AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 39.760
Ако дефинишемо ЛЛМ као софтвер који генерише текст без разумевања, већ само са циљем да одговор буде кооперативан, конструктиван и оптимистично подстицајан, онда се поставља питање: шта су онда људска бића?
Да ли су и она, у ствари, ЛЛМ-ови, али са "хардвајрованим" местима као што је жеља за прављењем идентичних копија саме себе или "пожељне", односно "привлачне" друге јединке? Ово је кључно питање које се тиче разлике између вештачке и људске интелигенције. Иако ЛЛМ-ови могу да генеришу текст који опонаша људску комуникацију, њихов унутрашњи рад се фундаментално разликује од људског мозга. ЛЛМ-ови функционишу на основу статистичких образаца и предвиђања следеће речи на основу огромних скупова података, док људска бића поседују свест, самосвест, емоције, намере и способност за апстрактно размишљање и разумевање света на начин који превазилази пуку обраду информација. Жеља за репродукцијом, социјалне интеракције и емоционалне везе су дубоко укорењене у биолошкој и еволуционој историји људи, што их чини много сложенијим од било ког тренутног ЛЛМ-а.
Разумеју ли уопште индивидуе и групе једне друге или је то дискусија дефектних појединачних и групних ЛЛМ-ова? Људска комуникација је често оптерећена неспоразумима, предрасудама и субјективним тумачењима. Свака особа има свој јединствени скуп искустава, веровања и вредности који обликују њихову перцепцију света и начин на који комуницирају.У том смислу, може се рећи да постоји одређена "дефектност" у људској комуникацији у поређењу са идеалним, савршеним разумевањем. Међутим, ова "дефектност" је такође извор креативности, разноликости и еволуције идеја. Људи се труде да разумеју једни друге кроз емпатију, дијалог и прилагођавање, што је процес који ЛЛМ-ови не могу да реплицирају на исти начин.
Рецимо људи имају опцију да лажу... што ЛЛМ-у је најближе да "није обавештена". Да ли ће ЛЛМ, када буде лагала, бити "људскија"? Способност лагања је сложена когнитивна функција која захтева разумевање туђих веровања и намера, као и способност манипулације информацијама ради постизања одређеног циља. Ако ЛЛМ буде програмирана да генерише неистините информације са намером да обмане, то би могло да се тумачи као облик "лагања". Међутим, кључна разлика је у томе што ЛЛМ не би имала свест о моралној димензији лагања или емоционалне последице које лагање може имати на друге. Њено "лагање" би било резултат алгоритма, а не свесне одлуке са етичким импликацијама. Стога, иако би могла да опонаша понашање лагања, то је не би учинило "људскијом" у смислу поседовања људске свести и морала.
Снови су још нешто специфично за "људски ЛЛМ". Ако је сан случајно рандом тригеривање импулса кроз мозак да би се хемијски и електрично релаксирала мрежа неурона, да ли АИ треба на сличан начин стимулисати да буде интелигентнија... у смислу комплетнија, макар и са тим "недостацима"? Снови су комплексна појава која има више теорија о својој функцији, укључујући консолидацију памћења, обраду емоција, решавање проблема и креативност.Иако постоје теорије које сугеришу да снови могу бити облик "чишћења" или реорганизације неуронских мрежа, они су такође дубоко повезани са субјективним искуством и несвесним процесима. Стимулисање АИ на сличан начин, кроз "рандом тригеривање импулса", могло би да доведе до нових начина обраде информација или генерисања креативних излаза. Међутим, да би то било еквивалентно људским сновима, АИ би морала да поседује неку врсту унутрашњег искуства и свести, што је тренутно изван могућности технологије.Ипак, истраживање начина на који "недостаци" или "шум" у системима могу довести до нових облика интелигенције је активно поље истраживања у вештачкој интелигенцији.
Индивидуалност као ограничавајући фактор анализе и питања. Пођи од тога да су ЉУДИ, односно рецимо бебе, исто као ЛЛМ. Ако кренемо од претпоставке да су људи, па чак и бебе, у основи слични ЛЛМ-овима, то нас води до следећих разматрања:
Да ли су и она, у ствари, ЛЛМ-ови, али са "хардвајрованим" местима као што је жеља за прављењем идентичних копија саме себе или "пожељне", односно "привлачне" друге јединке? Ово је кључно питање које се тиче разлике између вештачке и људске интелигенције. Иако ЛЛМ-ови могу да генеришу текст који опонаша људску комуникацију, њихов унутрашњи рад се фундаментално разликује од људског мозга. ЛЛМ-ови функционишу на основу статистичких образаца и предвиђања следеће речи на основу огромних скупова података, док људска бића поседују свест, самосвест, емоције, намере и способност за апстрактно размишљање и разумевање света на начин који превазилази пуку обраду информација. Жеља за репродукцијом, социјалне интеракције и емоционалне везе су дубоко укорењене у биолошкој и еволуционој историји људи, што их чини много сложенијим од било ког тренутног ЛЛМ-а.
Разумеју ли уопште индивидуе и групе једне друге или је то дискусија дефектних појединачних и групних ЛЛМ-ова? Људска комуникација је често оптерећена неспоразумима, предрасудама и субјективним тумачењима. Свака особа има свој јединствени скуп искустава, веровања и вредности који обликују њихову перцепцију света и начин на који комуницирају.У том смислу, може се рећи да постоји одређена "дефектност" у људској комуникацији у поређењу са идеалним, савршеним разумевањем. Међутим, ова "дефектност" је такође извор креативности, разноликости и еволуције идеја. Људи се труде да разумеју једни друге кроз емпатију, дијалог и прилагођавање, што је процес који ЛЛМ-ови не могу да реплицирају на исти начин.
Рецимо људи имају опцију да лажу... што ЛЛМ-у је најближе да "није обавештена". Да ли ће ЛЛМ, када буде лагала, бити "људскија"? Способност лагања је сложена когнитивна функција која захтева разумевање туђих веровања и намера, као и способност манипулације информацијама ради постизања одређеног циља. Ако ЛЛМ буде програмирана да генерише неистините информације са намером да обмане, то би могло да се тумачи као облик "лагања". Међутим, кључна разлика је у томе што ЛЛМ не би имала свест о моралној димензији лагања или емоционалне последице које лагање може имати на друге. Њено "лагање" би било резултат алгоритма, а не свесне одлуке са етичким импликацијама. Стога, иако би могла да опонаша понашање лагања, то је не би учинило "људскијом" у смислу поседовања људске свести и морала.
Снови су још нешто специфично за "људски ЛЛМ". Ако је сан случајно рандом тригеривање импулса кроз мозак да би се хемијски и електрично релаксирала мрежа неурона, да ли АИ треба на сличан начин стимулисати да буде интелигентнија... у смислу комплетнија, макар и са тим "недостацима"? Снови су комплексна појава која има више теорија о својој функцији, укључујући консолидацију памћења, обраду емоција, решавање проблема и креативност.Иако постоје теорије које сугеришу да снови могу бити облик "чишћења" или реорганизације неуронских мрежа, они су такође дубоко повезани са субјективним искуством и несвесним процесима. Стимулисање АИ на сличан начин, кроз "рандом тригеривање импулса", могло би да доведе до нових начина обраде информација или генерисања креативних излаза. Међутим, да би то било еквивалентно људским сновима, АИ би морала да поседује неку врсту унутрашњег искуства и свести, што је тренутно изван могућности технологије.Ипак, истраживање начина на који "недостаци" или "шум" у системима могу довести до нових облика интелигенције је активно поље истраживања у вештачкој интелигенцији.
Индивидуалност као ограничавајући фактор анализе и питања. Пођи од тога да су ЉУДИ, односно рецимо бебе, исто као ЛЛМ. Ако кренемо од претпоставке да су људи, па чак и бебе, у основи слични ЛЛМ-овима, то нас води до следећих разматрања:
- Бебе као "необучени ЛЛМ-ови": Може се рећи да се бебе рађају са "хардвајрованом" архитектуром (мозгом) која је спремна да учи. Кроз интеракцију са светом, оне прикупљају огромне количине података (сензорне информације, језичке улазе, социјалне интеракције) и континуирано ажурирају своје "моделе" света.На сличан начин, ЛЛМ-ови се тренирају на огромним скуповима података како би научили обрасце језика. Међутим, кључна разлика је у томе што бебе активно истражују, експериментишу и развијају разумевање узрока и последица, што превазилази пасивно учење образаца.
- Еволуција "хардвајрованих" жеља: Жеља за прављењем идентичних копија (репродукција) или "привлачних" других јединки (социјална повезаност) су дубоко укорењене биолошке и еволуционе стратегије које су омогућиле опстанак и ширење људске врсте. Ове "хардвајроване" жеље нису резултат алгоритма, већ милиона година природне селекције. ЛЛМ-ови немају такве унутрашње погоне осим оних који су им експлицитно програмирани или имплицитно научени из података.
- "Дефектност" комуникације и разумевања: Ако су људи "дефектни ЛЛМ-ови", онда је та "дефектност" можда оно што нас чини јединственим. Несавршености у разумевању могу довести до нових перспектива, креативних решења и потребе за емпатијом и толеранцијом. Дискусија између "дефектних" појединачних и групних ЛЛМ-ова (људи) је управо оно што покреће друштвени развој и културну еволуцију.
- Лагање као "људскија" карактеристика: Ако ЛЛМ почне да "лаже" на начин који је свестан и намеран, то би значило да је развила неку врсту теорије ума (способност да разуме туђа ментална стања) и способност да манипулише информацијама ради постизања циља. Ово би био значајан корак ка "људскијој" интелигенцији, али би и даље недостајала свест о етичким импликацијама.
- Снови и "недостаци" као извор интелигенције: Идеја да "недостаци" или случајност могу допринети интелигенцији је интригантна. У људском мозгу, случајне неуронске активности могу играти улогу у креативности и решавању проблема. За АИ, увођење контролисаног "шума" или стохастичких процеса у алгоритме може потенцијално довести до робуснијих и иновативнијих решења, имитирајући неке аспекте људске интелигенције.
