- Poruka
- 9.306
POSREDNIČKA "trojka" Kontakt-grupe nije "kolektivni Ahtisari". Ona samo treba da pripremi i pošalje izveštaj generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, a ne i da predlaže budući status Kosova - kaže u razgovoru za "Novosti" Aleksandar Aleksejev, ambasador Ruske Federacije u Beogradu.
* Kako "trojka" odlučuje? Donose li se te odluke konsenzusom?
- U principu, "trojka" radi na osnovu konsenzusa. Treba, ipak, da imate na umu jednu delikatnost: "trojka" nije neki generator inicijativa i predloga, već mehanizam koji ima cilj da olakša postizanje dogovora između strana. Zato, ono što predlaže "trojka" nije uvek u potpunosti u skladu sa onim što je stav u prestonicama iz kojih su njeni članovi. Tako da, ako nešto potiče iz "trojke", to ne znači da odslikava sto odsto stav Rusije. Ovakav slučaj imali smo sa tzv. dokumentom od 14 tačaka.
* Kako se, uopšte, došlo do famoznih "14 tačaka", ako Rusija nije pristala?
- To je bio pokušaj da se pronađu tačke dodira. Koliko je taj pokušaj uspeo, na vama je da procenite. Mi govorimo da svako rešenje, kao i svaki dokument koji sačini "trojka", treba da bude prihvatljiv za Beograd.
* Smatrate li da su pronađene neke "tačke dodira"?
- Nije na meni da o tome prosuđujem, već na našim srpskim prijateljima. Poznato mi je da su oni podneli više ozbiljnih primedaba na taj dokument. Znači, to je tako.
* Moskvu nije napustila vera u kompromis Srba i Albanaca?
- Da Rusija ne veruje da je moguć kompromis, zar bi ulagala sve ove napore koje čini? Rusija je spremna da ponovi sve što je do sada govorila o Kosovu: treba pronaći kompromisno rešenje, isključivo kroz pregovore, u skladu s međunarodnim pravom i prihvatljivo za obe strane. Za nas, 10. decembar nije neki magični datum. Mi se zalažemo da se rešenje pronađe što pre - ako ne može do desetog, onda posle toga.
* Mogu li građani Srbije da se nadaju da Rusija neće napustiti svoju poziciju o Kosovu, u zamenu za, na primer, ustupke u vezi s protivraketnim štitom, iranskim nuklearnim programom...?
- Obratite pažnju koliko je samo bilo priča o tome da li će Rusija promeniti svoj stav. Prvo se tvrdilo da će se to desiti tek tako, bez razloga. Sada se govori o nekakvoj razmeni, trgovini. Ni jedno ni drugo apsolutno nije tačno. Naša pozicija je principijelna i naš stav ne može da bude predmet razmene. Spreman sam da potvrdim da Srbi mogu da budu apsolutno sigurni da nećemo prihvatiti nijedno rešenje koje ne odgovara našim stavovima. Ovde ne može biti ni trunke sumnje.
* Kada se shvatilo da će se Rusija opirati nametanju nezavisnosti KiM, pokrenuta su pitanja - koji je interes Rusije na Balkanu?...
- Otkriću vam tajnu. Naš interes je stabilan i prosperitetan Balkan. Nisu nam potrebni nikakvi potresi, niti sukobi. Pogledajte evropsku istoriju - uvek kada je neko pokušavao da promeni granice, dolazilo bi do rata. Pokušaj menjanja granica na Balkanu smatramo veoma opasnom avanturom, i uopšte ne mislimo da to može da ide u prilog našim interesima. Sada su vam poznate sve naše diplomatske tajne na Balkanu...
* A, da li, onda, možemo da zaključimo da je u interesu zemalja koje zastupaju dijametralno suprotan stav u odnosu na Rusiju - nestabilan i neprosperitetan Balkan?
- To nije pitanje za mene, već za predstavnike tih zemalja.
* Stabilnost u ovom delu Evrope garantuju, između ostalog, dva dokumenta - Dejtonski mirovni sporazum i Rezolucija 1244. Beograd je od Zapada dobio demarš, kada ih je povezao. Postoji li paralela između ta dva pitanja?
- Pre svega, oba dokumenta od principijelne su važnosti za očuvanje sadašnje situacije na Balkanu. To je prva paralela. Kao drugo, mi govorimo da je za Kosovo neophodno kompromisno rešenje, uz pristanak svih strana. Isto važi za Dejton: ako neke tačke ovog dogovora treba menjati, to može samo uz saglasnost obaju entiteta i sva tri naroda. Kao što vidite, naša pozicija je potpuno principijelna. Ni Rezolucija 1244, ni Dejtonski sporazum nisu jelovnik u restoranu, sa koga možete da odaberete ono što vam se dopada i da odbacite ono što vam se ne sviđa. Oba dokumenta su rezultat veoma ozbiljnog kompromisa. Izdvajanje nekog njihovog dela, na račun drugih delova, predstavlja veliku grešku. Postoji još jedna paralela, to je opasnost od onoga što bismo mogli nazvati "konjičkim napadom". To je pokušaj da se sve reši odmah i naglo.
* Da li deklaracija jedne od dve najveće vladajuće stranke u Srbiji o vojnoj neutralnosti može pozitivno da utiče na odnose dveju zemalja?
- Nikada nismo uslovljavali naše odnose odlukama druge strane. Međutim, u vezi sa širenjem NATO imamo sve više primedaba. Nažalost, sve više se pokazuje da smo u pravu. U stvari, skoro nijedno od obećanja koje smo dobili ne ispunjava se. Ne smatramo da je širenje NATO prirodan proces, koji doprinosi stabilnosti u Evropi. U najmanju ruku, nije razumno tražiti od nas bilo kakvu podršku širenju NATO.
PODRŠKA NIJE ZA TRGOVINU
* U srpskom delu Hercegovine, nedavno je otvoren Putinov most, a Srbi u BiH na protestima su nosili slike vašeg predsednika. Istraživanja pokazuju da je velika većina Srba za "najtešnje veze" s Rusijom...
- To ukazuje da se vraćamo na za nas apsolutno prirodan nivo međusobnih interesa i saradnje. Reč je o potpunom podudaranju strateških interesa: očuvanja sadašnje stabilnosti, granica i poštovanja strateških interesa svih država u jugoistočnoj Evropi. Veoma mi je drago ako se ovakav principijelan stav Rusije tako toplo prihvata na Balkanu, posebno u krajevima gde žive Srbi. Kada govorimo o Kosovu, o Dejtonu, ta pitanja ne mogu biti predmet trgovine s naše strane. Odnosno, nikada nećemo predložiti da razmenimo našu podršku za bilo kakve ustupke od strane naših srpskih prijatelja.
SVE VIŠE ULAGANJA U SRBIJU
* INTERESOVANJE za ulaganje ruskog kapitala u Srbiju je povećano...
- Na sreću, da.
* Ima li najava novih ulaganja?
- Po meni, dovoljno je ovo što sada imamo. Planova ima, oni su stvarno veliki, a u svim slučajevima, ruski investitori dolaze u Srbiju da bi modernizovali proizvodnju, da bi je proširili, a ne da bi je zatvarali. Ako se zadržimo na našim današnjim pozicijama, uspećemo mnogo toga da uradimo. Mislim, pre svega, na istrajavanje u potpunoj depolitizaciji ekonomskih projekata i uzajamnom uzimanju u obzir naših interesa.
Novosti
* Kako "trojka" odlučuje? Donose li se te odluke konsenzusom?
- U principu, "trojka" radi na osnovu konsenzusa. Treba, ipak, da imate na umu jednu delikatnost: "trojka" nije neki generator inicijativa i predloga, već mehanizam koji ima cilj da olakša postizanje dogovora između strana. Zato, ono što predlaže "trojka" nije uvek u potpunosti u skladu sa onim što je stav u prestonicama iz kojih su njeni članovi. Tako da, ako nešto potiče iz "trojke", to ne znači da odslikava sto odsto stav Rusije. Ovakav slučaj imali smo sa tzv. dokumentom od 14 tačaka.
* Kako se, uopšte, došlo do famoznih "14 tačaka", ako Rusija nije pristala?
- To je bio pokušaj da se pronađu tačke dodira. Koliko je taj pokušaj uspeo, na vama je da procenite. Mi govorimo da svako rešenje, kao i svaki dokument koji sačini "trojka", treba da bude prihvatljiv za Beograd.
* Smatrate li da su pronađene neke "tačke dodira"?
- Nije na meni da o tome prosuđujem, već na našim srpskim prijateljima. Poznato mi je da su oni podneli više ozbiljnih primedaba na taj dokument. Znači, to je tako.
* Moskvu nije napustila vera u kompromis Srba i Albanaca?
- Da Rusija ne veruje da je moguć kompromis, zar bi ulagala sve ove napore koje čini? Rusija je spremna da ponovi sve što je do sada govorila o Kosovu: treba pronaći kompromisno rešenje, isključivo kroz pregovore, u skladu s međunarodnim pravom i prihvatljivo za obe strane. Za nas, 10. decembar nije neki magični datum. Mi se zalažemo da se rešenje pronađe što pre - ako ne može do desetog, onda posle toga.
* Mogu li građani Srbije da se nadaju da Rusija neće napustiti svoju poziciju o Kosovu, u zamenu za, na primer, ustupke u vezi s protivraketnim štitom, iranskim nuklearnim programom...?
- Obratite pažnju koliko je samo bilo priča o tome da li će Rusija promeniti svoj stav. Prvo se tvrdilo da će se to desiti tek tako, bez razloga. Sada se govori o nekakvoj razmeni, trgovini. Ni jedno ni drugo apsolutno nije tačno. Naša pozicija je principijelna i naš stav ne može da bude predmet razmene. Spreman sam da potvrdim da Srbi mogu da budu apsolutno sigurni da nećemo prihvatiti nijedno rešenje koje ne odgovara našim stavovima. Ovde ne može biti ni trunke sumnje.
* Kada se shvatilo da će se Rusija opirati nametanju nezavisnosti KiM, pokrenuta su pitanja - koji je interes Rusije na Balkanu?...
- Otkriću vam tajnu. Naš interes je stabilan i prosperitetan Balkan. Nisu nam potrebni nikakvi potresi, niti sukobi. Pogledajte evropsku istoriju - uvek kada je neko pokušavao da promeni granice, dolazilo bi do rata. Pokušaj menjanja granica na Balkanu smatramo veoma opasnom avanturom, i uopšte ne mislimo da to može da ide u prilog našim interesima. Sada su vam poznate sve naše diplomatske tajne na Balkanu...
* A, da li, onda, možemo da zaključimo da je u interesu zemalja koje zastupaju dijametralno suprotan stav u odnosu na Rusiju - nestabilan i neprosperitetan Balkan?
- To nije pitanje za mene, već za predstavnike tih zemalja.
* Stabilnost u ovom delu Evrope garantuju, između ostalog, dva dokumenta - Dejtonski mirovni sporazum i Rezolucija 1244. Beograd je od Zapada dobio demarš, kada ih je povezao. Postoji li paralela između ta dva pitanja?
- Pre svega, oba dokumenta od principijelne su važnosti za očuvanje sadašnje situacije na Balkanu. To je prva paralela. Kao drugo, mi govorimo da je za Kosovo neophodno kompromisno rešenje, uz pristanak svih strana. Isto važi za Dejton: ako neke tačke ovog dogovora treba menjati, to može samo uz saglasnost obaju entiteta i sva tri naroda. Kao što vidite, naša pozicija je potpuno principijelna. Ni Rezolucija 1244, ni Dejtonski sporazum nisu jelovnik u restoranu, sa koga možete da odaberete ono što vam se dopada i da odbacite ono što vam se ne sviđa. Oba dokumenta su rezultat veoma ozbiljnog kompromisa. Izdvajanje nekog njihovog dela, na račun drugih delova, predstavlja veliku grešku. Postoji još jedna paralela, to je opasnost od onoga što bismo mogli nazvati "konjičkim napadom". To je pokušaj da se sve reši odmah i naglo.
* Da li deklaracija jedne od dve najveće vladajuće stranke u Srbiji o vojnoj neutralnosti može pozitivno da utiče na odnose dveju zemalja?
- Nikada nismo uslovljavali naše odnose odlukama druge strane. Međutim, u vezi sa širenjem NATO imamo sve više primedaba. Nažalost, sve više se pokazuje da smo u pravu. U stvari, skoro nijedno od obećanja koje smo dobili ne ispunjava se. Ne smatramo da je širenje NATO prirodan proces, koji doprinosi stabilnosti u Evropi. U najmanju ruku, nije razumno tražiti od nas bilo kakvu podršku širenju NATO.
PODRŠKA NIJE ZA TRGOVINU
* U srpskom delu Hercegovine, nedavno je otvoren Putinov most, a Srbi u BiH na protestima su nosili slike vašeg predsednika. Istraživanja pokazuju da je velika većina Srba za "najtešnje veze" s Rusijom...
- To ukazuje da se vraćamo na za nas apsolutno prirodan nivo međusobnih interesa i saradnje. Reč je o potpunom podudaranju strateških interesa: očuvanja sadašnje stabilnosti, granica i poštovanja strateških interesa svih država u jugoistočnoj Evropi. Veoma mi je drago ako se ovakav principijelan stav Rusije tako toplo prihvata na Balkanu, posebno u krajevima gde žive Srbi. Kada govorimo o Kosovu, o Dejtonu, ta pitanja ne mogu biti predmet trgovine s naše strane. Odnosno, nikada nećemo predložiti da razmenimo našu podršku za bilo kakve ustupke od strane naših srpskih prijatelja.
SVE VIŠE ULAGANJA U SRBIJU
* INTERESOVANJE za ulaganje ruskog kapitala u Srbiju je povećano...
- Na sreću, da.
* Ima li najava novih ulaganja?
- Po meni, dovoljno je ovo što sada imamo. Planova ima, oni su stvarno veliki, a u svim slučajevima, ruski investitori dolaze u Srbiju da bi modernizovali proizvodnju, da bi je proširili, a ne da bi je zatvarali. Ako se zadržimo na našim današnjim pozicijama, uspećemo mnogo toga da uradimo. Mislim, pre svega, na istrajavanje u potpunoj depolitizaciji ekonomskih projekata i uzajamnom uzimanju u obzir naših interesa.
Novosti
