Aktivni uzrast

[hakim bej]

Kao sto postoje telesni uzrasti, (potpuno zavisna jedva svesna beba, pa dete gladno znanja, buntovni pubertetlija, telesni mladic, zatim rob koji sanja slobodu, duhovni covek, uplaseni starac), mogu li na slican nacin postojati razliciti duhovni uzrasti? Intelektualni i naucni? Avanturisticki, karijerni, politicki, umetnicki, egzibicionisticki...? Cini mi se ponekad da sam u jednom smislu starac a, istovremeno, u nekom drugom smislu neizivljeni tinejdzer. I jedno i drugo ne odgovaraju fizickom uzrastu.
A vi kako te?
Prepoznajete li sopstvene razlicite uzraste? Zasto nisu uskladjeni sa telesnim uzrastom?
I da li su oni kojima su uskladjeni vidjeni da budu elita svom narodu?

 

[електрика]

На сву моју срећу, мислим да сам усклађена. Нити сам балавица у телу бабе а нити обратно.

У глави имам и десет и тисућу година, већ преме расположењу, али то не излази напоље, таман посла.

Оно што излази је равномерно расподељено дивљење и презир или пак пука равнодушност. Колико је томе година, ја не знам али видим да ми се нико не смеје и не указује прстом на мене типа - види будале.

Што се елите тиче, различито је виђење исте од стране разних људи. Ја сам себи елита али теби нисам. Ниси ни ти мени.

 

[flaj]

Još nisam ukalupljena i to mi prija.
U meni ima mesta i za dete i za starmalu i za odraslu,
dobro se slažu i svaka dobija svoju priliku.
To me spasava od uštogljenosti i dosade svakodnevnog života, nalik dolapu.
Jedino me brine što ću verovatno jednom odrasti u nadžak babu?
Ali, svaki put kada gledam kako se deda igra sa unukom uverim se da u svakom,
baš svakom, doživotno čuči dete.

Naš problem je kvazielita - priglupo, alavo, bahato derište koje uspeva da nametne sebe kao uzor.
Retki pojedinci - umna, kulturna, moralna elita, potisnuti su iza scene u pomrčinu
i oni nisu naš izbor i uzor.
To nam najbolje govori ko smo.

 

[PerfectOne]

Još nisam ukalupljena i to mi prija.
U meni ima mesta i za dete i za starmalu i za odraslu,
dobro se slažu i svaka dobija svoju priliku.
To me spasava od uštogljenosti i dosade svakodnevnog života, nalik dolapu.
Jedino me brine što ću verovatno jednom odrasti u nadžak babu?
Ali, svaki put kada gledam kako se deda igra sa unukom uverim se da u svakom,
baš svakom, doživotno čuči dete.

Naš problem je kvazielita - priglupo, alavo, bahato derište koje uspeva da nametne sebe kao uzor.
Retki pojedinci - umna, kulturna, moralna elita, potisnuti su iza scene u pomrčinu
i oni nisu naš izbor i uzor.
To nam najbolje govori ko smo.

Sjajan post

- - - - - - - - - -

Sjajna je i tema

 

[Jennifer Jennin]

Kao sto postoje telesni uzrasti, (potpuno zavisna jedva svesna beba, pa dete gladno znanja, buntovni pubertetlija, telesni mladic, zatim rob koji sanja slobodu, duhovni covek, uplaseni starac), mogu li na slican nacin postojati razliciti duhovni uzrasti? Intelektualni i naucni? Avanturisticki, karijerni, politicki, umetnicki, egzibicionisticki...? Cini mi se ponekad da sam u jednom smislu starac a, istovremeno, u nekom drugom smislu neizivljeni tinejdzer. I jedno i drugo ne odgovaraju fizickom uzrastu.
A vi kako te?
Prepoznajete li sopstvene razlicite uzraste? Zasto nisu uskladjeni sa telesnim uzrastom?
I da li su oni kojima su uskladjeni vidjeni da budu elita svom narodu?

Naravno da primećujem
U jednom danu sam i veliko dete, tinejdžer, i ispunjena zrela žena i mudra starica
i ne uvek istom dinamikom
Ovo za elitu - pa uopšte ne mora postojati veza sa telesnim uzrastom - to je balast kojeg se treba rešiti tj isključiti iz analize

"Govori da te vidim"

 

[hakim bej]

Da li postoje ljudi koji imaju euklidski um?
Cistu racionalnost, fiziku bez duhovnosti, bez potrebe za umetnoscu; bez poverenja ali i bez sumnje? Bez tuge i bez srece?
A da nisu roboti.
Upoznao sam mnoge koje je strah uterao u takav nacin zivota, ali su ispod te odbrane od straha zivi ljudi.

 

[Џорџи]

na zbog okoline nego sebe jedno 5-10god kasnim s mantalnim napretkom

 

[PerfectOne]

Kao sto postoje telesni uzrasti, (potpuno zavisna jedva svesna beba, pa dete gladno znanja, buntovni pubertetlija, telesni mladic, zatim rob koji sanja slobodu, duhovni covek, uplaseni starac), mogu li na slican nacin postojati razliciti duhovni uzrasti? Intelektualni i naucni? Avanturisticki, karijerni, politicki, umetnicki, egzibicionisticki...? Cini mi se ponekad da sam u jednom smislu starac a, istovremeno, u nekom drugom smislu neizivljeni tinejdzer. I jedno i drugo ne odgovaraju fizickom uzrastu.
A vi kako te?
Prepoznajete li sopstvene razlicite uzraste? Zasto nisu uskladjeni sa telesnim uzrastom?
I da li su oni kojima su uskladjeni vidjeni da budu elita svom narodu?

Svaki talesni uzrast ima adekvatan duhovni uzrast to je prirodan proces I cini mi se da je to jedino ispravno
gotovo skolski
zbrka nastane onda kada ta dva uzrasta neravnomerno razvijaju pa naposletku dobijemo potpuno neizbalansiranu licnost kojoj
duhovni uzrast lici na kaleidoskop a spolja izgleda kao ravna linija na ekg-u

Mislim da je kljucno to prepoznavanje uzrasta jer to je nesto sto nam omogucava racionalan nastup u javnosti

neces na Sastanak za posao otici u patikama sa loptom ispod miske jer se tog dana osecas kao decak koji bi se igrao
ili ako odes na Bandzi dzamp neces otici sa kravat masnom
ali to su samo Spoljne manifestacije
ono sto je kljucno vazno za osobu je hendlovanje uzrastima prema potrebi jer postoje trenuci u zivotu koji od nas zahtevaju ponekad deciju naivnost a ponekad promucurnost i hladnu logiku

kada prodjes sve te uzraste uspesno kao u nekoj video igrici u zenitu zrelosti se sa njima veoma lepo i korisno mozes poigravati u cilju ostvarivanja posebnih pogodnosti
Mozda sam konfuzna tek sam otvorila oci a htela sam sve da kazem odjednom :

 

[hakim bej]

Kada dete počne samo i samostalno da izlazi iz doma u kome je bilo voljeno, u centru pažnje, princ kome svi povlađuju i koga svi slušaju,
dospeva u okolinu u kojoj ga niko ne primećuje, niko ne odobrava glupiranje, niko ga ne prepoznaje. Kao da odjednom ne postoji.
Pokušavajući da pobegne od lošeg osećanja, smišlja kako će učiniti nešto veliko i postati slavan.
I tada će ga svi prepoznavati, čak i oni koje on ne poznaje; svi će želeti da budu sa njim, a on će im reći "e sad ne može, patite kada me niste voleli kada je trebalo".
Suviše je odraslih koji su ostali zaglavljeni u mislima o slavi. Zato vidimo brojna pevačka takmičenja, neki prave cirkuzante od sebe, ili jednostavno zatrpavaju svoje profile stotinama pa i hiljadama selfija. Obožavaju slavne i dive im se jer žele da i oni postanu slavni.
Ako neko baš želi da ih upozna biće mu dovoljne dve-tri instagram slike, a hiljadu slika čak ni roditelji neće pregledati.
Možda nije za lečenje, al, ruku na srce, nije normalno jer koči, usporava i uzima resurse potrebne za normalan život.
Da li je stvaranje slavoljubivih nedovršenih ličnosti greška roditelja ili društva?
Ambicija je dobra, ali slavoljubivost je bolesna ambicija.

 

[PerfectOne]

Ja bih pokazala prstom na roditelje
oni su poslednja linija odbrane koja je potpuno zakazala

 

[flaj]

Kada dete počne samo i samostalno da izlazi iz doma u kome je bilo voljeno, u centru pažnje, princ kome svi povlađuju i koga svi slušaju,
dospeva u okolinu u kojoj ga niko ne primećuje, niko ne odobrava glupiranje, niko ga ne prepoznaje. Kao da odjednom ne postoji.
Pokušavajući da pobegne od lošeg osećanja, smišlja kako će učiniti nešto veliko i postati slavan.
I tada će ga svi prepoznavati, čak i oni koje on ne poznaje; svi će želeti da budu sa njim, a on će im reći "e sad ne može, patite kada me niste voleli kada je trebalo".
Suviše je odraslih koji su ostali zaglavljeni u mislima o slavi. Zato vidimo brojna pevačka takmičenja, neki prave cirkuzante od sebe, ili jednostavno zatrpavaju svoje profile hiljadama slika. Obožavaju slavne i dive im se jer žele da i oni postanu slavni.
Ako neko baš želi da ih upozna biće mu dovoljne dve-tri slike, a hiljadu instagram slika čak ni roditelji neće pregledati.
Možda nije za lečenje, al, ruku na srce, nije normalno jer koči, usporava i uzima resurse potrebne za normalan život.
Da li je stvaranje slavoljubivih nedovršenih ličnosti greška roditelja ili društva?

To su nove društvene igre koje su uzele maha kroz internet
i TV.
Lako dostupne, masovne, zarazne, stvaraju novu vrstu zavisnosti -
zavisnost od jeftine popularnosti, što je daleko od prave slave.
U društvu kakvo je naše, roditelji ne smeju ulogu vaspitača da prepuste nikome,
a naročito ne pinku.
Ne znam da li je to izvodljivo, jer i roditelji su išli u isto zabavište i još uvek idu.

 

[gost 411056]

Primjetim.
Moja elementarna stanja su najcesce u neskladu sa mojim uzrastom i zivotnim periodom. Prosla znamenit broj odrastanja i evo se opirem da postanem egoista u zivotnom dobu kad sve tvrde da to trebas biti.

 

[gost 411056]

Cesto sam u potrazi za opravdanjem, okrivljivala roditelje za svoje ne uspjehe, lose osobine. A zapravo njihov utjecaj i nije bio presudan, znali su da mi pruze ljubav i u sasvim dovoljnoj mjeri podrze moje samopuzdanje i samosaznanje, ostalo je bilo moje djelo ili nedjelo pod spletom okolnosti.
Sad kad gledam svoje djete i njegov razvoj, moju ulogu u tome, znam da se covjek rodi sa nekim genetski predodredjenim karakteristikama licnosti, koje u vecini slucajeva dominiraju, traziti od nekog da ima potpunu analizu djecijeg karaktera i vaspitavati ga na osnovu te analize je nemoguce.
Jos kad roditelj i djete imaju velike razlike u karakteru, budu ti pune ruke posla i nedoumica.

Htjedoh reci da na neki nacin covjek prevaspitava sam sebe kroz uloge i i zivotne faze, trazeci to stanje urodjenog karaktera, gdje je minimalna etropija licnog duha cilj.

 

[Soradze]

Još nisam ukalupljena i to mi prija.
U meni ima mesta i za dete i za starmalu i za odraslu,
dobro se slažu i svaka dobija svoju priliku.
To me spasava od uštogljenosti i dosade svakodnevnog života, nalik dolapu.
Jedino me brine što ću verovatno jednom odrasti u nadžak babu?
Ali, svaki put kada gledam kako se deda igra sa unukom uverim se da u svakom,
baš svakom, doživotno čuči dete.

Naš problem je kvazielita - priglupo, alavo, bahato derište koje uspeva da nametne sebe kao uzor.
Retki pojedinci - umna, kulturna, moralna elita, potisnuti su iza scene u pomrčinu
i oni nisu naš izbor i uzor.
To nam najbolje govori ko smo.

Bogami, ti iz pomrčine JESU MOJ IZBOR!

 

[Soradze]

Ja bih pokazala prstom na roditelje
oni su poslednja linija odbrane koja je potpuno zakazala

Slažem se. Gro roditelja je za svaku vrstu ponovnog odgoja. Na sreću, poznajem sredovečne roditelje čija su deca veoma uspešna, uljudna, kulturna, za uzor... Na njima ostaje svet!

 

[hakim bej]

Naš problem je kvazielita - priglupo, alavo, bahato derište koje uspeva da nametne sebe kao uzor.

Retki pojedinci - umna, kulturna, moralna elita, potisnuti su iza scene u pomrčinu
i oni nisu naš izbor i uzor.
To nam najbolje govori ko smo.

Slažem se, talog isplivava na površinu i zaklanja svetlost umnoj kulturnoj i moralnoj eliti.
To što talog, kome je prirodno stanište dno, isplivava na površinu, govori da smo u loncu koji kipi.
Kako isljučiti ringlu?

 

[PerfectOne]

Mozda je bolje iskljuciti svetlo I napustiti prostoriju

- - - - - - - - - -

Slažem se. Gro roditelja je za svaku vrstu ponovnog odgoja. Na sreću, poznajem sredovečne roditelje čija su deca veoma uspešna, uljudna, kulturna, za uzor... Na njima ostaje svet!

Volela bih da je tako ali taj svet je daleko za nasu decu a mozda je malo blize za nase praunuke

 

[Soradze]

Kao sto postoje telesni uzrasti, (potpuno zavisna jedva svesna beba, pa dete gladno znanja, buntovni pubertetlija, telesni mladic, zatim rob koji sanja slobodu, duhovni covek, uplaseni starac), mogu li na slican nacin postojati razliciti duhovni uzrasti? Intelektualni i naucni? Avanturisticki, karijerni, politicki, umetnicki, egzibicionisticki...? Cini mi se ponekad da sam u jednom smislu starac a, istovremeno, u nekom drugom smislu neizivljeni tinejdzer. I jedno i drugo ne odgovaraju fizickom uzrastu.
A vi kako te?
Prepoznajete li sopstvene razlicite uzraste? Zasto nisu uskladjeni sa telesnim uzrastom?
I da li su oni kojima su uskladjeni vidjeni da budu elita svom narodu?

Čini mi se da u nama žive sva ona lica čije smo uloge bili primorani da živimo ("glumimo"). Neke uloge smo živeli" duže, neke kraće, likove smo odživeli površno, kratko, ili duboko, maestralno... nerviraju me glumci koji govore da im je teško da "uđu u neki lik"... ustvari je jasno da taj lik ne poseduju u sebi, da su u potrazi za njim, da im treba uzorak da bi se transformisali...
svi smo mi pomalo glumci. Ponekad uzimamo lažne uloge i živimo u laži, odbijajući da se suočimo sa realnošću i da odrastemo u nekom smislu...
Normalno je da ne možemo iznivelisati ni sfere koje živimo, ni sve nivoe različitih lica, znanja, odgovornosti i iskustva koje posedujemo, a koji mi ustvari jesmo... ...
U sebi prepoznajem različite uzraste uloga koje živim... naprimer, uvek sam bila klinački naivna i verovala ljudima...tako dočekah i sede vlasi ... rastem u smislu uviđanja koliko je roditeljstvo iracionalno, teško, odgovorno i drugima neshvatljivo... uloga majke mi je verovatno najveća lekcija u životu, tu sam najduže prisutna i rezultati se tek naziru... u sebi sam često klinka iz V beogradske koja veruje u ljubav... ponekad babac koji ne veruje nikom...
eto ti, Hakime, skakućemo u sebi kroz likove koje živimo, skakućemo kao loptice-skočice...
Inspirativan blog, mogla bih do sutra da pišem...nahrupila razmišljanja i likovi... hvala na temi koja u meni uživanje izaziva!

 

[Soradze]

Slažem se, talog isplivava na površinu i zaklanja svetlost umnoj kulturnoj i moralnoj eliti.
To što talog, kome je prirodno stanište dno, isplivava na površinu, govori da smo u loncu koji kipi.
Kako isljučiti ringlu?

Mislim da ringla ne može da se isključi. Zlo je pomahnitalo, naraslo, nas preraslo... živeće dok ne dojadi samo sebi, dok ne pojede samo sebe.
Nismo ga utukli kada je bilo nejako...kada se uvuklo pod kožu moćnika primitivaca, dok se nogatalo nožurdama Lepe Brene i ostalih mrena... sve elitne kurave, sponzoruše i pevaljke su njena deca...deca i unuci plastificirane babetine i "srpske najke"... i dokle god se bude slušala silikonska ****** ižena najvećeg srpskog zlotvora i dok se bude smatralo da su njena deca naša elita, dotle ćemo žaliti što nas nisu sve izbombardovali i satrli sa lica zemlje...
Sva je sreća, pa uspevamo da preživimo na nekakvom sporednom koloseku...ali - koloseku koji vodi pravo!

 

[flaj]

Mislim da ringla ne može da se isključi. Zlo je pomahnitalo, naraslo, nas preraslo... živeće dok ne dojadi samo sebi, dok ne pojede samo sebe.
Nismo ga utukli kada je bilo nejako...kada se uvuklo pod kožu moćnika primitivaca, dok se nogatalo nožurdama Lepe Brene i ostalih mrena... sve elitne kurave, sponzoruše i pevaljke su njena deca...deca i unuci plastificirane babetine i "srpske najke"... i dokle god se bude slušala silikonska ****** ižena najvećeg srpskog zlotvora i dok se bude smatralo da su njena deca naša elita, dotle ćemo žaliti što nas nisu sve izbombardovali i satrli sa lica zemlje...
Sva je sreća, pa uspevamo da preživimo na nekakvom sporednom koloseku...ali - koloseku koji vodi pravo!

Ta petparačka "elita" je zlo koje nam imponuje, trudimo se da i mi postanemo takvi.
Aplaudiramo i imitiramo, a oni žive od našeg divljenja i zavisti.
Njih ne možemo izmeniti, ali sebe možemo, ako naučimo da biramo bolje.
To je bar lako - promeni Tv kanal i ne čitaj žutu štampu, to je ringla koju treba isključiti.
I oni prestaju da postoje.

 

[Soradze]

Ta petparačka "elita" je zlo koje nam imponuje, trudimo se da i mi postanemo takvi.
Aplaudiramo i imitiramo, a oni žive od našeg divljenja i zavisti.
Njih ne možemo izmeniti, ali sebe možemo, ako naučimo da biramo bolje.
To je bar lako - promeni Tv kanal i ne čitaj žutu štampu, to je ringla koju treba isključiti.
I oni prestaju da postoje.

U ovoj zemlji su život i kultura bačeni na kolena, pošten svet, pa i umetnici svih vrsta jedva preživljavaju, preplavljeni su svi mediji, ulice, pa i Akademija nauka golim sisama i silikonskim dupetima, kloniranim prostitutkama... v.d. ministarke kulture govori o Prvom kosovskom boju i o Drugom kosovskom boju... ovakvo i još mnogo gore se ne rešava promenom tv kanala, pa ni ukidanjem žute štampe... svest primitivaca će opstati i pored kastrirajućih rezova...svest primitivaca koja se podigla sa dna i vrišti na usijanoj ringli...generacije su odgajane na primitivizmu i to se ne rešava gašenjem tv-a. Smrad fecesa će nas stići i u samoposluzi, u školi, na poslu, autobusu i na ulici...tako da oni ne prestaju da postoje čak ni ako smo izabrali bolje...

 

[moj drugi nalog]

Kao sto postoji vlada, korumpirana zla i nesposobna, postavljena od osvedocenih neprijatelja,
tako postoji i elita, zla, nesposobna, korumpirana, ruku krvavih do ramena.

Ako postoji vlada u senci, narodna, dobra, patriotska, humana,
sasvim sigurno postoji elita u senci, sjajna, bistra, mudra i na korist svima.

Zivot u senci nije lak, ali jedini dostojan coveka.

 

[flaj]

U ovoj zemlji su život i kultura bačeni na kolena, pošten svet, pa i umetnici svih vrsta jedva preživljavaju, preplavljeni su svi mediji, ulice, pa i Akademija nauka golim sisama i silikonskim dupetima, kloniranim prostitutkama... v.d. ministarke kulture govori o Prvom kosovskom boju i o Drugom kosovskom boju... ovakvo i još mnogo gore se ne rešava promenom tv kanala, pa ni ukidanjem žute štampe... svest primitivaca će opstati i pored kastrirajućih rezova...svest primitivaca koja se podigla sa dna i vrišti na usijanoj ringli...generacije su odgajane na primitivizmu i to se ne rešava gašenjem tv-a. Smrad fecesa će nas stići i u samoposluzi, u školi, na poslu, autobusu i na ulici...tako da oni ne prestaju da postoje čak ni ako smo izabrali bolje...

S

Sve je tačno tako, ali svi ti primitivci su naš izbor i uzor, idoli i heroji.
Prvi korak je ne pridavati im pažnju i napraviti sopstveni izbor.
Taj korak je na roditeljima.
Ko prepusti vaspitavanje dece "eliti" dobiće njihove kopije.
Posvećeni roditelji odgajaju uglavnom pristojnu i vrednu decu.
Biće potrebne generacije da se primitivci prevaspitaju i uklope u pristojne kulturne
i moralne standarde.

 

[Jasna]

Kao sto postoje telesni uzrasti, (potpuno zavisna jedva svesna beba, pa dete gladno znanja, buntovni pubertetlija, telesni mladic, zatim rob koji sanja slobodu, duhovni covek, uplaseni starac), mogu li na slican nacin postojati razliciti duhovni uzrasti? Intelektualni i naucni? Avanturisticki, karijerni, politicki, umetnicki, egzibicionisticki...? Cini mi se ponekad da sam u jednom smislu starac a, istovremeno, u nekom drugom smislu neizivljeni tinejdzer. I jedno i drugo ne odgovaraju fizickom uzrastu.
A vi kako te?
Prepoznajete li sopstvene razlicite uzraste? Zasto nisu uskladjeni sa telesnim uzrastom?
I da li su oni kojima su uskladjeni vidjeni da budu elita svom narodu?

Kako bre, jedva svesna beba?
To je toliko prisutno, da iz pogleda iskrice sevaju.

Nema u našem društvu uslova za normalan razvoj čoveka. Biće da nam nelagodu
stvara pogled bistar bebin, pa se trudimo da je onesvestimo glupostima, umesto
da joj pravilan razvoj omogućimo.

Roditi se zato treba ponovo, još u ovom životu.

 

[moj drugi nalog]

Ja sam se rodio kad sam bio mali.
Sada se može roditi samo ono čega se odreknem, ili ono što je ostalo malo, što nije sa mnom raslo.
Mogu se roditi kao političar,
kao govornik, pevač, mislilac, bunardžija, gej ministar, sve ono što nikada u meni nije niklo.

- - - - - - - - - -

Al šta raditi sa bebom gej ministra?
Bolje je popravljati i turpijati ono što je uveliko niklo, pridržavati ako je krenulo ukrivo,
nego sve ispočetka.