ГАСНИ ДВОБОЈ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И РУСИЈЕ
Брисел бира између несташице гаса и Путинових правила
Како је објаснио портпарол Кремља Дмитриј Песков, плаћања рубљама за гас испоручен после 1. априла стижу на наплату у другој половини месеца или у мају
(Фото EPA-EFE/YURI KOCHETKOV)
Званични Брисел и чланице ЕУ ослоњене на сибирски гас имају две седмице да одлуче да ли би Европљане ускоро могла да снађе невиђена несташица тог кључног енергента. Наиме, одлуком Москве донетом у четвртак купци руског природног гаса из „непријатељских земаља” требало је од јуче да почну с отварањем по два рачуна у Гаспромбанци – једног у девизама и другог у руским рубљама. На први треба да положе евре или доларе, а затим да их при наплати испорученог енергента размене за рубље по курсу који одреди Централна банка у Москви. Ко одбије овакав платни метод, могао би да се суочи с „рампом” у испоруци сибирског гаса.
Другим речима, Русија није јуче прекинула с испорукама гаса, као што су извесни кругови у ЕУ, али и на берзама енергената стрепели. Како је јуче објаснио портпарол Кремља Дмитриј Песков, „плаћања за гас испоручен после 1. априла стижу на наплату у другој половини месеца или у мају”. Да би купцима сибирског гаса ствари биле јасније, Песков је прецизирао да је указ руског председника Владимира Путина о даљем плаћању руског енергента рубљама „неповратна уредба” (кад је реч о „непријатељским земљама”). Истовремено, „Гаспром” је јуче почео да партнерима у ЕУ шаље званичне дописе о новој методологији плаћања гаса од овог пролећа. У међувремену, званична Москва најавила је директне преговоре с представницима Немачке (водећег купца руског гаса у ЕУ) о даљој енергетској трговини две земље.
Шта сада поводом новог енергетског трговинског захтева Москве да раде Брисел и чланице ЕУ које су кључно зависне од редовног снабдевања руским гасом?
Одговор, чини се, умногоме зависи од економских и политичких приоритета иза којих ће стати у следеће две седмице. С једне стране, Брисел се суочава с чињеницом да је инфлација у унији достигла у марту рекордних 7,5 одсто у односу на исти месец лане (цене енергената порасле су за 44,7 одсто у истом периоду, док приметан, али ипак мањи скок бележе и малопродајне цене хране, индустријске робе и услуга). Европска комисија истовремено је почела да уочава да међународне берзе енергената реагују на сваку објаву Брисела у вези с енергетиком. Тако је, на пример, цена природног гаса на кључној европској берзи енергената у Холандији премашила 1.500 америчких долара за хиљаду кубних метара (око 133 евра по мегават-сату), након вести да Брисел, као и Берлин, одбија „Путинов ултиматум” о новом начину плаћања сибирског гаса. За берзанске актере такав сигнал Брисела, али и Берлина, могао би Европу да гурне у несташице гаса, у тренутку кад резерве у складиштима износе око 26 одсто капацитета. Цена нечега чега нема много и можда га тек неће бити онда може само да расте.
У међувремену, званични Берлин (а за њим можда и Брисел), тешко може да се оглуши о упозорење Мартина Брудермилера, извршног директора немачког БАСФ-а, највеће светске хемијске компаније.
„Одрицање од увоза руског гаса могло би да одведе Немачку у највећу економску кризу од Другог светског рата. Опстанак бројних малих и средњих предузећа био би доведен у питање. Немачка би могла да постане енергетски независна од руског гаса за четири или пет година. Притом увоз течног гаса (ЛНГ) у краткорочном периоду не може довољно брзо да замени количине које Немачка сада набавља у Русији. На ивици смо да угрозимо наш економски просперитет. Уколико се ово надгорњавање продужи, суочићемо се с магнитудом последица, и то би вероватно могло да отвори очи обе стране. У противном, последице катастрофе биће видљивије тек 2023. године, кад, на пример, пољопривредници остану без ђубрива”, изјавио је Брудермилер у интервјуу за немачки „Франкфуртер алгемајне цајтунг” средином седмице, пре него што је Берлин увео „рано упозорење” на могуће несташице гаса у Немачкој.
У овом тренутку делује као да је политички дурбин Брисела и Берлина окренут у другом смеру. Из седишта ЕУ, наиме, најављују оснивање заједничког комитета чланица за координисани одговор на „неповратну одлуку” Владимира Путина. Уз то, ЕК је јуче оценила да „ниједна чланица ЕУ није сигнализирала кризу у гасном снабдевању”, као и да су објаве „раног упозорења Немачке и Аустрије само мере предострожности”, пренео је Ројтерс.
Званични Берлин и Рим истовремено истичу да Русија нема коме другом да прода толике количине природног гаса којима сада снабдева ЕУ, те да завртања енергетске славине ипак неће бити. Истовремено, органи ЕУ обавили су јуче претрес канцеларија „Гаспрома” и „Росњефта” у Берлину, како би запленили евентуалну документацију која сведочи да су руски снабдевачи енергентима свесно манипулисали снабдевањем у Немачкој и ЕУ. Истовремено, званични Берлин разматра могућност да национализује гасна складишта обе руске енергетске фирме у Немачкој, пренели су тамошњи медији.
