sevilja: da budem bas neprisojna: koliko vas ima?
mi imamo sitan kredit(oko 2500) i uspevamo pomalo da ostavimo na stranu, ali nam se sve cesce desava da je sredina meseca a dno budjelara je krajnje vidljivo, a to me straaasno nervira. uz to smo na klopi i previse opusteni, mislim da bismo vise ustedeli kada bi se tu malo povelo racuna i vise kuvalo i jelo u kuci. ali ni ranije nismo mnogo pazili a moglo je vise da se izlazi, cesce u restoran da se sedne i vise da se ustedi. oboje imamo primanja, moja su krs, ali njegova su ok.
oduvek mi je bilo gozno (mislim ko to voli) kad vidim da se pojedine domacice i domacini krajnje stiskaju u svakodnevnom zivotu, da bi ziveli ok i mogli pored osnovnog i malo "luksuza" da priuste. ali to su uglavnom starije generacije koje posle 90ih nisu bas mogle da se opuste ni kad su se stvari poboljsale. pa se gledalo gde je sta jeftinije, svaka kupovina je krajnje promisljena i bez previse izvoljevanja. ono da bi mogao da sebi priustis redovno pozoriste, bioskop, knjigu kad god pozelis, neko putovanjce, nema sedanja na kaficu kad ti dune, nema kupovine dziza-biza i svakojaka uskrcivanja najsitnijih svakodnevnih zadovolstava radi nekih bitnijih stvari...
e sad vec pocinjem da vagam i ja koje mi je uzivanje bitnije i sta cu sebi pre uskratiti...
Ima nas troje u kući konstantno, plus dva člana svremena na vreme ( koji imaju svoje ne tako male plate i koji sebe izdržavaju mimo ovoga, to su sestra i zet)
Baš nismo štekare, hranimo se kvalitetno i za dobru hranu smo uvek morali imati.
Znaš šta mene tu nervira. Nervira me neekonomičnost moje majke koja sve kupuje ''na angro''. Npr. ode u prodavnicu i kupi, umesto jednu, tri pavlake. Naravno, jednu pavlaku pojedemo, druge dve se vuku danima, na kraju nahranimo komšijske mačke s njima.
Inače, živimo u kući. E onda, kuća ima dvorište, pa to dvorište mora biti noću osvetljeno, pa jedna sijalica u hodniku, pa druga na spratu iznad, pa na trećem spratu treća- sve to gori- mi tako navikli.
U kući se stalno nešto popravlja i prepravlja, tako da i tu večito ima nepredvidjenih troškova ( mošda bi bilo bolje da ih nazovem ''predvidjeni troškovi al' subjekt još uvek nepoznat'' ).
A šta znam, ja stvarno nisam stipsa, čak naprotiv, imam crtu moje majke, ne umem s novcem- kako mi dodje tako i ode. Ali kontam, kad sve stavim na papir da bismo mogli manje da trošimo za te kućne potrebštine.
Pri tome računaj da u ovo nisam uvrstila kupovine šampona, deterdženata, kozmetike, neke garderobe...za to se posebno izdvaja.
Ma lepo sam napisala, kuća je najveći izjedač novca. Jeste meni super, živim u 300kvadrata, ali sve ima svoje prednosti i mane.