- Poruka
- 5.538
Opšte je poznato da je depresija povezana sa upotrebom alkohola, ali se priča o tome često pretvori u debatu „šta je starije, kokoška ili jaje?“. Da li alkohol uzrokuje depresiju ili su depresivni ljudi skloniji konzumiranju alkohola? Realnost je da su obe tvrdnje istinite. Pijete, jer ste depresivni, i depresivni ste, jer pijete. U stvari, alkohol ima tendenciju da pogorša simptome kod ljudi koji pate od depresije. Razumevanje ovog stalnog ciklusa može pomoći osobama koje pate od depresije da ne potežu za alkoholom na znakove depresivnih simptoma.
Postoje brojni faktori koji dovode do depresije uključujući teške životne događaje, faktore okoline, pogodne crte ličnosti, genetiku, neurobiohemijske faktore.
Oko 30 do 50% ljudi koji zloupotrebljavaju alkohol imaju depresiju ili depresivne simptome. Isto tako, oko trećine osoba sa teškom depresijom, takođe ima i problem zloupotrebe alkohola. Mlade odrasle osobe i žene sa depresijom imaju dvostruko veću šansu da piju nego one bez depresije. Jasno je da alkohol ovde igra važnu ulogu, pa se postavlja pitanje: šta je to u alkoholu što izaziva depresiju i obrnuto?
Zapravo, alkohol proizvodi i stimulativne i depresorne efekte na ljudsko telo. Možda ćete primetiti da kada počenete da pijete i kada pijete male količine, osećate se energičnije i boljeg ste raspoloženja. Međutim, nakon nekoliko pića, počinjete da se osećate umorno i imate problem da se koncentrišete.
Ono što je mnogima privlačno je to što alkohol pobuđuje neurotransmitere koji čine da se osećamo dobro, i blokira, makar privremeno, transmitere koji čine da se osećamo loše. Takođe, alkohol sputava aktivnosti u delu mozga koji se bavi ozbiljnim razmišljanjem i planiranjem. To nekima može da pomogne da zaborave na negativne misli koje im obično stvaraju pritisak. Međutim, kada prestanu da piju, osećaju se gore nego ranije. Kod dugotrajne upotrebe, osoba može iskusiti depresiju kao posledicu apstinencijalnog sindroma.
Svi smo čuli da alkohol različito utiče na ljude, neko je srećan, a neko agresivan. Kako to objašnjavamo? Na primer, ako vidite nešto što vas plaši, vaši otkucaji srca se povećavaju, hormoni stresa se aktiviraju u režimu borbe ili bega i to govori vašem mozgu da ste u opasnosti, tako da možete reagovati na odgovarajući način. Slično tome, ako je vaša srčana frekvencija povišena iz bilo kog razloga, vaš mozak će automatski misliti da ste u opasnosti, čak i ako nema pretnje. Ovo objašnjava zašto se neki ljudi pretvaraju u “agresivne pijanice” nakon što su popili. Alkohol ima tendenciju da podigne broj otkucaja srca, koje ljudi povezuju sa ugroženošću, i stoga mogu reagovati na neprijateljski način čak i u blagim situacijama. Isto tako, alkohol u više nego umerenim količinama ima tendenciju da oponaša simptome depresije – letargija, nemogućnost fokusiranja, koncentraciju, loš san itd. Ako osetimo te “simptome”, možemo ih povezati sa depresivnom epizodom.
Mamurluk čini malo za naše blagostanje, osim što nas podseća da ne preterujemo sledeći put. Neprestano pijenje može da učini da se ljudi osećaju letargično i manje motivisano da se brinu o sebi – na primer, da se pravilno hrane i vežbaju. Jutro posle, depresivna osoba će morati da se nosi sa bilo čime što je uradila neinhibirana i zbog čega se kaje. Kada je neko u depresiji, prilično je ranjiv i nešto što je možda benigna socijalna greška od večeri pre bi u njegovoj glavi moglo da se uveliča. To bi moglo da bude nešto što neće tako lako izbijati iz glave. Hronična upotreba alkohola takođe može dovesti do brojnih zdravstvenih problema, kako mentalnih tako i fizičkih. Loše zdravlje, bilo kratkoročno ili dugoročno, može dovesti do depresivnih simptoma.
Budući da alkohol teži da se osećamo letargično i opušteno, može ometati našu produktivnost. Osećaj postignutog je jedan od načina da se poboljša raspoloženje, dok stalno zaostajanje na zadacima može smanjiti naše samopoštovanje, pogoršati naš životni stil i dovesti do depresije.
Novac ne predstavlja sreću, ali finansijski problemi doprinose depresiji. To može uticati na način života i brigu o sebi, jer vremenom smanjujete potrošnju budžeta na druge aspekte života kako bi uravnotežili svoje troškove izlazaka.
Postoje brojni faktori koji dovode do depresije uključujući teške životne događaje, faktore okoline, pogodne crte ličnosti, genetiku, neurobiohemijske faktore.
Oko 30 do 50% ljudi koji zloupotrebljavaju alkohol imaju depresiju ili depresivne simptome. Isto tako, oko trećine osoba sa teškom depresijom, takođe ima i problem zloupotrebe alkohola. Mlade odrasle osobe i žene sa depresijom imaju dvostruko veću šansu da piju nego one bez depresije. Jasno je da alkohol ovde igra važnu ulogu, pa se postavlja pitanje: šta je to u alkoholu što izaziva depresiju i obrnuto?
Zašto ljudi piju?
Važno je razumeti zašto ljudi piju. Za neke je to način slavljenja, za neke je piće uz večeru deo svakodnevne rutine. Za druge je to metoda samolečenja. Neki ljudi piju kako bi umanjili anksioznost i povećali društvenost, ili zato što im je dosadno , a neki ublažavaju neprijatne emocije, oslobađaju stres ili se smiruju. Za većinu ljudi, alkohol čini da se osećaju „dobro“. U razumnim količinama, čini se da alkohol podiže raspoloženje i pomaže im da se opuste. Međutim, u većim količinama ili ako se koristi duži vremenski period, alkohol ima suprotan efekat.Efekti alkohola na telo
Možda ste nekada čuli da je alkohol „depresor”. Ovo zbunjuje mnoge ljude, jer povezuju alkohol sa depresijom. „Ne dolazi u obzir! Alkohol čini da se osećam srećno!“ U stvari izraz „depresor” nema nikakve veze sa depresijom, već je naučni pojam koji se odnosi na efekat supstance na organizam. Sve što usporava telesne funkcije, kao što je aktivnost mozga, metabolizam ili disanje, klasifikuje se kao depresor. To je suprotno od stimulansa, koji stimuliše funkcije mozga i tela, i čini da se osećate budnije.Zapravo, alkohol proizvodi i stimulativne i depresorne efekte na ljudsko telo. Možda ćete primetiti da kada počenete da pijete i kada pijete male količine, osećate se energičnije i boljeg ste raspoloženja. Međutim, nakon nekoliko pića, počinjete da se osećate umorno i imate problem da se koncentrišete.
Zašto ljudi piju kada su depresivni?
Dokazano je da piće, preterano ili ne, pogoršava depresiju. Ljudi koji piju imaju češće i teže depresivne epizode. To se objašnjava nizom razloga.Ono što je mnogima privlačno je to što alkohol pobuđuje neurotransmitere koji čine da se osećamo dobro, i blokira, makar privremeno, transmitere koji čine da se osećamo loše. Takođe, alkohol sputava aktivnosti u delu mozga koji se bavi ozbiljnim razmišljanjem i planiranjem. To nekima može da pomogne da zaborave na negativne misli koje im obično stvaraju pritisak. Međutim, kada prestanu da piju, osećaju se gore nego ranije. Kod dugotrajne upotrebe, osoba može iskusiti depresiju kao posledicu apstinencijalnog sindroma.
Svi smo čuli da alkohol različito utiče na ljude, neko je srećan, a neko agresivan. Kako to objašnjavamo? Na primer, ako vidite nešto što vas plaši, vaši otkucaji srca se povećavaju, hormoni stresa se aktiviraju u režimu borbe ili bega i to govori vašem mozgu da ste u opasnosti, tako da možete reagovati na odgovarajući način. Slično tome, ako je vaša srčana frekvencija povišena iz bilo kog razloga, vaš mozak će automatski misliti da ste u opasnosti, čak i ako nema pretnje. Ovo objašnjava zašto se neki ljudi pretvaraju u “agresivne pijanice” nakon što su popili. Alkohol ima tendenciju da podigne broj otkucaja srca, koje ljudi povezuju sa ugroženošću, i stoga mogu reagovati na neprijateljski način čak i u blagim situacijama. Isto tako, alkohol u više nego umerenim količinama ima tendenciju da oponaša simptome depresije – letargija, nemogućnost fokusiranja, koncentraciju, loš san itd. Ako osetimo te “simptome”, možemo ih povezati sa depresivnom epizodom.
Mamurluk čini malo za naše blagostanje, osim što nas podseća da ne preterujemo sledeći put. Neprestano pijenje može da učini da se ljudi osećaju letargično i manje motivisano da se brinu o sebi – na primer, da se pravilno hrane i vežbaju. Jutro posle, depresivna osoba će morati da se nosi sa bilo čime što je uradila neinhibirana i zbog čega se kaje. Kada je neko u depresiji, prilično je ranjiv i nešto što je možda benigna socijalna greška od večeri pre bi u njegovoj glavi moglo da se uveliča. To bi moglo da bude nešto što neće tako lako izbijati iz glave. Hronična upotreba alkohola takođe može dovesti do brojnih zdravstvenih problema, kako mentalnih tako i fizičkih. Loše zdravlje, bilo kratkoročno ili dugoročno, može dovesti do depresivnih simptoma.
Budući da alkohol teži da se osećamo letargično i opušteno, može ometati našu produktivnost. Osećaj postignutog je jedan od načina da se poboljša raspoloženje, dok stalno zaostajanje na zadacima može smanjiti naše samopoštovanje, pogoršati naš životni stil i dovesti do depresije.
Novac ne predstavlja sreću, ali finansijski problemi doprinose depresiji. To može uticati na način života i brigu o sebi, jer vremenom smanjujete potrošnju budžeta na druge aspekte života kako bi uravnotežili svoje troškove izlazaka.
