Quantcast

„Ako Srbija ne prizna Kosovo imaćemo rat“

eremita

Zaslužan član
Poruka
115.442
Albanija ponudila da finansira Prištinu: Kontra Srbiji, lobiraju za priznanje
Izvor: Tanjug sreda, 19.02.2020. |
Vršilac dužnosti MSP Albanije predložio je Prištini da zajedničkim sredstvima pokrenu kampanju priznavanja jednostrano proglašene kosovske države.

Vršilac dužnosti ministra za spoljne i evropske poslove Albanije Gent Čakaj izjavio je da je predložio Prištini da zajedničkim finansijskim sredstvima pokrenu kampanju priznavanja jednostrano proglašene kosovske države.


Kako je prenela prištinska Gazeta ekspres, Cakaj je rekao da je šefu kosovske diplomatije Glauku Konjufci predložio da potpišu sporazum i preduzmu zajedničko lobiranje za priznavanje tzv. kosovske države.

Predložio je, kaže, da na predstojećoj sedniciji prištinske i Vlade Albanije u Skadru budu potpisana dva sporazuma: o podeli troškova u kampanji lobiranja i drugi, koji bi se ticao prenosa iskustva u procesu evropskih integracija.

Cakaj je, inače, Albanac sa Kosova, koji u vladi albanskog premijera Edija Rame vrši dužnost ministra spoljnih i evropskih poslova.

Predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači izjavio je danas da je Cakaj tom idejom uneo novu nadu i dinamiku u trenutku, kako je rekao, "konsolidacije zemlje".

Tači je, prenosi prištinska Gazeta ekspres, rekao da mu je Cakaj poverio da je "Kosovo jedna od njegovih dužnosti i obaveza od prvog dana rada u ministarstvu spoljnih poslova Albanije".

Nakon razgovora, Tači je zahvalio Cakaju, koji mu je rekao da gde god da predstavlja Albaniju, i to čini i za tzv. Kosovo.

Cakaj je danas prvi put u poseti Prištini.

Ekspres podseća da je Cakaj zaslužan za formiranje koalicije albanskih stranaka iz triju opština juga centralne Srbije na predstojećim parlamentarnim izborima.


 

Boris Grušenko

Iskusan
Poruka
6.453
Albanija ponudila da finansira Prištinu: Kontra Srbiji, lobiraju za priznanje
Izvor: Tanjug sreda, 19.02.2020. |
Vršilac dužnosti MSP Albanije predložio je Prištini da zajedničkim sredstvima pokrenu kampanju priznavanja jednostrano proglašene kosovske države.

Vršilac dužnosti ministra za spoljne i evropske poslove Albanije Gent Čakaj izjavio je da je predložio Prištini da zajedničkim finansijskim sredstvima pokrenu kampanju priznavanja jednostrano proglašene kosovske države.


Kako je prenela prištinska Gazeta ekspres, Cakaj je rekao da je šefu kosovske diplomatije Glauku Konjufci predložio da potpišu sporazum i preduzmu zajedničko lobiranje za priznavanje tzv. kosovske države.

Predložio je, kaže, da na predstojećoj sedniciji prištinske i Vlade Albanije u Skadru budu potpisana dva sporazuma: o podeli troškova u kampanji lobiranja i drugi, koji bi se ticao prenosa iskustva u procesu evropskih integracija.

Cakaj je, inače, Albanac sa Kosova, koji u vladi albanskog premijera Edija Rame vrši dužnost ministra spoljnih i evropskih poslova.

Predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači izjavio je danas da je Cakaj tom idejom uneo novu nadu i dinamiku u trenutku, kako je rekao, "konsolidacije zemlje".

Tači je, prenosi prištinska Gazeta ekspres, rekao da mu je Cakaj poverio da je "Kosovo jedna od njegovih dužnosti i obaveza od prvog dana rada u ministarstvu spoljnih poslova Albanije".

Nakon razgovora, Tači je zahvalio Cakaju, koji mu je rekao da gde god da predstavlja Albaniju, i to čini i za tzv. Kosovo.

Cakaj je danas prvi put u poseti Prištini.

Ekspres podseća da je Cakaj zaslužan za formiranje koalicije albanskih stranaka iz triju opština juga centralne Srbije na predstojećim parlamentarnim izborima.
Albanija je najveći rasturač narkotika u Evropi.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
115.442
субота, 29. феб 2020л, Извор: РТС

Хелдт о укидању такси: Важан и храбар корак Куртија

Немачки амбасадор у Приштини Кристијан Хелдт је најаву косовског премијера Аљбина Куртија о укидању таксе на увоз сировина из БиХ и централне Србије оценио важним и храбрим кораком.

Кристијан Хелдт је истакао да је то важан и храбар корак Куртија само неколико недеља након преузимања дужности.

"То би сада требало да доведе до конструктивног процеса уклањања баријера за трговину и слободно кретање између Косова и Србије и успостављања дијалога који би водио до пуне нормализације", написао је Хелдт на Твитеру.

Косовски премијер Аљбин Курти најавио је да ће од 15. марта бити укинуте таксе на увоз сировина из Босне и Херцеговине и централне Србије.
*********+++++++++++++++++++++
Ето шта нам мисле смрдљиве Швабе....... као и увек кроз историју !!!...
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
115.442
Tači i Kurti završili sastanak, razgovarali o dijalogu sa Beogradom...
PRIŠTINA - Drugi susret predsednika i premijera privremenih prištinskih institucija, Hašima Tačija i Aljbina Kurtija, završen je nakon gotovo dva sata.

Tači je nakon sastanka novinarima rekao da je, između ostalog, razgovarano o nastavku dijaloga sa Beogradom, ne precizirajući detalje.
Rekao je i da je u razgovoru iskazano razumevanje i potreba za zajedničkim radom političkih lidera i institucija za dobro Prištine, te dodao da je konstatovano da između njih dvojice postoji više stvari koje ih zbližavaju nego koje ih razdvajaju.

Ocenio je da je sastanak sa Kurtijem bio nastavak razgovora sa drugim političkim liderima parlamentarnih stranaka, koji je održan u ponedeljak.
"To je bio neophodan sastanak za dobro zemlje i građana, sadašnjosti i budućnosti...", rekao je Tači.
Smatra da je sastanak bio "dug i značajan" i da misli da je bio "otvoren", te da su razgovarali o pitanjima o kojima su, kako je rekao, imali konstruktivna stanovišta.
Kurti je u ponedeljak odbio da se sastane sa Tačijem u svojstvu predsednika Pokreta Samoopredeljenje.
Prethodno Tači nije odgovorio na dva Kurtijeva poziva da se sastanu i razgovaraju na temu "korodinacije po pitanjima spoljnopolitičkih tema", pre svega dijaloga sa Beogradom.

Tači je potom otputovao u višednevnu posetu SAD, a nakon povratka je pozvao na sastanak sve lidere parlamentarnih stranaka, ali se Kurti, iako je prethodno potvrdio dolazak, ipak, nije pojavio sa obrazloženjem da nema interesa da sa kosovskim predsednikom razgovara u svojstvu predsednika stranke, već samo u svojstvu premijera.
Kurtijeve službe saopštile su u sredu za prištinsku Gazetu Expres da bi do susreta sa Tačijem moglo doći danas.
Tači i Kurti sastali su se samo jednom od vanrednih parlamentarnih izbora u oktobra prošle godine, kada je od lidera Pokreta Samoopredeljenje traženo da predloži mandatara.
Taj susret je trajao svega četiri minuta, nakon kojeg je Kurti rekao da će dostaviti Tačiju predlog, a kako je predlog izostao, mandat je imenovan dekretom.
Tačka razdora Tačija i Kurtija su ukidanje taksi na srpske i proizvode iz BiH i nastavak dijaloga sa Beogradom o čemu njih dvojica imaju različite stavove.
Tači, naime, smatra da bi Kurti trebalo da postupi u skladu sa zahtevima SAD i da odmah donese odluku o bezuslovnom ukidanju taksi, dok je Kurti ranije najavio da će tu meru ukinuti postepeno, počev od 15. marta i uz određene uslove.

Za postepeno i uslovno ukidanje taksi Kurti nema podršku ni koalicionog partnera, Demokratskog saveza Kosova, Ise Mustafe.
Stav Kurtija o taksama, smatra deo vladajući i opozicionih partija, je u velikoj meri naštetio odnosima Prištine i SAD, koje su najavile sankcije, kao i mogućnost povlačenja svojih trupa sa kosovske teritorije.
Takođe, Kurti osporava Tačiju pravo da vodi dijalog sa Beogradom i smatra da je za taj proces nadležna isključivo prištinska vlada.
Analitičari: Ili kompromis PD i DSK o taksama ili pad vlade

Ako vladajuća koalicija Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova, Aljbin Kurti i Isa Mustafa, ne postignu dogovor o hitnom i bezuslovnom ukidanju taksi na srpske i proizvode iz BiH, u skladu sa zahtevom SAD, analitičari ne vide rešenje za njen opstanak na vlasti, piše portal RTK pozivajući se na političke analitičare.
Analitičari smatraju da funkcionisanje prištinske vlade zavisi od kompromisa po pitanju te mere, a celu situaciju, kako se navodi, vide kao posledicu pritiska SAD da ona bude ukinuta odmah i bezuslovno.
Iako se ranije tvrdilo da Samoopredeljenje i DSK imaju sporazum i kada je reč o taksama, njihovi stavovi su sada različiti.
Ta činjenica, uz pritisak SAD i upozorenje o mogućem povlačenju američkih trupa sa kosovske teritorije, kao i obustavljanje finansiranja i realizacije nekih projekata mogla bi da dovede do pada aktuelne vlade Aljbina Kurtija.
Analitičar Artan Muhakhiri rekao je za Radio Kosovo da Priština ne sme biti izolovano i da je potrebno da Kurti ponudi alternativu koja bi bila prihvatljiva za SAD.
"Sada smo u blokadi jer su stavovi između dve vladajuće stranke napeti i konfliktni. Ono što premijer Kurti treba da uradi jeste da bude proaktivan, da ima ponudu za izlazak iz ove blokade, da ima alternativu, koja mora biti prihvatljiva i za SAD, koje zahtevaju da takse budu ukinute bez uslovljavanja reciprocitetom. Izolacija Kosova nikako ne bi smela da se dogodi", rekao je Mudžahiri.
Ukoliko ne dođe do promene trenutnih odnosa u vladajućih koaliciji, Muhadžiri predviđa pad aktuelne prištinske vlade, kao vrlo verovatan.
"Kurti mora da napravi kompromis ako želi da nastavi svoju vladavinu“, rekao je.
Ekspert za politička pitanja, Faton Abdulahu, kaže da DSK treba da uslovi svoj ostanak u vladi na određeni rok.
"Ako je pristup DSK da pomogne Trampovoj administraciji u evroatlantskoj agendi ozbiljan ono što bi DSK još danas trebao da učini je da uslovi svoj ostanak u vladi ukidanjem taksi. Dakle, da odredi vremenski okvir za ukidanje taksi, a ako se u tom roku to ne dogodi, napusti vladu", rekao je Abdulahu.
Primećuje, međutim, da DSK to ne čini, iako se, kako kaže Abdulahu, zaklinje da više drži do prijateljstva sa Amerikancima, nego ostanak u vladi.
Abdulahu smatra da je u pitanju pokušaj DSK da produži opstanak aktuelne vlade tokom koje će Kurti pojačati protivljenje zahtevima SAD.
S druge strane, ističe, opozicija je podeljena po pitanju taksi.

Alijansa za budućnost Kosova, Ramuša Haradinaja, i dalje insistira na tome da ta mera ne treba da bude ukinuta dok Beograd ne prizna kosovsku nezavisnost, dok Demokratska partija Kosova, Kadri Veseljija, zahteva njeno hitno i bezuslovno ukidanje.
 

lil_moon

Domaćin
Poruka
3.393
"EU analitičari za Klix.ba
Zašto je sporan Lajčak kao predstavnik EU za Balkan? Reputacija i prisni odnosi s Dodikom
8.3.2020.

Zašto je sporan Lajčak kao predstavnik EU za Balkan? Reputacija i prisni odnosi s Dodikom

Lajčak i Dodik: Susret u Bratislavi (Foto: Srna)
Vijeće za politiku demokratizacije (DPC) iz Berlina oštro je kritikovalo potez visokog predstavnika EU Josepa Borrella koji je predložio Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika EU za Balkan.
U razgovoru za Klix.ba njemački ekspert i viši saradnik DPC-a Bodo Weber pojasnio je tri razloga zbog čega su oštro kritikovali ovog visokog evropskog zvaničnika.

"Prvo, pogrešan je politički signal za strane u pregovorima Kosovo - Srbija da i specijalni predstavnik, uz visokog predstavnika Borrella, dolazi iz zemlje koja nije priznala Kosovo. Drugo, Lajčak kao praktično svi visoki političari u EU koji imaju iskustvo na Balkanu sa sobom nosi teret političkog neuspjeha u regiji. Treći razlog je ličnost gospodina Lajčaka. Sve to umanjuje kredibilitet gospodina Lajčaka kao predstavnika u pregovorima Kosovo-Srbija, ali i široj regiji", kaže Weber.

Budući da se SDA već oglasila povodom ovog imenovanja kazavši da je protiv toga, a naročito jer je protiv toga da se kroz tu funkciju na bilo koji način BiH povezuje sa rješavanjem odnosa na relaciji Srbija – Kosovo, upitali smo ga za komentar.

Bodo Weber

Bodo Weber

"Nije moje da komentarišem izjave stranaka u BiH. Ali ja i kolege isto vidimo strukturalne probleme u prijedlogu instaliranja specijalnog predstavnika za cijeli Zapadni Balkan. Vođenje pregovora o komplikovanom sveobuhvatnom sporazumu sam po sebi već jeste full time job. Voditelj pregovora objektivno neće imati fizičke kapacitete da se još i ozbiljno bavi drugim problemima na Zapadnom Balkanu koje isto tako zahtijevaju punu posvećenost, kao što je disfunkcionalna država BiH. Uz to, sa političkom ličnošću takvog upitnog kredibiliteta postoji potencijalni rizik da bi trgovao BiH za sporazum Kosovo-Srbija", kazao je Weber.

Lajčak je nedavno u Slovačkoj imao neformalni susret sa Dodikom i Čovićem. To se odmah protumačilo kao priklanjanje jednoj sprezi bez predstavnike treće strane? Webera smo upitali za ocjenu ove situacije.

"Upravo ta epizoda potvrđuje problematičnost izbora ministra Lajčaka - sastanak u Bratislavi u oktobru prošle godine samo predstavlja zadnji u nizu aktivnosti gospodina Lajčaka na Zapadnom Balkanu od kada je zbog neuspjeha napustio funkciju specijalnog predstavnika EU/visokog predstavnika u BiH, koji su ostali potpuno netransparentni. Ne zna se u čije ime je nastupio, sa kojom misijom i ciljevima - a u ovom slučaju i zašto je pozvao baš predsjednike najveće hrvatske i srpske, ali ne i bošnjačke stranke u BiH", zaključio je Weber.

Briselski analitičar Toby Vogel, također član DPC-a, kazao je da bi bila velka greška kada bi Borrell imenovao Lajčaka na ovu funkciju.

Toby Vogel

Toby Vogel

"Na kraju krajeva, ti bi razgovori trebali rezultirati potpunom normalizacijom odnosa Srbije i Kosova, što bi zapravo značilo priznanje Kosova od Srbije. Imate dvojicu najviših dužnosnika EU koji se bave ovom materijom, a koja potiču iz male manjine zemalja koji nisu priznali Kosova", kaže Vogel.

Pored toga, tvrdi on, Lajčakov nastup kao visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini baca sumnja da je on prava osoba za ovaj posao.

"Lajčak je napustio svoje mjesto radi boljeg posla (kao slovački ministar vanjskih poslova) s mnogo nedovršenog posla, a zatim odmah potkopao svog nasljednika Valentina Inzka preuzevši vrlo vidljivu ulogu u razgovorima o Butmiru zajedno s Carlom Bildtom i potkopavajući Inzkov integritett . To je bilo nakon što je Inzko započeo sukob s Miloradom Dodikom, a zatim odstupio, što mu je steklo reputaciju prosrpskog igrača. I bez posebnog procjenjivanja ove reputacije, ovo je problematično kada je u pitanju posao posrednika u dijalogu Priština-Beograd", kazao je Vogel.

On smatra da bi povezivanje dijaloga s BiH bilo greška strateških razmjera.

"Naravno da je tačno da će svaki dogovor između Srbije i Kosova imati implikacije na širu regiju, a posebno BiH, i da će EU te implikacije morati uzeti u obzir prilikom omogućavanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji. Ali formalno učiniti zapadni Balkan dijelom proširenog portfelja sugerira da bi politika EU mogla biti velika pogodba u više zemalja. Pretpostaviti da se nekako 'druga pitanja' mogu miješati i možda se koristiti kao poticaji za postizanje dogovora o Kosovu, bilo bi pogubno i moglo bi potaknuti nacionalistički srpski narativ (s odjekom na nacionalistički hrvatski narativ) da je BiH otvorena statusno pitanje. To bi potkopalo 25 godina zapadnih ulaganja u stabilnost zemlje", kazao je Vogel za Klix.ba."
https://www.klix.ba/vijesti/bih/zas...eputacija-i-prisni-odnosi-s-dodikom/200308031
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
115.442
Da li se u razmatranju kosovskog problema sme zanemariti ogromno rudno bogatstvo?
Pečat |14. mart 2020. Autor: Nataša Jovanović

Potrebno je imati u vidu kolika su sirovinska bogatstva i privredni kapaciteti KiM u ukupnim ekonomskim resursima Srbije, kao i infrastruktura u u oblasti elektroprivrede i vodoprivrede u koju je Srbija decenijama ulagala

Rudni, poljoprivredni i energetski resursi Kosova i Metohije bili su tema devetog po redu okruglog stola iz ciklusa „Reintegracija ili razgraničenje – Razgovori o budućnosti Kosova i Metohije“, održanog 27. februara u svečanoj sali Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kolika su sirovinska bogatstva i privredni kapaciteti Kosova i Metohije u ukupnim ekonomskim resursima Srbije, da li su rezerve sirovina iscrpljene ili eksploatisanje nekih retkih metala, čija se svetski značajna nalazišta nalaze u južnoj srpskoj pokrajini, tek predstoji, te koja su značajna infrastrukturna postrojenja u oblasti elektroprivrede i vodoprivrede u koja je Srbija decenijama ulagala. Na ova pitanja odgovore su ponudili akademik Ruske akademije nauka i Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) dr Slobodan Vujić, ujedno i redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, te pomoćnik direktora za nauku Rudarskog instituta, prof. dr Slavoljub Lekić s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zatim dopisni član AINS i saradnik Rudarskog instituta dr Svetomir Maksimović, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije dr Vojislav Vuletić i mr Novak Bjelić, generalni direktor kombinata Trepča. Učesnici su podsetili na duhovni, istorijski i geopolitički značaj Kosova i Metohija za Srbiju, te kao važne istakli prirodne i energetske resurse koje država na tom prostoru poseduje.

BUDUĆNOST NA RADIOAKTIVNOM JALOVIŠTU
Prof. Slavoljub Lekić je ukazao da poljoprivredne površine zauzimaju 53% površine Kosova i Metohije, šume 42%, dok je ostalo svega 5%.

„Neposredno zaposedanje prostora Kosova i Metohije odvijalo se prvenstveno kupovinom zemljišta, imanja i kuća. U tom smislu zemljište je kao javno dobro postalo roba posebne vrste za koju su važili drugačiji uslovi prometa nego u ostalom delu Srbije. Albanske vođe posebnu pažnju su poklanjale kupovini građevinskog i poljoprivrednog zemljišta pošto su došli do uverenja da brojnost stanovništva nije dovoljna za otcepljenje Kosova i Metohije već je potrebno i vlasništvo nad prostorom.“




Danas, zaključuje, možemo reći da su Albanci najveći gubitnici raspada bipolarnog sveta pošto su sve svoje nade vezali za sile koje iza sebe ostavljaju pustaru.
„Od dvadesetogodišnjeg boravka evroatlantskih kolonijalnih trupa (SAD, V. Britanija, Francuska, Italija, Nemačka) i njihovog civilnog osoblja ne postoji strašnija kazna. Ostanu li još samo pet godina, Albancima preostaje da se isele ili da nastave da grade budućnost na radioaktivnom jalovištu?“


POTENCIJALI SU RESPEKTABILNI
Da bismo sagledali motive i odgovorili na pitanje da li je rudno bogatstvo razlog otimanja Kosova i Metohije, ne sme se prevideti činjenica, upozorio je u svom izlaganju prof. dr Slobodan Vujić, da je stepen iscrpljenosti mineralnih resursa većine evropskih zemalja veoma visok. S druge strane, ističe, mineralno-sirovinski potencijali Kosova i Metohije respektivni su na globalnom nivou i od velikog ekonomskog značaja za našu zemlju. Profesor je naveo da se u drugoj polovini 20. veka na Kosovu i Metohiji godišnje u proseku eksploatisalo 15–20 miliona tona mineralnih sirovina različite vrednosti.

Imajući u vidu da zbog višedecenijskog izostajanja ulaganja u geološka istraživanja sadašnje stanje mineralnih resursa obojenih i plemenitih metala Kosova i Metohije nije pouzdano sagledivo, Vujić je ukazao da procena zasnovana na geološkim indikatorima, iskustvu i saznanjima koja imamo dopušta zaključak da je mineralno-sirovinski potencijal ovog područja veliki.

„Pouzdana vrednosna procena ove proizvodnje nije izvodljiva iz više razloga, pre svega zbog promenljivosti cena berzanskih proizvoda, a to su obojeni i plemeniti metali, uslovljenosti cena mineralnih sirovina kao što je ugalj, te socijalnih, makroekonomskih i političkih interesa i uticaja lokalnih zajednica… No iako se svi doprinosi i koristi ne mogu kvantifikovati, činjenica je da je mineralno-sirovinski kompleks Kosova i Metohije dao ogroman doprinos zapošljavanju, rešavanju socijalnih pitanja, podizanja standarda života, obrazovanja, razvoja putne infrastrukture, urbanizacije, stambene izgradnje i razvoja ekstraktivne industrije.“

Profesor Vujić je podsetio da su do 1999. na Kosovu i Metohiji eksploatisane rude olova, cinka, srebra, zlata, nikla, aluminijuma, hroma, magnezita, azbesta, kaolina, opekarskih mineralnih sirovina, cementnih sirovina, ukrasni i tehnički kamen, termomineralne vode i ugalj. Registrovane su pojave indijuma, germanijuma, galijuma, talijuma, kadmijuma i kalaja.

„Po rasprostiranju i količinama najznačajniji resurs je ugalj, rasprostire se na oko 60% površine teritorije Kosova i Metohije. Prosečna donja toplotna vrednost rovnog uglja je oko 8.000 kJ/kg, procenjene geološke rezerve su 12,5–14 milijardi tona, ili iskazano energetskim ekvivalentom 2,37–2,65 milijardi tona nafte. Na sadašnjem nivou potrošnje uglja u Srbiji, eksploatabilne rezerve uglja Kosovsko-metohijskog basena bile bi dovoljne za narednih 180–200 godina. Od 1922. do 1999. podzemnom i površinskom eksploatacijom na Kosovu i Metohiji proizvedeno je oko 240 miliona tona uglja, ili iskazano energetskim ekvivalentom oko 45 miliona tona nafte.“


Na to da mineralni resursi Kosova i Metohije jesu neosporan, realan i strateški kapital ukazao je i dr Svetomir Maksimović. Izneo je podatak da Srbija zauzima treće mesto po proizvodnji uglja u Evropi i peto u svetu, te da je do sada iskorišćeno nešto manje od 4% nalazišta uglja u Srbiji.

„Prikaz kosovsko-metohijskog bogatstva u stvari daje suštinski odgovor na pitanje zašto je Kosovo oteto Srbiji. U opštoj otimačini kosovskog bogatstva, a u njoj poseban značaj imaju impozantne rezerve uglja, upletene su već više decenija iste države, samo su se ’moćni’ pojedinci promenili. Suštinski zaključak za nas je da se ni po koju cenu ne sme razmišljati o podeli Kosova i Metohije jer će nas to trajno pratiti bez mogućnosti korekcije. Srbija ne sme da se odrekne svoje teritorije i svog bogatstva jer bi to prouzrokovalo tešku optužbu budućih generacija, imajući u vidu šta smo im nepromišljenom odlukom oduzeli.“


EKONOMSKA MOĆ SREDNjOVEKOVNE SRBIJE
Prof. dr Slobodan Vujić istakao je činjenicu da je zahvaljujući rudarstvu postavljena materijalna osnova izgradnje i razvoja srednjovekovne srpske države, ali je istu funkciju rudarstvo imalo posle Drugog svetskog rata u obnovi i izgradnji opustošene zemlje. Na prostoru od Leposavića do Prištine i Novog Brda, geološka prošlost ostavila je u nasleđe brojna ležišta ruda obojenih metala, pa na ovom rudosnom području tradicija eksploatacije ruda olova, cinka, srebra i zlata doseže do rimskog doba i srednjovekovne Srbije.

„Slobodan sam da kažem da nije bilo rudarstva, danas Srbija ne bi imala toliko manastira i manastirskih riznica. Novo Brdo, gde je kopano glamsko srebro, skuplje zbog sadržaja zlata, i Brskovo prednjačili su u darovima. Prema zapisima iz tog vremena godišnji prihod rudnika Novo Brdo iznosio je 120.000–200.000 dukata. Ovaj podatak govori o Novom Brdu, ali i o ekonomskoj moći rudarstva srednjovekovne Srbije. U najezdi Turaka i odmeravanju snaga u borbama s njima do punog izražaja dolazi organizovanost, snaga i ugled Novog Brda. Turcima je trebalo oko pola stoleća za osvajanje teritorije srednjovekovne Srbije, a za osvajanje Novog Brda 32 godine. To govori o osmišljenosti odbrane, znanju, opremljenosti, veštini upravljanja, o organizovanosti, hrabrosti i materijalnoj moći Novog Brda, u širem smislu to su atributi srednjevekovnog srpskog rudarstva.“


TRI OKUPACIJE TREPČE
O Trepči kao faktoru ekonomskog i društvenog razvoja Metohije s Kosovom i srpske države zapaženo izlaganje je imao mr Novak Bjelić.

Kao dugogodišnji direktor Trepče, privrednog giganta Jugoslavije, Bjelić je napravio presek i pokazao da je ovaj rudarsko-topioničarski kombinat vekovima bio faktor ekonomskog i društvenog razvoja Metohije s Kosovom i srpske države. Podsetio je da prvi pisani trag o Trepči datira iz 1303. godine, i da se prva zabeležena obustava proizvodnje vezuje za 1455. kada je turski sultan Mehmed II zauzeo kombinat.

Druga okupacija Trepče, Metohije s Kosovom i Srbije u okviru Jugoslavije, odigrala se u vreme Drugog svetskog rata od strane Hitlerove Nemačke i njegovih saveznika. Treća okupacija u istoriji njenog postojanja usledila je 2000. godine, kao posledica brutalnog kršenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, kada Trepča prestaje s radom.
„Rad nastavljaju dva rudnika sa jednom flotacijom (fabrika za preradu rude): rudnik Belo Brdo sa flotacijom kod Leposavića, u podnožju planine Kopaonik, i rudnik Crnac, na obronku planine Rogozna prema Novom Pazaru.“

Precizne podatke o poslovanju Trepče od 1930. do 2000. izneo je Vujić napominjući da je u Trepči u tom periodu proizvedeno oko 36 miliona tona rude s prosečnim sadržajem olova 5,9%, cinka 3,9% i srebra 85 g/t. Proizvedeno je 2.143.515 tona olova i 1.414.975 tona cinka. Prosečna godišnja proizvodnja bila je 514.552 tona rude.

„U poslovnom sistemu Trepče na Kosovu i Metohiji su dve grupe rudnika, na jugu Ajvalija, Kišnica, Badovac i Novo Brdo sa zajedničkom flotacijom u Badovcu kapaciteta 600.000 tona rude godišnje, a na severu Belo Brdo, Crnac, Žuta Prlina i Koporić, s flotacijom u Leposaviću projektovanog kapaciteta 350.000 tona rude godišnje. Na lokacijama ovih rudnika podzemna eksploatacija izvodi se s prekidima od rimskog doba i srednjeg veka do danas. Posle Drugog svetskog rata ovi su rudnici proizveli oko 20 miliona tona rude.“

Vujić je izneo i interesantnu procenu da je u periodu od Drugog svetskog rata do kraja 20. veka investirano preko 10 milijardi dolara na Kosovu i Metohiji u geološka istraživanja, otvaranje, opremanje i razvoj rudnika, nabavku opreme i mašina, uvođenje novih tehnologija, izgradnju infrastrukturnih i logističkih rudničkih sistema, izgradnju flotacija, separacija, postrojenja za čišćenje i preradu uglja, postrojenja za gasifikaciju uglja, izgradnju internih puteva, napojnih elektroenergetskih sistema, regulaciju vodnih tokova i zaštitu rudnika od voda itd… U sklopu ovih investicija su i prateća ulaganja neophodna za pokretanje rudničke proizvodnje, kao što su izgradnja železničke, putne, stambene i vodoprivredne infrastrukture, ulaganja u zdravstvo, školstvo, kulturu, nauku, zaštitu životne sredine, arheologiju, izdavačku delatnost, sport.

Učesnici devetog Okruglog stola složili su se da resursi Kosova i Metohije jesu neosporan strateški kapital. Prihvatanjem „brzog rešenja“, koje podrazumeva eksplicitno priznavanje nezavisnosti cele ili najvećeg dela sadašnje Pokrajine, upozorili su, Srbija bi se trajno lišila svojine na sopstvenoj teritoriji. Bila bi to nenadoknadiva šteta.


GASIFIKACIJA KOSMETSKOG LIGNITA
Dr Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije rekao je da je Republika Srbija, u ranijem periodu, razvijala svoju južnu pokrajinu projektima poput izgradnje postrojenja za gasifikaciju uglja u Obiliću, kraj Prištine, a koje je s uspehom proizvodilo gas za energetske potrebe potrošača u Srbiji i Makedoniji.

„Fabriku azotnih đubriva Kombinata ’Kosovo’ činila su postrojenja za sušenje i klasiranje lignita, toplana za proizvodnju električne i toplotne energije, postrojenja za razlaganje vazduha, kao i postrojenja za gasifikaciju uglja. Postrojenja za sušenje i klasiranje uglja pripremala su i popravljala kvalitet lignita za potrebe toplane i postrojenja za gasifikaciju uglja. Toplana je proizvodila električnu energiju i vodenu paru za potrebe postrojenja za gasifikaciju. Postrojenje za razlaganje vazduha izdvajalo je azot i kiseonik iz vazduha. Azot je bio potreban za sintezu amonijaka u azotari a kiseonik za gasifikaciju uglja u gasogeneratorima. Predviđena godišnja proizvodnja azotnih đubriva bila je 300.000 tona. Postrojenje gasifikacije lignita u Obiliću imalo je proizvodni kapacitet od 90.000 m3/h sirovog generatorskog gasa. Za proizvodnju 90.000 m3/h sirovog gasa utroši se 80 t suše
nog lignita, 9.900 m3 kiseonika čistoće 96% i 65 t pregrejane vodene pare.“
 

zlatko01

Elita
Poruka
17.650
Da li se u razmatranju kosovskog problema sme zanemariti ogromno rudno bogatstvo?
Pečat |14. mart 2020. Autor: Nataša Jovanović

Potrebno je imati u vidu kolika su sirovinska bogatstva i privredni kapaciteti KiM u ukupnim ekonomskim resursima Srbije, kao i infrastruktura u u oblasti elektroprivrede i vodoprivrede u koju je Srbija decenijama ulagala

Rudni, poljoprivredni i energetski resursi Kosova i Metohije bili su tema devetog po redu okruglog stola iz ciklusa „Reintegracija ili razgraničenje – Razgovori o budućnosti Kosova i Metohije“, održanog 27. februara u svečanoj sali Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kolika su sirovinska bogatstva i privredni kapaciteti Kosova i Metohije u ukupnim ekonomskim resursima Srbije, da li su rezerve sirovina iscrpljene ili eksploatisanje nekih retkih metala, čija se svetski značajna nalazišta nalaze u južnoj srpskoj pokrajini, tek predstoji, te koja su značajna infrastrukturna postrojenja u oblasti elektroprivrede i vodoprivrede u koja je Srbija decenijama ulagala. Na ova pitanja odgovore su ponudili akademik Ruske akademije nauka i Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) dr Slobodan Vujić, ujedno i redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, te pomoćnik direktora za nauku Rudarskog instituta, prof. dr Slavoljub Lekić s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zatim dopisni član AINS i saradnik Rudarskog instituta dr Svetomir Maksimović, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije dr Vojislav Vuletić i mr Novak Bjelić, generalni direktor kombinata Trepča. Učesnici su podsetili na duhovni, istorijski i geopolitički značaj Kosova i Metohija za Srbiju, te kao važne istakli prirodne i energetske resurse koje država na tom prostoru poseduje.

BUDUĆNOST NA RADIOAKTIVNOM JALOVIŠTU
Prof. Slavoljub Lekić je ukazao da poljoprivredne površine zauzimaju 53% površine Kosova i Metohije, šume 42%, dok je ostalo svega 5%.

„Neposredno zaposedanje prostora Kosova i Metohije odvijalo se prvenstveno kupovinom zemljišta, imanja i kuća. U tom smislu zemljište je kao javno dobro postalo roba posebne vrste za koju su važili drugačiji uslovi prometa nego u ostalom delu Srbije. Albanske vođe posebnu pažnju su poklanjale kupovini građevinskog i poljoprivrednog zemljišta pošto su došli do uverenja da brojnost stanovništva nije dovoljna za otcepljenje Kosova i Metohije već je potrebno i vlasništvo nad prostorom.“




Danas, zaključuje, možemo reći da su Albanci najveći gubitnici raspada bipolarnog sveta pošto su sve svoje nade vezali za sile koje iza sebe ostavljaju pustaru.
„Od dvadesetogodišnjeg boravka evroatlantskih kolonijalnih trupa (SAD, V. Britanija, Francuska, Italija, Nemačka) i njihovog civilnog osoblja ne postoji strašnija kazna. Ostanu li još samo pet godina, Albancima preostaje da se isele ili da nastave da grade budućnost na radioaktivnom jalovištu?“


POTENCIJALI SU RESPEKTABILNI
Da bismo sagledali motive i odgovorili na pitanje da li je rudno bogatstvo razlog otimanja Kosova i Metohije, ne sme se prevideti činjenica, upozorio je u svom izlaganju prof. dr Slobodan Vujić, da je stepen iscrpljenosti mineralnih resursa većine evropskih zemalja veoma visok. S druge strane, ističe, mineralno-sirovinski potencijali Kosova i Metohije respektivni su na globalnom nivou i od velikog ekonomskog značaja za našu zemlju. Profesor je naveo da se u drugoj polovini 20. veka na Kosovu i Metohiji godišnje u proseku eksploatisalo 15–20 miliona tona mineralnih sirovina različite vrednosti.

Imajući u vidu da zbog višedecenijskog izostajanja ulaganja u geološka istraživanja sadašnje stanje mineralnih resursa obojenih i plemenitih metala Kosova i Metohije nije pouzdano sagledivo, Vujić je ukazao da procena zasnovana na geološkim indikatorima, iskustvu i saznanjima koja imamo dopušta zaključak da je mineralno-sirovinski potencijal ovog područja veliki.

„Pouzdana vrednosna procena ove proizvodnje nije izvodljiva iz više razloga, pre svega zbog promenljivosti cena berzanskih proizvoda, a to su obojeni i plemeniti metali, uslovljenosti cena mineralnih sirovina kao što je ugalj, te socijalnih, makroekonomskih i političkih interesa i uticaja lokalnih zajednica… No iako se svi doprinosi i koristi ne mogu kvantifikovati, činjenica je da je mineralno-sirovinski kompleks Kosova i Metohije dao ogroman doprinos zapošljavanju, rešavanju socijalnih pitanja, podizanja standarda života, obrazovanja, razvoja putne infrastrukture, urbanizacije, stambene izgradnje i razvoja ekstraktivne industrije.“

Profesor Vujić je podsetio da su do 1999. na Kosovu i Metohiji eksploatisane rude olova, cinka, srebra, zlata, nikla, aluminijuma, hroma, magnezita, azbesta, kaolina, opekarskih mineralnih sirovina, cementnih sirovina, ukrasni i tehnički kamen, termomineralne vode i ugalj. Registrovane su pojave indijuma, germanijuma, galijuma, talijuma, kadmijuma i kalaja.

„Po rasprostiranju i količinama najznačajniji resurs je ugalj, rasprostire se na oko 60% površine teritorije Kosova i Metohije. Prosečna donja toplotna vrednost rovnog uglja je oko 8.000 kJ/kg, procenjene geološke rezerve su 12,5–14 milijardi tona, ili iskazano energetskim ekvivalentom 2,37–2,65 milijardi tona nafte. Na sadašnjem nivou potrošnje uglja u Srbiji, eksploatabilne rezerve uglja Kosovsko-metohijskog basena bile bi dovoljne za narednih 180–200 godina. Od 1922. do 1999. podzemnom i površinskom eksploatacijom na Kosovu i Metohiji proizvedeno je oko 240 miliona tona uglja, ili iskazano energetskim ekvivalentom oko 45 miliona tona nafte.“


Na to da mineralni resursi Kosova i Metohije jesu neosporan, realan i strateški kapital ukazao je i dr Svetomir Maksimović. Izneo je podatak da Srbija zauzima treće mesto po proizvodnji uglja u Evropi i peto u svetu, te da je do sada iskorišćeno nešto manje od 4% nalazišta uglja u Srbiji.

„Prikaz kosovsko-metohijskog bogatstva u stvari daje suštinski odgovor na pitanje zašto je Kosovo oteto Srbiji. U opštoj otimačini kosovskog bogatstva, a u njoj poseban značaj imaju impozantne rezerve uglja, upletene su već više decenija iste države, samo su se ’moćni’ pojedinci promenili. Suštinski zaključak za nas je da se ni po koju cenu ne sme razmišljati o podeli Kosova i Metohije jer će nas to trajno pratiti bez mogućnosti korekcije. Srbija ne sme da se odrekne svoje teritorije i svog bogatstva jer bi to prouzrokovalo tešku optužbu budućih generacija, imajući u vidu šta smo im nepromišljenom odlukom oduzeli.“


EKONOMSKA MOĆ SREDNjOVEKOVNE SRBIJE
Prof. dr Slobodan Vujić istakao je činjenicu da je zahvaljujući rudarstvu postavljena materijalna osnova izgradnje i razvoja srednjovekovne srpske države, ali je istu funkciju rudarstvo imalo posle Drugog svetskog rata u obnovi i izgradnji opustošene zemlje. Na prostoru od Leposavića do Prištine i Novog Brda, geološka prošlost ostavila je u nasleđe brojna ležišta ruda obojenih metala, pa na ovom rudosnom području tradicija eksploatacije ruda olova, cinka, srebra i zlata doseže do rimskog doba i srednjovekovne Srbije.

„Slobodan sam da kažem da nije bilo rudarstva, danas Srbija ne bi imala toliko manastira i manastirskih riznica. Novo Brdo, gde je kopano glamsko srebro, skuplje zbog sadržaja zlata, i Brskovo prednjačili su u darovima. Prema zapisima iz tog vremena godišnji prihod rudnika Novo Brdo iznosio je 120.000–200.000 dukata. Ovaj podatak govori o Novom Brdu, ali i o ekonomskoj moći rudarstva srednjovekovne Srbije. U najezdi Turaka i odmeravanju snaga u borbama s njima do punog izražaja dolazi organizovanost, snaga i ugled Novog Brda. Turcima je trebalo oko pola stoleća za osvajanje teritorije srednjovekovne Srbije, a za osvajanje Novog Brda 32 godine. To govori o osmišljenosti odbrane, znanju, opremljenosti, veštini upravljanja, o organizovanosti, hrabrosti i materijalnoj moći Novog Brda, u širem smislu to su atributi srednjevekovnog srpskog rudarstva.“


TRI OKUPACIJE TREPČE
O Trepči kao faktoru ekonomskog i društvenog razvoja Metohije s Kosovom i srpske države zapaženo izlaganje je imao mr Novak Bjelić.

Kao dugogodišnji direktor Trepče, privrednog giganta Jugoslavije, Bjelić je napravio presek i pokazao da je ovaj rudarsko-topioničarski kombinat vekovima bio faktor ekonomskog i društvenog razvoja Metohije s Kosovom i srpske države. Podsetio je da prvi pisani trag o Trepči datira iz 1303. godine, i da se prva zabeležena obustava proizvodnje vezuje za 1455. kada je turski sultan Mehmed II zauzeo kombinat.

Druga okupacija Trepče, Metohije s Kosovom i Srbije u okviru Jugoslavije, odigrala se u vreme Drugog svetskog rata od strane Hitlerove Nemačke i njegovih saveznika. Treća okupacija u istoriji njenog postojanja usledila je 2000. godine, kao posledica brutalnog kršenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, kada Trepča prestaje s radom.
„Rad nastavljaju dva rudnika sa jednom flotacijom (fabrika za preradu rude): rudnik Belo Brdo sa flotacijom kod Leposavića, u podnožju planine Kopaonik, i rudnik Crnac, na obronku planine Rogozna prema Novom Pazaru.“

Precizne podatke o poslovanju Trepče od 1930. do 2000. izneo je Vujić napominjući da je u Trepči u tom periodu proizvedeno oko 36 miliona tona rude s prosečnim sadržajem olova 5,9%, cinka 3,9% i srebra 85 g/t. Proizvedeno je 2.143.515 tona olova i 1.414.975 tona cinka. Prosečna godišnja proizvodnja bila je 514.552 tona rude.

„U poslovnom sistemu Trepče na Kosovu i Metohiji su dve grupe rudnika, na jugu Ajvalija, Kišnica, Badovac i Novo Brdo sa zajedničkom flotacijom u Badovcu kapaciteta 600.000 tona rude godišnje, a na severu Belo Brdo, Crnac, Žuta Prlina i Koporić, s flotacijom u Leposaviću projektovanog kapaciteta 350.000 tona rude godišnje. Na lokacijama ovih rudnika podzemna eksploatacija izvodi se s prekidima od rimskog doba i srednjeg veka do danas. Posle Drugog svetskog rata ovi su rudnici proizveli oko 20 miliona tona rude.“

Vujić je izneo i interesantnu procenu da je u periodu od Drugog svetskog rata do kraja 20. veka investirano preko 10 milijardi dolara na Kosovu i Metohiji u geološka istraživanja, otvaranje, opremanje i razvoj rudnika, nabavku opreme i mašina, uvođenje novih tehnologija, izgradnju infrastrukturnih i logističkih rudničkih sistema, izgradnju flotacija, separacija, postrojenja za čišćenje i preradu uglja, postrojenja za gasifikaciju uglja, izgradnju internih puteva, napojnih elektroenergetskih sistema, regulaciju vodnih tokova i zaštitu rudnika od voda itd… U sklopu ovih investicija su i prateća ulaganja neophodna za pokretanje rudničke proizvodnje, kao što su izgradnja železničke, putne, stambene i vodoprivredne infrastrukture, ulaganja u zdravstvo, školstvo, kulturu, nauku, zaštitu životne sredine, arheologiju, izdavačku delatnost, sport.

Učesnici devetog Okruglog stola složili su se da resursi Kosova i Metohije jesu neosporan strateški kapital. Prihvatanjem „brzog rešenja“, koje podrazumeva eksplicitno priznavanje nezavisnosti cele ili najvećeg dela sadašnje Pokrajine, upozorili su, Srbija bi se trajno lišila svojine na sopstvenoj teritoriji. Bila bi to nenadoknadiva šteta.


GASIFIKACIJA KOSMETSKOG LIGNITA
Dr Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije rekao je da je Republika Srbija, u ranijem periodu, razvijala svoju južnu pokrajinu projektima poput izgradnje postrojenja za gasifikaciju uglja u Obiliću, kraj Prištine, a koje je s uspehom proizvodilo gas za energetske potrebe potrošača u Srbiji i Makedoniji.

„Fabriku azotnih đubriva Kombinata ’Kosovo’ činila su postrojenja za sušenje i klasiranje lignita, toplana za proizvodnju električne i toplotne energije, postrojenja za razlaganje vazduha, kao i postrojenja za gasifikaciju uglja. Postrojenja za sušenje i klasiranje uglja pripremala su i popravljala kvalitet lignita za potrebe toplane i postrojenja za gasifikaciju uglja. Toplana je proizvodila električnu energiju i vodenu paru za potrebe postrojenja za gasifikaciju. Postrojenje za razlaganje vazduha izdvajalo je azot i kiseonik iz vazduha. Azot je bio potreban za sintezu amonijaka u azotari a kiseonik za gasifikaciju uglja u gasogeneratorima. Predviđena godišnja proizvodnja azotnih đubriva bila je 300.000 tona. Postrojenje gasifikacije lignita u Obiliću imalo je proizvodni kapacitet od 90.000 m3/h sirovog generatorskog gasa. Za proizvodnju 90.000 m3/h sirovog gasa utroši se 80 t suše
nog lignita, 9.900 m3 kiseonika čistoće 96% i 65 t pregrejane vodene pare.“
i šta onda....oblast oko Bora je prepuna zlata...ali je to u kineskim rukama...šta običan narod ima od toga, kad lopine sve opčljačkaše i prodaše
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
115.442
to ti nije odgovor...gi si sadašnji ili bivši glasač socijalista i radikala...a možda i tadićevac
А ти си глупа дилејааааааа - једино сам гласао ЗА Коштуницу док се није повукао а после тога више и не излазим на изборе....... тупаџијоооооооо..............
п.с.
Мене прозиваш на најбеднији начин А ЗАШТО НЕ НАПИШЕШ ЗА КОГА СИ ТИ ГЛАСАО ???!!!
 

zlatko01

Elita
Poruka
17.650
А ти си глупа дилејааааааа - једино сам гласао ЗА Коштуницу док се није повукао а после тога више и не излазим на изборе....... тупаџијоооооооо..............
п.с.
Мене прозиваш на најбеднији начин А ЗАШТО НЕ НАПИШЕШ ЗА КОГА СИ ТИ ГЛАСАО ???!!!
tvoje pisanje pokazuje da si na nivou prosečnog radikala...ja nikom ovde neću reći da je dileja ili tupadžija...takvim rečnikom se služe samo pripadnici sa ,,posebnim potrebama"...inače, glasao sam za Vojislava Koštunicu, a nekada za SNO i Jovića...kod mene je svaki odgovor konkretan, bez zaobilaženja jasnih stvari
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
115.442
tvoje pisanje pokazuje da si na nivou prosečnog radikala...ja nikom ovde neću reći da je dileja ili tupadžija...takvim rečnikom se služe samo pripadnici sa ,,posebnim potrebama"...inače, glasao sam za Vojislava Koštunicu, a nekada za SNO i Jovića...kod mene je svaki odgovor konkretan, bez zaobilaženja jasnih stvari
СВаком ко јесте дилеја и тупаџија - рећи ћу да је то......... и зашто онда мене нападаш ког ђавола када смо и ти и ја гласали ЗА Коштуницу........ свашта........
 

zlatko01

Elita
Poruka
17.650
СВаком ко јесте дилеја и тупаџија - рећи ћу да је то......... и зашто онда мене нападаш ког ђавола када смо и ти и ја гласали ЗА Коштуницу........ свашта........
previše si nervozan...Koštunica je bio smiren, pazio je na rečnik...nikada nije vikao...trebao bi da se ugledaš na njega
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
115.442
previše si nervozan...Koštunica je bio smiren, pazio je na rečnik...nikada nije vikao...trebao bi da se ugledaš na njega
Па зато што је био такав гениијалац ја сам за њега и гласао - али то не значи ДА САМ ЈА ОН ----- ја сам ЈА........ значи имам "кратке живце".............
 
Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.