Dе Sisti
Stara legenda
- Poruka
- 79.382
Jedan od najznačajnijih bogoslova i pravoslavnih ličnosti 20. veka je, svakako, Aleksandar Šmeman (1921-1983).
Citiraću kratku biografiju sa Vikipedije
Александар Шмеман се родио у граду Ревељу (тако руси називају Талин) у аристократској породици руских емиграната. Деда му је био посланик Државноg савета Руске Империје, а отац официр гарде Руске императорске армије.
У раним годинама детињства његова породица се преселила из Естоније у Француску, где је и остао све до свог коначног одласка у Америку.
Прво образовање започео је најпре у руској војној школи у Версају из које потом прелази у гимназију, а касније наставља студије у француском лицеју и на Париском универзитету. Године Другог свјетског рата и период немачке окупације Француске, било је време његовог пресудног опредељења за богословске студије на руском Богословском институту Светог Сергија у Паризу (1940—1945). Током петогодишњих студија превасходно се посвећује изучавању црквене историје, из које, по самом завршетку, и постаје предавач. Темом из области литургијског богословља стиче звање доктора богословских наука. Оженио се 1943. а рукоположен у чин свештеника 1946. године.
Године 1951. одлази у Америку и придружује се колективу академије Светог Владимира у Њујорку, коју је тада градио један од најутицајнијих православних богослова 20. века, отац Георгије Флоровски. Од 1962. отац Александар, долази на положај декана и ту остаје све до своје смрти 13. децембра 1983. године.
Bio je izuzetan mislilac, pronicljivog duha, sjajan u opažaju i opisivanju izazova i iskušenja s kojima se u sadašnjosti suočava savremeni čovek, ali i Crkva Hristova.
Sposoban da vrlo precizno ukaže na teškoće i probleme, ali i ukaze na postojanje izlaza.
A sve to jednim izrazito pitkim stilom pisanja, stilom koji čitaocu ostavlja utisak kao da direktno besedi sa piscem, kao da direktno, u trenutku čitanja, sluša ono što je pisac zapisivao kao svoje misli znatno ranije.
Njegov spektar interesovanja bio raznolik, ali je prvenstveno bio fokusiran na Liturgiju.
U Liturgiji, u ponovnom pronalaženju smisla hrišćanskog života, postavljanjem Liturgije u samo središte našeg životnog ritma, on je pronalazio i ukazivao na ono što i jeste prvobitni čovekov priziv, istinska ontologija, srž ljudskog bića, a to je blagodarstveni vid života.
Život u svojoj punoći koji se otkriva kao trijedinstvo ZNANJA, SLOBODE i BLAGODARENJA.
Tj, kao jedinstvo znanja i slobode koji se ostvaruju u blagodarenju.
Kako sam Šmeman kaže "Svako ko je kadar za blagodarenje, kadar je i za spasenje i večnu radost"
Moj prvi susret s njegovim delima bio je još pre više od 20 godina, u vidu knjige "Istorijski put Pravoslavlja" (Link za PDF) u kojoj se on bavio promišljanjem toka istorije Pravoslavne Crkve počevši od vremena apostolskih, pa kroz 20 vekova njenog postojanja.
Znatno kasnije susreo sam se i sa njegovim najvažnijim delima, delima iz oblasti Liturgike, gde me je posebno oduševilo njegovo poslednje delo "Evharistija" (Link za PDF), delo koje mi je pomoglo da svetu Liturgiju posmatram novim očima, nazirući njen nenadmašan značaj za Crkvu i mene lično, kao hrišćanina.
Na ovoj temi, postavljaću citate iz njegovih dela. Postavljajte i vi, takođe.
Slobodni ste i da razvijamo diskusiju.
Citiraću kratku biografiju sa Vikipedije
Александар Шмеман се родио у граду Ревељу (тако руси називају Талин) у аристократској породици руских емиграната. Деда му је био посланик Државноg савета Руске Империје, а отац официр гарде Руске императорске армије.
У раним годинама детињства његова породица се преселила из Естоније у Француску, где је и остао све до свог коначног одласка у Америку.
Прво образовање започео је најпре у руској војној школи у Версају из које потом прелази у гимназију, а касније наставља студије у француском лицеју и на Париском универзитету. Године Другог свјетског рата и период немачке окупације Француске, било је време његовог пресудног опредељења за богословске студије на руском Богословском институту Светог Сергија у Паризу (1940—1945). Током петогодишњих студија превасходно се посвећује изучавању црквене историје, из које, по самом завршетку, и постаје предавач. Темом из области литургијског богословља стиче звање доктора богословских наука. Оженио се 1943. а рукоположен у чин свештеника 1946. године.
Године 1951. одлази у Америку и придружује се колективу академије Светог Владимира у Њујорку, коју је тада градио један од најутицајнијих православних богослова 20. века, отац Георгије Флоровски. Од 1962. отац Александар, долази на положај декана и ту остаје све до своје смрти 13. децембра 1983. године.
Bio je izuzetan mislilac, pronicljivog duha, sjajan u opažaju i opisivanju izazova i iskušenja s kojima se u sadašnjosti suočava savremeni čovek, ali i Crkva Hristova.
Sposoban da vrlo precizno ukaže na teškoće i probleme, ali i ukaze na postojanje izlaza.
A sve to jednim izrazito pitkim stilom pisanja, stilom koji čitaocu ostavlja utisak kao da direktno besedi sa piscem, kao da direktno, u trenutku čitanja, sluša ono što je pisac zapisivao kao svoje misli znatno ranije.
Njegov spektar interesovanja bio raznolik, ali je prvenstveno bio fokusiran na Liturgiju.
U Liturgiji, u ponovnom pronalaženju smisla hrišćanskog života, postavljanjem Liturgije u samo središte našeg životnog ritma, on je pronalazio i ukazivao na ono što i jeste prvobitni čovekov priziv, istinska ontologija, srž ljudskog bića, a to je blagodarstveni vid života.
Život u svojoj punoći koji se otkriva kao trijedinstvo ZNANJA, SLOBODE i BLAGODARENJA.
Tj, kao jedinstvo znanja i slobode koji se ostvaruju u blagodarenju.
Kako sam Šmeman kaže "Svako ko je kadar za blagodarenje, kadar je i za spasenje i večnu radost"
Moj prvi susret s njegovim delima bio je još pre više od 20 godina, u vidu knjige "Istorijski put Pravoslavlja" (Link za PDF) u kojoj se on bavio promišljanjem toka istorije Pravoslavne Crkve počevši od vremena apostolskih, pa kroz 20 vekova njenog postojanja.
Znatno kasnije susreo sam se i sa njegovim najvažnijim delima, delima iz oblasti Liturgike, gde me je posebno oduševilo njegovo poslednje delo "Evharistija" (Link za PDF), delo koje mi je pomoglo da svetu Liturgiju posmatram novim očima, nazirući njen nenadmašan značaj za Crkvu i mene lično, kao hrišćanina.
Na ovoj temi, postavljaću citate iz njegovih dela. Postavljajte i vi, takođe.
Slobodni ste i da razvijamo diskusiju.
Poslednja izmena:
