Ajnštajnova najčudnija pretpostavka postaje stvarnost?

Nina

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
366.235
Clip_2.jpg

U laboratorijskim uslovima uspešno je stvorena peta forma materije, Bose-Ajnštajnov kondenzat (BEC). Ovim revolucionarnim eksperimentom potvrđena
je jedna od najzagonetnijih pretpostavki Alberta Ajnštajna.Istraživači sa Univerziteta Kolorado u Bolderu su oko 70 godina kasnije pokazali da su
Bose i Ajnštajn bili u pravu.BEC je prvobitno razvijen 1995. godine, ali su nedavna istraživanja, dodatno unapredila ovo postignuće.

Sredinom 1920-ih, dva astronomska titana, Albert Ajnštajn i Satjendra Net Bose, predvideli su postojanje neobičnog kvantnog stanja materije
koje će kasnije nositi njihova imena: Bose-Ajnštajnov kondenzat (BEC).

Velikani 20. veka verovali su da bi, ako bi se čestice očuvale na niskim gustinama i ohladile na veoma niske temperature, samo nekoliko stepeni iznad apsolutne nule (-459.67 °F), mogle da se spoje u neodređenu celinu.Međutim, tada u pitanju je bila samo neproverena teorija u suštoj suprotnosti sa prihvaćenom fizikom.

Ajnštajnovo predviđanje je potvrđeno 1995. godine kada su istraživači sa Univerziteta Kolorado uspeli da generišu BEC koristeći atome rubidijuma.
Istraživači su za ovo značajno dostignuće u kvantnoj fizici 2001. godine dobili Nobelovu nagradu.

Od tada je BEC postao centar za istraživanje, pružajući duboko razumevanje osnovnih pitanja u vezi prirode energije i materije. Otkriće BEC-a omogućilo je nove istraživačke pravce, posebno u oblastima superprovodljivosti, kvantnog računarstva, pa čak i razumevanja crnih rupa.

Razvoj BEC-a podstakao je dodatnu kreativnost u istraživanju kvantnog sveta. Naučnici sada istražuju potencijalne primene BEC-a u oblastima kao što su kvantna teleportacija i napredni senzori za komunikaciju i navigaciju.

Pomerajući granice savremene nauke, laboratorijska sinteza Bose-Ajnštajnovog kondenzata potvrdila je jedno od Ajnštajnovih najneverovatnijih predviđanja.
Ovo postignuće ima potencijal da transformiše tehnologiju u narednim decenijama, piše eldiario24.com. a prenosi B92
 
Hvala Nini na ovoj temi.

Da, BEC Boze Ajnštajnov kondenzat je sad već poznat u nauci.
Radi se o tome da su, ko zna fiziku, Boze i Ajnštajn razvili statistiku koja se odnosi na kvantne čestice sa celobrojnim spinom - bozone.
Ono što je vezano za bozone jeste da oni mogu popunjavati iste nivoe do u beskonačno.. dakle, ne kao fermioni npr elektroni koji mogu samo 1 kvantno stanje da zauzmu u nekom sistemu.

Tako da ta statistika, Boze-Ajnštahnova se odnosi na bozone, kao što se Fermi-Dirakova odnosi na fermione.

E sad, zašto su potrebne niske temperature. Na jako niskim temperaturama, prema navedenoj raspodeli, a postigli su nanokelvine, atomi kao deo kvantnog sistema, Rubidijum ili neki alkalni koji su bozoni, zauzimaju isto kvantno stanje... Ovo je već razvijeno i mnoge laboratorije su uspele da ga naprave. Primena je več u toku. Recimo superprovodnici.
 
Paula:
Hvala Nini na ovoj temi.

Da, BEC Boze Ajnštajnov kondenzat je sad već poznat u nauci.
Radi se o tome da su, ko zna fiziku, Boze i Ajnštajn razvili statistiku koja se odnosi na kvantne čestice sa celobrojnim spinom - bozone.
Ono što je vezano za bozone jeste da oni mogu popunjavati iste nivoe do u beskonačno.. dakle, ne kao fermioni npr elektroni koji mogu samo 1 kvantno stanje da zauzmu u nekom sistemu.

Tako da ta statistika, Boze-Ajnštahnova se odnosi na bozone, kao što se Fermi-Dirakova odnosi na fermione.

E sad, zašto su potrebne niske temperature. Na jako niskim temperaturama, prema navedenoj raspodeli, a postigli su nanokelvine, atomi kao deo kvantnog sistema, Rubidijum ili neki alkalni koji su bozoni, zauzimaju isto kvantno stanje...
Kliknite za proširenje...
Šta su "isti nivoi" i šta je "kvantno stanje"?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Обилић
Za šta nam stvarno treba litijum?
Odgovora
20
Pregleda
204
Обилић
Обилић

Back
Top