Specijalni istražni tim Vrhovne komande Krstarice već je bi u hangaru, u kome su stajali samo goli ramovi, bez servera. Za taj najdelikatntiji deo posla neprimetnog skidanja servera bio je zadužen Buda, odigravši tako jednu od ključnih uloga u ovom opasnom i neizvesnom poduhvatu, na čijem čelu je bio Zoki.
- Ništa, apolutno ništa. Nema nikakih tragova. Nemamo ni na osnovu čega da uzmemo uzorke DNK. Ovo ni CSI ne bi mogao tek tako da reši– raportirao je šef istražnog tima Super Modu 1.
- Pa, kako je to moguće? Uvek mora da bud neki trag – pitao je nervozno Super Mod 1.
- Ovde je očigledno reč o vrhunskim profesionalcima – nemoćno je vrteo glavom šef istrage.
U tom trenutku mi je prišao jedan član tima i šapnuo mu nešto na uvo.
- Izvinite, samo da vidim o čemu se radi – rekao je Super Modu, a zatim otišao sa istražiocem.
Za to vreme, Super Mod je nervozno šetao naokolo, šutirajući kamenčiće.
Posle nekoliko minuta, vratio se šef istražilaca.
- Izgleda da nešto imamo. Našli smo cedulju sa dva telefonska broja i dva imena: Pura Moca i Lajt Dark. Proverili smo već, oni su učlanjeni na Krstaricu. Kad bi dobili odobrenje od Vrhovnog suda, mogli bi da pratimo telefone – rekao je skrušenim glasom šef istražnog tima.
- Ma, kakav Vrhovni sud, **** te Vrhovni sud! Prikopčavaj to odmah!
- Ali…Ali, šefe, to nije po zakonu…
- Je l’ ti mene slušaš što ti pričam?! Mi smo zakon, mi smo država! I više od toga!
- Razumem šefe.
…….
A kako je zapravo došlo do toga da ova odvažna ekipa mladih heroja predvođenih Zokijem podigne toliku uzbunu, ne samo na Forumu Krstarica, već i u planetarnim okvirima? Zoki, kao kontroverzna i zagonetna ličnost, čiju poptunu biografiju niko ne poseduje osim njega samog, uspeo je da preko svojih veza sazna za zaverenički plan Svetske Vlade da intelektalni potencijal Foruma Krstarice iskoristi za projektovanje nove vrste humanoida. I to tako što će profile članova foruma, a posebno PDF LjiS-a, kao najpotentnijih na celom forumu, iskristiti za generisanje novih jedinki.
Ako vam je ovo jasno – jasno. Ako nije, šta da vam radimo. U tom slučaju ste sigurno zalutali na LjiS.
Uglavnom, ocenjujući takav zaverenički plan kao antičovečanski i nehuman, Zoki je čvrsto rešio da ga osujeti, makar i po cenu svog života.
Zato se s fabulom radnje vraćamo pred onaj isti magacin, u kome je Forum Krstarice čuva profile svojih članova.
Nakon što završili posao skidanja servera i spakovali ih u kamion, članovi odvažne ekipe je trebalo da se raziđu. Ostalo je još samo da im Zoki izda neke upute.
- Moco ovo ti je broj specijala Lajt Čajld. S njom ćeš biti na vezi i od nje ćeš dobijati sva dalja upustva. A evo ti još jedan aparat na koji ćeš se javljati samo meni. Gico i Budo, vi će te do daljneg biti u štekovima. Možete i da gledate porniće, al nemojte preko interneta, nego one narezane. Suviše je rizično, mogu tako da vas otkriju. Jeste li spremni deco?
- Jesmo kapetane! – uglas su odgovorila ova trojica.
Zoki se potom povukao u svoj štek, kako bi prikupio energiju za nastavak akcije.
Dok je ležao u krevetu napola sklopljenih očiju, osećanja i misli su mu se mešala snagom uragana. Prolazile su mu u tim trenucima kroz glavu sve one opasne operacjije u kojima je bio, kao i ova koja ga tek čeka. Bez obzira na toliko iskustvo i obučenost, ovog puta nije bio ravnodušan, kako su ga trenirali. Ovog puta, ulog je bio mnogo veći, ovog puta nije u pitanju bio samo on, već cela Krdža, celo čovečanstvo…
Ipak, govorio je u sebi: Zoki, prošao si kroz tolika sranja, pa proći ćeš i kroz ovo
Tad je utonuo u san koji je trajao tačno 43 minute.
……
.
Nakon što se probudio, Zoki je krenuo da obavi još nekoliko poslova u gradu. Izašao je na ulicu i prerušio se u pešaka u rekreativnoj šetnji. Šetao je i razgledao izloge, naručio jednu gurmansku pljeskavicu, jer je bilo pitanje kad će ponovo imati vremena da jede.
Stigao je tako laganim hodom i do Glavne ulice preplavljene štandovima i sviračima, trudnicama i majkama sa decom. Zastao je kod dvojice sa akustičnim gitarama, koji su svirali pesme Džipsi kingsa. Bila sa to dva momka, totalno modernog, urbanog i kul izgleda. Međutim, ispod te fasade, krila su se takođe dva izrazito obučena specijalca za anderkaver operacije. Reč je Biliju Doupu i njegovom dugogodišnejm partneru, u poslu naravno, Dogiju, koji je imao kodno ime SKK.
Kad su spazili Zokija, nijednog trenutka bilo kome nisu stavili do znanja da ga poznaju. Nastavili su pesmom, a Zoki ju je s uživanjem odslušao. Sticaj okolnosti je hteo da to bude baš njegova omiljena pesma. Upravo ta pesma mu je ulila dodatnu snagu.
Kad se završila pesma, Zoki je čučnuo da u otvoreni kofer ubaci novčanicu od 100 dinara, a zatim je nonšalantno uzeo onaj drugi zatvoren kofer i još nonšalantnije nastavio dalje.
Ostalo mu je još da preuzme lažne pasoše, nakog čega je trebalo da napusti grad.
Krenuo je da se sastane s Marendom, poznatim i kao Maki, mutnim likom iz kriminogenog miljea i sive zone poslovanja. Ali, to je bila Zokijeva cena borbe za svet i čovečanstvo – ponekad se mora sarađivati i sa protuvama.
Sa Marendom se sastao na klupi u parku, od koga je diskretno preuzeo pasoše.
Međutim, taman kad je uzeo dokumente, spazila ga je policija.
Vrhovni Admin, sumnjajući da je iza otmice servera stoji Zoki naredio je policiji da otvori četvore oči.
Dva pozornika su potrčala ka klupi, ali je Zoki munjevito ustao i povukao za ruku Makija, nakon čega su se obojica dala u beg. Zoki je iz kofera izvadio pištolj i pripucao na policajce, ali nišaneći namerno iznad njihovih glava. Čak i u tom magnovenju, Zoki nije smetnuo s uma da ti policajci verovatno imaju sitnu decu i da bi bilo protivo njegovim principima da ta deca odrastaju bez oca.
Policajci su uzvratili pucnjima. Maki je pao. Kad je to primetio, Zoki se požrtvovano vratio nazad da mu pomogne. Zatekao ga je okrenutog potrbuške, krvavog po donjem delu leđa.
- Gde si pogođen? – pitao je Zoki.
- U dupe, ******. Al’ nemoj nikom to da kažeš. Bruka, brate, bruka.Reci raji da je bilo u leđa. Beži ti. Ne možeš mi pomoći – zgrčenog lica i kroz bolne uzdahe govorio je Maki.
Zoki je nastavio da beži.
Policajci su se kratko zaustavili kod Makija, što je Zoki iskoristio da im umakne.
……
Zoki je okrenuo jedan broj telefona..
- Moramo da ubrzamo stvari. Videla me policija. Jesi li završila sve što treba?
- Jesam.
Sa druge strane žice bila je Lajt Dark, ključni operativac i logističar ovog herojskog poduhvata. Formalno, bila je vlasnica turističke agencije, koja je samo bila pokriće za njene tajne operacije u Tunisu i Egiptu, posle kojih su usledile smene režima u tim državama.
Visoka, crna, prodornog pogleda, vešto je baratala svim tipovima oružja, pa i onog hladnog. Naime, još kao mala, dok su se sve njene drugarice igrale lutkama, ona je gađala stabla šurikenima.
- Dobro onda, naći ćemo se na dogovorenom mestu. – rekao je Zoki.
Tako je i bilo.
Uz škripu kočnica i miris izgorelih guma, na dogovorenom mestu, pred Zokijem se zaustavio "aston martin", a on je munjevito uleteo na prednje suvozačko sedište, sa sve koferom za gitaru.
Lajt Dark je sedela na zadnjem sedištu iza Zokija.
Iako bi drugačijoj situaciji verovatno razmenili koju internu šalu i doskočicu, ovog puta za to nije bilo vremena. U pitanju su bili svet i čovečanstvo, a situacija kranje ozbiljna.
Automobil je brzo krenuo, jer je vozač znao svoj posao. Lajt Dark mu je već sve objasnila.
Za volanom je sedeo Muška Sponzoruša, čija je karijera reli vozača u usponu prekinuta zbog njegove adiktivnosti od više poroka, ali čiji talenat nije ugašen.
Zoki se okrenuo nazad i samo nemim pogledom pozdravio dve devojke, koju sa sa Lajt sedele na zadnjem sedištu. Bile su to Lunasa i Bokica Bobica, obe odmetnute iz jedne anarhoterorisičke grupe, takođe izrazito utrenirane, a specijalizovane za biološka i hemijska oružja,. Ni njima čigledno nije bilo do priče. Samo su tako sedele fiksiranih modro-zelenih pogleda. Radi potpune istine, treba pošteno reći da su jednom trepnule. Ali ti činjenica ni u kom slučaju ne umanjuje surovost izraza njihovih očiju.
- Reci Moci da krene - zapovedio je Zoki.
- Ok – odgovorila je Lajt.
- Zoki, a što si toliko popularan među ženama – pitao je Muška Sponoruša.
Zoki ga je samo presekao pogledom i glavu blago vratio u početni položaj..
……..
Imamo ih! - izvestio je šefa istražnog tima njegov podređeni, koji je preko GPS pratio dva telefona, čije su brojevi pronađeni u magacinu.
- Gde su?
- Ova žena je još u gradu, a muškarac se kreće ka izlazu iz grada. Žena je malopre zvala miškaraca da mu kaže da ide na istočni izlaz..
- Uputi snage ka oba vozila.
…….
kraj 2. dela
- Ništa, apolutno ništa. Nema nikakih tragova. Nemamo ni na osnovu čega da uzmemo uzorke DNK. Ovo ni CSI ne bi mogao tek tako da reši– raportirao je šef istražnog tima Super Modu 1.
- Pa, kako je to moguće? Uvek mora da bud neki trag – pitao je nervozno Super Mod 1.
- Ovde je očigledno reč o vrhunskim profesionalcima – nemoćno je vrteo glavom šef istrage.
U tom trenutku mi je prišao jedan član tima i šapnuo mu nešto na uvo.
- Izvinite, samo da vidim o čemu se radi – rekao je Super Modu, a zatim otišao sa istražiocem.
Za to vreme, Super Mod je nervozno šetao naokolo, šutirajući kamenčiće.
Posle nekoliko minuta, vratio se šef istražilaca.
- Izgleda da nešto imamo. Našli smo cedulju sa dva telefonska broja i dva imena: Pura Moca i Lajt Dark. Proverili smo već, oni su učlanjeni na Krstaricu. Kad bi dobili odobrenje od Vrhovnog suda, mogli bi da pratimo telefone – rekao je skrušenim glasom šef istražnog tima.
- Ma, kakav Vrhovni sud, **** te Vrhovni sud! Prikopčavaj to odmah!
- Ali…Ali, šefe, to nije po zakonu…
- Je l’ ti mene slušaš što ti pričam?! Mi smo zakon, mi smo država! I više od toga!
- Razumem šefe.
…….
A kako je zapravo došlo do toga da ova odvažna ekipa mladih heroja predvođenih Zokijem podigne toliku uzbunu, ne samo na Forumu Krstarica, već i u planetarnim okvirima? Zoki, kao kontroverzna i zagonetna ličnost, čiju poptunu biografiju niko ne poseduje osim njega samog, uspeo je da preko svojih veza sazna za zaverenički plan Svetske Vlade da intelektalni potencijal Foruma Krstarice iskoristi za projektovanje nove vrste humanoida. I to tako što će profile članova foruma, a posebno PDF LjiS-a, kao najpotentnijih na celom forumu, iskristiti za generisanje novih jedinki.
Ako vam je ovo jasno – jasno. Ako nije, šta da vam radimo. U tom slučaju ste sigurno zalutali na LjiS.
Uglavnom, ocenjujući takav zaverenički plan kao antičovečanski i nehuman, Zoki je čvrsto rešio da ga osujeti, makar i po cenu svog života.
Zato se s fabulom radnje vraćamo pred onaj isti magacin, u kome je Forum Krstarice čuva profile svojih članova.
Nakon što završili posao skidanja servera i spakovali ih u kamion, članovi odvažne ekipe je trebalo da se raziđu. Ostalo je još samo da im Zoki izda neke upute.
- Moco ovo ti je broj specijala Lajt Čajld. S njom ćeš biti na vezi i od nje ćeš dobijati sva dalja upustva. A evo ti još jedan aparat na koji ćeš se javljati samo meni. Gico i Budo, vi će te do daljneg biti u štekovima. Možete i da gledate porniće, al nemojte preko interneta, nego one narezane. Suviše je rizično, mogu tako da vas otkriju. Jeste li spremni deco?
- Jesmo kapetane! – uglas su odgovorila ova trojica.
Zoki se potom povukao u svoj štek, kako bi prikupio energiju za nastavak akcije.
Dok je ležao u krevetu napola sklopljenih očiju, osećanja i misli su mu se mešala snagom uragana. Prolazile su mu u tim trenucima kroz glavu sve one opasne operacjije u kojima je bio, kao i ova koja ga tek čeka. Bez obzira na toliko iskustvo i obučenost, ovog puta nije bio ravnodušan, kako su ga trenirali. Ovog puta, ulog je bio mnogo veći, ovog puta nije u pitanju bio samo on, već cela Krdža, celo čovečanstvo…
Ipak, govorio je u sebi: Zoki, prošao si kroz tolika sranja, pa proći ćeš i kroz ovo
Tad je utonuo u san koji je trajao tačno 43 minute.
……
.
Nakon što se probudio, Zoki je krenuo da obavi još nekoliko poslova u gradu. Izašao je na ulicu i prerušio se u pešaka u rekreativnoj šetnji. Šetao je i razgledao izloge, naručio jednu gurmansku pljeskavicu, jer je bilo pitanje kad će ponovo imati vremena da jede.
Stigao je tako laganim hodom i do Glavne ulice preplavljene štandovima i sviračima, trudnicama i majkama sa decom. Zastao je kod dvojice sa akustičnim gitarama, koji su svirali pesme Džipsi kingsa. Bila sa to dva momka, totalno modernog, urbanog i kul izgleda. Međutim, ispod te fasade, krila su se takođe dva izrazito obučena specijalca za anderkaver operacije. Reč je Biliju Doupu i njegovom dugogodišnejm partneru, u poslu naravno, Dogiju, koji je imao kodno ime SKK.
Kad su spazili Zokija, nijednog trenutka bilo kome nisu stavili do znanja da ga poznaju. Nastavili su pesmom, a Zoki ju je s uživanjem odslušao. Sticaj okolnosti je hteo da to bude baš njegova omiljena pesma. Upravo ta pesma mu je ulila dodatnu snagu.
Kad se završila pesma, Zoki je čučnuo da u otvoreni kofer ubaci novčanicu od 100 dinara, a zatim je nonšalantno uzeo onaj drugi zatvoren kofer i još nonšalantnije nastavio dalje.
Ostalo mu je još da preuzme lažne pasoše, nakog čega je trebalo da napusti grad.
Krenuo je da se sastane s Marendom, poznatim i kao Maki, mutnim likom iz kriminogenog miljea i sive zone poslovanja. Ali, to je bila Zokijeva cena borbe za svet i čovečanstvo – ponekad se mora sarađivati i sa protuvama.
Sa Marendom se sastao na klupi u parku, od koga je diskretno preuzeo pasoše.
Međutim, taman kad je uzeo dokumente, spazila ga je policija.
Vrhovni Admin, sumnjajući da je iza otmice servera stoji Zoki naredio je policiji da otvori četvore oči.
Dva pozornika su potrčala ka klupi, ali je Zoki munjevito ustao i povukao za ruku Makija, nakon čega su se obojica dala u beg. Zoki je iz kofera izvadio pištolj i pripucao na policajce, ali nišaneći namerno iznad njihovih glava. Čak i u tom magnovenju, Zoki nije smetnuo s uma da ti policajci verovatno imaju sitnu decu i da bi bilo protivo njegovim principima da ta deca odrastaju bez oca.
Policajci su uzvratili pucnjima. Maki je pao. Kad je to primetio, Zoki se požrtvovano vratio nazad da mu pomogne. Zatekao ga je okrenutog potrbuške, krvavog po donjem delu leđa.
- Gde si pogođen? – pitao je Zoki.
- U dupe, ******. Al’ nemoj nikom to da kažeš. Bruka, brate, bruka.Reci raji da je bilo u leđa. Beži ti. Ne možeš mi pomoći – zgrčenog lica i kroz bolne uzdahe govorio je Maki.
Zoki je nastavio da beži.
Policajci su se kratko zaustavili kod Makija, što je Zoki iskoristio da im umakne.
……
Zoki je okrenuo jedan broj telefona..
- Moramo da ubrzamo stvari. Videla me policija. Jesi li završila sve što treba?
- Jesam.
Sa druge strane žice bila je Lajt Dark, ključni operativac i logističar ovog herojskog poduhvata. Formalno, bila je vlasnica turističke agencije, koja je samo bila pokriće za njene tajne operacije u Tunisu i Egiptu, posle kojih su usledile smene režima u tim državama.
Visoka, crna, prodornog pogleda, vešto je baratala svim tipovima oružja, pa i onog hladnog. Naime, još kao mala, dok su se sve njene drugarice igrale lutkama, ona je gađala stabla šurikenima.
- Dobro onda, naći ćemo se na dogovorenom mestu. – rekao je Zoki.
Tako je i bilo.
Uz škripu kočnica i miris izgorelih guma, na dogovorenom mestu, pred Zokijem se zaustavio "aston martin", a on je munjevito uleteo na prednje suvozačko sedište, sa sve koferom za gitaru.
Lajt Dark je sedela na zadnjem sedištu iza Zokija.
Iako bi drugačijoj situaciji verovatno razmenili koju internu šalu i doskočicu, ovog puta za to nije bilo vremena. U pitanju su bili svet i čovečanstvo, a situacija kranje ozbiljna.
Automobil je brzo krenuo, jer je vozač znao svoj posao. Lajt Dark mu je već sve objasnila.
Za volanom je sedeo Muška Sponzoruša, čija je karijera reli vozača u usponu prekinuta zbog njegove adiktivnosti od više poroka, ali čiji talenat nije ugašen.
Zoki se okrenuo nazad i samo nemim pogledom pozdravio dve devojke, koju sa sa Lajt sedele na zadnjem sedištu. Bile su to Lunasa i Bokica Bobica, obe odmetnute iz jedne anarhoterorisičke grupe, takođe izrazito utrenirane, a specijalizovane za biološka i hemijska oružja,. Ni njima čigledno nije bilo do priče. Samo su tako sedele fiksiranih modro-zelenih pogleda. Radi potpune istine, treba pošteno reći da su jednom trepnule. Ali ti činjenica ni u kom slučaju ne umanjuje surovost izraza njihovih očiju.
- Reci Moci da krene - zapovedio je Zoki.
- Ok – odgovorila je Lajt.
- Zoki, a što si toliko popularan među ženama – pitao je Muška Sponoruša.
Zoki ga je samo presekao pogledom i glavu blago vratio u početni položaj..
……..
Imamo ih! - izvestio je šefa istražnog tima njegov podređeni, koji je preko GPS pratio dva telefona, čije su brojevi pronađeni u magacinu.
- Gde su?
- Ova žena je još u gradu, a muškarac se kreće ka izlazu iz grada. Žena je malopre zvala miškaraca da mu kaže da ide na istočni izlaz..
- Uputi snage ka oba vozila.
…….
kraj 2. dela
