NIKOZIS:
Da li je donosenje pretpostavki i izvodjenje zakljucaka dovoljno svrsishodno u potrazi za sveobuhvatnim pitanjem ili je ograniceno samo na podpitanja?
Filozofija, koja koristi pretpostavke za izvođenje zaključaka, nije filozofija veće vera. Najbolja polazna osnova za izvođenje zaključaka su iskustveno i naučno proverene činjenice. Ukupna svetska filozofija se mahom temelji na pretpostavkama i zato i nema nikakvu praktičnu vrednost. Primera radi, kada je jednog dana meni palo na pamet da postavim sebi pitanje logike po kojoj postoje materija, život i priroda i kakav je smisao sveukupnog postojanja, ja sam krenuo od naučno proverenih činjenica da su ceo materijalni Univerzum i život u njemu sagrađeni samo od sedam fizičkih i psihičkih radnji:
naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Zatim od činjenice da se Univerzum i život ruše i nestaju kad te fizičke i psihičke radnje prestanu i da iza njih ostaje samo kvantni vakuum, crna jama, tj. prostor bez materije i materijalnih formi. Prvi logički zaključak koji sam iz tih činjenica izveo bio je da fizičke i psihičke radnje i procesi ne mogu postojati same po sebi, bez vršioca koji radnje vrši. Koji nije materijalan i opažljiv (kvantni vakuum) kad fizičke i psihičke radnje ne vrši, a postaje materijalan i opažljiv (materija, Univerzum i život) kad počne da ih vrši. Ispravnost ovog zaključka ponovo potvrđuju naučno proverene činjeice, tj dokazi, da ono nematerijalno (kvantni vakuum) što postaje materijalno kada se pokrene, ne raspolaže samo fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, već i psihičkim sposobnostima opažanja tog svog naprezanja i kretanja, te osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. I kad se ovo zna, dalje je lako doći do Istine o postojanju materije, života i prirode. Da bi u tome uspeo, čovek ne mora da bude ni filozof, ni naučnik, niti su mu je potrebna naučna loboratorija, teleskopi i mikroskopi, jer sve što ga zanima u vezi postojanja materije, života i prirode, kao i njihovog smisla, može da dozna koristeći samoga sebe, jer ni u ljudskom organizmu, isto kao i u celom Univerzumu, ničeg drugog nema sem sedam fizičkih i psihičkih radnji i procesa i onoga nematerijalnog vršioca koji sve te radnje i vrši. U psihologiji poznatog pod imenom "Svest", a koji samoga sebe zove imenom "Ja".
Ako te zanima dalja logika o tome ŠTA je Svest i KAKO ona postoji uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji i ZAŠTO, o tome opširnije imaš ovde:
Koji je licni motiv ubedjivanja drugog u sopstveno vidjenje ove sveukupne situacije?
Imajući na umu činjenicu da ljudi žive onako kako su ubeđeni da je za njih najbolje i da u nedostatku znanja prirodnih zakona i najboljih prirodnih rešenja samoodržavanja, postoji mnogo različitih ubeđenja, to za svoju posledicu ima sukob interesa među ljudima i borbu svakoga sa svakim. Koja se ne odvija samo na planu borbe ideja i ubeđenja, već i na fizičkom planu u vidu svestkih političkih, verskih, nacionalnih i klasnih ratova i revolucija. Koje će da traju sve dok se do kraja naučno ne reši pitanje postojanja materije, života i prirode i dok se naučno ne pronađe i dokaže najbolje prirodno rešenje samodržanja, prihvatljivo za sve ljude sveta, pomoću kojega bi mogla da se obore sva dosadašnja pogrešna naučna, filozofska, ideološko-politička i verska učenja, rešenja i ubeđenja.
Ko procenjuje tu pobedu i da li porazeni u fer odigranom duelu u tom slucaju biva skrajnut u zapecak da ceka sansu da se ponovo vrati u borbu argumentima i nastavi takmicenje?
To sam objasnio u gornjem stavu. Odgovor glasi: NAUKA. Kad nauka konačno pronađe odgovor na pitanje postojanja materije, života i prirode i kad pronađe najbolje, prirodno i univerzalno rešenje samoodržanja, koje uistinu postoji, i koje cela priroda poznaje i poštuje, sem ljudi i ljudsko društvo, tada će sva stara ubeđenja da padnu i više nikada neće moći da se povrate. Takva Nauka već postoji. To je ovo što ja nudim pod naslovom "Zakon postojanja" ili "Nauka o nagonu samoodržanja". Koja će na klraju da zavlda svetom kad dođe do ljudskih umova i kad je ljudi budu do kraja razumeli. Ako se, živeći po sadašnjim ubeđenjima, pre toga ne samounište.
Da li bi mogao da bude mudar neko ko je preosetljiv na kritiku i uvek zeli da bude u pravu?
Svi ljudi su preosetljivi i spremni na borbu kad se dirne u njihova ubeđenja. To je upravo zato jer nisu mudri.