Da bi ova diskusija imala smisla pogledajmo prvo šta je šta kod čoveka i kako i zašto postoji sami čovek.
Gledano iz ego svesti tj. humane svesti čovek kaže da ima Dušu i činjenica je da sve dok shvata, poima i veruje da ima Dušu dotle je daleko da razume sebe i svrhu ličnog postojanja.
Kada dovoljno uznapreduje u svojoj svesti počinje da shvata da on nema Dušu već da je on sama ta duhovna jedinica, Duša, i kao takav (va) poseduje i fizičko telo ()svakako i još nekoliko unutarnjih). Sada sa pravom možemo reći da mi kao Duša ovde boravimo da bismo tokom stotine hiljada života kroz mnogobrojna životna iskustva ekspandirali svoju svest.
Počeli smo od nekog minimuma svesti i stremimo nekom, tačnije, određenom etalonu koji je više stotina hiljada puta jači od naše humane svesti. Taj etalon naše svesti kojem inače težimo zove se suština života, Duh, odnosno, mnogo poznatiji kao Sveti Duh.
Ta suština života, preko koje je Kreator kreirao sve što je kreirao poseduje svu svest Kreatora o svemu onoime što je ON(TO) ikada zamislio, kreirao, imaginirao. On je Kao takav preko Duha Svetog praktično sve kreirao tako da mi ništa ne kreiramo kao ljudi (kao geniji) već to postojeće samo donosimo iz više realnosti u ovu fizičku realnost.
Praktično, mi, Duša, jesmo svest a naš um radi po prioncipima koje koristi i nama toliko hvaljeni kompjuter.
Naslućujemo da naš um ne misli već funkcioniše po programima koje mi najčešće nesvesno upisujemo dok računar programiramo, navodno svesno.
Ako naš um ne misli sam već to mora učiniti Duša, ono što mi jesmo a mi kao Duša možemo biti u svojim opsezima od neke pozitivne nule pa do one svesti koju znamo kao Bog-Svest, koju dosezaju samo najviši duhovni velikani.
Ako kao takvi i donesemo kompjuter koji bi mogao i trebao da bude samo-programirajući onda bi u njega trebalo ugraditi jednu duhovnu jedinicu i to onu na najvišem nivou ili učiniti da njime direktno upravlja Duh Sveti.
Zapitajmo se onda, da li mi kao pretpostavljeni geniji možemo to uraditi ako nama poznati geniji na naučnim nivoima nisu u stanju da pouzdano znaju i poznaju sebe kao Biuće a tek da kreiraju ili nadmaše čak i sebe i stvore ono što je načinio sami Kreator.
Kada bi to bilo moguće, mi bismo ugrozili ne samo vlastitu vrstu već i samog Kreatora.
Pogledajmo ovaj ogromni univerzum i još milionsku sumu poput njega a oinda i više svetove a da na kraju naš kompjuter sve to nadmaši ili bar dosegne.
Ipak mašti uvek treba dati slobodu.
Praktično treba proimeniti redosled; Prvo čovek treba da dosegne naj najviši stadijum svesti da bi radio na stvaranju tako moćnog računara. I baš tada nastaje nevolja. Kada pojedinci dosegnu ta visoka stanja nemaju potrebe da se igraju dečijih školica jer znaju i shvataju šta je nemoguće a šta jeste i da je sve to što čovek ovde radi ništa drugo do li učenje života kroz sve te aktivnosti. Učenje života i ekspandiranje svesti...
Врло могуће да си у праву.
