Alkoholisani putnik pokušao da preuzme kontrolu nad avionom

Баш то. То су углавном стари совјетски авиони са пропелерима. Јако једноставне конструкције, а веома робусни, са дебелим челиком,буквално немаш 10 покретних делова на њему тако да нема шта ту и да се поквари. Једино може доћи до замора материјала па попусте елисе, вратила, крила.
Пилоти су им углавном ислужени војни пилоти транспортних авиона и бомбардера. Сада су у пензији и лете на тим локалима.
To sam i mislio :p
 
Не питај. Ко одржава оне авионе и како поједини још увек лете мени није јасно.
Тамо сваки градић са преко 3 000 - 4 000 становника има аеродром. Ако се оно може звати аеродром. Углавном земљане писте, када је киша аеродроми не раде. На једном сам ишао у пољски wc, удаљен 150 метара од зграде, на сред ливаде.
Немају контролне торњеве него пилоти лете по класичној навигацији а слећу само по видљивом времену. Пилоти су тек прича за себе. Летео сам по тим забитима једно 15-ак пута.
😍
 
To sam i mislio :p
Да видиш само како слећу мајко мила.
Полетели ми из Москве и лет траје 5.5 сати. Летели са ТУ154М (као детету ми је био сан да летим тим авионом и остварио се)са Домодједова. Када смо видели на монитору наш лет одемо на излаз и у аутобус а он нас одвезао негде на крај аеродрома у неки буџак и ту стоји авион. Пријатељу поред врата се види структура авиона као да је неко чекићем лупао по том лиму. Сав деформисан и искрзан. Полетимо и све ок али знам да код Ер Србије увек 20-ак минута пре слетања осетим разлику притиска у ушима и то је знак да авион полако губи висину. Овде ништа и после 5сати и 20 минта. Само одједном упалише се лампице да седнемо и да се вежемо. Стјуардеса се поломи трчећи по авиону и нешто виче и сви седосмо. Новосађанин до пролаза, ја у средини и нека баба до прозора. Почела баба да се крсти, убацила у пету брзину и моли се. Друже ја не знам како је то губљење висине споља изгледало али знам да ми се чинило да су ми сви органи кренули да излазе на уста како је нагло губио висину. Само чуо јак ударац и нешто је јако пукло. Спустио сам главу међу колена и помислио ако је ово смрт није страшно. Авион је ужасно лупао, поскакивао и труцкао па опет нешто јако пукло и све се одједном нагло утишало. Стали смо. Сви пљескају.
Питам ја једног путника шта се то чуло а он ми рече да је пилот промашио писту једно 100-200 метара, раније додирнуо тло, пре асфалта, па је онда натрчао на асфалт (друго што је пукло). Каже да им се то дешава често.
 
Alkoholisani putnik pokušao je da upadne u kokpit aviona kompanije "Izi Džet" na visini od 10.000 metara, tvrdeći da je pilot "neznalica"
i da on ume bolje da pilotira, ali su posada i putnici uspeli da ga savladaju.
Avion, koji je poleteo sa londonskog aerodroma Getvik ka grčkom ostrvu Kos, morao je prinudno da sleti u Minhen, a incident se dogodio u utorak uveče.
Putnici i osoblje koji su se rvali sa njim oborili su ga na pod, a potom su dobili aplauze od preplašenih putnika, piše list San.
Po sletanju u Minhen, sačekala ga je nemačka policija i uhapsila, a putnici su proveli noć u hotelima. Jedan od putnika je rekao da se osoblje aviona ponelo odlično,
ali da je "drama bila vrlo uznemirujuća".Iz kompanije "Izi Džet" su rekli da su ovakvi incidenti retki i da ne tolerišu neprimereno ili preteće ponašanje...prenosi euronews
Moj covek
 
Да видиш само како слећу мајко мила.
Полетели ми из Москве и лет траје 5.5 сати. Летели са ТУ154М (као детету ми је био сан да летим тим авионом и остварио се)са Домодједова. Када смо видели на монитору наш лет одемо на излаз и у аутобус а он нас одвезао негде на крај аеродрома у неки буџак и ту стоји авион. Пријатељу поред врата се види структура авиона као да је неко чекићем лупао по том лиму. Сав деформисан и искрзан. Полетимо и све ок али знам да код Ер Србије увек 20-ак минута пре слетања осетим разлику притиска у ушима и то је знак да авион полако губи висину. Овде ништа и после 5сати и 20 минта. Само одједном упалише се лампице да седнемо и да се вежемо. Стјуардеса се поломи трчећи по авиону и нешто виче и сви седосмо. Новосађанин до пролаза, ја у средини и нека баба до прозора. Почела баба да се крсти, убацила у пету брзину и моли се. Друже ја не знам како је то губљење висине споља изгледало али знам да ми се чинило да су ми сви органи кренули да излазе на уста како је нагло губио висину. Само чуо јак ударац и нешто је јако пукло. Спустио сам главу међу колена и помислио ако је ово смрт није страшно. Авион је ужасно лупао, поскакивао и труцкао па опет нешто јако пукло и све се одједном нагло утишало. Стали смо. Сви пљескају.
Питам ја једног путника шта се то чуло а он ми рече да је пилот промашио писту једно 100-200 метара, раније додирнуо тло, пре асфалта, па је онда натрчао на асфалт (друго што је пукло). Каже да им се то дешава често.
Majko mila! Ovo kao moja drugarica, kad ubaci u petu. I gore,...! :zcepanje:
 

Back
Top