Alternativni podžanrovi/autori i manje poznate pesme

[White Guar]

Ne znam da li su ovakve teme dozvoljene, ali ako jesu onda bih ovde delio neke omiljene pesme koje pripadaju alternativnim podžanrovima i malo su poznate široj javnosti.

Evo, krenuo bih od Tora Lundvala (Tor Lundvall), umetnika iz države Njujork, SAD. Bavi se uljanim slikarstvom i muzikom koju je sam definisao kao ghost ambient (ambijent duhova) a svrstava se i u dark ambient, mada ju je teško žanrovski okarakterisati. Imu tu sporih drone instrumentala, eteričnih synth melodija, sanjivih pop vokala...

Lundvalova muzika najčešće evocira jesenju melanholiju, zimske ledene reljefe, prazninu gradskih industrijskih naselja i kasne noćne sate. Pojedine numere, kao Alone in This House sa albuma Ice, mene lično vraćaju u doba najranijih memorija, prazan stan, sunčeve zrake kako se probijaju kroz tešku zavesu i tišinu detinjstva. Mislim da je Lundvalova muzika poput minijaturnih poetskih izleta u svet dalekih memorija, iščezlih i posivelih, a koji svedoče o prolaznosti života u okviru neprestanih smena godišnjih doba. Njegova muzika je sezonska, ona najčešće jasno oslikava temperament i boje jednog od četiri godišnja doba, sa naglaskom, ipak, na onaj melanholičniji, poetskiji deo godine, jesen i zimu. Često se tu u pesmama čuju udaljena zvona, kiša; zvuci na koje uglavnom ne obraćamo pažnju, prolaze kroz naš život nezapaženi momenti.

Na početku karijere je svoje kasete delio isključivo na sopstvenim galerijskim izložbama a kakvu-takvu zapaženost dobija nakon kolaboracije sa Tonijem Vejkfordom, frontmenom legendarnog britanskog andergraund neofolk projekta Sol Invictus.

Slika: Tor Lundvall

Pesma "29" je svakako jedna od mojih omiljenih, mada mi je bilo teško da odaberem jednu.

Tekst pesme 29:

Where have my feelings gone?
Rain falls inside my heart
Wash me in the warmest sleep
Wrapped in covers safe and deep

Empty mailbox, no one calls
Eyelids heavy as rain falls
Hazy sleep washes me in warm
Too dark to think today

I live with dreams and a lonely mind
My clock is set to a different time
Feel the wash of the rusty ground
As the music fades away

Omiljeni albumi: Ice (1999), The Mist (2001), Yule (2006), Empty City (2006)

 

[White Guar]

Eteričan spejs droun-pop Windy & Carl

Dvojac (muž i žena) Windy & Carl dolazi iz Mičigena i aktivan je od 1993. Njihovu muziku otkrio sam na Terrastock 7 podkastu, sada već daleke 2008.
Radi se o pretežno minimalističkoj gitarskoj droun muzici inspirisanoj pre svega zvucima 80-ih sa nešto synth pop elemenata i sporadičnim ženskim vokalom.

Slika: Windy & Carl

Album Songs for the Broken Hearted (2008) sam najviše slušao, te sam odlučio da baš njega postavim ovde, i to u celini jer mi album deluje kao jedna celina. Najčešće sam ga puštao dok sam čitao, dakle kao pozadinska muzika koja lagano navire i preplavljuje biće teškim, razvučenim gitarkim tonovima.

Preporučujem albume Antarctica (1997), Depths (1998) Consciousness (2001).

 

[Sensei]

Ne znam da li su ovakve teme dozvoljene, ali ako jesu onda bih ovde delio neke omiljene pesme koje pripadaju alternativnim podžanrovima i malo su poznate široj javnosti.

ne samo da su dozvoljene već su i dobrodošle

 

[White Guar]

Tobi Drajver (Toby Driver) je frontmen američkog eksperimentalnog benda Kayo Dot, poznat po nekonvencionalnim aranžmanima, neparnim taktovima, strukturama pesama koje su potpuno van standardnih šablona, mešanjem žanrova od ekstremnog metala do džeza... njegova muzika me često asocira na čitanje knjige. Nema ponavljanja već je svaka nota nova stranica, neki nov momenat.

Slika: Toby Driver

Ovo je njegov solo projekat, a pesma 470 nanometers je sa albuma They are the Shield (2018). Izabrao sam pesmu koja je pristupačna i za njegve standarde relativno normalna. Pesma tematski i zvučno asocira na neke njegove ranije radove sa bendom maudlin of the Well gde se kroz aranžmane i tekstove bavio temama astralne projekcije, psihologije i sličnim blago ezoteričnim temama.

 

[blablablahh]

doom jazz , dark jazz ..... zanr

Constant Fear · Bohren & der Club of Gore

 

[White Guar]

Prog rok podžanr svakako ne pripada ovde budući da njemu pripadaju poznati bendovi kao Rush, Genesis, ELP, Yes i King Crimson. Međutim, unutar podžanra postoji mnogo daljih podela, kao i nepoznatih ili zaboravljenih bendova. Iskoristiću temu i za promovisanje slabo poznatih bendova progresivnog roka.

Nemački bend Novalis (nazvan po nemačkom filosofu-pesniku Fridrihu Hardenbergu) bio je aktivan tokom 70-ih, samo da bi već sredinom 80-ih "zastareo" pod pritiskom novijih žanrova i muzičkih stilova. Svirali su melodičan progresivni rok koji se još može nazvati i art rokom ili kraut rokom (budući da je iz Nemačke).

Numera Sommerabend (Letnje veče) je epska 18-minutna rok simfonija i, po meni, jedna od najlepših, vanvremenih pesama.

 

[krompir 2.1.]

bravo za temu

meni je recimo jedino na pameti Gorillaz ... kad su iskocili iz nekih standardnih okvira i jedna od najdrazih

 

[White Guar]

Múm je islandski bend osnovan 1998. Sviraju neku vrstu folktronike, glič popa ili eksperimentalnog popa. Oktrio sam ih tamo neke 2005. i tada sam bio fasciniran islandskom andrground muzičkom scenom. Za Islanđane važi pravilo da će zvučati ekscentrično, čudno, skoro vanzemaljsko, uvek uz jaku dozu nostalgičnih, gotovo dečjih (da ne kažem infantilnih) tonova i melodija.

Yesterday was dramatic - today is ok je njihov prvi album iz 1999. a numera I'm 9 today (ili Danas mi je 9) je među prvima koje su mi se prilepile za uho.

 

[White Guar]

Još jedan islandski projekat za danas. Parachutes je izdao album Tree Roots 2008 a iza njega stoji Alex Somers, amerikanac koji je živeo na Islandu i tamo imao svoj studio. Alex je inače imao i projekat sa Jonsijem, liderom Sigur Rosa, postaviću kasnije i neke njihove pesme, pre svega sa fenomenalnog albuma Riceboy Sleeps.

Parachutes spada u tu grupu ekscentričnih islandskih bendova koje sam spomenuo u prethodnom postu a koji su dosta eksperimentisali sa zvukom. Konkretno ovde su razni kućni predmeti korišćeni kao insturmenti. Njihovu muziku krasi optimizam i smirenost.

 

[White Guar]

Tenhi, melanholični neofolk iz Finske.

Slika: Tenhi

Put nas od vedrih i razigranih Islanđana vodi ka standardno melanholičnim Fincima. Bend se zove Tenhi a njihov album Maaäet (Majka zemlja) izdat 2006. sam vrteo u nedogled. Tenhi je poznat po mračnom i minimalističkom neofolku a uz standardne instrumente koriste i klavir, violu, flautu... Mene su uvek podsećali na nekakve laponske neo-šamane i mislim da je njihova muzika (uz tekstove) prilično šamanska ili barem mistična po prirodi. Volim ih slušati zimi i njihova muzika odgovara pustim, snežnim pejzažima, mirisu i pucketanju drva. Eto, dobra muzika za introspekciju, onako da se odsluša uveče uz čaj ili tokom lagane šetnje.

I malo upozorenje - ova muzika bi se mogla okrarakterisati kao depresivna i ne bih je preporučio emotivno nestabilnim osobama ili nekom ko prolazi kroz težak period.

Ovo je pesma Varpuspäivä (Sparrow-day), možda i omiljena sa albuma.

 

[White Guar]

A sada nešto sasvim drugačije.

Roosevelt - synth-pop, hypnagogic pop, indie electronic

Slika: Roosevelt

Roosevelt je projekat nemačkog muzičara Mariusa Laubera. Muzikom evocira popularne retro trendove i kulturu ponajviše 1980-ih, mešajući tople synth zvuke sa gitarom i elektronskim bitovima. Album Young Romance izdat je 2018. a moja omiljena numera je "Take me Back":

 

[krompir 2.1.]

ovaj Ruzvelt je bas dobar


ali Tenhi su doyaya za kuliranje bas su mi se dopali

 

[White Guar]

SLIFT - prog-psychodelic space-doom rock

Slika: SLIFT

Francuski SLIFT me je osvojio na prvo slušanje eksplozivnom, visoko energetskom svirkom od koje sam osećao kao da lebdim svemirom. Albumom Ummon struji čista kosmička energija. Vrhunski psihodelični spejs prog rok.

 

[krompir 2.1.]

bela gitaro ... Z tem ... i hvala spotify da se sad malo otisnem u kosmos ...

ODLICNI !

 

[White Guar]

desert sand feels warm at night, ambient slushwave

Slushwave je podžanr vapor wave-a, muzike s kraja Holocena. Zvuci su treperavi, višeslojni, uz puno reverb/eho efekata i protkanih nostalgično melanholičnim temama. Imena pesama su na japanskom (nepisano pravilo) a omote albuma često krase ušećerene azijske devojke (poželjno pravilo). Nekada su to i noćne panorame gradova, muljave ulice i drugi izrazi fukujamijanske post-civilizacije. Muzika snova i snevača,

 

[IgnjaBL]

Bend iz Banjaluke.