Trazim_curu_zabrak
Domaćin
- Poruka
- 4.292
Ako si pravoslavka obrati paznju na zavodjenjem sablaznjivanjem muskaraca svojim sminkanjem, minisuknjama, helankama, farbanjem kose. plasticnim estetskim hirurgijama, silikonske zadnjice, grudi, usne, ispravljanje bora, kindjurenjem, mindjuse, tetovaze i sve ostalo sto stavljate ili radite svome telu... Sminkanjem i oskudnim odevanjem zapravo vi zene terate muskarce na gresne misli narocito ozenjene jer se takvo obucene i nasminkane setate ulicama a na njima prolaze i ozenjeni mskarci kao i neozenjeni a koje navodite na bludne misli i samim tim ste oruzje u rukama djavola.
Hrišćani i hrišćanke su dužni da budu skromni i smerni u ponašanju, odevanju i izgledu, da se ukrašavaju iznutra, vrlinama i blagodaću Duha Svetoga, a ne spolja, raznoraznim "modnim" drangulijama i kozmetičkim sredstvima.
Evo šta o šminkanju i kinđurenju veli Sveti Jovan Zlatousti u jednoj od svojih beseda novokrštenima:
"Kako je sada moja reč upućena uglavnom ženama, hoću još nešto da ih posavetujem da bi se, pored ostalog, odrekle štetne navike da ukrašavaju lice, kao da su nedovoljno (lepolikosti, nap. prir.) primile pri rođenju, te zato hoće da dodaju sebi, nanoseći samim tim uvredu Tvorcu. Jer, zašto ti to činiš, ženo? Zar pomoću mazanja i ukrašavanja možeš nešto da dodaš prirodnoj lepoti ili da izmeniš prirodnu ružnoću? Onome što je prirodno time ne dodaješ ništa i lepotu duše gubiš, jer su takvi uzaludni poslovi (šminkanje, nap. prir.) odraz unutrašnje praznine. Osim toga, time više sebi sabiraš budući oganj (pakla, nap. prir.), ti, koja varaš poglede mladića i uzbuđuješ oči raskalašnih čnnići ih u potpunosti preljubnicima i navlačeći njihov pad na svoju glavu".
A pogotovu ženska osoba ne treba da dolazi našminkana u hram Božiji, jer Gospodu takva "lepota" nije potrebna. Sveti Zlatoust dodaje: "On traži unutrašnju lepotu, činjenje dobrih dela, sastradanje, skromnost, pokajanje, ozbiljnu veru. Ti, pak, sve to zanemarivši, staraš se da i u crkvi mnoge lakomislene zbuniš. A koliko je to dostojno udara groma?"
Prema Svetom Jovanu, dakle, šminka je štetna jer:
1. Žena njome pokazuje da je nezadovoljna izgledom datim joj od Gospoda i nastoji da nude veći "umetnik" od najvećeg Umetnika, Tvorca neba i zemlje, tobož "ispravljajući" nedosgatke svog lika;
2. Našminkana žena kod muškarca izaziva nepristojne pomisli, a naročito ako takva dolazi u hram. Po reči Gospodnjoj, to je sablaznivanje bližnjih, a "teško onome ko sablazni jednog od ovih malih što veruju u Mene"... Šminkanje svoje poreklo vodi iz najstarijeg paganskog do ba, i uvek je bilo povezano sa seksualnim privlačenjem suprotnog pola... Suvišno je reći da to nije hrišćanski običaj.
Sve ovo važi i za odevanje: helanke, mini - suknje, bestidni dekoltei - sredstva su razvraćanja muških očiju i srca. Ko god se pričešćuje Telom i Krvlju Hrista, Jagnjeta Božijeg, nikad ne bi smeo da služi kao povod za demonske spletke, ma bila reč o ženi ili o muškarcu.
preuzeo od Vladimira Dimitrijevića...
Hrišćani i hrišćanke su dužni da budu skromni i smerni u ponašanju, odevanju i izgledu, da se ukrašavaju iznutra, vrlinama i blagodaću Duha Svetoga, a ne spolja, raznoraznim "modnim" drangulijama i kozmetičkim sredstvima.
Evo šta o šminkanju i kinđurenju veli Sveti Jovan Zlatousti u jednoj od svojih beseda novokrštenima:
"Kako je sada moja reč upućena uglavnom ženama, hoću još nešto da ih posavetujem da bi se, pored ostalog, odrekle štetne navike da ukrašavaju lice, kao da su nedovoljno (lepolikosti, nap. prir.) primile pri rođenju, te zato hoće da dodaju sebi, nanoseći samim tim uvredu Tvorcu. Jer, zašto ti to činiš, ženo? Zar pomoću mazanja i ukrašavanja možeš nešto da dodaš prirodnoj lepoti ili da izmeniš prirodnu ružnoću? Onome što je prirodno time ne dodaješ ništa i lepotu duše gubiš, jer su takvi uzaludni poslovi (šminkanje, nap. prir.) odraz unutrašnje praznine. Osim toga, time više sebi sabiraš budući oganj (pakla, nap. prir.), ti, koja varaš poglede mladića i uzbuđuješ oči raskalašnih čnnići ih u potpunosti preljubnicima i navlačeći njihov pad na svoju glavu".
A pogotovu ženska osoba ne treba da dolazi našminkana u hram Božiji, jer Gospodu takva "lepota" nije potrebna. Sveti Zlatoust dodaje: "On traži unutrašnju lepotu, činjenje dobrih dela, sastradanje, skromnost, pokajanje, ozbiljnu veru. Ti, pak, sve to zanemarivši, staraš se da i u crkvi mnoge lakomislene zbuniš. A koliko je to dostojno udara groma?"
Prema Svetom Jovanu, dakle, šminka je štetna jer:
1. Žena njome pokazuje da je nezadovoljna izgledom datim joj od Gospoda i nastoji da nude veći "umetnik" od najvećeg Umetnika, Tvorca neba i zemlje, tobož "ispravljajući" nedosgatke svog lika;
2. Našminkana žena kod muškarca izaziva nepristojne pomisli, a naročito ako takva dolazi u hram. Po reči Gospodnjoj, to je sablaznivanje bližnjih, a "teško onome ko sablazni jednog od ovih malih što veruju u Mene"... Šminkanje svoje poreklo vodi iz najstarijeg paganskog do ba, i uvek je bilo povezano sa seksualnim privlačenjem suprotnog pola... Suvišno je reći da to nije hrišćanski običaj.
Sve ovo važi i za odevanje: helanke, mini - suknje, bestidni dekoltei - sredstva su razvraćanja muških očiju i srca. Ko god se pričešćuje Telom i Krvlju Hrista, Jagnjeta Božijeg, nikad ne bi smeo da služi kao povod za demonske spletke, ma bila reč o ženi ili o muškarcu.
preuzeo od Vladimira Dimitrijevića...
