"Izvor ovog narodnog ponosa,o kome stranci govore da prelazi u narodnu bolest,kad ne mozete da nadjete u sadasnjosti ni u poznatoj proslosti,a nekakvog uzroka mora imati,onda morate potraziti u neposrednoj proslosti,u onom vremenu kada su se sva slovenska plemena zvala opstim imenom - SRBI,odnosno SORABI,sto znaci SOBRACA ili SOLJUDI.To se ime slavilo i vladalo velikim zemljama mnogo pre nego sto su na ovom svetu postala imena Francuz,Englez,Holandjanin.Tek kad su dosla u dodir sa Germanima,pocela su se ta plemena nazivati SLOVENIMA,jer su mogli medju sobom SLOVITI,govoriti,dok su one druge zvali Nemcima,jer su za njih zaista bili nemi i mutavi.Pa i samo njihovo ime cista je srpska rec,jer oznacava one ljude koji nemaju kuce nego zive pod germom,pod grmom.Severno more i danas se zove Baltika,veliko jezero u Ugarskoj zovu Madjari Balaton,a to je srpska rec za "blato",koja oznacava ono mesto gde ima vode obilato.Poslednja zena koja je na obalama Baltika srpskim jezikom govorila,umrla je 1461,godine u jednom selu,nedaleko od one varosi gde se Bizmark rodio.I svaki Nemac,uveren je da je Bizmark potomak srpskog naroda.Frankfurtske novine kad hoce Bizmarka da nagrde kazu :"Taj slovenski diplomata!"
Katarina Druga,najveca carica ruska rodjena je u Stetinu,i kad je u proslom veku dovedena za ruskog prestolonaslednika u Moskvu,Rusima ne bese milo,pa tadasnji ruski istorici,da bi je omilili ruskom narodu,pisali su i dokazivali da Katarina nije Nemica nego prava Srpkinja,jer osim toga sto se rodila u starim srpskim zemljama i njena familija se jos zove Serbst-o tome je nedavno "Revi-de-de-mond" opsirno pisao.
I tako,izvor ovog narodnog ponosa mozete traziti u davnom vremenu kad je Viden,danasnji Bec,bio vendo-srpsko selo,kad je Berlin,na brljavoj i mutnoj Spreji,bio njihov brlog gde su drzali i hranili stoku,kad je Lipiska,danasnji Lajpcig bio njihov oltar,gde su pod granatim lipama slavili svog boga Peruna,sto nebom upravlja,onda kad su Nemci u Huldi obozavali zabu.Veliko carstvo njihovo u Moravskoj pominje se kao neka basna.Kad su istorici culi i prvi put zapisali srpsko ime,moze biti da je onda taj narod u svojoj dubokoj starosti iznemogao i poceo opadati,Njegovu velicinu,koja je bila pre istorije,davna proslost,kao more,potopila je.Ostao mu je ponos,junastvo i neodoljiva teznja ka velicini.Sa tim ce i poslednji Srbin leci u grob.
Ljudi su razmisljali:zasto lasta ne pravi svoje gnezdo u drvima?I nalaze da u njenoj postojbini nema drva nego su same gole stene.Za sto hiljada godina ona je ostala pri svom obicaju da pravi gnezdo na zidu ili na obali.Pseto i macka u divljim sumama klali su se,pa i danas,pripitomljeni isto to cine.Hiljadu godina srezujte paunu perje,on ce svoje patrljke siriti i ponositi se.Sve biva po zakonima prirode.A oni su tacni i strogi:ni ptica preko polja ni zvezda preko neba,ne moze po svojoj slobodnoj volji poleteti,sve dok ih neki zakoni na to ne pokrenu.Univerzum nema nikakvog drugog posla nego da te zakone vrsi.Po tome onaj sto u opancima cuva koze kraj Durmitora,drzi da je njegov narod prvi na ovome svetu,i on to ne misli ni iz gluposti ni iz mudrosti,nego samo po prirodnim zakonima svoje vreze!"
Holandski putopisac na proputovanju kroz srpske zemlje 1865.godine gospodnje.
--------------------------------------------------------------------------------