Serdar Scepan Radojevic
Domaćin
- Poruka
- 3.617
ALIJA NAREDIO ZLOCINE
Haski tribunal poceo je, doduse, stidljivo, da se interesuje za genocid nad Srbima u Sarajevu ali tek ce vreme pokazati da li su i koliko su haski krojaci pravde zainteresovani za njihovu sudbinu koje su muslimani, u reziji Izetbegovica, likvidirali na najmonstruozniji nacin.
Izetbegovicevi saradnici optuzuju svog sefa za ratne zlocine nad Srbima u Sarajevu
Zlocine nad sarajevskim Srbima u minulom ratu nisu izvrsili samo koljaci iz Desete brdske brigade kojom je komandovao zloglasni Musan Topalovic Caco, vec i pripadnici mnogih drugih jedinica i razularenih formacija, a za sve to je znao Alija Izetbegovic koji sada nevesto pere ruke - tvrdi vise bivsih i sadasnjih bliskih Izetbegovicevih saradnika kao i veci deo sarajevske stampe koja o tome ovih dana nasiroko pise. Kako pise sarajevski nedeljnik "Svijet" Caco je bio najveci Izetbegovicev mijenik, on je od Dede (tako je Caco zvao Aliju) direktno dobijao naredjenja i savesno ih izvrsavao.
"Predsednik ga je (Cacu, naravno) u pocetku zvao "sine Musane", a on njega Dedo, pise dalje "Svijet" opisujuci u nastavku detaljno sta se dogadjalo onog dana kada je Caco likvidiran. Na dan kad se odvijala akcija u kojoj je Caco ubijen, kazu da je do kraja trazio da se cuje sa predsjednikom, a da su mu posljedne rijeci bile: "Sta ti je ovo trebalo, Dedo?"
Ponovo se oglasio i bivsi komandant Glavnog staba Armije BiH Sefer Halilovic tvrdnjom:
"Moram priznati da sam od samog starta znao za kontakte koje su pojedini komandanti imali sa Izetbegovicem, sto direktno, sto preko Bakira (Izetbegovicevog sina), sto preko Harisa Lukovca… Dakle, deo starjesina iz nekoliko manjih jedinica svoje su izvjestaje uglavnom slali samo predsjedniku i tvrdili su da iz kabineta dobijaju zadatke".
Takodje, Halilovic je jos ranije optuzio Izetbegovica da je znao i za zlocine koje su muslimani izvrsili protiv hrvatskog civilnog stanovnistva na Grbavici i Uzdolu, kao i da je Izetbegovic stao u zastitu pocinioca tih zlocina. Sarajevski "Dani" kao i "Slobodna Bosna" tvrde da su ovi zlocini pocinjeni nad Srbika, i da je stradalo nekoliko hiljada neduznih srpskih civila. To je bila "najpoznatija javna tajna". Izetbegovic je u svakom trenutku znao sta se dogadja. "Postojao je plan o eliminisanju nemuslimanskog stanovnistva iz Sarajeva, a njegov idejni tvorac je visoki funkcioner SDA. Broj ubijenih nikada se nece saznati jer su jos 1993. tela ubijenih posipali kiselinom, neka spaljivali, a neka su ubacivali u velike vojnicke masine za pranje vesa i na taj nacin ih se resavali. Ali, najlakse je da se ode na sarajevska groblja i pogleda koliko ima nadgrobnih ploca na kojima pise N.N." - tvrde ova dva sarajevska nedeljnika, isticuci da je isto tako javna tajna da je i Caco ubijen po nalogu Izetbegovica, kako Caco ne bi dosao pred sud i "propevao" po cijem nalogu i u cijoj reziji su ovi zlocini izvrseni.
Pocinjene zlocine na savest Izetbegovicu stavlja i bivsi sef Sluzbe drzavne bezbednosti u Sarajevu Munib Alibabic koji kaze da je znao za zlocine u Sarajevu pocinjene 1992. i 1993. godine. Kaze da ga je o tome, kao i najvisi drzavni vrh, informisao sef armijske bezbednosti Muslimovic. Medjutim, kada je o tome progovorio 1996. u jednom sarajevskom listu, Alibabica je ostro napao nedeljnik "Ljiljan" ciji glavni urednik je tada bio Izetbegovicev prijatelj sa robije Dzemaludin Latic. Oni koji su to pisali, odnosno koji su napadali Alibabica sto je sve to obelodanio, kasnije su se Alibabicu pravdali tvrdeci da su morali jer "tako je nalozeno iz predsednikovog kabineta". Medjutim, zakljucuje Alibabic, osim Izetbegovica o ovome imaju sta da kazu i clanovi bivseg predsednistva Ejub Ganic i Nijaz Durakovic, kao i Haris Silajdzic i Edhema Bicakcic koji su se tada mnogo pitali.
Ponovo se ovim povodom oglasio i Mirko Pejanovic koji je, kao kaze, kao tadasnji clan Predsednistva BiH i predsednik Saveta za zastitu ustavnog poretka citavu stvar stavio na dnevni red jedne od sednica Saveta za koju je dozvolio da bude otvorena za javnost. "Mogu sada jos kazati da sam tada bio kritikovan od predsednika Izetbegovica i Ganica zasto sam bez sirih konsultacija ovu sednicu ucinio javnom", dodao je Pejanovic uz tvrdnju da je jos tada imao utisak da predsednik Izetbegovic nesto taktizira.
Nijaz Durakovic koji je u oktobru 1993. Postao clan predsednistva BiH, takodje, tvrdi da su nadlezne drzavne institucije znale za brojne zlocine nad Srbima. On je ispricao jos kako je tada dao intervju jednom novinaru, Srbinu iz Zavidovica, koji je dan kasnije ubijen, zbog cega je on tada navodno, "bio revoltiran" i kasnije se "intersovao za taj slucaj". Ali, kako kaze, uvek su mu kada je pitao o tome odgovarali da je "istraga u toku", kao sto su odgovarali i Pejanovicu kada je trazio konkretne izvestaje o konkretnim slucjevima. Medjutim, morbidan je zakljucak Durakovica koji sada ponasanje tih istraznih organa opravdava njihovom "neazurnoscu" sto je, kako kaze, i danas problem mnogih institucija.
”REPUBLIKA": PRIZNANJE ALIJE IZETBEGOVICA
RIM, 1. decembar (Tanjug) - Italijanski dnevnik "Republika" prenosi danas izjavu predsednika troclanog Predsednistva Bosne i Hercegovine Alije Izetbegovica da su "muslimanski vojnici cinili ratne zlocine tokom rata u Bosni". Prema izvestajima agencija, Izetbegovic je to izjavio u subotu, na jednom skupu bosanskih intelektualaca u Sarajevu. Medjutim, sudeci po pisanju "Republike", Izetbegovic umanjuje broj zrtava i tvrdi da "muslimanski vojnici mozda imaju na savesti stotinu mrtvih" sto je, po njemu, "bilans dogadjaja u Kazanu, Chelebicima, Bugojnu i Grabovici".
Prema podacima koje je predsednik Srpskog gradjanskog veca Mirko Pejanovic izneo u nedavnom intervjuu sarajevskom mesecniku "Dani", samo u Sarajevu je tokom rata ubijeno izmedju dve i tri hiljade Srba. Kako navodi "Republika", Izetbegovic je, priznajuci da je "bilo ubistava", iskljucio svaku mogucnost da su masakri ucinjeni na zahtev bosanske vlasti. "Republika" prenosi i Izetbegovicevu izjavu, datu na istom skupu, da se nece ponovo kandidovati za clana Predsednistva Bosne i Hercegovine.
O STRADANJIMA SRBA U SARAJEVU HAG OBAVESTEN PRE DVE GODINE
BEOGRAD, 1. decembar (Tanjug) - O stradanjima Srba u Sarajevu obavesten je jos pre dve godine tadasnji glavni tuzilac tribunala u Hagu Ricard Goldston, ali taj sud nije podigao ni jednu optuznicu protiv pocinilaca ili odgovornih u muslimanskoj vlasti, receno je danas Tanjugu u Udruzenju logorasa od 1991. godine.
Udruzenje logorasa od 1991. godine predalo je Goldstonu u Hagu 1. novembra 1995. godine tri dosijea o stradanju Srba u Sarajevu, od kojih je jedan o Hrasnici, a izjave su dali i dva svedoka koji su preziveli torture u drzavnim i privatnim zatvorima u Sarajevu. Otuda nedavna navodna senzacionalna otkrica nezavisne sarajevske stampe da je za stradanje Srba u Sarajevu znao najvisi vrh muslimanske vlasti deluju cinicno jer su bajata bar dve godine. Monografija na 400 stanica sa svedocenjima Srba koji su u sarajevskim zatvorima bili izlozeni torturama, mucenjima i ponizavanjima od strane muslimana objavio je Dokumentacioni centar Komesarijata za izbeglice Srbije te 1995. godine, na srpskom i engleskom jeziku, pa medjunarodna javnost ne moze da glumi neobavestenost.
"Knjige dokumenata o stradanjima Srba u opstini Konjic, zatim o stradanjima Srba u Sarajevu, stampane su 1995. godine i njihove promocije su bile javne, a potom su bile urucene svim medjunarodnim relevantnim faktorima, pre svega tribunalu u Hagu", potvrdila je Tanjugu priredjivac, istoricar Dusica Bojic. Dva bivsa logorasa, cije su izjave urucene Goldstonu, bili su u celijama sa pripadnicima zloglasnog Musana Topalovica Cace. Oni su preneli pricanje muslimanskih vojnika o uzasnim mucenjima koja su praktikovali nad zatvorenicima Srbima i time se cak hvalili.
O zverstvima Cace i njegovih boraca vec 1992. godine brujalo je celo Sarajevo, pa je Alija Izetbegovic, pod pritiskom medjunarodne javnosti, morao da ukloni najekstremnije "borce za bosnjacku stvar", medju kojima je i sam Caco koji je ubijen na Igmanu u obracunu sa regularnim jedinicama Armije BiH. Otuda su Cacini saborci koji su zaglavili u zatvor i sada bili u istom polozaju sa Srbima, nezadovoljni i ogorceni, pricali bez ustezanja o zlodelima koje su cinili. Ti Cacini saborci bili su posebno ljuti na Izetbegovica, sa kojim su, po svedocenju Srba, bili u neprestanom kontaktu, sto ih je predstavio kao kriminilace, a do juce su bili regularna vojska BiH.
Jedna od najstravicnijih prica, osim stradanja u Kazanima, koju su bivsi Cacini saborci pricali pred Srbima u zatvoru, jeste da je odsecena srpska glava bila uslov za pripadnost Cacinim jedinicama - neka vrsta clanarine. Svedoci su, izmedju ostalog, preneli licne ispovesti tih Cacinih saboraca, pripadnika 10. brdske brigade Armije BiH, o silovanjima 16 devojcica Srpkinja, njihovom zlostavljanjima, ubijanju, a potom bacanju zverima u zooloskom vrtu. O tome postoji i videozapis koji su napravili sami pripadnici Cacinih jedinica. Jedan od svedoka sarajevskog pakla, student Dragan Todorovic (37) izdrzavao je zatvorsku kaznu od 10. decembra 1993. godine do 7. marta 1994. godine, kada je pomilovan "odlukom o aboliciji". Od 1992. godine bio je "zatocenik" Studentskog grada iz koga nije mogao izaci, kao i svi studenti Srbi. Prema njegovom svedocenju, u bivsoj kasarni JNA "Viktor Bubanj", koju su muslimani pretvorili u logor "Ramiz Salcin", boravio je u vreme hapsenja velikog broja vojnika pripadnika Cacinih jedinica, kao i Ramiza Delalica Chele (Sandzaklija koji je u martu 1992. godine na Bascarsiji ubio srpskog svata).
"Bilo je stravicno samo slusati kako se ti muslimani dogovaraju, a neprestano su se cudili zasto su ih zatvorili kada su samo pobili cetnike", svedoci Todorovic. Todorovic navodi da je sam Chelo govorio kako mu je "Alija naredio da niko ziv ne sme ostati, a sad me optuzio, sto cu reci i na sudu".
Haski tribunal poceo je, doduse, stidljivo, da se interesuje za genocid nad Srbima u Sarajevu ali tek ce vreme pokazati da li su i koliko su haski krojaci pravde zainteresovani za njihovu sudbinu koje su muslimani, u reziji Izetbegovica, likvidirali na najmonstruozniji nacin.
Izetbegovicevi saradnici optuzuju svog sefa za ratne zlocine nad Srbima u Sarajevu
Zlocine nad sarajevskim Srbima u minulom ratu nisu izvrsili samo koljaci iz Desete brdske brigade kojom je komandovao zloglasni Musan Topalovic Caco, vec i pripadnici mnogih drugih jedinica i razularenih formacija, a za sve to je znao Alija Izetbegovic koji sada nevesto pere ruke - tvrdi vise bivsih i sadasnjih bliskih Izetbegovicevih saradnika kao i veci deo sarajevske stampe koja o tome ovih dana nasiroko pise. Kako pise sarajevski nedeljnik "Svijet" Caco je bio najveci Izetbegovicev mijenik, on je od Dede (tako je Caco zvao Aliju) direktno dobijao naredjenja i savesno ih izvrsavao.
"Predsednik ga je (Cacu, naravno) u pocetku zvao "sine Musane", a on njega Dedo, pise dalje "Svijet" opisujuci u nastavku detaljno sta se dogadjalo onog dana kada je Caco likvidiran. Na dan kad se odvijala akcija u kojoj je Caco ubijen, kazu da je do kraja trazio da se cuje sa predsjednikom, a da su mu posljedne rijeci bile: "Sta ti je ovo trebalo, Dedo?"
Ponovo se oglasio i bivsi komandant Glavnog staba Armije BiH Sefer Halilovic tvrdnjom:
"Moram priznati da sam od samog starta znao za kontakte koje su pojedini komandanti imali sa Izetbegovicem, sto direktno, sto preko Bakira (Izetbegovicevog sina), sto preko Harisa Lukovca… Dakle, deo starjesina iz nekoliko manjih jedinica svoje su izvjestaje uglavnom slali samo predsjedniku i tvrdili su da iz kabineta dobijaju zadatke".
Takodje, Halilovic je jos ranije optuzio Izetbegovica da je znao i za zlocine koje su muslimani izvrsili protiv hrvatskog civilnog stanovnistva na Grbavici i Uzdolu, kao i da je Izetbegovic stao u zastitu pocinioca tih zlocina. Sarajevski "Dani" kao i "Slobodna Bosna" tvrde da su ovi zlocini pocinjeni nad Srbika, i da je stradalo nekoliko hiljada neduznih srpskih civila. To je bila "najpoznatija javna tajna". Izetbegovic je u svakom trenutku znao sta se dogadja. "Postojao je plan o eliminisanju nemuslimanskog stanovnistva iz Sarajeva, a njegov idejni tvorac je visoki funkcioner SDA. Broj ubijenih nikada se nece saznati jer su jos 1993. tela ubijenih posipali kiselinom, neka spaljivali, a neka su ubacivali u velike vojnicke masine za pranje vesa i na taj nacin ih se resavali. Ali, najlakse je da se ode na sarajevska groblja i pogleda koliko ima nadgrobnih ploca na kojima pise N.N." - tvrde ova dva sarajevska nedeljnika, isticuci da je isto tako javna tajna da je i Caco ubijen po nalogu Izetbegovica, kako Caco ne bi dosao pred sud i "propevao" po cijem nalogu i u cijoj reziji su ovi zlocini izvrseni.
Pocinjene zlocine na savest Izetbegovicu stavlja i bivsi sef Sluzbe drzavne bezbednosti u Sarajevu Munib Alibabic koji kaze da je znao za zlocine u Sarajevu pocinjene 1992. i 1993. godine. Kaze da ga je o tome, kao i najvisi drzavni vrh, informisao sef armijske bezbednosti Muslimovic. Medjutim, kada je o tome progovorio 1996. u jednom sarajevskom listu, Alibabica je ostro napao nedeljnik "Ljiljan" ciji glavni urednik je tada bio Izetbegovicev prijatelj sa robije Dzemaludin Latic. Oni koji su to pisali, odnosno koji su napadali Alibabica sto je sve to obelodanio, kasnije su se Alibabicu pravdali tvrdeci da su morali jer "tako je nalozeno iz predsednikovog kabineta". Medjutim, zakljucuje Alibabic, osim Izetbegovica o ovome imaju sta da kazu i clanovi bivseg predsednistva Ejub Ganic i Nijaz Durakovic, kao i Haris Silajdzic i Edhema Bicakcic koji su se tada mnogo pitali.
Ponovo se ovim povodom oglasio i Mirko Pejanovic koji je, kao kaze, kao tadasnji clan Predsednistva BiH i predsednik Saveta za zastitu ustavnog poretka citavu stvar stavio na dnevni red jedne od sednica Saveta za koju je dozvolio da bude otvorena za javnost. "Mogu sada jos kazati da sam tada bio kritikovan od predsednika Izetbegovica i Ganica zasto sam bez sirih konsultacija ovu sednicu ucinio javnom", dodao je Pejanovic uz tvrdnju da je jos tada imao utisak da predsednik Izetbegovic nesto taktizira.
Nijaz Durakovic koji je u oktobru 1993. Postao clan predsednistva BiH, takodje, tvrdi da su nadlezne drzavne institucije znale za brojne zlocine nad Srbima. On je ispricao jos kako je tada dao intervju jednom novinaru, Srbinu iz Zavidovica, koji je dan kasnije ubijen, zbog cega je on tada navodno, "bio revoltiran" i kasnije se "intersovao za taj slucaj". Ali, kako kaze, uvek su mu kada je pitao o tome odgovarali da je "istraga u toku", kao sto su odgovarali i Pejanovicu kada je trazio konkretne izvestaje o konkretnim slucjevima. Medjutim, morbidan je zakljucak Durakovica koji sada ponasanje tih istraznih organa opravdava njihovom "neazurnoscu" sto je, kako kaze, i danas problem mnogih institucija.
”REPUBLIKA": PRIZNANJE ALIJE IZETBEGOVICA
RIM, 1. decembar (Tanjug) - Italijanski dnevnik "Republika" prenosi danas izjavu predsednika troclanog Predsednistva Bosne i Hercegovine Alije Izetbegovica da su "muslimanski vojnici cinili ratne zlocine tokom rata u Bosni". Prema izvestajima agencija, Izetbegovic je to izjavio u subotu, na jednom skupu bosanskih intelektualaca u Sarajevu. Medjutim, sudeci po pisanju "Republike", Izetbegovic umanjuje broj zrtava i tvrdi da "muslimanski vojnici mozda imaju na savesti stotinu mrtvih" sto je, po njemu, "bilans dogadjaja u Kazanu, Chelebicima, Bugojnu i Grabovici".
Prema podacima koje je predsednik Srpskog gradjanskog veca Mirko Pejanovic izneo u nedavnom intervjuu sarajevskom mesecniku "Dani", samo u Sarajevu je tokom rata ubijeno izmedju dve i tri hiljade Srba. Kako navodi "Republika", Izetbegovic je, priznajuci da je "bilo ubistava", iskljucio svaku mogucnost da su masakri ucinjeni na zahtev bosanske vlasti. "Republika" prenosi i Izetbegovicevu izjavu, datu na istom skupu, da se nece ponovo kandidovati za clana Predsednistva Bosne i Hercegovine.
O STRADANJIMA SRBA U SARAJEVU HAG OBAVESTEN PRE DVE GODINE
BEOGRAD, 1. decembar (Tanjug) - O stradanjima Srba u Sarajevu obavesten je jos pre dve godine tadasnji glavni tuzilac tribunala u Hagu Ricard Goldston, ali taj sud nije podigao ni jednu optuznicu protiv pocinilaca ili odgovornih u muslimanskoj vlasti, receno je danas Tanjugu u Udruzenju logorasa od 1991. godine.
Udruzenje logorasa od 1991. godine predalo je Goldstonu u Hagu 1. novembra 1995. godine tri dosijea o stradanju Srba u Sarajevu, od kojih je jedan o Hrasnici, a izjave su dali i dva svedoka koji su preziveli torture u drzavnim i privatnim zatvorima u Sarajevu. Otuda nedavna navodna senzacionalna otkrica nezavisne sarajevske stampe da je za stradanje Srba u Sarajevu znao najvisi vrh muslimanske vlasti deluju cinicno jer su bajata bar dve godine. Monografija na 400 stanica sa svedocenjima Srba koji su u sarajevskim zatvorima bili izlozeni torturama, mucenjima i ponizavanjima od strane muslimana objavio je Dokumentacioni centar Komesarijata za izbeglice Srbije te 1995. godine, na srpskom i engleskom jeziku, pa medjunarodna javnost ne moze da glumi neobavestenost.
"Knjige dokumenata o stradanjima Srba u opstini Konjic, zatim o stradanjima Srba u Sarajevu, stampane su 1995. godine i njihove promocije su bile javne, a potom su bile urucene svim medjunarodnim relevantnim faktorima, pre svega tribunalu u Hagu", potvrdila je Tanjugu priredjivac, istoricar Dusica Bojic. Dva bivsa logorasa, cije su izjave urucene Goldstonu, bili su u celijama sa pripadnicima zloglasnog Musana Topalovica Cace. Oni su preneli pricanje muslimanskih vojnika o uzasnim mucenjima koja su praktikovali nad zatvorenicima Srbima i time se cak hvalili.
O zverstvima Cace i njegovih boraca vec 1992. godine brujalo je celo Sarajevo, pa je Alija Izetbegovic, pod pritiskom medjunarodne javnosti, morao da ukloni najekstremnije "borce za bosnjacku stvar", medju kojima je i sam Caco koji je ubijen na Igmanu u obracunu sa regularnim jedinicama Armije BiH. Otuda su Cacini saborci koji su zaglavili u zatvor i sada bili u istom polozaju sa Srbima, nezadovoljni i ogorceni, pricali bez ustezanja o zlodelima koje su cinili. Ti Cacini saborci bili su posebno ljuti na Izetbegovica, sa kojim su, po svedocenju Srba, bili u neprestanom kontaktu, sto ih je predstavio kao kriminilace, a do juce su bili regularna vojska BiH.
Jedna od najstravicnijih prica, osim stradanja u Kazanima, koju su bivsi Cacini saborci pricali pred Srbima u zatvoru, jeste da je odsecena srpska glava bila uslov za pripadnost Cacinim jedinicama - neka vrsta clanarine. Svedoci su, izmedju ostalog, preneli licne ispovesti tih Cacinih saboraca, pripadnika 10. brdske brigade Armije BiH, o silovanjima 16 devojcica Srpkinja, njihovom zlostavljanjima, ubijanju, a potom bacanju zverima u zooloskom vrtu. O tome postoji i videozapis koji su napravili sami pripadnici Cacinih jedinica. Jedan od svedoka sarajevskog pakla, student Dragan Todorovic (37) izdrzavao je zatvorsku kaznu od 10. decembra 1993. godine do 7. marta 1994. godine, kada je pomilovan "odlukom o aboliciji". Od 1992. godine bio je "zatocenik" Studentskog grada iz koga nije mogao izaci, kao i svi studenti Srbi. Prema njegovom svedocenju, u bivsoj kasarni JNA "Viktor Bubanj", koju su muslimani pretvorili u logor "Ramiz Salcin", boravio je u vreme hapsenja velikog broja vojnika pripadnika Cacinih jedinica, kao i Ramiza Delalica Chele (Sandzaklija koji je u martu 1992. godine na Bascarsiji ubio srpskog svata).
"Bilo je stravicno samo slusati kako se ti muslimani dogovaraju, a neprestano su se cudili zasto su ih zatvorili kada su samo pobili cetnike", svedoci Todorovic. Todorovic navodi da je sam Chelo govorio kako mu je "Alija naredio da niko ziv ne sme ostati, a sad me optuzio, sto cu reci i na sudu".
