gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Svaka šesta odrasla osoba u Srbiji je alkoholičar. U ukupnom broju stanovnika, pet odsto stanovništva čine teški zavisnici od alkohola. Brojke su zastrašujuće, ali ovoj bolesti koja ima epidemiološke razmere naš narod ne daje prevelik značaj. U prilog tome govori i podatak da je u nedavnom istraživanju „Blica nedelje“ o deset najvećih zala Srbije, ovoj bolesti zavisnosti značaj dalo samo dva odsto učesnika ankete.
– Po broju obolelih i umrlih alkoholizam se u svetu nalazi na trećem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja, a tri do pet odsto ukupne svetske populacije je zavisno od alkohola. To je oko 10 do 15 odsto punoletnog svetskog stanovništva, deset odsto muškaraca i tri do pet odsto žena. Stvarni broj alkoholičara je registrovani broj puta najmanje pet – upozorava prim dr Vojin Popović, psihijatar u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici i autor knjige „Alkoholizam - epidemija našeg doba“.
Srbija je u Evropi na četvrtom mestu po potrošnji alkoholnih pića. Po broju stabala šljiva prva je zemlja u svetu, a od šljiva do šljivovice, koja je i naš brend, sve je kraći put i sve više onih koji posežu za njom.
– Apstinenti ili trezvenjaci čine manjinu u društvu i ima ih svega pet odsto od ukupnog punoletnog stanovništva. Oko 70 odsto ukupnog stanovništva starijeg od 18 godina konzumira alkohol u skladu s društvenim normama, a povremeno se opija. Iz ove kategorije umerenjaka se regrutuju alkoholičari. Od deset do 15 odsto njih postaju zavisnici. Problematični potrošači i alkoholičari čine 25 odsto odrasle populacije i često je problem postaviti dijagnozu jer se postavlja pitanje da li je u pitanju bolest, ili životni stil – objašnjava dr Popović.
Istraživanje Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ o rasprostranjenosti alkohola među srednjoškolcima u Srbiji nedavno je otkrilo poražavajuće podatke – čak jedna četvrtina učenika uzrasta 16 godina redovno konzumira alkohol, uz šta u velikoj meri idu duvan i psihoaktivne supstance i narkotici. Iako je u Srbiji zakonom zabranjena prodaja i služenje pića maloletnicima, istraživanje je pokazalo da najveći deo maloletnika bez ikakvih problema dolazi do alkohola.
S druge strane, istraživanja o alkoholizmu među starijom populacijom praktično ostaju u prikrajku, iako su činjenice katastrofalne. Poslednje istraživanje „Batuta“ pokazalo je da u Srbiji čak 40,3 odsto stanovništva gotovo svakodnevno konzumira alkohol. Od tog broja 3,9 odsto spada u grupu pod visokim rizikom za nastanak dugotrajnih teških bolesti. Stanje je najteže u istočnoj Srbiji, gde je najveći broj stanovnika iz ove grupe, kao i među siromašnijom populacijom. Nažalost, posledice koje izaziva alkoholizam u Srbiji još nisu detaljno istraživane.
Kada se počinje
– Alkoholičari u proseku prvo piće popiju između 13. i15. godine, a do prve alkoholne intoksikacije to jest pijanstva dolazi između 15. i 17. godine. Svaki deseti lečeni alkoholičar je mlađi od 30 godina – kaže dr Popović.
Zavisnost od alkohola se kod alkoholičara javlja između 25. i 40. godine života. Kod alkoholičara koji počnu sa pijenjem još u ranoj mladosti, zavisnost se javlja između 21. i 23. godine, jer umereno pijenje kod ovih osoba traje kratko. U proseku umiru pre šezdesete godine, što znači da im je životni vek kraći za 15 godina. Alkohol je uzrok svakog desetog smrtnog slučaja u Evropi.
Sve više žena
U odnosu na pol, stanje je tri muškarca na jednu ženu, mada je nekada taj odnos bio osam muškaraca naspram jedne žene koji svakodnevno piju.
– Žene alkoholičari imaju češće depresivne epizode, manje su agresivne i imaju manje saobraćajnih prekršaja u odnosu na muškarce alkoholičare. Žene kasnije počinju sa pijenjem, ali žensko telo ima manje vode od muškog, te se sa manje unetog alkohola postiže ista alkoholemija! Kod žena su alkoholna ciroza jetre i alkoholna kardiomiopatija ređe nego kod muškaraca – iznosi podatke dr Popović.
Posledice po zdravlje su mnogobrojne i gotovo da nema organa koji ne strada.
– Najčešća oštećenja su oštećenja nervnog sistema, jetre, želuca i srca. Primera radi, u SAD svake godine umire 100.000 ljudi od komplikacija alkoholne bolesti. Već nakon četrdesete godine 70 odsto alkoholičara dolazi na lečenje sa komplikacijama alkoholne bolesti. Žestoka pića oštećuju pre svega nerve i izazivaju alkoholne psihoze, pivo deluje na srce, a vino na jetru. Maligna oboljenja su češća kod alkoholičara u odnosu na opštu populaciju i to naročito karcinomi probavnog trakta, usne duplje, jetre, a kod žena – dojke. Više od 50 odsto svih ciroza jetre vezano je za alkoholizam – kaže dr Popović, dodajući da su sva oštećenja organa posledica ne samo direktnog dejstva alkohola, već i rezultat neadekvatne ishrane.
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=101349
Tek da se podsetimo.Tužno je videti žene kako se ubijaju od alkohola.
