Rece Nenad Pešut, osnivač udruženja Rečni rakovi, u razgovoru za Biznis.rs odakle je i preuzet deo teksta.

 

[Casual Observer]

„Ja već četiri godine pokušavam da dođem do raznih ministarstava koja će promeniti zakonsku regulativu kojom će biti omogućen izlov i prerada ovog raka, kako bi prestao da bude opasnost za vodenu životnu sredinu“, navodi Pešut.

Dakle, glavni kamen spoticanja je to što u Srbiji zakonski nije dozvoljena prerada ove vrste raka, te činjenica da njegov lov nije zabranjen nije mnogo od koristi. Udruženje našeg sagovornika ima mogućnost da ih lovi ali, kako kaže Nenad Pešut, jedino može da ulovljene pošalje naučnim institutima ili da ih uništi.

„Pravna regulativa treba da bude takva da rakovi mogu da se prerađuju. Oni, zapravo, mogu da se koriste u gastronomiji, farmaceutskoj industriji, poljoprivredi, jer imaju širok spektar upotrebne vrednosti, makar u sedam ili osam svrha, odnosno biznisa koji bi mogli da se pokrenu jednom državnom odlukom“, ukazuje naš sagovornik.

Umesto toga, ovi rakovi godišnje naprave štetu od oko 100 miliona evra u Dunavu, jer je njihova glavna hrana ikra. Razmnožavaju se u periodu mrešćenja, tako da mladunci jedu ikru.
„Oni pojedu stotine tona ikre. To je ogromna šteta, odnosno hiljade i hiljade tona pojedenih riba godišnje. Samim tim, oni utiču na ekološki problem – uništavaju riblji fond koji je ionako desetkovan iz brojnih razloga“, upozorava Pešut.
Prema njegovim rečima, u aktuelnom stanju ovi rakovi predstavljaju ekološku katastrofu. Ali, ukoliko bi se koristili u pomenute svrhe, država bi mogla da ima duplo veću korist od trenutne štete.
„Godišnje bi moglo da se zaradi između 150 i 200 miliona evra“, naglašava on i dodaje da za sada nema naznaka da bi nešto moglo da se promeni. Ipak, očekuje pozitivan pomak nakon formiranja nove Vlade Srbije.

Rece Nenad Pešut, osnivač udruženja Rečni rakovi, u razgovoru za Biznis.rs odakle je i preuzet deo teksta.

To se kaže: čovek lobira da se donesu propisi koji bi odgovarali njegovom biznis planu.

 

[dunavko]

i moram da naglasim koliko je ovaj nas narod nas .selo gori baba se ceslja. pa jel ti kvazi ekolozi,ljubitelji svega sto normalan ne voli,dusebriznici tudje srece i patnje,gospodari gluposti,pa jel znaju da pola beograda nema kanalizaciju a ona sto postoji ide direkt u reku dunav da bi pospesila razmnozavanje tijeh rakova.tu se uspostavlja jedan neprekidni krug,svojevrsni perpetum mobile,vasionski ciklus neminovnosti,izmena tvari nekontrolisano.pojedes 50 rakova u restoranu onoga pametnjakovica,pa posle odes tamo gde car ide,pa onda proizvod hitno putuje nosen vodom u dunav.tamo se transformise,izmedju ostalog u bodlikave rakove,koji uopste nisu svesni sta ih je ovde docekalo na balkanu.i tako u krug sa time sto pare od zarade prodaje ne sme da se usmere na sisteme za preradu otpadnih voda.i umesto da neko stvarno otvori neku normalnu temu,evo ovo za kanalizaciju beogradsku i da stalno pisemo o tome.pa mozda cemo nesto i promeniti.

 

[-Jelena-]

To se kaže: čovek lobira da se donesu propisi koji bi odgovarali njegovom biznis planu.

Ima li stete od toga, cak i ako njemu koristi?

 

[Casual Observer]

Ima li stete od toga, cak i ako njemu koristi?

Ne znam, ali mnogi obećavaju sve i svašta…

 

[Casual Observer]

Ima li stete od toga, cak i ako njemu koristi?

U bogatom svetu se takav projekt ostvari jer se nađe ko će da finansira, veliki problem u Srbiji je što nema finansija da se počne. Zdravu hranu u većim količinama (tako da bude veoma isplativo) proizvode zemlje koje su pre toga već bile bogate, pa sa finansiranjem projekta ne bude problem. U Srbiji se iz emotivnih razloga odbija da prihvati činjenica da ni jedna zemlja nije postala bogata samo izvozom hrane - prvo mora mnogo toga da se ima da bi tako nešto moglo da uhvati zamajac.

Zašto u Parizu i Milanu ima kuvara i frizera milionera - zato što ima drugih milionera da dolaze kod njih, isto sa zdravom hranom.

 

[Moje ime je Đurđija]

i moram da naglasim koliko je ovaj nas narod nas .selo gori baba se ceslja. pa jel ti kvazi ekolozi,ljubitelji svega sto normalan ne voli,dusebriznici tudje srece i patnje,gospodari gluposti,pa jel znaju da pola beograda nema kanalizaciju a ona sto postoji ide direkt u reku dunav da bi pospesila razmnozavanje tijeh rakova.tu se uspostavlja jedan neprekidni krug,svojevrsni perpetum mobile,vasionski ciklus neminovnosti,izmena tvari nekontrolisano.pojedes 50 rakova u restoranu onoga pametnjakovica,pa posle odes tamo gde car ide,pa onda proizvod hitno putuje nosen vodom u dunav.tamo se transformise,izmedju ostalog u bodlikave rakove,koji uopste nisu svesni sta ih je ovde docekalo na balkanu.i tako u krug sa time sto pare od zarade prodaje ne sme da se usmere na sisteme za preradu otpadnih voda.i umesto da neko stvarno otvori neku normalnu temu,evo ovo za kanalizaciju beogradsku i da stalno pisemo o tome.pa mozda cemo nesto i promeniti.

Pozdravljam tvoj post.. i slažem se sa time što si rekao.. A tu temu koju predlažeš treba otvoriti na ptf-u o ekologiji i zaštiti životne sredine (ovaj se tematski bavi samo životinjama).. pa eto - ako voliš i želiš, otvori je.. bilo bi super!!! 👍