Al Jazeera-Tomislav Marković : Milošević, Jović i Kadijević: Crna trojka koja je rasturila Jugoslaviju

[Maks od crnog luka]

Само се Немачка залагала за распад Југославије.

САД и Британија нису били за распад.

SRJ je bila formirana pod pritiskom zapada, a onda kada je ta kilava državica uspostavljena udare joj sankcije jer brani tu istu jugoslaviju.

 

[Maks od crnog luka]

Такође, објасните му да је немогуће контролисати на тај начин међународне односе, јер је превише чинилаца у игри, а на већину чинилаца не може да се утиче у великој мери.

Од свих могућих сценарија распада, ми смо направили најгори сценарио за нас.

Ako pod "mi" misliš na ustaškog tehnokratu Ante Markovića i zbunjenog mešanca Veljka Kadijevića onda da.

 

[Doctor Master]

https://balkans.aljazeera.net/opini...vic-crna-trojka-koja-je-rasturila-jugoslaviju​

Milošević, Jović i Kadijević: Crna trojka koja je rasturila Jugoslaviju​

• 
  Tomislav Marković

Published On 29 Jul 202029 Jul 2020
|
Ažurirano:
29 Jul 2020
07:43 AM (GMT+2)

Raspad SFRJ je plod zakulisnog rada zavjereničke grupe na čijem čelu je stajao Slobodan Milošević, piše autor (Reuters)
Na pitanje koja republika se prva otcepila od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije – mnogi bi odgovorili: naravno, Slovenija. I ne bi bili upravu. Istina je da se od SFRJ prva otcepila Srbija i to Ustavom koji je Slobodan Milošević doneo 28. septembra 1990. godine. Mnogo pre nego što su Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija napustile Jugoslaviju, to je učinila Srbija, voljom Miloševića koji se, navodno, borio za očuvanje savezne države.
Ako neki datum treba obeležavati kao dan raspada SFRJ – to je 28. septembar. Mada termin raspad i nije baš najtačniji, jer on asocira na prirodan proces odumiranja, raspadanja i truljenja. SFRJ se nije rastočila prirodnim putem, već je njen nestanak usledio kao plod zakulisnog rada zavereničke grupe na čijem čelu je stajao Slobodan Milošević.

Ustavom iz 1990. godine Srbija je sebe definisala kao suverenu i nezavisnu državu, članom 72. u kojem stoji: “Republika Srbija uređuje i obezbeđuje: suverenost, nezavisnost i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije i njen međunarodni položaj i odnose s drugim državama i međunarodnim organizacijama”.
U članu 135. Ustava Srbija se izuzela iz pravnog poretka Jugoslavije, navodeći da će poštovati zakone savezne države samo kad proceni da joj je to u interesu, dakle – kad joj se prohte. Pored toga, Srbija je uvela carinu na robu iz drugih jugoslovenskih republika, preuzela je na sebe obezbeđivanje narodne odbrane i državne bezbednosti, kao i uređenje međunarodnih odnosa sa drugim državama u svetu. Ukratko – Srbija je pre skoro 30 godina postala nezavisna država.

Optužnica Srđe Popovića​

O svemu ovome je pisao advokat Srđa Popović davne 2003. godine u dnevnom listu Danas, u opširnom feljtonu u kojem je izveo svojevrstan misaoni eksperiment. Popović se zapitao šta bi bilo da Milošević i njegovi pobočnici nisu uspeli u razaranju Jugoslavije, da je njihov opaki naum sprečila, recimo, pravovremena međunarodna intervencija. U tom slučaju njima bi se sudilo za veleizdaju pred domaćim sudom i to po ondašnjim jugoslovenskim zakonima. Zato Popović svom tekstu daje formu prave sudske optužnice, sa svim obligatnim pravničkim elementima.
Pred sudom bi se našli: “Slobodan Milošević, u svojstvu Predsednika Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (do 16. jula 1990), Predsednika Socijalističke Partije Srbije (od 16. jula 1990), i Predsednika Republike Srbije (od 9. decembra 1990), Borisav Jović, u svojstvu Predsednika Predsedništva SFRJ (od 15. maja 1989) i Potpredsednika Socijalističke partije Srbije (od 16. jula 1990), i Veljko Kadijević, u svojstvu Saveznog sekretara za narodnu odbranu”. Zaveri su se kasnije pridružili i mnogi drugi: Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik, Blagoje Adžić, Momir Bulatović, Nikola Koljević, Ratko Mladić, Milan Martić itd, ali Popović se zadržao na pomenutoj trojci prvoboraca apokalipse.
Crnu trojku Popović optužuje da su u vremenu od 15. maja 1989. godine do 8. oktobra 1992. godine stvorili zaveru zloupotrebom svojih političkih ovlašćenja. Zaveru su skovali da: “(1) protivustavno i nezakonito izmene nacionalnu strukturu JNA, stave je pod svoju efektivnu kontrolu i upotrebe za sledeće ciljeve: (2) nasilno svrgnu organe vlasti u Hrvatskoj i Sloveniji; (3) vojnim udarom nasilno svrgnu najviše savezne organe vlasti, SIV i Predsedništvo; (4) silom ili protivustavnim putem izmene granice SFRJ tako što bi protivustavnom odlukom Predsedništva isključili Republiku Sloveniju i Republiku Hrvatsku iz SFRJ; (5) silom ili protivustavnim putem izmene granice Republike Hrvatske, podsticanjem i političkim i vojnim organizovanjem oružane pobune u Hrvatskoj”.

Planovi za agresiju na Hrvatsku i BiH​

Popović izlaže opsežan dokazni materijal koji, gle ironije, najvećim delom potiče od samih optuženika. Dnevničke beleške Borisava Jovića objavljene u knjizi Poslednji dani SFRJ i memoari Veljka Kadijevića Moje viđenje raspada – vojska bez države sadrže obilje dokaza koji terete i njih dvojicu i njihovog nezvaničnog šefa Miloševića. Oni uopšte ne kriju šta su uradili, naprotiv, hvale se svojim zlodelom, što je u neku ruku i razumljivo. Kad si već uspeo da rasturiš onakvu državu, samoljublje ti ne dozvoljava da svoje životno delo ostaviš u tami, već te nagoni da ga podeliš sa drugima, da se javno pohvališ svetu koliki si zločinac.

Svašta može da se pročita kod Jovića i Kadijevića. Evo, recimo, Jovićeve dnevničke beleške od 26. marta 1990. godine: “Sastanak koordinacije – u SR Srbiji. Učestvuju svi čelni funkcioneri. Naš cilj je da izbegnemo krvoproliće, da uspostavimo granicu unutar koje se neće ratovati. Van te granice se ne može izbeći, jer Bosna i Hercegovina neće moći da opstane kao država, a bitka oko teritorija bez krvi je teško zamisliva”. Dakle, zaverenici su rat u BiH isplanirali još početkom 1990. godine, što je jedan od njih sam priznao. Toliko o tome šta je bio uzrok agresije na BiH, to je bio samo deo Miloševićevog projekta za širenje i učvršćivanje vlasti na što većoj teritoriji i nad što većim brojem ljudi. To je bio osnovni motiv za pokretanje ratova, za razaranje Jugoslavije, za izazivanje nemerljive ljudske patnje.
Iste godine, 27. juna, Jović piše: “Kažem Veljku da bih ih ja najradije isterao silom iz Jugoslavije, jednostavnim presecanjem granice i proglašavanjem da su se svojim odlukama sami doveli u tu situaciju, ali ne znam šta da radimo sa Srbima u Hrvatskoj. (…) da se pre konačnog isterivanja održi referendum na osnovu koga bi se odlučilo gde izvršiti razgraničenje. Veljko se slaže.” Toliko o borbi za očuvanje Jugoslavije, nikog to nije zanimalo u ovoj zavereničkoj grupi, oni su se borili isključivo za političku moć.

​

To su one laži i gluposti da je za sve kriva Sbija i Slobodan Milošević. Za raspad Jugoslavije krivi su pre svega Jevreji, a onda njihove marionete Kučan, Tuđman, Milošević i ostali koji su u tome učestvovali.

 

[Alter_Ego_]

​

'ладно на слици Горица Гајевић.

Жива ли је та жена?

 

[Mej bregami]

To su one laži i gluposti da je za sve kriva Sbija i Slobodan Milošević. Za raspad Jugoslavije krivi su pre svega Jevreji, a onda njihove marionete Kučan, Tuđman, Milošević i ostali koji su u tome učestvovali.

Sami priznali što su radili. Samo vama nekima koji ne možete preboljeti izgubljene ratove od konjušara, balija, šiptara, to malo teže ide u glavu.

 

[Gruban]

Nisam ja majke mi!trebate svatiti i razumiti da je svetosavlje pogubno za zajednice a sad kad ste sami sad se jedete između sebe.Nastavljate politiku sultana sa Bosfora!

Najbolje da konvertujemo u pederopapiste.

 

[S1MCRO]

„Provodimo čitav dan na brodu i na moru (na Mljetu) – na izletu
Veljko, Sloba, Bogdan i ja s porodicama (...) Opšti je zaključak da je
Ante Marković za nas neprihvatljiv i nepouzdan. Niko više ne sum-
nja da je on direktni eksponent SAD, određen za rušenje sistema i
za skidanje sa vlasti svih koji pomišljaju na socijalizam (...) Veljko ga
zove kurvin sin.“ (BJ, 176) „Napisao sam seriju od tri članka, Istina
o Anti Markoviću, i poslao Slobodanu. On je to dao da se objavi u
Politici. Objaviće se 5, 6. i 7. u nastavcima pod nečijim pseudonimom.
Moramo ga razobličiti, jer je narod u velikoj zabludi ko je on i šta je on.
Mnogi u njemu vide nekog spasioca.“ (BJ, 173)

„Kadijević me obaveštava o razgovoru s Jazovom. Pre par dana
postavio je (telefonom) jasna pitanja Jazovu, da li nas SSSR može
zaštititi ako dođe do vojne intervencije zapada i da li hoće da nam
prodaju određeno naoružanje kojeg nemamo dovoljno (bombe
i kerozin). Odgovor je bio negativan na oba pitanja. Preciznije, ne
bi nas mogli zaštititi, a što se oružja tiče, može – samo redovnim
kanalom preko vlade SFRJ (a mi tražimo mimo vlade, jer nam Ante
Marković ometa donošenje odluke vlade).“

 

[Alter_Ego_]

„Provodimo čitav dan na brodu i na moru (na Mljetu) – na izletu
Veljko, Sloba, Bogdan i ja s porodicama (...) Opšti je zaključak da je
Ante Marković za nas neprihvatljiv i nepouzdan. Niko više ne sum-
nja da je on direktni eksponent SAD, određen za rušenje sistema i
za skidanje sa vlasti svih koji pomišljaju na socijalizam (...) Veljko ga
zove kurvin sin.“ (BJ, 176) „Napisao sam seriju od tri članka, Istina
o Anti Markoviću, i poslao Slobodanu. On je to dao da se objavi u
Politici. Objaviće se 5, 6. i 7. u nastavcima pod nečijim pseudonimom.
Moramo ga razobličiti, jer je narod u velikoj zabludi ko je on i šta je on.
Mnogi u njemu vide nekog spasioca.“ (BJ, 173)

„Kadijević me obaveštava o razgovoru s Jazovom. Pre par dana
postavio je (telefonom) jasna pitanja Jazovu, da li nas SSSR može
zaštititi ako dođe do vojne intervencije zapada i da li hoće da nam
prodaju određeno naoružanje kojeg nemamo dovoljno (bombe
i kerozin). Odgovor je bio negativan na oba pitanja. Preciznije, ne
bi nas mogli zaštititi, a što se oružja tiče, može – samo redovnim
kanalom preko vlade SFRJ (a mi tražimo mimo vlade, jer nam Ante
Marković ometa donošenje odluke vlade).“

Бора Јовић?

 

[Smorisha]

'ладно на слици Горица Гајевић.

Жива ли је та жена?

Dunno

 

[Alter_Ego_]

Dunno

Guglao dam.
Radi kao opstinski pravobraniac u Raskoj, kod Tikomira.
Ima 64 god. Uskoro ce postati penzos.

 

[Gruban]

Jugoslavija je bila jedna sklepotina,konglomerat

„Provodimo čitav dan na brodu i na moru (na Mljetu) – na izletu
Veljko, Sloba, Bogdan i ja s porodicama (...) Opšti je zaključak da je
Ante Marković za nas neprihvatljiv i nepouzdan. Niko više ne sum-
nja da je on direktni eksponent SAD, određen za rušenje sistema i
za skidanje sa vlasti svih koji pomišljaju na socijalizam (...) Veljko ga
zove kurvin sin.“ (BJ, 176) „Napisao sam seriju od tri članka, Istina
o Anti Markoviću, i poslao Slobodanu. On je to dao da se objavi u
Politici. Objaviće se 5, 6. i 7. u nastavcima pod nečijim pseudonimom.
Moramo ga razobličiti, jer je narod u velikoj zabludi ko je on i šta je on.
Mnogi u njemu vide nekog spasioca.“ (BJ, 173)

„Kadijević me obaveštava o razgovoru s Jazovom. Pre par dana
postavio je (telefonom) jasna pitanja Jazovu, da li nas SSSR može
zaštititi ako dođe do vojne intervencije zapada i da li hoće da nam
prodaju određeno naoružanje kojeg nemamo dovoljno (bombe
i kerozin). Odgovor je bio negativan na oba pitanja. Preciznije, ne
bi nas mogli zaštititi, a što se oružja tiče, može – samo redovnim
kanalom preko vlade SFRJ (a mi tražimo mimo vlade, jer nam Ante
Marković ometa donošenje odluke vlade).“

To su potpuno nevazne stvari.Jugoslavija bi se raspala i da su na srpskoj strani umesto Milosevica Jovica i sl bili Vesna Pesic i Ivan Djuric.Tacnije receno to cak i nije bio raspad jer Jugoslavija nikad nije ni postojala kao jedno društvo a u bitnim elementima bila je mnogo vise konfederacija država nego drzava.
Jugoslavija i jugoslovenstvo živeli su samo u Srbiji.

 

[wsox]

Najbolje da konvertujemo u pederopapiste.

kad se spoje pederosvetosavci i pederopapisti tek su onda belaji i ništa niste dobili već samo umnožili svoju osobnu mizeriju

 

[Casual Observer]

https://balkans.aljazeera.net/opini...vic-crna-trojka-koja-je-rasturila-jugoslaviju​

Milošević, Jović i Kadijević: Crna trojka koja je rasturila Jugoslaviju​

• 
  Tomislav Marković

Published On 29 Jul 202029 Jul 2020
|
Ažurirano:
29 Jul 2020
07:43 AM (GMT+2)

Raspad SFRJ je plod zakulisnog rada zavjereničke grupe na čijem čelu je stajao Slobodan Milošević, piše autor (Reuters)
Na pitanje koja republika se prva otcepila od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije – mnogi bi odgovorili: naravno, Slovenija. I ne bi bili upravu. Istina je da se od SFRJ prva otcepila Srbija i to Ustavom koji je Slobodan Milošević doneo 28. septembra 1990. godine. Mnogo pre nego što su Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija napustile Jugoslaviju, to je učinila Srbija, voljom Miloševića koji se, navodno, borio za očuvanje savezne države.
Ako neki datum treba obeležavati kao dan raspada SFRJ – to je 28. septembar. Mada termin raspad i nije baš najtačniji, jer on asocira na prirodan proces odumiranja, raspadanja i truljenja. SFRJ se nije rastočila prirodnim putem, već je njen nestanak usledio kao plod zakulisnog rada zavereničke grupe na čijem čelu je stajao Slobodan Milošević.

Ustavom iz 1990. godine Srbija je sebe definisala kao suverenu i nezavisnu državu, članom 72. u kojem stoji: “Republika Srbija uređuje i obezbeđuje: suverenost, nezavisnost i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije i njen međunarodni položaj i odnose s drugim državama i međunarodnim organizacijama”.
U članu 135. Ustava Srbija se izuzela iz pravnog poretka Jugoslavije, navodeći da će poštovati zakone savezne države samo kad proceni da joj je to u interesu, dakle – kad joj se prohte. Pored toga, Srbija je uvela carinu na robu iz drugih jugoslovenskih republika, preuzela je na sebe obezbeđivanje narodne odbrane i državne bezbednosti, kao i uređenje međunarodnih odnosa sa drugim državama u svetu. Ukratko – Srbija je pre skoro 30 godina postala nezavisna država.

Optužnica Srđe Popovića​

O svemu ovome je pisao advokat Srđa Popović davne 2003. godine u dnevnom listu Danas, u opširnom feljtonu u kojem je izveo svojevrstan misaoni eksperiment. Popović se zapitao šta bi bilo da Milošević i njegovi pobočnici nisu uspeli u razaranju Jugoslavije, da je njihov opaki naum sprečila, recimo, pravovremena međunarodna intervencija. U tom slučaju njima bi se sudilo za veleizdaju pred domaćim sudom i to po ondašnjim jugoslovenskim zakonima. Zato Popović svom tekstu daje formu prave sudske optužnice, sa svim obligatnim pravničkim elementima.
Pred sudom bi se našli: “Slobodan Milošević, u svojstvu Predsednika Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (do 16. jula 1990), Predsednika Socijalističke Partije Srbije (od 16. jula 1990), i Predsednika Republike Srbije (od 9. decembra 1990), Borisav Jović, u svojstvu Predsednika Predsedništva SFRJ (od 15. maja 1989) i Potpredsednika Socijalističke partije Srbije (od 16. jula 1990), i Veljko Kadijević, u svojstvu Saveznog sekretara za narodnu odbranu”. Zaveri su se kasnije pridružili i mnogi drugi: Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik, Blagoje Adžić, Momir Bulatović, Nikola Koljević, Ratko Mladić, Milan Martić itd, ali Popović se zadržao na pomenutoj trojci prvoboraca apokalipse.
Crnu trojku Popović optužuje da su u vremenu od 15. maja 1989. godine do 8. oktobra 1992. godine stvorili zaveru zloupotrebom svojih političkih ovlašćenja. Zaveru su skovali da: “(1) protivustavno i nezakonito izmene nacionalnu strukturu JNA, stave je pod svoju efektivnu kontrolu i upotrebe za sledeće ciljeve: (2) nasilno svrgnu organe vlasti u Hrvatskoj i Sloveniji; (3) vojnim udarom nasilno svrgnu najviše savezne organe vlasti, SIV i Predsedništvo; (4) silom ili protivustavnim putem izmene granice SFRJ tako što bi protivustavnom odlukom Predsedništva isključili Republiku Sloveniju i Republiku Hrvatsku iz SFRJ; (5) silom ili protivustavnim putem izmene granice Republike Hrvatske, podsticanjem i političkim i vojnim organizovanjem oružane pobune u Hrvatskoj”.

Planovi za agresiju na Hrvatsku i BiH​

Popović izlaže opsežan dokazni materijal koji, gle ironije, najvećim delom potiče od samih optuženika. Dnevničke beleške Borisava Jovića objavljene u knjizi Poslednji dani SFRJ i memoari Veljka Kadijevića Moje viđenje raspada – vojska bez države sadrže obilje dokaza koji terete i njih dvojicu i njihovog nezvaničnog šefa Miloševića. Oni uopšte ne kriju šta su uradili, naprotiv, hvale se svojim zlodelom, što je u neku ruku i razumljivo. Kad si već uspeo da rasturiš onakvu državu, samoljublje ti ne dozvoljava da svoje životno delo ostaviš u tami, već te nagoni da ga podeliš sa drugima, da se javno pohvališ svetu koliki si zločinac.

Svašta može da se pročita kod Jovića i Kadijevića. Evo, recimo, Jovićeve dnevničke beleške od 26. marta 1990. godine: “Sastanak koordinacije – u SR Srbiji. Učestvuju svi čelni funkcioneri. Naš cilj je da izbegnemo krvoproliće, da uspostavimo granicu unutar koje se neće ratovati. Van te granice se ne može izbeći, jer Bosna i Hercegovina neće moći da opstane kao država, a bitka oko teritorija bez krvi je teško zamisliva”. Dakle, zaverenici su rat u BiH isplanirali još početkom 1990. godine, što je jedan od njih sam priznao. Toliko o tome šta je bio uzrok agresije na BiH, to je bio samo deo Miloševićevog projekta za širenje i učvršćivanje vlasti na što većoj teritoriji i nad što većim brojem ljudi. To je bio osnovni motiv za pokretanje ratova, za razaranje Jugoslavije, za izazivanje nemerljive ljudske patnje.
Iste godine, 27. juna, Jović piše: “Kažem Veljku da bih ih ja najradije isterao silom iz Jugoslavije, jednostavnim presecanjem granice i proglašavanjem da su se svojim odlukama sami doveli u tu situaciju, ali ne znam šta da radimo sa Srbima u Hrvatskoj. (…) da se pre konačnog isterivanja održi referendum na osnovu koga bi se odlučilo gde izvršiti razgraničenje. Veljko se slaže.” Toliko o borbi za očuvanje Jugoslavije, nikog to nije zanimalo u ovoj zavereničkoj grupi, oni su se borili isključivo za političku moć.

​

A gde su Alija i Tuđman?

 

[комшија]

Ivan Djuric

За професора Ивана Ђурића сам гласао у децембру 1990. на председничким изборима.

 

[Gruban]

За професора Ивана Ђурића сам гласао у децембру 1990. на председничким изборима.

Kao i svaki adžuvan i poturica.

 

[комшија]

Kao i svaki adžuvan i poturica.

https://www.espreso.co.rs/vesti/pol...-slobodan-milosevic-jugoslavija-srpski-kenedi

 

[GeorgeV]

U gornjem postu sam zaboravio da dodam da je odbijanje uvođenja prave demokratije i pokušaj da se SAD obmanu glumatanjem iste bilo jasan znak da Milošević mašta o uskrsnuću SSSRa.

A pošto i sadašnji režim radi to isto, naravno da je Amerima jasno da se i danas u Beogradu sanja isti san.

Uostalom, možeš li da zamisliš da SNS mirno predaje vlast? Ja ne mogu. Mnogo jasnije ih vidim kako sanjaju o nekakvom čudesnom upadanju Srbije u rusku sferu uticaja. Zato i lukavo poturaju ideju o tome kako će Srbima biti mnogo lakše da ostvaruju svoje nacionalne ciljeve od trenutka kad Rusija izađe na Dunav, ali ne i da bi to značilo osiguravanje njihove večne vladavine Srbijom, što im je mnogo važnije od Kosova, SAO Krajine i Republike Srpske.

Da, slažem se za njihove snove...ali isto tako mislim da su potpuno svesni ko ih je doveo, i ko ih drži na vlasti.

Odnosno, Vučić je svestan, igrao je svoju dodeljenu ulogu, kao pravi radikal, u državnom udaru kojim je skinut Milošević 2000-te.

Što će reći, ti koji su skinuli Miloševića, i danas drže Vučića, su daleko veći problem za Srbiju od SNS...koji će bi se, da se Vučić (nekim čudom) sutra povuče, istopio kao grudva na radijatoru.

 

[комшија]

(...) u državnom udaru kojim je skinut Milošević 2000-te.

Милошевић је 24. септембра 2000те изгубио у првом кругу изборе за председника СРЈ, пре свега јер је изласност била велика. Чак и они који апстинирају од гласања, на пример млади, тада су изашли на биралишта и гласали за Коштуницу. То јест, против Милошевића. Доста им је било вашег Милошевића. А Милошевић је по свом обичају хтео да покраде изборе. Онда је 5. октобра народ изашао на улицу и одбранио своју изборну вољу. Никаквог државног удара није било.

 

[iig]

 

[iig]

 

[комшија]

Pogledajte prilog 1270093

 

[комшија]

Pogledajte prilog 1270094

 

[комшија]

Ako pod "mi" misliš na ustaškog tehnokratu Ante Markovića

 

[GeorgeV]

Милошевић је 24. септембра 2000те изгубио у првом кругу изборе за председника СРЈ, пре свега јер је изласност била велика. Чак и они који апстинирају од гласања, на пример млади, тада су изашли на биралишта и гласали за Коштуницу. То јест, против Милошевића. Доста им је било вашег Милошевића. А Милошевић је по свом обичају хтео да покраде изборе. Онда је 5. октобра народ изашао на улицу и одбранио своју изборну вољу. Никаквог државног удара није било.

Bilo itekako. Milošević uopšte te godine nije morao da izađe na izbore.

Ali su ga mangupi iz "njegove" ekipice ubedili da treba da izađe, i da je narod za njega (zajebali su ga, naravno... )

O pripremi pred izbore da se ne govori...recimo Otporu, koji je finansiran parama iz državnih firmi...mangupi su imali ljude na svoim mestima. Ili kupovali ljude. A preko dosta privatnih je išao novac, recimo preko našeg omiljenog brata Perčevića...

Na izborima je Milošević, naravno, legitimno izgubio. Narod je fakat glasao za Koštunicu, što znamo svi mi koji smo tada, kao opozicioni kontrolori bili na izbornim mestima...one priče o paljenju listića u Skupštini da bi se prikrila Miloševićeva pobeda, su naravno priče za debile. Postojali su (postoje verovatno i danas negde) zapisnici sa biračkih mesta. Slobec je izgubio.

I, onda finale...organizacija 5. oktobra, policija koja se ponaša mlako ili nikako, Crvene beretke koje "prilaze narodu" (za one čuvene američke dolare iz Budimpešte), Pavković koji vrti prstićima. Vojnici i policajci u civilu u kolonama naroda koji probijaju barikade ka Beogradu...Radikali koji prvi priznaju Koštunicinu pobedu..

Sve je to Ledeni lepo odradio, naravno, kroz dil sa Amerikancima...a sve da se sačuvaju pozicije naših mangupa iz senke...ti mangupi iz senke, ti Janjuševići i Kolesari, i drugi za koje niko i ne zna...su se odmah pojavili na bitnim mestima gde se vrte pare u novoj demokratskoj vladi...Ameri i ostali koji idu za njima su dobili šta su hteli...a naši mangupi isto.

Državni udar, fino sakriven iza, fakat, izborne volje naroda.

Doduše, verovatno i nije moglo drugačije. Slobec je morao da bude skinut, to je svima postalo jasno, a verovatno ne bi otišao dobrovoljno.

 

[комшија]