Hvala vam svima punoooo,punooooo,punooooo,i jeste mi pomogle.Znam da je ovo jedna od faza koju ćemo proći...... izguraćemo to.Naišla sam na jedan tekst koji će možda još nekom biti od pomoći
Agresivno dete
"Danas postoje razlicite teorije o ljudskoj agresivnosti. Pojedini naucnici je definisu kao reakciju, tacnije, odgovor na frustraciju, a drugi kao deo genetskog paketa, tj. nesto s cime se covek rađa. Iako se ona cesto pogresno tretira kao emocija, u pitanju je samo nacin izrazavanja gneva, tj. agresije.
Ono u cemu su naucnici saglasni jeste da je agresivnost deo ljudske prirode i da je, u vecoj ili manjoj meri, posedujemo svi. U razvoju se pojavljuje vrlo rano, pa se vec u uzrastu od dvanaest meseci mogu uociti prva ovakva ponacanja, da bi se sa cetiri godine agresivnost vec stabilizovala kao crta licnosti.
U razlicitim fazama razvoja ona se razlicito manifestuje. Tako ce, na primer, jednogodicnje ili dvogodicnje dete u trenutku svog besa impulsivno ujesti ili jako udariti drugo dete kada celi da nešto postigne.
U adolescenciji, agresivnost se ocitava kroz stalne konflikte sa roditeljima, zanemarivanje skolskih obaveza, namerno kasnjenje, “otkaceno” odevanje, opasne eksperimente (droga, alkohol)...
Zasto su pojedina deca agresivna?
Ogranicenje uzrasta
U zavisnosti od uzrasta mogucih uzroka ima veoma mnogo. Za predskolski uzrast je karakteristicno da bes moze biti izazvan brojnim emocijama kao sto su usamljenost, bespomocnost, strah, povredjenost... sa kojima dete ne uspeva da se izbori. Takodje, fizicko nasilje javlja se i kao nemogucnost da dete recima razresi svoj problem jer jos uvek nije verbalno vesto.
Nedostatak granica
Kada odrasta u atmosferi gde je svako njegovo ponasanje dopusteno i gde nisu postavljene granice dozvoljenog i nedozvoljenog ponasanja, dete postaje razdrazljivo i agresivno cim se susretne i s najmanjim zabranama. Ukoliko vase dete ima problem agresije, najpre razmislite da li u vasoj porodici postoje granice ponasanja i koliko su one primerene vasem detetu.
Nacin pridobijanja paznje
Dete veoma brzo shvati da bilo koje njegovo neprihvatljivo ponasanje odmah obezbedjuje paznju roditelja. Tako, njegovi napadi besa primoravaju roditelje na reakciju (na primer, pocnu vise vremena da provode sa njim, postavljaju nova pravila ponasanja, pokazuju vece interesovanje za detetov unutrasnji svet...). Na ovaj nacin izazvana paznja jeste tzv. “negativna paznja”, ali u ocima deteta i to je bolje nego da paznja ne postoji uopte.
Kako smanjiti agresivnost?
Isključite fizicko kaznjavanje.
Decja agresivnost je najcesca kada i ono samo dozivljava nasilje. Kada vi koristite fizičcko kaznjavanje, pokazujete da ste i sami agresivni i da je to nacin postizanja cilja. Deca uce oponasajuci, ali ne ono sto im govorite da treba da rade, vec ono kako se vi sami ponasate. Dakle, presudno je ono sto vidi i oseti u svom domu, a sa socijalizacijom bitan faktor razvoja postaje i vrtic, skola, vrsnjaci, drugi tzv. ne-roditeljski autoriteti...
Pronadjite drugi nacin.
Naucite dete da konstruktivno izrazava ljutnju. Podsticite ga da vam isprica sta ga je naljutilo, da “izbaci” iz sebe agresiju tako sto će vam nesto nacrtati, istrcati se po parku, istuci jastuk... Pomozite mu da formira drugarske odnose sa vrsnjacima. Objasnite da ce deca rado hteti da se sa njim druze ako i on postuje pravila neke igre, ako ne vice stalno i ne pokusava svaki sukob da resi pesnicama...
Sportske aktivnosti ce mu, takodje, pomoci da agresiju transformise u drustveno prihvatljivu i mnogostruko korisnu energiju.
Objasnite.
Ako ne razume vase zabrane, dete ce postati frustrirano i nesigurno u sebe i svoje buduce postupke. Zato, sve ono sto mu branite, istovremeno objasnite i zasto to cinite. Samo tako dete ce vase zahteve ispuniti iz postovanja i poverenja prema vama, a ne zbog straha od vase kazne.
Pozitivan stav
Razvijajte kod deteta pozitivan stav prema drugima, na primer, da deli svoje igracke i uvazava osecanja drugih. “Ne radi drugima ono sto ne zelis da neko tebi radi” jednostavna je poruka koju i veoma malo dete brzo moze da usvoji. Uceci ga empatiji, pomazete mu da razvija nenasilan model ponasanja.
Samokontrola
Predlozite mu da kada se nadje u situaciji koja u njemu izaziva bes, pokusa da najpre izbroji do 10. Ili, da se podseti sta bi u istoj situaciji uradila njegova mama ili neko drugi ko ima nenasilno ponasanje, a detetu predstavlja autoritet. Detetu ce biti tesko da se ovih sugestija seti u nekom, za njega kriticnom trenutku, ali ce vase uporno ponavljanje i podsecanje doneti rezultate.
“Pravi” decak
Vec u uzrastu od dve godine pocinju da se uocavaju razlike u agresivnosti decaka i devojcica, pri cemu su decaci tri puta agresivniji. Pojedini naucnici uzrok vide u bioloskoj osnovi, tj. u drugacijem sastavu polnih hormona kod decaka, a neki naucnici za agresivnost “krive” stereotipe u vaspitanju: devojcicama se stalno govori da nije lepo da se tuku, a decacima da moraju da budu jaki, da “pokazu zube” kad god je to potrebno, da je sramota da placu ili pokazu slabost. Umesto toga, vi ponavljajte svom sinu da mora da se ponasa kao “pravi” decak. To ne znaci da bude svadjalica ili nasilnik, vec da bude uzdrzan, pazljiv prema okolini i da ume da vlada sobom.
Poslusnost
Nemojte od svog deteta nikada zahtevati bezuslovnu poslusnost. Osecanje da sme slobodno da izrazi svoje misljenje i neslaganje sa vama kljucno je za razvijanje pozitivne slike o sebi. Deca odrastaju i grade svoju licnost, izmedju ostalog, i tako sto se suprotstavljaju svojim roditeljima. Sa druge strane, kada se osecaju sputanima i ne uspevaju na druge, drustveno prihvatljive nacine da pokazu da su razliciti (na primer: pomocu odece, zargona, nacina zivota), jedino polje u kojem vide sansu da pokazu svoju razlicitost jeste nasilnost.
Igra
Iskoristite igru kao sredstvo ucenja. U igri uloga, postavite razlicite, svakodnevne situacije. Na primer: »Sada cemo malo da se igramo kupovine, ti si mama i hoces kuci, a ja sam dete i hocu da ostanem u parku, odmah, hocu sada, odmah, aaaaaaaaaaa«. Imitirajte dete, promenite glas, ulozite napor da ga iznervirate onoliko koliko ono obicno iznervira vas i uvek koristite stvarne situacije iz vaseg zivota.
Granice
U porodicama gde se deci ne postavljaju granice u ponasanju ili zato sto su roditelji preterano popustljivi ili zato sto zanemaruju vaspitanje deteta, ono odrasta uz uverenje da je svako njegovo ponasanje dobrodoslo. Iako ne postoji opravdanje da ono, na primer, tuce drugu decu, unistava stvari, koristi pretnje, ucene i slicno... roditelji su, nazalost, cesto spremniji da “zatvore oci”, nego se suoce sa problemom. Postavljanje jasnih granica koja su ponasanja dozvoljena, a koja nisu, ne znaci da treba da zavedete diktaturu u svojoj porodici. Naprotiv, jasnim i preciznim pravilima vi uspostavljate hijerarhijski odnos jer vi niste i ne treba da budete ravnopravni sa svojom decom, a istovremeno ucite ga socijalizaciji.
Pohvale
Pohvalite dete svaki put kada umesto na agresivan nacin uspe da odreaguje drugacije ili vas u nesto ubedi argumentima. Nemojte zaboraviti da, iako ne izgleda realno, agresivci imaju malo samopouzdanja. Zato su za sebe stvorili prostor gde se osecaju superiornijima i gde sebe dozivljavaju kao pobednike. Pomozite detetu da ocvrsne svoje samopouzdanje. Kada vidite da je nervozno, da pokusava da se izbori samo sa sobom, da mu je zbog necega tesko i da u nekim za njega nezgodnim situacijama odreaguje na drugi nacin osim agresijom….pohvalite ga i zagrlite.
Agresija nije samo fizicki gnev.
Kada se spomene agresivnost, najcesce se pomislja na nekontrolisane izlive fizickog besa. Medjutim, agresivna decja ponasanja su i tuzakanje, ogovaranje, diskriminacija... Osim toga, mozemo biti agresivni i u mislima, recima i delima, prema sebi ili drugima, svesno ili nesvesno. Veoma je vazno pronaci nacin adekvatnog ispoljavanja agresije jer se kao posledice preterano dugog potiskivanja mogu javiti opasnosti za mentalno i fizicko zdravlje.
Kontrola kvaliteta vremena
Agresivni vrsnjaci ce pruziti model za oponasanje i vasem detetu. Neprimerena kolicina gledanih filmova ili preterano igranje kompjuterskih igara punih nasilja takodje predstavljaju nacin na koji vase dete provodi svoje slobodno vreme. Destruktivni sadrzaji se skladiste u decjoj podsvesti, a rasterecenje podsvesti najcesce znaci sve destruktivnije ponasanje dece."
Autor: Jelena Holcer, pedagog
..i sve nece..i ono shta hoce nece.. 
)
, а ја сам то мирно посматрала (свакако, гледала сам да се не повреди), и тако док јој не прође жута минута... свако дете има свој карактер, нарав, и на то не можемо много да утичемо... стално треба причати шта је лепо, а шта не... кад дете упадне у ситуацију да почне да бесни и да не зна да се заустави, треба га нежно узети у руке, привити га у загрљај и певушити му песму коју највише воли... то саветују педијатри и кад је беба у питању... па, са срећом, драга мама Сања, надам се да сам барем мало била од помоћи?! 
A agresivna nisam ni najmanje,to najbolje znaju ljudi iz mog okruzenja,samo sam ponovo trudna,hormoni rade......au,setih se ti to ne mozes da razumes.
