Ako imate problem sa stresom, putujte

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
340.025
Ako imate problem sa stresom, najjedostavnije rešenje za taj problem je putovanje.
Naučne studije pokazuju da posle jednog ili dva dana provdenog na putovanju nivo stresa opada za čitavih 90%.

72ec25ea9-resize-820x0x100.jpg

Kada imate nekakav problem i ne možete da nadjete rešenje za problem koji vas muci, pod sterom ste..putujte
Ne mora to da bude put od bezbroj dana a ni neka velika kilometraža, a ni strana zemlja..
Možete otputovati i na dan, dva, na neku planinu, jezero, reku, šetati , misliti o drugim stvarima, i cesto u takvom okruženju
se opustite i cesto ume da se pojavi rešenje, jer i na 100 km od vaše kuce, život izgleda drugacije
 
Ne volim da putujem. Evo, u prilici sam da prihvatim poziv na divno mesto koje mi se dopada sa slika, i sve praktično gratis, ali nisam taj tip, mene to ne privlači i ne ispunjava. Kad sam pod stresom, radije radim nešto što volim, ćutim, izmaknem se od svega, izolujem se.
Šta je sa tim putovanjima? Imaću sećanja? Internet je omogućio da vidimo Kolorado, Afriku, i sve na svetu bez da mrdnemo. Pre ću imati više šanse da upadnem u neki problem koji mi definitivno nije trebao, nego što ću uživati u putovanju.
Ekspedicija mi je na livadu i u planinu ovde gde živim, a ne tamo negde za gde mi treba pasoš.
 
Volim putovanja,...duža, kraća, izlete, city break- ove i praktikujem kad god mogu. Srećom i ljudi iz mog bližeg okruženja vole putovanja.
Sad,...lepo je putovati i videti nešto novo ili ponovo obići svoje omiljene destinacije. Mda je lep osećaj i kada se s puta vratiš doma, u neki svoj mir.
 
Ja sam prilično aktivno počeo da putujem baš iz zravstvenih razloga, mada uvek kažem ili si putnik ili nisi i ako jesi to uopšte ne mora da znači da moraš da putuješ na drugu stranu sveta.
Posle odredjenog broja godina u Švedskoj primetio sam da u januaru i februaru imam neke psihosomatske probleme, anksioznost, napade panike i slične stvari. Nije to bilo ništa preozbiljno ali i jeste, na primer u par navrata sam budio ženu u pola noći da me vozi u bolnicu jer sam uobrazio da sam u početnoj fazi infarkta, da bi kada bih stigao na akutno i kada bi me stavili na aparate uvek izlazio sa dijagnozom "zdrav si bre ko dren, ništa ti nije!"
To se uvek ponavljalo samo januara i februara, nikad u decembru na primer koji mi je bio intresantan mesec zbog njihovog Božića i shoping euforije koja tada vlada. Nikad ni u martu, tada su dani već bili duži i koliko toliko osećali su se neki nagoveštaji proleća. Nikada naravno ni tokom letnjih meseci, leto u Skandinaviji je lepo, mrak pada u pola jedanest, dani su tako dugi i svetli, nisu neke temperature ali sve u svemu volim leto u Švedskoj.
Januar i februar su sušta suprotnost, svane u 9 ujutru i mrak padne u 3 popodne a izmedju toga je najtamnije sivilo, crni oblaci i tmurna, tmurna atmosfera.
Mnogima to ne smeta, i tu ne mislim na Šveđane, naravno da njima ne smeta, nego mislim na sve ostale koji su dosli iz južnijih krajeva ali meni, koji sam uvek voleo vrućinu, znojenje, samo preko 30 stepeni i čak i vlažno, meni je to ekstremno smetalo. Toliko da sam polako počinjao zbog toga da idem u "offside", da ne kažem opsajd. Depresija maksimalna u januaru i februaru pa posle kaži hladno al standard.
I naravno "lek" koji sam morao da probam bio je da se tih meseci izgubim iz Švedske. Mnogi koji su zaposleni nemaju tu mogućnost, na sreću ja sam imao neki privatan posao tako da sam mogao i finansijski i vremenski da pokušam sa tim tretmanom. I uspelo je. Odmah u prvoj nedelji posle nove godine bih otputovao u neke tople i sunčane krajeve i vraćao se negde krajem februara i naravno da gde god sam bio nisam imao te probleme koje sam imao u Švedskoj.
Nedostatak svetlosti tih meseci je delovao mnogo loše na mene i samo ta promena je učinila da sam manje nervozan, mnogo bolje raspoložen i da se psihički i uopšte zdravstveno mnogo bolje osećam tokom ostatka godine.
Ja lično ne volim da stalno idem u jedno te isto mesto, koliko god ono bilo dobro i tako sam počeo da putujem na duže destinacije. I do tada sam stalno putovao ali po Evropi, uglavnom leti u okviru neizostavnih dolazaka u Jugoslaviju/Srbiju ali ovo u januaru u februaru sam uvek gledao da bude mnogo dalje.
To je bio moj "lagani" okidač za dalja putešestvija ali opet kažem, ili si putnik ili nisi, ako jesi jednog dana će to sigurno izaći i onda više nema stajanja.
 

Back
Top