Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Можда се питате, можда сам већ и рекао зашто се бавим толико НР Кином и још понеком земљом, променом односа снага у свету и сличним стварима...
Знате да ја јесам за европске интеграције (не и НАТО, то је нешто друго), противник сам „пишања уз ветар“ и сличних глупости. Па зашто онда?
Баш сам се сетио нечега што је једном писало у чедистичком уводнику „Економиста“, па сам се и потрудио да баш то нађем, јер веома је индикативно. Ерго:
Ima Evrope i sveta po firmama, ima ih u nekim prilagođenim zakonima, ima ih u političkim pričama. Nema ih u glavama...
Дакле како су мени потребни Европа (и свет) којих нема по фирмама, прилагођеним законима или политичким причама?!? Осим тога, ова кратка и јасна реченица индицира постојање неке „генеричке Европе“ која је „у главама“ – што ће рећи да је у глави неког Португалца и неког Литванца исто, а то у глави Србина није. Или је можда Европа „у главама“ Румуна, али није „у главама“ Срба, па зато Румуни улазе у ЕУ ваљда 2007, а Срби неће скоро. НО, знамо ми да није тако... Питање је да ли то знају наши политкомесари који су реч „комунизам“ заменили са речју „Европа“.
Пре него што наставим морам истаћи да ја јесам за прилагођавање закона модерним токовима јер само тако можемо средити свој живот. И ти закони да се спроводе, наравно почевши од власти. Наравно да сам за „Европу и свет“ у фирмама – па и у Кини важе капиталистичка правила у привреди. Гледе политичких прича – идеализовање Европе је за мене облик провинцијализма, али ја схватам да је народу потребна и некаква шаргарепа, јер само спровођење стандарда може и да боли... А сад да пређемо на ствар.
Прво – то наметање „Европе у главама“ код „старих Европљана“ је неславно пропало. Народ је на референдумима у Француској и Холандији јасно рекао шта мисли. И резултати недавних избора у Пољској су веома индикативни.
Друго – и одговор на питање са почетка текста: Кажу сами политкомесари да та „промена свести“ може трајати деценијама. Па за тих неколико деценија ће Европа бити смешна к'о цртани филм! Ја сам гледао пројекције раста становништва за 2050 годину и знате ли да је Европа једини континент који ће тада имати мање становника него сада. Колико ће година имати тада просечан Европљанин? Које ће расе и религије бити? И ми сад треба да намећемо некакву промену свести?!? Зашто онда не препустити да ствари иду својим током – природним развојем како је и нормално?!?
Треће – и још један разлог: Да би се свест формирала (па и мењала) природно, потребно је да постоји отворен дијалог о томе ко смо и шта смо. О нашем личном и националном идентитету. О нашој култирној, историјској и политичкој позицији. То се не може постићи сталним мантрањем типа „Европа или пропаст“ или вређањем свега што није (довољно) проевропско. А тек су смешне оне глупости „хоћемо ли у Европу или у Азију“. Па водећи светски аналитичари кажу да ће овај век бити век Азије. Дакле, ако је тако, ако је или-или онда бирам Азију. Њихова је будућност и они ме бар нису бомбардовали.
Знате да ја јесам за европске интеграције (не и НАТО, то је нешто друго), противник сам „пишања уз ветар“ и сличних глупости. Па зашто онда?
Баш сам се сетио нечега што је једном писало у чедистичком уводнику „Економиста“, па сам се и потрудио да баш то нађем, јер веома је индикативно. Ерго:
Ima Evrope i sveta po firmama, ima ih u nekim prilagođenim zakonima, ima ih u političkim pričama. Nema ih u glavama...
Дакле како су мени потребни Европа (и свет) којих нема по фирмама, прилагођеним законима или политичким причама?!? Осим тога, ова кратка и јасна реченица индицира постојање неке „генеричке Европе“ која је „у главама“ – што ће рећи да је у глави неког Португалца и неког Литванца исто, а то у глави Србина није. Или је можда Европа „у главама“ Румуна, али није „у главама“ Срба, па зато Румуни улазе у ЕУ ваљда 2007, а Срби неће скоро. НО, знамо ми да није тако... Питање је да ли то знају наши политкомесари који су реч „комунизам“ заменили са речју „Европа“.
Пре него што наставим морам истаћи да ја јесам за прилагођавање закона модерним токовима јер само тако можемо средити свој живот. И ти закони да се спроводе, наравно почевши од власти. Наравно да сам за „Европу и свет“ у фирмама – па и у Кини важе капиталистичка правила у привреди. Гледе политичких прича – идеализовање Европе је за мене облик провинцијализма, али ја схватам да је народу потребна и некаква шаргарепа, јер само спровођење стандарда може и да боли... А сад да пређемо на ствар.
Прво – то наметање „Европе у главама“ код „старих Европљана“ је неславно пропало. Народ је на референдумима у Француској и Холандији јасно рекао шта мисли. И резултати недавних избора у Пољској су веома индикативни.
Друго – и одговор на питање са почетка текста: Кажу сами политкомесари да та „промена свести“ може трајати деценијама. Па за тих неколико деценија ће Европа бити смешна к'о цртани филм! Ја сам гледао пројекције раста становништва за 2050 годину и знате ли да је Европа једини континент који ће тада имати мање становника него сада. Колико ће година имати тада просечан Европљанин? Које ће расе и религије бити? И ми сад треба да намећемо некакву промену свести?!? Зашто онда не препустити да ствари иду својим током – природним развојем како је и нормално?!?
Треће – и још један разлог: Да би се свест формирала (па и мењала) природно, потребно је да постоји отворен дијалог о томе ко смо и шта смо. О нашем личном и националном идентитету. О нашој култирној, историјској и политичкој позицији. То се не може постићи сталним мантрањем типа „Европа или пропаст“ или вређањем свега што није (довољно) проевропско. А тек су смешне оне глупости „хоћемо ли у Европу или у Азију“. Па водећи светски аналитичари кажу да ће овај век бити век Азије. Дакле, ако је тако, ако је или-или онда бирам Азију. Њихова је будућност и они ме бар нису бомбардовали.
Jos jedan primer su Emirati, narocito Dubai..ne dao vam dragi Bog da vas neko vidi da bacate nesto po ulici. Ako ne podignete, kao turisti dobijate nogu u guzicu, a kao drzavljani opomenu, pa kad se nakupe valjda tri, ista noga u guzicu.
Aziji? 
Dalekom Istoku?
