- Poruka
- 35.577
Kako alkohol deluje u telu?
Kada pijemo alkohol, deo dospeva u krv kroz sluzokožu u ustima. Zatim ide u stomak, gde se drugi deo apsorbuje. Većina apsorpcije alkohola se odvija u tankom crevu. Uvodi se u krv preko tamošnjih sluzokoža. Krv nosi alkohol po celom telu. Koncentracija u krvi dostiže vrhunac 30 do 60 minuta nakon pijenja. To znači da ako popijemo čašu vina, na primer, koncentracija alkohola u krvi kroz ovu čašu je najveća nakon pola sata do sat vremena. Posle toga, alkohol se ponovo polako raspada. Pod pretpostavkom da prestanemo da pijemo posle čaše. Ko nastavi da pije, održava nivo ili ga čak povećava.
Alkohol takođe udara u glavu Opijanje se na kraju stvara u mozgu. I ovde alkohol stiže u krv samo nekoliko minuta nakon prvog gutljaja - i tamo utiče na različite procese: S jedne strane, narušava ravnotežu određenih supstanci glasnika koje su tu da prenose stimulans između nervnih ćelija. Kako se doza povećava, alkohol osigurava da su stimulansi inhibirani i da su naše nervne ćelije manje aktivne. Ukratko: Alkohol ima depresivno dejstvo na naš mozak. Misaoni procesi teče sporije. S druge strane, favorizuje oslobađanje određenih hormona u mozgu koji nas čine opuštenijima, bujnijim, pričljivijim i povećavaju našu želju za akcijom.
Kako nam tačno alkohol šteti?
Često se kaže da svaki napon ubija desetine hiljada nervnih ćelija. Verovatno i nije tako loše. Mogli biste pomisliti da bi pijanac koji brblja, posrnuo, izgubio moždanu masu. Ovo osipanje motoričkih veština, jezika i sposobnosti razmišljanja u početku je posledica pogrešne komunikacije između nervnih ćelija. Alkohol usporava prenos nadražaja između nervnih ćelija. Ali kada se intoksikacija završi, mozak se vraća u svoj raniji kapacitet.
Moždana materija ne odumire odmah Pre svega, postoji problem komunikacije u mozgu, ali ne odmah odumiranje moždane materije. Poređenja apstinenata i ljudi koji češće piju pokazala su da rad mozga onih koji piju nije lošiji. A studije na životinjama ne podržavaju mit da moždane ćelije zapravo umiru od povremenog porasta. To se može promeniti tokom vremena. Zato što je alkohol citotoksin koji se ne zaustavlja na nervnim ćelijama. Svako ko redovno puno pije može zapravo da pretrpi oštećenje mozga - ali ne postoji određena granica iznad koje se to dešava. One se izražavaju, na primer, u promenama karaktera, ali može biti i poremećena koncentracija i lošija sposobnost pamćenja.
Ali alkohol ne oštećuje samo mozak Jetra se takođe menja sa konzumiranjem alkohola. Prvi produkt razgradnje alkohola, acetaldehid, je još gori otrov od samog alkohola.Pošto se proizvodi u jetri, izaziva ogromna oštećenja ćelija jetre, posebno tamo. U početku, jetra reaguje skladištenjem i povećanjem masti – razvija se masna jetra. Ovo se dešava kada muškarci konzumiraju više od 30 grama alkohola svakog dana tokom dužeg vremenskog perioda. To odgovara 300 mililitara vina ili 600 mililitara piva. Za žene, kritični prag je samo upola manji. jetra se oporavlja Dobre vesti: masna jetra je reverzibilna. Ako ponovo prestanete da pijete, i vaša jetra će se oporaviti. Obično traje samo nekoliko nedelja. Nije moguće uopšteno reći koliko dugo je „dozvoljeno“ da se prethodno pije da bi se jetra vratila u svoje normalno stanje. Jer ne samo alkohol promoviše masnu jetru. Sastav enzima u samom organu, prethodne bolesti, lekovi, gojaznost i visokokalorična ishrana sa malo vežbanja (čak i kod vitkih ljudi) mogu podstaći stvaranje masne jetre. Pošto masna jetra ne izaziva nikakve simptome, obično se to primeti tek kada lekar uradi, na primer, ultrazvuk.
Kada pijemo alkohol, deo dospeva u krv kroz sluzokožu u ustima. Zatim ide u stomak, gde se drugi deo apsorbuje. Većina apsorpcije alkohola se odvija u tankom crevu. Uvodi se u krv preko tamošnjih sluzokoža. Krv nosi alkohol po celom telu. Koncentracija u krvi dostiže vrhunac 30 do 60 minuta nakon pijenja. To znači da ako popijemo čašu vina, na primer, koncentracija alkohola u krvi kroz ovu čašu je najveća nakon pola sata do sat vremena. Posle toga, alkohol se ponovo polako raspada. Pod pretpostavkom da prestanemo da pijemo posle čaše. Ko nastavi da pije, održava nivo ili ga čak povećava.
Alkohol takođe udara u glavu Opijanje se na kraju stvara u mozgu. I ovde alkohol stiže u krv samo nekoliko minuta nakon prvog gutljaja - i tamo utiče na različite procese: S jedne strane, narušava ravnotežu određenih supstanci glasnika koje su tu da prenose stimulans između nervnih ćelija. Kako se doza povećava, alkohol osigurava da su stimulansi inhibirani i da su naše nervne ćelije manje aktivne. Ukratko: Alkohol ima depresivno dejstvo na naš mozak. Misaoni procesi teče sporije. S druge strane, favorizuje oslobađanje određenih hormona u mozgu koji nas čine opuštenijima, bujnijim, pričljivijim i povećavaju našu želju za akcijom.
Kako nam tačno alkohol šteti?
Često se kaže da svaki napon ubija desetine hiljada nervnih ćelija. Verovatno i nije tako loše. Mogli biste pomisliti da bi pijanac koji brblja, posrnuo, izgubio moždanu masu. Ovo osipanje motoričkih veština, jezika i sposobnosti razmišljanja u početku je posledica pogrešne komunikacije između nervnih ćelija. Alkohol usporava prenos nadražaja između nervnih ćelija. Ali kada se intoksikacija završi, mozak se vraća u svoj raniji kapacitet.
Moždana materija ne odumire odmah Pre svega, postoji problem komunikacije u mozgu, ali ne odmah odumiranje moždane materije. Poređenja apstinenata i ljudi koji češće piju pokazala su da rad mozga onih koji piju nije lošiji. A studije na životinjama ne podržavaju mit da moždane ćelije zapravo umiru od povremenog porasta. To se može promeniti tokom vremena. Zato što je alkohol citotoksin koji se ne zaustavlja na nervnim ćelijama. Svako ko redovno puno pije može zapravo da pretrpi oštećenje mozga - ali ne postoji određena granica iznad koje se to dešava. One se izražavaju, na primer, u promenama karaktera, ali može biti i poremećena koncentracija i lošija sposobnost pamćenja.
Ali alkohol ne oštećuje samo mozak Jetra se takođe menja sa konzumiranjem alkohola. Prvi produkt razgradnje alkohola, acetaldehid, je još gori otrov od samog alkohola.Pošto se proizvodi u jetri, izaziva ogromna oštećenja ćelija jetre, posebno tamo. U početku, jetra reaguje skladištenjem i povećanjem masti – razvija se masna jetra. Ovo se dešava kada muškarci konzumiraju više od 30 grama alkohola svakog dana tokom dužeg vremenskog perioda. To odgovara 300 mililitara vina ili 600 mililitara piva. Za žene, kritični prag je samo upola manji. jetra se oporavlja Dobre vesti: masna jetra je reverzibilna. Ako ponovo prestanete da pijete, i vaša jetra će se oporaviti. Obično traje samo nekoliko nedelja. Nije moguće uopšteno reći koliko dugo je „dozvoljeno“ da se prethodno pije da bi se jetra vratila u svoje normalno stanje. Jer ne samo alkohol promoviše masnu jetru. Sastav enzima u samom organu, prethodne bolesti, lekovi, gojaznost i visokokalorična ishrana sa malo vežbanja (čak i kod vitkih ljudi) mogu podstaći stvaranje masne jetre. Pošto masna jetra ne izaziva nikakve simptome, obično se to primeti tek kada lekar uradi, na primer, ultrazvuk.
